000518 |
Previous | 1 of 15 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
I ч VOL. 52, NO 40(573) s SVI NA ULICE! Subota 22. oktobra je dan medunarodnih demonstracija protiv instaliranja americkih Cruise i Per-shing 2 raketa u Evropi. U Kanadi ce se demonsirirati i protiv proizvodnje (u poduzecu Lit-ton u Torontu) i isprobavanja Cruise raketa na kanadskom sjeveru. Demonstracije ce se odrzati u Torontu, Halifaxu, Montrealu, Ot-taw- i, Kingstonu, Hamiltonu, Lon-don- u, Windsoru, Thunder Bay, Winnipegu, Regini, Saskatoonu, Calgary, Edmontonu, Vernonu, Vancouveru, Victoriji i mnogim dru-gi- m gradovima. DOGAOAJI U NIKARAGVI MANAGVA — Nikaragvanski vat-rogas- ci uspeli su da stave Dod kontrolu pozare koje su izazvali teroristi i ameri6ki pladenici u glavnoj luci gde je uniSteno najma-nj- e 12 miliona litara petroleja. Iz lake Corinto, 175 kilometara severozapadno od glavnog grada Managve iseljeno je preostalih 25.000 stanovnika. Ameri6ki plaienici i ostaci vojske bivseg diktatora Somoze napali su luku istovremeno sa mora i iz vazduha i zapalili pet stovariSta benzina i drugih vrsta petroleja. Steta nije joS procenjena ali se racuna na milione dolara. Pored stovarista za benzin unistene su odvodne cevi, tone medicinskog materijala, velika коИбта kafe i stovariSta za eksport banana. Teroristi, potpomognuti od strane CIA (Central Intelligence Agency), pohvalili su se sa svojom akcijom uniStenja luke i zapretili "da je to samo pocetak". Vlada Nikaragve nazvala je napad kriminalnim aktom i poslala pro-test- nu notu атепбкот sekretaru George Shultzu protiv атепбке podrske terorista. U protestnoj noti se kaze: "Ova vrsta teroristifikog akta, koji nikada ne bi mogao biti sproveden bez saveta i podrSke ameri6ke administracije, sa6injava jedan od najzeScih пабта mrznje protiv Ijud-ski- h zivota." Zamenik nikaragvanskog ministra spoljnih poslova, Nora Astorga poz-va- la je ameri6kog ambasadora An-thony Quainton da saslusa optuzbu za ovaj teroristifiki napad koji je bio "deo Diana CIA". TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, OCTOBER 19, 1983. Trazit ce se zaposljavanje — umjesto nuklearnih bombi, razoru-zavanj- e, proglasenje Kanade beza-tomsko- m zonom, itd. U Torontu demonstranti ce se iskupit na uglu University Ave. i Queen Stret u 10:30 sati prije podne, i mars ce krenuti u 11:30. Zborno mjesto je Queen's park u 1 sat poslije podne. Najvece demonstracije ocekuju se u Zap. Njemackoj, u kojoj ce biti postavljeno najvise americkih raketa i koja ce najteze proci ako bombe pocnu padati. da ledice stete osetiti U sa Nikaragvom vesti govore da ce teroristi koji se ubacuju iz Kosta Rike biti proterani od strane planove jedan izmedu navrata druge RAKOWSKI ODNOSIMA SA ZAPADOM VARSAVA (Tanjug) Potpredsjed-ni- k Mieczyslaw Rakow-sk- i zainteresi-ran- a dodajuci smo spremni ustupke, suvereniteta njego-vi- m rijecima, intervjuu agenciju antipoljske Reaganova pritisci-m-a. On gorcinom konstatirao Reaganovu politiku podrzavaju Fran-cuske francuska napadajuci Francuskoj, Rakowski ona predstavlja izmislja. Rakowski SR Nje-mackoj realisticki pogledi, au-strijs- ke ProSle subote demonstriralo 70.000 protiv socijal krediterske interese bogataSa. aa osigura Ekonomisti predvidaju ce Nikaragva. kostarikanskih su njima LINZ, Lokalne dozlogrdili. odlufcile su da postavetablu na Kostarika je uto6iSte Somo- - kojoj dzelatimaali nije mislila da ce u Braunau-am-ln- n, na toliko ceugrozavati varskoj u kojoj je kostarikansku vladu. monstruozni