Nase Novine, April 13, 1983

              mmmmrn
"'" 1 ,
f J. V"4 Jl f- - '
.4 ''
-- V
February 16,1983, NASE NOVINE -1- 1
V Am
OPSTENACIONALNA debata u nemaCkoj javnosti o
UZROCIMA ZBOG KOJIH PRE POLA VEKA NIJE OSUJEeEN
HITLEROV USPON
BON — Za trenutak Nemci su
6asovnik vratili za pedeset godina
unazad i upustili se u opStenacio-naln- u
debatu o uzrocima Hitlerovog
prigrabljivanja vlasti 30. januara
1933. Poslednji joS zivi ufcesnici i
o6evici javili su se za геб, ili su
stavljeni pred unakrsna pitanja mla-d- e
generacije. Pozno inventarisanje
savesti nacije nametnulo se kao
aktuelni dogadaj.
"ZaSto niste sprefiili Hitlera"? —
glasi pitanje ирибепо prezivelim
savremenicima koji su u ove presud-n- e
dane pre pola stole6a sedeli u
poslanifikim klupama Rajhastaga.
Sa istorijske udaljenosti, sa izblede-li- m
secanjem, sa poukama iz docni-je- g
razvojaovi svedoci dodaju, svaki
iz svog Ибпод ugla, delide istine ili
ostatke predrasuda 6ime se dopu-njuj- e
joS umnogome nedovrSena
ocena najtragi6nije i najmra6nije
epohe.
Istorifiari, politi6ari, stranke, sin-dika- ti,
crkvenezajednice, udruzenja,
pojedinafini gradani, umetnici, voj-nic- i,
studenti — u6estvuju ovih
dana u mnogobrojnim razgovorima i
naskupovimaSirom SRN, nakojima
se iz fatalne 1933. godine traze
pouke za sadaSnjicu. SadaSnja ne-глаб- ка
generacija zamera prethod-no- j,
onoj iz tridesetih godina, Sto
nije imala hrabrosti da spre6i
demona.
Cetiri uticajne grupe u Vajmarskoj
republici — smatraju danaSnji Nem-ci
— imale su materijalnu snagu da
Jos' pre 1933. sprefie dolazak Hitlera
na vlast: demokratske stranke, sin-dika- ti,
Rajhsver (regulama armija) i
industrijski krugovi. Svaki od njih je
zatajio na svoj пабт.
POSLEDNJI OCEVICI GOVORE
Gradanske stranke su ufiinile
istorijsku greSku Sto su se uzdale da
6e opasnost otkloniti Rajhsver. Ge-nera- li
su pogreSili kad su rafiunali da
se pomocu Hitlera otresu versajskih
одгатбепја, pa da umesto "austrij-sko- g
kaplara" sami pretvore Nema6-k- u
u veliku silu. Sindikati su, kao i
radni6ka klasa, trpeli zbog nesloge
socijaldemokrata i komunista, usled
беда je u presudnom 6asu izostao
poziv na generalni Strajk i zaustav-Ijanj- e
nacista. Industrijalci su skrivi-l- i
jer su nov6ano pomagali Hitlera,
ra6unaju6i da ротоби nacistickog
pritiska razbiju revolucionarne struje
radni6kog pokreta, dasuzbiju komu-nist- e
i da iznude ekonomski revanS
prema zapadnim silama.
Poslednji joS zivi socijaldemok-ratsk- i
poslanik Rajhstaga iz 1933.
godine, Jozef Felder, i danas je
uveren da je generalnim Strajkom
20. jula 1932. — kada je von Papen
oslonjen na naciste sproveo "риб u
Pruskoj" i svrgnuo SPD sa vlasti —
jos mogao da se. Hitleru prese6e
put. Prvak SPD Oto Vels je tada —
pri6a Felder — predlagao generalni
Strajk, ali je sindikalni Set Lajpart to
odbio smatrajudi da Sest miliona
nezaposlenih traze hleb a ne revolu-cij- u.
Preziveli nekadaSnji poslanik ka-toli6- ne
Stranke centra, Johanes
Sauf, koji je takode bio sau6esnik
drame u Rajhstagu 1933, kaze
takode da je "Papenov риб" bio
poslednja realna prilika za otpor , da
je tadaSnji kancelar Brining trebalo
dazabrani Hitlerovu privatnu vojsku,
odrede SA i SS, Sto bi se, verovatno,
zavrSilo samo sa nekoliko hiljada
mrtvih ali bi bila spre6ena katas-trof- a.
