Nase Novine, August 24, 1977

              1.4 ¥v Iff
Za па®Бшаш@
mnni
Stockholm (UPI) — U svl-jet- u
je prosle godine za nao-ruzan- je
utroseno 334 mili-jar- de
dolara. Od toga 70
posto otpada na vojne tros-kov- e
dva vojna bloka.
U opseznoj studiji Medu-narodno- g
instituta za mirov-n- a
istrazivanja SIPRI iz Stoc-kholm- a
navodi so da je 1976.
godine 105 zemalja uvezlo
razne tipove oruzja
Sto se nukleamog naoru-zanj- a
tide ono je postalo
opasnije nego ikada prije
svega zahvaljujudi tocnosti
gadanja. Proma predvidanji-m- a
institute, raketa s nukle-ami- m
bojevim glavama po-gad- at
ce u skoroj buducnosti
cilj na daljini od 13.000 kilo-meta- ra
s greskom od najvise
30 metara. Danasnje najmo-dernij- e
rakete mogu proma-si-ti
na toj razdaljini "samo"
350 metara.
Do sada je u orbitu oko
Zemlje lansirano 1386 navi-gacion- ih satelita da posluze
navodenju raketa i ostalih
ofanzivnih oruzja.
U studiju se navodi da je
za proteklih 30 godina bilo
125 slucajeva nesreca sa
nuklearnim oruzjem.
Putu
katastrofu
Prema Harrisovoj anketi
77 posto ameriCkih gradana
traii da vlasti potpiSu sa
Sovjetskim Savezom ugovor
o kontroli nuklearnog naoru-zanj- a,
dok je Carterova admi-nistraci- ja
upravo odgodila
razgovore o ograniCenju
strateSkog oruzja.
To je ve6 samo po sebi
zastra5uju6e, ali to joS nije
sve. Predsjednik Carter je
naredio pravljenje "neutron-ske- "
bombe A-1- 2, koja je u
stanju da ubija ljude a da
istovremeno neoSte6uje nlS-t- a
drugo. U Americi se ide
naprijed i sa izradom drugih
ratnih projekata, uklju6iv i
bombarder B-- 1 i ofenzivnu
podmornicu, Sto sve zajedno
stoji na putu pregovorima za
ograni6enje i kontrolu ovog
oruzja.
Sve u svemu, jasno je da
Carterova uprava radije sluSa
advokate h lad nog fata nego
savjest naroda. Zbog toga
ona i pokuSava da potkopa
napore za mir i surac'nju, koji
se momentalno 6ine na Beo-gradsk- oj
konferenciji.
8LAGOSTANJE
U DIVLJASTVu
Blagostanje, samo po sebi, ne
znafii nista. Ali, јоб gore je nistavi-l- o
blagostanje koje se postiZe u
druStvu predanom konkurentskom
L7 June 29, 1077 Zloslutan skup
Defile faSista u Hitlerovom изгзузи
rodnom mestu
Braunau, (Tanjug) — Rod-n- o
mesto vode nacistidkog
"Treceg Rajha" Adolfa Hitle-r- a
Braunau na Inu u gornjoj
Austriji, dozivelo je 19. juna
jedan teSko shvatljivi provo-kativ- ni
I zloslutni "cmi vre-meplo- v": dekorisani nacisti-cki- m
ratnim ordenima, uz
Sumu zastava s "ritersklm
krstovima", dvoglavim orlo-vlm- a
i druglm amblemima,
uz mnoStvo muzickih kapela
i pod parolom "jedinstvo je
snaga", tu je marSiralo oko
25 hiljada bivSih pripadnika
Hltlerovog "Vermahta" i jedl-nlc- a
"SS" Iz Gornje Austrije,
Salcburga, Bavarske i Juz-no- g
Tlrola.
Okupljeni veteran!
"Vermahta" i "SS"
DvoCasovnlm defileom ull-ca- ma
Braunaua, defileom
koji je, uz ostalo, vodio i
pored rodne ku6e nekadaS-nje- g
nacistiCkog "firera" Hi-tle- ra,
bivSi Hitlerovi zavoje-va- 6i
okondali su "pompez-no- "
i vidljivo demonstrativno
jedan masovni dvodnevnl
"susret starih kamerada".
Ovaj skup na samoj granici
izmedu Austrije i SRN for-mal- no
je sazvan kao "zemalj-sk- i
i родгатбпо-zemaljs- kl
susret" povodom obelezava-nj- a
tridesetogodiSnjice pos-tojan- ja
gornjoaustrijskog
krila takozvanog "kamerad-Saftsbund- a"
ili austrijske
organ izacije veterana koja
pretezno okuplja bivSe pripa-dnik- e
"Vermahta" i "SS".
U svim tim sveCanostima
ucestvovale su i jedinice
austrijske savezne vojske,
visoki predstavnici vlasti,
politi6kih i druStvenih orga-nizacij- a.