kostarikanski dlanovi godinama steciSte za neonaciste bolje izbaciti svoje raznih zemalja postala sramotan zemlje teroriste ugrozavati za ovog mesta. neutralnost Kostarike. Iz Hondurasa stizu vesti da se banditske grupe koje upadaju u NiKaragvu iz nonaurasa ne teroristi6ke i nastojanja da ih koordinira. Prema iskazima zapadnih diplo-mat- a CIA pokuSava da ujedinjeni front i da organizuje zajedni6ku komandu od onih teroristifikih operiSu iz Hondurasa. Ameri6ka nastojanja ujedine teroriste nikaragvanske na poteSkoce zbog licnih mrznji teroristickih od ne zajedni6ku komandu sa oficirima diktatora Somoze. Takozvani demokratskog veca safiinjavaju 6lanova koji su se za vreme sluzbovanju Somozi, narofiito istakli sa zverskim mufienjima i ubistvima neduznog naroda. U Ибпе teroristickih grupacija итебапа vojska Hon-durasa jer u nekoliko stala na stranu ili grupe. Kaze se da je neke i razoruzavala. MIECZYSLAW O Ogorcenost politikom SAD i Francuske - poljske vlade izjavio je da je Poljska za poboljsanje odnosa sa Zapa-do- m, da ne oce-kiva- ti od nas da na koji ne bi nista drugo nego narusavanje socija-listick-e poljske Prema poljske vlade пебе diktirati ni Washington, nl Pa-rte, niti bilo koja druga prijestolnica. U za PAP, Ra-kow- ski je ocijenio da na celu, kako ju je nazvao, fronte, stoji administracija, naglasa-vaju-ci da Poljska nece je zatim s velikom da zustro rukovodioci i da se po-liti- ka usluzno povlaci za repom Ostro sredstva informiranja u je da kao zemlju koju razdiru potresi i sukobi, a ukoli-k- o toga nema, se to beskrupu-lozn- o je ocijenio da se u a sa zadovoljstvom istakao kao i DEMONSTRACIJE UB.C. u Vancouveru je ljudi vlade ijivd na raam naroa pos- - cela vezi nava- - vlasti jer i Austrija — vlasti kuci dala u je roden Hitler . zinim Ku6a oni da i granici, roden samu Adolf Hitler 1889 bila je Neki vlade iz smatraju da je iz i je nego objekat stanovmke mogu pruzi pored svih CIA stvori bar grupa koje da vlade jer neki njih zele Front §est diktatoru je i je ' grupe nitko moze znacili drzave. politiku podleci ocijenio prema Poljskoj americke tvrdio onda odnos vlade, Grcke. koja ba-se osiliti svade Poljsku javljaju i demokratiju." . Mft v "' "ЛЛ'гг1-л- 1 Mjgoslav Afeekly A Community Newspaper Established 1931 iMiE;:r?.s;sEiiaf.;gi 50 CENTS PER COPY MARCOS umeSan u UBISTVO Voda filipinske organizacije op-tuz- io je predsednika Ferdinanda Marcosa za ubitstvo biv5eg senatora Benigno-- a Aquino-a- . Ovo je prvi put da je istaknuti politiCar Mi neko od porodice ubi-jen- og senatora optuzio predsednika ili vlast za ubistvo. Salvador Laurel, predsednik opo-zicio- ne koalicije sastavljene od 12 politifckih partija, poznat po imenu UNI DO, govorio je na demonstraciji u provincijskom gradu Batangas i rekao: "Aquino bi bio danas ovde da Marcos nije naredio da ga ubiju". "Vojnici koji su sprovodili Aqui-no- a iz aviona nisu ga mogli ubiti bez Marcosovog naredenja." Salvador Laurel je rekao da Mar-cos stvarno prisiljava filipinski narod da se digne na oruzje kad nece da side sa vlasti. "Ali za§to bi mi ubijali jedni druge za ljubav 6oveka koji jedino zeli da ostane na vlasti do smrti." "Biv§i ameridki predsednik R-ichard Nixon i bivSi prvi ministar Japana Kakuei Tanaka podneli su ostavku kada su dospeli u neprilike. "Ako dvojica voda najmocnijih zemalja na svetu mogu podneti ostavke, zaSto to ne moze i Ma-rcos." Iz Manile Assoiated Press javlja da su svih pet Clanova komisije za pronalazenje krivice za ubistvo Be-nigo- -a Aquino-- a