Hugo Karpf, poslanik Bavarske
stranke u Rajfstagu 1933. danas
kaze da je odmah posle Hitlerovog
dolaska na vlast naslu6ivao da se
srlja u rat ali su politi6ke stranke
zatajile. "Nismo prozreli intrigant-sk- u
igru Papena i Slajhera i niko od
nas nije o6ekivao da 6e Hindenburg,
koji je dotle ismevao Hitlera kao
"austrougarskog kaplata", upravo
njega odrediti za kancelara..."
Naivnost je prezivela pola stoleda.
Ko god je umeo da 6ita, mogao je
joS 1925, pa 1930, 1932... jasno da
doku6i da je Hitleru jedino stalo do
vlasti.
MASE SU CEKALE SIGNAL
Socijalista Arno BeriS, koji se
1933. sklonio u ilegalnost i emigra-cij- u,
ukazuje sada kako su socijalde-mokrat- i,
najve6a stranka u Vajmar--sk- oj
republici, propustili priliku juna
1932, kada su петабке mase bile-spremnea- li
ih prvaci nisu pozvali na
borbu. On navodi da je zbog
neslaganja vodstva socijaldemokra-ta
i komunista петабкј radni6ki
pokret samog sebe paralisao.
Sindikalni aktivist i komunist iz
1933. godine, Vili Smit, danas
uverava da su петабкј radnici bili
spemni da se bore protiv nacizma,
da razlike izmedu 6lanstva socijalde-mokrata
i komunista nisu bile
duboke, ali vodstva nisu umela da
se sloze. Bez obzira na masovnu
besposlicu i bedu, radnici su bili
spremni da krenu u akciju ali niko im
nije dao signal.
Socialist i sindikalni novinar iz
19311933. Valter Fabijan danas
VARSAVA, Tanjug — Poljska nastoji
svladati privrednu krizu unutraSnjim mjera-m- a,
prije svega reformom koja pretpostavlja
ve6u samostalnost poduzeda. Istodobno,
ona se sve беббе obrada Zapadu s ponudom
o pregovorima radi гјебепја sadaSnjih dugo-va- ,
koji iznose oko 25 milijardi dolara.
"Trybuna Ludu" ocjenjuje da je potrebno
"iznova i realno proanalizirati isplate rata I
kamata i visinu kamata na tzv. garantirane
kredite". To su krediti koje su Poljskoj
dodijelile zapadne vlade ili su bile jamci
prilikom donoSenja odluka o pozajmicama.
ProSle godine Poljska je trebala isplatiti
vi§e od deset milijardi duga. S predstavnici-m- a
500 zapadnih banaka Poljaci su se
sporazumjeli da oko Cetiri milijarde duga
"miruje" u idudih Sest godina. Poljska se
obavezala da 6e isplatiti kamate na taj dug,
pa "Trybuna Ludu" ocjenjuje da se to ибтМо
"bez vecih zastoja" i da je Poljska proSle
godine isplatilaviSeod dvije milijarde dolara
kamata.
Ukazujuci na "razumno ропабапје" pred-stavni- ka
banaka koji su prihvatili da refinan-ciraj- u
dugove Poljskoj, "Trybuna Ludu"
navodi da se ne ispladuju tzv. garantirani
krediti. "Poljska se obradala s ponudom o
promjeni uvjeta isplata zaduzenja svim
povjeriocima. Medutim, dosad je Sutnja bila
odgovor zemalja fclanica NATO-- a, koje Cine
najvecu grupu poljskih povjerilaca na Zapa-du",
piSe "Trybuna Ludu".
Organ CK PURP zatim ocjenjuje da su
"sankcije Zapada i blokade iskomplicirale
privrednu situaciju u Poljskoj", ali da "nisu
uspjele zaustaviti proces oporavka privrede i
vracanja ekonomske i politiCke stabilizaci-je"- .
Nakon ocjene da su "sankcije i blokade
postale dodatni cinilac produbljavanja svjet-sk- e
krize", "Trybuna Ludu" izrazava nadu da
6e na Zapadu "relativno brzo nastupiti
povratak razumu i realizmu".
zamera Sto je nesloga izmedu SPD i
KPD vezala ruke naprednom pokre-t- u.
