Nase Novine, May 31, 1978

              fi
ms
w9 m ШШИШШШШШШШвшшшшШшШ
Gde smo i koliko nas Ima u Ka-nad- i?
To je pitanje koje interesuje
mnoge Jugoslovene koji su novl
dom naSli u ovom delu sveta.
Јабпе podatke, na zalost, nema-m- o. To se ne moze na6i ni u statjs--i ti6kim godi§njacima, jer su rrinogi
svrstani pod "ostali".
No, pogledajmo kako stoji stvar
sa novim doseljenicima. Tu su
PQdaci.veomapreclznl. A oni poka-- .
zuju da je Ontario daleko najzanlm-Ijivij- a
od svih prpvincija za Jugo-slovene
koji.su Kanadu odabrali za
svoju novu domovinu.
Pogledajmo brojke.
_ U Kanadu se 1971 godine doseli-l- o 2.997 Jugoslovena. U Ontariju ih
je' ostalo 2.311. Naredne, 1972
doselilo se 2.047 Jugoslovena u
Kanadu, od 6ega 1.568 u Ontario.
Sli6an procenat je i za slede6e
godine: 1973 — 2.873, od cega
2.180 u Ontario; 1974 — 3.200 u
Kanadu, od 6ega 2.475 u Ontario;
1975 — 2.932 doSlo u Kanadu, od
6ega 2.164 u Ontario; 1976 —.1 .741
u Kanadu, od toga 1 .253 u Ontario.
Nemamo kompletne podatke za
sve godine o tome koje su gradove
na§i doseljenici izabrali za stain i
bbravak. Medutim, kako statistidki
godiSnjaci kazu, najvise nas je u
Torontu. Podatak za 1976 godinu
uglavnom.se moze uzeti kao poka-zatel- j,
koji, prpcentualno, moze da
se primeni na sve godine.
fOd 1 .253 "Jugoslovena, koji" su
odlu6ili da se nastane u Ontariju
1976 godine,. najvise ih je ostalo u
Torontu — 641. Posle toga kao
najinteresantniji grad za nase nove
doseljenike je Hamilton sa 155.
Windsor je tree! sa 96, sledi ga
Kitchener sa 71 , a, zatim dolaze
London' 29, Ottawa'26, Guelph 20, thunder Bay i Saulf Ste., Marie po
16, Niagara Falls 15. Ostatak je u
raznim drugim gradovima.
Gledaju6i ove brojke ispada da je
samo Toronto prihvatio viSe od
jedne tre6ine svih jugoslovenskih
doseljenika u Kanadu 1976 godine.
Kako ve6 ranije rekosmo, ovaj pro- cenat se mirne duse moze prime-ni- ti
na sve nove doseljenike pos-lednj- ih dvadesetak godina.
Toronto je-neka- da bio jedna od
najmanjih jugoslovenskih kolonija
u Kanadi PraktiCno, mozemo re6i
da je ekspanzija naSih ljudi po6ela
uglavnom posle Drugog svetskog
KOGUBI JEDNE
NE DOBIJA DRUGE
Blvfil bonskl minl3tar vanjsklh
poslova Gerhard Sreder pISe u
jednom clanku:
"Na 'Stetu starlh prljatelja ne
dobljaju se novi prijateljl".
ШS, N IfiYYjfc
КЖМ ЈЈЈ
Published every Wednesday by
YUGOSLAV CANADIAN PUBLISHERS INC.
10 St. Mary Street, Room 505,
Mailing address: Box 522, Station F,
Toronto, Ontario — --M4Y 2L
Telephone: 961,-801- 8, Area Code 416
Urcdnlk — Editor
Anton, Kostelac
TehnlfiJco bbllkovAnJe — Technical assembly
Graphic Line, Toronto
Second Class Mall Registration No, 0378
ЧУТРГ?ћГЧт?5ЈИИ"ЈИ --- " ..Vf
rata. Tada je Toronto робео da se
industrijski Siri, a to je u ovaj grad
privuklo mnoge naSe ljude iz
manjih, posebno rudarskih, mesta,
koji su doSII u potragu za boljlm
radnim uslovima. Naravno, sva
kasnija doseljavanja bila su uslov-Ijen- a
bas ve6lm dolaskom starih
doseljenika, jer su u najvedem
broju slufcajeva u pitanju bill rodaci
I prijateljl onih koji su dotle ve6 bill
u Kanadi dvadesetak i viSe godina.
A kada jedan grad, u'ovom slucaju
Toronto, dobije reputaciju "najve-ce- g
jugoslovenskog centra", onda
je I razumljivo da i onl koji u njemu
nemaju poznanike Hi rodake zele
da dodu bad tu, znajuci da се
makar u malom, ipak imati u torn
gradu jedan deo stare domovine.
Kroz izgovorenu ill napisanu геб, . ako ne druk6ije.