podneli ostavku. Ovu komisiju imenovao je sam Marcos, koji je navodno zazeleo da ova komisija bude nepristrana. Raspad ove komisije, koja je da oslobodi Marcosa od odgovomosti za ubistvo, jo§ je jedan батаг Ferdinandu Marcosu, kao i njegovom prijatelju Ronaldu Reaganu, koji je morao, pod pritis-ko- m amerifike javnosti, otkazati svoju prijateljsku posetu. Clan Marcosove komisije za utvr-- Uprava mesta odlu6ila je da na divanje odgovomosti za ubistvo i kucu stavi mermednu plocu sa 6lan Nacionalne skupstine, Felix uklesanim гебјта: Antonio rekao je da ба "narod "Nikad vise fasizam — milioni poverovati samo onoi komisiii koia ujediniti i stvoriti neke zajedni6ke poginulih neka nas potsete na mir, prst optuzbe na 6oveka koji protiv nailaze voda jedne politike. slobodu trebala sedi u predsedni6koj palati". Javlja se iz Washingtona da su neke agencije izra6unale da drzave sada tro§e 660 miiijardi dolara na naoruzanje. Nagomilano je 50.000 nukleamog oru2ja, a snaga tog oruZja je 5.000 puta ve6a od oruZja koje je utroSeno u Drugom svjetskom ratu. Pod oruzjem se nalazi 25 milijuna ljudi. U zemljama kojima upravljaju vojni refimi five milijarda ljudi. U konvencijalnim ratovima ubijeno je devet milijuna ljudi od kad je zavrsio Drugi svjetski rat. Na izgradnji jedne podmomice na nukleami pogon potroSi se toliko koliko na Skolstvo potroSi 23 razvijene drzave sa 160 milijuna Skolske djece. Sjed. Drzave su platile farmerima da prekinu proizvodnju na 40.5 milijuna hektara, a u svijetugladuje 450 milijuna ljudi. Prije Drugog svjetskog rata Sjed. Drzave su troSile 75-dol- ara po stanovniku na vojne pripreme, a danas troSe 855 dolara.
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, November 23, 1983 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1983-10-19 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000223 |
Description
Title | 000518 |
OCR text | I ч VOL. 52, NO 40(573) s SVI NA ULICE! Subota 22. oktobra je dan medunarodnih demonstracija protiv instaliranja americkih Cruise i Per-shing 2 raketa u Evropi. U Kanadi ce se demonsirirati i protiv proizvodnje (u poduzecu Lit-ton u Torontu) i isprobavanja Cruise raketa na kanadskom sjeveru. Demonstracije ce se odrzati u Torontu, Halifaxu, Montrealu, Ot-taw- i, Kingstonu, Hamiltonu, Lon-don- u, Windsoru, Thunder Bay, Winnipegu, Regini, Saskatoonu, Calgary, Edmontonu, Vernonu, Vancouveru, Victoriji i mnogim dru-gi- m gradovima. DOGAOAJI U NIKARAGVI MANAGVA — Nikaragvanski vat-rogas- ci uspeli su da stave Dod kontrolu pozare koje su izazvali teroristi i ameri6ki pladenici u glavnoj luci gde je uniSteno najma-nj- e 12 miliona litara petroleja. Iz lake Corinto, 175 kilometara severozapadno od glavnog grada Managve iseljeno je preostalih 25.000 stanovnika. Ameri6ki plaienici i ostaci vojske bivseg diktatora Somoze napali su luku istovremeno sa mora i iz vazduha i zapalili pet stovariSta benzina i drugih vrsta petroleja. Steta nije joS procenjena ali se racuna na milione dolara. Pored stovarista za benzin unistene su odvodne cevi, tone medicinskog materijala, velika коИбта kafe i stovariSta za eksport banana. Teroristi, potpomognuti od strane CIA (Central Intelligence Agency), pohvalili su se sa svojom akcijom uniStenja luke i zapretili "da je to samo pocetak". Vlada Nikaragve nazvala je napad kriminalnim aktom i poslala pro-test- nu notu атепбкот sekretaru George Shultzu protiv атепбке podrske terorista. U protestnoj noti se kaze: "Ova vrsta teroristifikog akta, koji nikada ne bi