Nase Novine, April 13, 1983

              r' . f &' "M', 4iW; (Ј V
8-- NASE NOVINE, February 16,1983.
Yugoslav Club of Chicago
ш~ --т шш лг QH
'I IMI nJWSwJJk ЛГФ eyfiUSfc
JDok pisem o desetogodiSnjici
Yugoslav Club of Chicago koja je
svefiano proslavljena 18 decembra
1982 godine u velikoj sali Jugosla-vensko-ameriSk- og
kulturnog centra,
ne mogu a da se ne setim dalekog
martovskog dana 1976 godine kada
sam poslata njegov 6lan. Kad god je
prispeo novi 6lan svi smo s njim
polagali zakletvu da demo siriti
bratstvo-jedmstv- o naSih naroda. U
ono vreme nas predsednik Ivan
Marjanovi6 citao bi zakletvu, a mi svi
mirno stojeci, s desnom rukom na
grudima ponavijali smo re6i svete
kao molitva, tople kao ljubav. Nas
desetak koliko nas je bilo u ono
vreme, znali smo da je tezak i dalek
put da se naSe 6lanstvo omasovi, da
jednom pod istim krovom bude sve
sto je jugoslavensko. Nije bilo
prisile da bi neko postao 6lan.
NaSe odusevljenje za Sirenje brat-stva-jedinst- va
sirilo se postepeno.
Te godine prvi put je proslavljen Dan
mladosti, 8 mart, prvi put je proslav-ljen
Dan republike 29 novembar, a
na naSem prvom pikniku, prvi put se
pored атепбке zaviorila i naSa
zastava. 2ivelo se za te retke
svefianosti i susrete sa svojima.
"Benevolent and Pleasure Club" u
Cikagu ili kako ga svi rado zovemo
"Stari klub", jer je najstariji jugosla-vens- ki
klub u Cikagu, pruzio nam je
uto6iSte. U njegovim prostorijama
odrzavali smo sastanke i zabave
6itavih 3-- 4 godine. Tako je bilo sve
dok Yugoslav Club of Chicago nije
imao svoje prostorije. Mnogi od nas
i danas nose drage uspomene na te
dane. NaSe prve korake udinili smo
tamo i to treba poStovati. Cim smo
se malo proveselili naSki na prvim
zabavama 1976 godine, obuzelo nas
je odusevljenje. SmiSljali smo A u
kasne sate budili jedni druge telefo-no- m, da Sto pre ostvarimo neku
divnu zamisao. Pomagali smo se
medusobno i Sirili poznanstva. Nije
nam bilo teSko putovati 20-3- 0 milja
da bismo prodali koju ulaznicu za
naSe zabave ili da u6inimo neSto za
naS klub. Yugoslav Club of Chicago
je bio naS drugi dom i velika smisao
naSeg iseljenidkog zivljenja.
Da bismo mogli Sto uspeSnije
reklamirati naSe zabave i razne
aktivnosti, jedno vreme smo imali
Radio 6as. Skromne finansiske mo-gucno- sti
nisu nam dozvolile da taj
program zadrzimo duze. U leto 1976
nas fudbalski tim "Galeb" izlede prvi
put na teren i to je za nas joS jedan
razlog viSe da se borimo da nas
bude viSe. Tokom 1979 godine
Yugoslav Club of Chicago preselio
se u iznajmljene prostorije koje je
trebalo preurediti. TadaSnji predsed-nik
Anton Golobic udinio je mnogo
da se u novim prostorijama pokrenu
nove aktivnosti. Tako je osnovana
Sahovska sekcija, a u jesen te
godine po6ela je sa pripremama za
prvi nastup i folklorna grupa "Kolo".
Te godine je izuzetno dobro radila
dramska sekcija "Desanka Maksi-movic- ".
S proleca 1980 Yugoslav
Club of Chicago preuzima brigu o
TV programu "Bit of Yugoslavia"
koji je do tada vodio Slobodan
Cvetkovi6, i neposredno posle toga
taj program dobija novo ime "Dobar
dan Jugoslavijo", kako se i sada
zove. Na "Dan mladosti" 1980 prvi
put je javno nastupila folklorna
grupa "Kolo". Bilo je svefiano i
tuzno bez Tita, a onda kada se naSe
"Kolo" razigralo u prepunoj sali,
tugu je zamenila radost. NaSa
%4Јјјш %Ш mHWmS'n '
Ш%~' Ш(; Џ-- џ Ш 'Ш'--
Ц
U6esnici u programu i posetioci uspele priredbe u Chicagu
mladez u narodnim noSnjama iz svih
republika, poklonila je neumornom
tvorcu bratstva-jedinstv-a za njegov
rodendan divan poklon — svoju prvu
igru.