Nije onda ni cudno.da je Toronto
postao i neka vrsta kulturnog
centra Jugoslovena u Kanadi (nez-vanlcn- o,
naravno). Pored "NaSih
novina", kojese Stampaju u Toron-tu,
u ovom gradu Imamo tri jugo-slovens- ka
televizijska programa
(dva na srpsko-hrvatsko- m i jedan
ha makedonskom jeziku),dyadnev-n- a
I veliki broj nedeljnih radio prog-rama.
Da i ne govorimo o velikom
broju stain ih sastajaliSta, restora-n- a
i klubova u kojima se uglavnom
cuje samo nasa геб. Prosto kao da
vsmo negde u staroj domovini. A.,
Sta tek re6i za dve бко!е za jugo- -
fslovenske jezlke — svakak'o prve''
na.ovom kontinentu, ne габипајиб!
Skole pri crkvama koje vec deceni- -
jama odrzavaju jezike, obicaje I ,
narodnu kulturu.
Ogroman broj naSih doseljenika . (preciznije, Kanadana jugosloven-skog
porekla) uslovio je i obeleza-vanj- e
vise datuma, koji se slave
kao dani kanadsko-jugoslovensko- g
prijateljstva. Svakako najuspeSnija
je proslava kanadsko-jugoslovensk- og
dana, koji se vec godinama
4 slavi svakog prvog vlkenda u julu.
Velike su to smotre kanadsko-ju- -'
goslovenskog prijateljstva, smotre ,
koje svake godine okupljaju vise
hiljada posetilaca. Zakljucno sa
proSlom godinom bilo je to na
svi.ma nam poznatoj Beograd far-m- i.
Ove godine proslava ce se
odrzati u Torontu.
Vratimo se ponovo na po6etak.
Gde smo i koliko nas Ima? Pome-nu- li
smo neke od gradova koji su
najinteresantniji za nove doselje-nike,
za nove Kanadane jugoslo-venskog
porekla. Kako su se onl
snaSli u novoj domovini? Sta su
o6ekivali, a Sta su postigli?
Mozda bi bilo mnogo zanimljivije
6ut'i neku od zivotnih pri6a. Nada-m- o
se da ce ovaj napis nekoga
pokrenuti da sedne i napiSe nam b
svojim iskustvima iz nove domovi--
ne. A. P.
Pretplata: $15,00 godlSnJe, pojedlnl prlmjorak 40 cent),
avloneka poSta (prekorfiorske zemlje) $40.00 godlfirijo,
redovnom postom (u kuvertl) $25.00 godlsnje.
NovCane doznake samo Cekom I poStanskom (III
bankovndm) dozna6lcom (Money Ordor) na Imo llsta
("NaSe novlne") Hi Izdavada (Yugoslav Canadian
Publishers Inc.)
Subscription: $15.00 per year, single copy 40 cents,
Air Mall (Overseas) $40.00 per year, by First Class Mail
$25.00 per year.
Advertising rates on requost.
Money should be sent by cheque or Money Order
In name of "Nase novlne" or Yugoslav Canadian "
Publishers.
Potpisanl Aland sadrio mlfll)onjo njihovlh autora.
RukopiSl so no vracaju.
"NaSe novlne" su nasljednlk, u Kanadi: "Jedinstva",
"Novostl", "Srpskog Glasnlka", "Edlnosti", "Slobodne
Mlsll" I "Borbe", u Sjed. Driavama: "Narodnog
Glasnlka" i llstova koji su mu prethodlll.
i НЈЈЈНмЈИЈИИ .
1I
11
i1
i
ШШШШшш
Nakon deset
godina
U Cetvrtak 6. aprila navrSilo se deset
godina otkad Ie Pierre Elliott TrudeauT
do§ao na pblo2aj predsjednlka vlade. и
Njegovo glaVno obedanje je bilo sttaranje
"pravednog druStva" (just society), zatlm
vece ибеббе gradana u odlufclvanju'i "
vodenju poslova zdmlje (participatory
democracy). O JubileJU je bilo govora u
parlamentu; poslanici su mu aplaudlrali,
a onl Iz opozicije su se takoder postarali
da rekordlraju I "розИдпиба", na prlmjer,
prlje'deset godina besposlenih je bilo
375.000, sada ih je viSe od milljun; stopa
Inflaclje se povedala sa 4 na 9.5 posto;
dugovi farmera su se udvostrucill; deficit
u drzavnom budfetu porastao je sa 20
dolara po stanovnlku na 500 doiara;
podtarina je poskc-бН-а sa 5 centi za plsmo
na 14 centi, ltd.
Trudeau je odgovorio da je u ovom
periodu stvoreno 2.3 milljuna radnih
mjesta, a o drugim postlgrtudima Ce
goVoritl u debati o drlavnom budietu koji
6e biti podnijet ujidnedjeljak.
KOMUNISTI SE
PRIPREMAJU
ZAIZBORE
Kako jaylja dnevna Stampa, ka-nads- kl
komunisti 6e postavit oko
100 kandidata u dolaze6im federal-ni- m
izborlma. Ve6 je postavljeno
67 kandidata.