mogao biti sproveden bez saveta i podrSke ameri6ke administracije, sa6injava jedan od najzeScih пабта mrznje protiv Ijud-ski- h zivota." Zamenik nikaragvanskog ministra spoljnih poslova, Nora Astorga poz-va- la je ameri6kog ambasadora An-thony Quainton da saslusa optuzbu za ovaj teroristifiki napad koji je bio "deo Diana CIA". TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, OCTOBER 19, 1983. Trazit ce se zaposljavanje — umjesto nuklearnih bombi, razoru-zavanj- e, proglasenje Kanade beza-tomsko- m zonom, itd. U Torontu demonstranti ce se iskupit na uglu University Ave. i Queen Stret u 10:30 sati prije podne, i mars ce krenuti u 11:30. Zborno mjesto je Queen's park u 1 sat poslije podne. Najvece demonstracije ocekuju se u Zap. Njemackoj, u kojoj ce biti postavljeno najvise americkih raketa i koja ce najteze proci ako bombe pocnu padati. da ledice stete osetiti U sa Nikaragvom vesti govore da ce teroristi koji se ubacuju iz Kosta Rike biti proterani od strane planove jedan izmedu navrata druge RAKOWSKI ODNOSIMA SA ZAPADOM VARSAVA (Tanjug) Potpredsjed-ni- k Mieczyslaw Rakow-sk- i zainteresi-ran- a dodajuci smo spremni ustupke, suvereniteta njego-vi- m rijecima, intervjuu agenciju antipoljske Reaganova pritisci-m-a. On gorcinom konstatirao Reaganovu politiku podrzavaju Fran-cuske francuska napadajuci Francuskoj, Rakowski ona predstavlja izmislja. Rakowski SR Nje-mackoj realisticki pogledi, au-strijs- ke ProSle subote demonstriralo 70.000 protiv socijal krediterske interese bogataSa. aa osigura Ekonomisti predvidaju ce Nikaragva. kostarikanskih su njima LINZ, Lokalne dozlogrdili. odlufcile su da postavetablu na Kostarika je uto6iSte Somo- - kojoj dzelatimaali nije mislila da ce u Braunau-am-ln- n, na toliko ceugrozavati varskoj u kojoj je kostarikansku vladu. monstruozni kostarikanski dlanovi godinama steciSte za neonaciste bolje izbaciti svoje raznih zemalja postala sramotan zemlje teroriste ugrozavati za ovog mesta. neutralnost Kostarike. Iz Hondurasa stizu vesti da se banditske grupe koje upadaju u NiKaragvu iz nonaurasa ne teroristi6ke i nastojanja da ih koordinira. Prema iskazima zapadnih diplo-mat- a CIA pokuSava da ujedinjeni front i da organizuje zajedni6ku komandu od onih teroristifikih operiSu iz Hondurasa. Ameri6ka nastojanja ujedine teroriste nikaragvanske na poteSkoce zbog licnih mrznji teroristickih od ne zajedni6ku komandu sa oficirima diktatora Somoze. Takozvani demokratskog veca safiinjavaju 6lanova koji su se za vreme sluzbovanju Somozi, narofiito istakli sa zverskim mufienjima i ubistvima neduznog naroda. U Ибпе teroristickih grupacija итебапа vojska Hon-durasa jer u nekoliko stala na stranu ili grupe. Kaze se da je neke i razoruzavala. MIECZYSLAW O Ogorcenost politikom SAD i Francuske - poljske vlade izjavio je da je Poljska za poboljsanje odnosa sa Zapa-do- m, da ne oce-kiva- ti od nas da na koji ne bi nista drugo nego narusavanje socija-listick-e poljske Prema poljske vlade пебе diktirati ni Washington, nl Pa-rte, niti bilo koja druga prijestolnica. U za PAP, Ra-kow- ski je ocijenio da na celu, kako ju je nazvao, fronte, stoji administracija, naglasa-vaju-ci da Poljska nece je zatim s velikom da zustro rukovodioci i da se po-liti- ka usluzno povlaci za repom Ostro sredstva informiranja u je da kao zemlju koju razdiru potresi i sukobi, a ukoli-k- o toga nema, se to beskrupu-lozn- o je ocijenio da se u a sa zadovoljstvom istakao kao i DEMONSTRACIJE UB.C. u Vancouveru je ljudi vlade ijivd na raam naroa