Rec poglavara dr Vencla
U svojoj sveCanoj геб!,
zemaljski poglavar gornje
Austrije dr Vend istakao je
da "posebno i svesno" poz-dravl- ja "kamerade" iz Bavar
Cehoslovacko selo Lidice,
nedaleko od Praga, nemadki
vojnici su spalili u nod izme-du
9. i 10. juna 1942. Kao iz-go- vor
posluzila im je toboz-nj- a
odmazda za skrivanje
ceSkih rodoljuba koji su 27.
maja 1942. izvrSili u Pragu
atentat na protektora CeSke i
Moravske, zloglasnog Rajn- -
harda Hajdriha (on je od
rana umro 4.
juna 1942.). Stanovnici Lidi-c- a
nisu, medutim, dali nika-kvo- g
povoda strahovitom
divljanju nemackih SS-trup- a.
Oni 6ak dotle nisu ni culi za
Jana KubiSa i Jozefa Gabp6i-k- a,
atentatore koji su u oku-pira- nu
CehoslovaCku preba--
6eni avionom iz Velike Brita-nij- e.
Hajdrihov naslednik,
sekretar za Protektorat Karl
ske I Juznog Tirol a, jer se
time, kakve li ironije — po
njegovoj oceni — manifestu-j- u
"otvorenost granica, ra-zumev- anje medu narodima i
teznja ka miru". On je,
takode, naglasiodabivSi rat-ni- ci
u Braunauu "dokumen-tuj- u
disciplinu, savesnost i
saradnju medu narodima i
apostrofiraju6l organizaciju
bivSih "kamerada", uzvik-nu- o:
"Mi imamo pravo da
budemo priznati". On je
rekao da su se bivSi ratnici
"uvek odazvali kad je domo-vin- a
pozivala", kako u ratu
tako i posle rata. Vend je
ustao protiv "diskriminacije"
ovog susreta i "kameradSaf-tsbunda- "
i izjasnio se u ime
prisutnih za "austrijski drza-v- ni
ugovor, politiku neutral-nost- i,
za demokratiju i mir".
Ova izja§njenja zemalj-sko- g
poglavara bivSi "kame-radi- "
potvrdili su masovni m
defileom kroz Braunau, pot-vrdili
su zapravo vrlo ozbiljno
i opasno poigravanje Aus-trije
I Drzavnim ugovorom i
politikom popuStanja i mira.
Potvrdili su to na dosad,
mozda, najeklatantniji na-6i-n.
Izbori u
Spanjolskoj
U Spanjolskim izborima
15. juna dobila je ve6inu
Demokratska unija centra,
druga je SocijalistiCka stran-k- a,
pa ostale.
Medu kandidatima izabra-ni- m
u parlament nalazi se i
La Pasionarla — pobjednica
u dvjema izborima u rasponu
od 40 godina. Naime, pred-zadn- ji
izbori u ovoj zemlji
odiiani su 1936. godine.
Tako samim tim Sto je
uopce doSlo do ovih izbora
mozemo red da je demokra-cij- a
odnijela pobjedu nad
faSizmom.
Pretrideset pet godina
zadobijenih
kruna za onoga ko pronade
ili oda atentatore — nije
imao uspeha u poteri. Nje-go- v
bes se zato izlio na
Lidice. Nemafike SS-tru- pe
okruzile su selo, isterale iz
kuce sve stanovnike I strelja-l- e
sve muSkarce starije od 15
godina. Streljana su 173
muskarca, 198 zena je odve-den- o
u koncentracione logo-r- e
a 98 dece dato je петаб-ki- m
porodicama na ponem-dvanj- e.
Tek nedelju dana
posle katastrofe u Lidicama,
na dostavu izdajnika, otkri-ve- ni
su atentatori koji su se
bili skrili u kripti pravoslavne
crkve u Pragu, u Ulici Rasel,
blizu Karlovog trga. — Na
procesu faSisti6kim zlodnci-m- a
u Nirnbergu, Frank je
osuden na smrt streljanjem.
Narodni sud u Pragu je 1946.
osudio na smrt Karela Curdu
"siii СШв!-'.м01пгвги- IUUI UUO чуу. 1 V'i'i'i ' i.UUu OkUyU KOil I tut. 1 in ,t„
imports
831-- 3 Brown's Line Alderwood Plaza
Toronto, Ontario M8W 3V7
Tel. (416) 252-5856-7- -8
Highway 5
Ч5К ill
Alderwood jk % H
Plaza ф Џ vW
Dundas St. W.
£ш1впц~
Yugoslav Radio Program Caravae ! Friendship'
on CHIN-F- M 101 Monday to Friday 2-- 3 p.m.
Saturdays 2 - 3:30 p.m.
Central J4eu3 Stand & Variety,
YUGOSLAV RECORDS BOOKS .NEWSPAPERS
PROP. MR. & MRS. STAHCHEV
256 AUGUSTA AVENUE Bus--
924-537- 0
TORONTO. CANADA M5T 2L9 Res. 920-463- 3
IZ JUGOSLA VIJE...
vino i SUIV0VICA
PLUM BRANDY
RIESUNG ZUPA
TRAMINAC
PROKUPAC
MUSKATNI SILVANEC
TIGER MILK
MERLOT
ШЛ Ж
Kod LCB u Ontanu, Albvrti,
Bnlanskoi Columbia i Saskatchbwanu
Za informacije obratite se
GYAKI AGENCIES
1579 BloorSt. W. —Toronto, Ont.
ТГГТ