U jesen 1980 po6inje sa radom
Dopunska §kola "Vuk Karadzi6", a
takode po6inje da izlazi klubski
mesedni glasnik. S proleda 1981
godine poCinje i naSe druzenje sa
dva jugoslavenska bratska kluba
Humanitarno druStvo "Boka" i Jugo-slavensko
атепбкј klub "Cma
Gora". Iz tog perioda isti6e se
svojim radom i pozrtvovanjem ta-da§- nji
predsednik Dragan Ra§i6. Bio
je divan 6ovek i saradnik i njegovo
kratko druzenje s nama, ostavilo je
vidne rezultate.
Zajedno smo organizovali zabave,
piknike i dobrotvome zabave i sve
viSe smo H6ili na veliku porodicu.
Obadva kluba su priticala u ротоб
kada je trebalo pomo6i TV program
"Dobar dan Jugoslavijo", a Yugoslav
Club of Chicago je kupio veliku
zgradu na adresi 3936 N.Lincoln
Ave., u Chicagu. Clanovi obadva
kluba koji su se nesebi6no zalagali
tokom пабед druzenja dali su i
nov6ane prilogeza kupovinu zgrade.
Od 26 oktobra 1981 godine sva tri
kluba su 6lanice JAKC-- a (Jugosla-vensko-amerik- og
kulturnog centra).
Svaki po6etak je tezak, pa tako i
JAKC-o- v, no sve nas nosi ista zelja
da izrastemo u jaku ustanovu, da
zivimo u slozi kao najrodeniji rod.
Yugoslav Club of Chicago je
proslavio svoju desetogodiSnjicu s
izuzetnom rado§6u i ponosom. De-s- et
godina je proletelo u stvaranju i
zblizavanju. Bilo je trenutaka kada
nam se бтПо da se ne moze dalje,
no prikupljala se preostala snaga i
iSlo se dalje s joS ve6im elanom.
Ova sve6anost je imala dragocenu
izlozbu fotografija iz zivota i rada
Yugoslav Club of Chicago. Napravio
ju je na§ 6lan Ivica Juri§i6 koji je i
Clan Izdavackog saveta "NaSih novi-na- ".
Ivan Marjanovi6 je sakupio
pisani materijal iz zivota i rada
Yugoslav Club of Chicago. Tu su
prilozi koje nam je slao Ivan Marja-novi-c,
DuSan Putnik, Miroslav Bla-zevi- 6,
Ivica Juri§i6, Dragoljub Medi6
i ja. Dragoljub Medi6 je napravio
table na koji ma je bio izlozen sav
dokumentarni materijal. Iz priloze-ni- h
slika se vidi, da je i "CikaSka
strana" "NaSih novina" imala vidnu i
vaznu ulogu u radu Yugoslav Club of
Chicago. Mnogi dragi gosti, doSli su
da uvelifiaju naSe slavlje. Dura
Juretic, 6lan Yugoslav Benevolent
and Pleasure Club, koji je pri
osnivanju Yugoslav Club of Chicago
bio naS prvi sekretar doneo nam je
na poklon tri zastave: drzave Illino-is,
атепбки i jugoslavensku i
pozeleo nam jo§ mnogo godina
uspeSnog rada. Bili su tu predstav-nic- i
mnogih jugoslavenskih klubova
u Cikagu, a pre svega onih koji zive
sa nama pod istim krovom.
Generalni konzul Stanko Jerosi-mi- 6
je takode pozdravio goste i
6estitao nam desetogodiSnjicu.
Volela bih da spomenem imena
ljudi koji su uvek bili prisutni u
zivotu i radu Yugoslav Club of
Chicago, ali isto tako strepim i da
im se ne zamerim, jer poneki i ne
zele da im se imena vide u bilo kojim
novinama. Ako bilo koje od tih
dragih imena izostavim, osedala bih
se kao da sam neSto ukrala. Sve su
to divni ljudi i zene, 6itave porodice
koje su zivele za trenutak da imamo
dom pravi jugoslavenski. I danas
smo bliski i dragi i verujem, da se
oni prepoznaju i bez objavljivanja
imena. Hvala im u ime deset
proteklih godina bratstva i jedinstva,
hvala im u ime svih slededih koje
dolaze. Na§oj deci moramo uliti u
srca istu onu ljubav koja je nas
nosila proteklih godina. Moramo
stvoriti cvrstu i jaku porodicu, dom
' u kojem je svako pozeljan i veoma
potreban. I nikog ne smemo izgu-bit- i.
Tudina ne mora biti teSka ako u
njoj stvorimo uslove da бијето
svoju геб, sredemo naSe ljude,
pomazemo se. Onda tudini bivamo
zahvalni za ono zbog беда smo se
otisnuli u beli svet i poStujemo je
kao svoju zemlju.
I na kraju, na sve6anosti je svirala
"YU" grupa Srdana Divjakovi6a, a
na§ Alija Dalipovi6, lomio je srca
svih koji su mladi od 16-8- 0.
Voljeni moj Yugoslav Club-- e —
Sre6na ti desetogodisnjica!
Rozalija Divjakovic