pos- - cela vezi nava- - vlasti jer i Austrija — vlasti kuci dala u je roden Hitler . zinim Ku6a oni da i granici, roden samu Adolf Hitler 1889 bila je Neki vlade iz smatraju da je iz i je nego objekat stanovmke mogu pruzi pored svih CIA stvori bar grupa koje da vlade jer neki njih zele Front §est diktatoru je i je ' grupe nitko moze znacili drzave. politiku podleci ocijenio prema Poljskoj americke tvrdio onda odnos vlade, Grcke. koja ba-se osiliti svade Poljsku javljaju i demokratiju." . Mft v "' "ЛЛ'гг1-л- 1 Mjgoslav Afeekly A Community Newspaper Established 1931 iMiE;:r?.s;sEiiaf.;gi 50 CENTS PER COPY MARCOS umeSan u UBISTVO Voda filipinske organizacije op-tuz- io je predsednika Ferdinanda Marcosa za ubitstvo biv5eg senatora Benigno-- a Aquino-a- . Ovo je prvi put da je istaknuti politiCar Mi neko od porodice ubi-jen- og senatora optuzio predsednika ili vlast za ubistvo. Salvador Laurel, predsednik opo-zicio- ne koalicije sastavljene od 12 politifckih partija, poznat po imenu UNI DO, govorio je na demonstraciji u provincijskom gradu Batangas i rekao: "Aquino bi bio danas ovde da Marcos nije naredio da ga ubiju". "Vojnici koji su sprovodili Aqui-no- a iz aviona nisu ga mogli ubiti bez Marcosovog naredenja." Salvador Laurel je rekao da Mar-cos stvarno prisiljava filipinski narod da se digne na oruzje kad nece da side sa vlasti. "Ali za§to bi mi ubijali jedni druge za ljubav 6oveka koji jedino zeli da ostane na vlasti do smrti." "Biv§i ameridki predsednik R-ichard Nixon i bivSi prvi ministar Japana Kakuei Tanaka podneli su ostavku kada su dospeli u neprilike. "Ako dvojica voda najmocnijih zemalja na svetu mogu podneti ostavke, zaSto to ne moze i Ma-rcos." Iz Manile Assoiated Press javlja da su svih pet Clanova komisije za pronalazenje krivice za ubistvo Be-nigo- -a Aquino-- a podneli ostavku. Ovu komisiju imenovao je sam Marcos, koji je navodno zazeleo da ova komisija bude nepristrana. Raspad ove komisije, koja je da oslobodi Marcosa od odgovomosti za ubistvo, jo§ je jedan батаг Ferdinandu Marcosu, kao i njegovom prijatelju Ronaldu Reaganu, koji je morao, pod pritis-ko- m amerifike javnosti, otkazati svoju prijateljsku posetu. Clan Marcosove komisije za utvr-- Uprava mesta odlu6ila je da na divanje odgovomosti za ubistvo i kucu stavi mermednu plocu sa 6lan Nacionalne skupstine, Felix uklesanim гебјта: Antonio rekao je da ба "narod "Nikad vise fasizam — milioni poverovati samo onoi komisiii koia ujediniti i stvoriti neke zajedni6ke poginulih neka nas potsete na mir, prst optuzbe na 6oveka koji protiv nailaze voda jedne politike. slobodu trebala sedi u predsedni6koj palati". Javlja se iz Washingtona da su neke agencije izra6unale da drzave sada tro§e 660 miiijardi dolara na naoruzanje. Nagomilano je 50.000 nukleamog oru2ja, a snaga tog oruZja je 5.000 puta ve6a od oruZja koje je utroSeno u Drugom svjetskom ratu. Pod oruzjem se nalazi 25 milijuna ljudi. U zemljama kojima upravljaju vojni refimi five milijarda ljudi. U konvencijalnim ratovima ubijeno je devet milijuna ljudi od kad je zavrsio Drugi svjetski rat. Na izgradnji jedne podmomice na nukleami pogon potroSi se toliko koliko na Skolstvo potroSi 23 razvijene drzave sa 160 milijuna Skolske djece. Sjed. Drzave su platile farmerima da prekinu proizvodnju na 40.5 milijuna hektara, a u svijetugladuje 450 milijuna ljudi. Prije Drugog svjetskog rata Sjed. Drzave su troSile 75-dol- ara po stanovniku na vojne pripreme, a danas troSe 855 dolara. |
Tags
Comments
Post a Comment for 000518