To je saopcio voda ove partije
William Kashtan posllje zasjedanja
njezinog Centralriog komiteta kra-je-m
tjedna, na kome je usvojen
izborni program.
Program sadrzi prljedloge za ja-6- e
stlmuUfanje prlvrede kako bi se
ublazila besposlica.
Zagovara se usvajanje programa
javnih radova I izgradnja stanova.
Dalje se trail da se pravo na
zaposlenje prizna kao fundamen-talh- o
ljudsko pravo.
Potrebno je proSiriti industrijsku
bazu zemlje; manje painje razvitku
resursa a vi§e podizanju tvornica.
Komunisti takoder predlazu za-mrzava- nje
cijena, a biznisima da se
zagarantlra Izvjesan profit,
Prvog januara ove godine (
Kanada je imala 23,444.200 stanov-nlk- a;
to je povedanje od 1.14 posto
u proSloj godlni. StanovniStvo je
,ovako raspodjeljeno po
provincijama: Newfoundland
564,800, Prince Edward Island
121 ,900, Nova Scotia 839,600, New
Brunswick 691 ,900, Quebec
6,280,000, Ontario 8,441 ,100,
Manitoba 1 ,034,700, Saskatchewan
944,000, Alberta 1,936,200, British
Columbia 2,523,400, the Yukon
22,000, and Northwest Territories
43,700.
Prlmanje besposleniCke pomoci
moglo bi postati zavisnood
Imovinskog stanja tj. oni koji mogu
da se sami izdrzavaju nakon ostanu
bez posla ne bi dobivali nikakvu
pomoc, bez obzlra Sto su za isto
pladali, oni i poslodavac, za
vrijeme uposlenja. Federalni
mlnistar za upoSIJavanje Cullen je
izjavio da se ve6 prouCava uvodenje
takvog sistema poznatog kao
"means test".
Parlamenat Je odobrlo izgradnju
8.000 kllomotara (5.000 mllja) duga6kog
plinovoda iz Alaske. Rafiuna se da 6e
izgradnja koStatf preko 10 mllljardi
dolara. Protlv su glasali samo novi
demokrati. Oni ne vide vellku vrijednost
za Kanadu, a smatraju da predstavlja
јоб jedan korak u-- "integracijl"
kanadskih resursa energije zaameri£ke
potrebe. '
Gallup Poll (anketa) рокагијз
-- vellku rezervlranost glasaCa prema
poJiti5kim partijama: 38 posto je izjavilo
da ne zna za koga bfglasall na izborima,
a od onih koji su opredjeljenl, 45 posto
su za liberate, 34 posto za '
konzervatlvce, 17 za nove 'demokrate,
6 posto za druge
к
partije.
.
U Hamiltonu 6e bit zatvorena za
deset tedana tvornica Internationa
Harvester kola upoSIJava 1500 ljudi,
vedina de bftl otpuStena za ta period
a neki I stalno. '' '
Mlnistar pravde Ron Basford je
najavio promjenu u kriminalnom
zakoniku koja dozvoljava da se sudenje
vodi na engleskom Hi francuskom
jeziku. Primjena tog pravila, medutim,
zavisl od provincija.'a zasad se moie
sprovesti samo u detlri (od deset)
provincija.
Sudac Patrick Hartt je pronaSao da
je polozaj Indijanaca u sjevero-zapadno- m
Ontariu "ocajan" (desperate
situation), osoblio u podrufiju gdje je
voda zatrovana zivom. On smatra da
treba ozbiljno pristupiti rje§avanju
problema kojima se Indijanci suo£avaju
a treba rjeSitl i pitanje njihove zemlje,
tek posllje toga moze se pristupiti
korlStenju prlrodnih dobara tog
podrudja (бите, rude).
.Minister za,federalno-provlncijsk- e
odnose Marc Lalonde je pripremio
federalno zakonodavstvo o kebeSkom
referendumu; dril se da se time nastoji
utjecatl na raspolozenje stanovniStva
Quebeca. Istovremeno s tlm, liberalnl
poslanici u Zakonodavnoj skupStini
Ouebeca su trail 1 1 da se referendum
Sto prije odrzl. Provincijalnoj vladl se —
po svemu izgledu — ne zuri.
Profit 5.000 korporacija
prosle godine iznosio je 2
milijarde i 770 milljuna dolara
Hi 595 milljuna vise nego u 1976.
godini, Sto znaci povedanje od
27.4 posto. Ovo je objavio
drzavni biro statistike u Ottawi
(Statistics Canada). Prenoseci
ovu Informaciju, agencija
Canadian Press istide da pla6e
radnika I uposlenika — po
naredenju vlade, ne mogu biti
povecane vise od 6 posto
godiSnje.
i#(fwH 4jw4 w -- иичааџаџтлитг
wi.)WowrttiWWMiiifc'gAvyjfttg wgyirrgjisaa'ffnf т;,чмтТ'уит: ЈЧЏфуГГ'г{ттгГ&ГТу 'УЧЈРР-Г-- В1 тЛ-- г