Milioni ljudi, u SPD, KPD i u
sindikatima, bili su duboko гагоба-ran- i:
usled neodlu6noti i oportuniz-m-a
socijaldemokratskog vodstva i
zavisnosti петабкјп komunisti6kih
prvaka "od Kominteme i ruske
politike".
PODVOJEN RADNlCKI POKRET
Istorifiar Golo Man nabraja odgo-vorno- st
gradanskih politidara, gene-ral- a,
socijaldemokrata i takode
smatra da su петабкј komunisti6ki
prvaci 193033. "obe6avali revoluci-ju- ,
ali nisu imali jasne predstave
kako bi ona робе1а". U izbomom
programu 1930. je KPD, na inicijati-v- u
Ernsta Telmana, trazila "odbaci-vanj- e
versajskog mirovnog ugovora i
privredni savez sa Sovjetskom Rusi-jom- ".
Telman je 1932. podigao
izbornu parolu: "Ko glasa za Hin-denbur- ga
taj je za Hitlera, a ko glasa
za Hitlera taj je za rat..." '
Erih Honeker, koji je do 1934.
aktivno u6estvovao u radii KPD u
Saru, navodi u svojoj autobiografiji
da su neta6na tvrdenja burzoaskih
istori6ara da je nesloga KPD i SPD
paralisala radnifiki pokret i sputavala
otpor nacisti6koj opasnosti i ukazu-je
da krivica pada na SPD, 6iji prvaci
nisu prihvatili poziv komunista za
generalni Strajk 30. januara 1933.
Ocene su i danas podvojene kod
Nemaca, kao i pre pola veka,
podeljena je opet levica, podvojene
su generacije ali ogromna vedina
istiCe da Hitler nije morao da dode
na vlast da je петабка javnost imala
hrabrosti da mu se odlu6no suprot-stav- i.
BozidarDikic
("Politika")
Ponudeni su, dakle, razgovori zapadnim
povjeriocima, uz istodobno poduzimanje
"dugorocnog programa stabilizacije privre-de".
U savladavanju krize presudna ie biti
ova godina, kako je to rekao i Clan Politbiroa
i sekretar CK PURP-- a Kazimierz Barcikow-sk- i,
govoredi na Vojvodskoj konferenciji u
Zelenoj Gori. On je rekao da se u zemlji, u
kojoj "vlada sirovinska glad", ne moze
dopustiti rasipniStvo i da za clanove PURP
"nema vaznijeg posla od privrede".
TKOMUJE
Tko je pomogao nacistidkom
ratnom zlodincu Klausu Barbie da
prede u Boliviju?
Ameridki profesor Erhard Dabring-hau- s
kaze da je on Barbieu godine
1948. pladao 1.700 dolara mjesedno.
Dabringhaus je onda radio u amerid-ko- j
obavje§tajnoj sluzbi.
Advokat John Loftus iz Bostona
tvrdi da je Barbie mogao da ode u
Juznu Ameriku samo uz pomod
атепбкод State departmenta. Lof-tus
je u ono vrijeme bio u amerid-ko- m Ministarstvu pravde.
Amerikanci su spasavali nacistidke
ratne zlodince zato Sto su ih ovi
snabdjevali informacijama o Sovjet-skom
Savezu, kaze Loftus.
Barbie je donedavna zivio u
Boliviji, a izruden je Francuskoj,
koja 6e mu suditi za zlodine koje je
podinio u vrijeme rata u gradu
Lyon-- u.
SVEJEMOGU6E
PARIZ, Tanjug — Smatrate
li mogudnim da danas neki
novi Hitler preuzme vlast u
nekoj od zemalja Zapadne
Evrope? Na to pitanje u jednoj
ovdaSnjoj anketi javnog mne-nj- a,
58 posto Francuza daje
"pozitivan" odgovor, dok ih 32
posto ne veruje u obnavljanje
te pojave od dijeg je podetka
proSlo pet decenija.
U anketi pariskog dnevnika
"Kotidjen" 78 posto Francuza
misli da na tu proSlost treba
stalno opominjati — u Stam-p- i,
na televiziji, filmovima,
dok manjina nalazi da je
upravo to "veoma opasno".
ге.та:ст:т: j?,y ':дj:гг-гул.т- л" ?.гучл tstijl'? ilv Sff. VjH'it. rri
O "REPOVIMA"
Tko god dode u Jugoslaviju zapazit 6e
dugafike repove pred trgovinama, ali ne
svaki dan niti na svakom mjestu.
Ponekad prode i 15 dana da se ne vidi niti
jedan rep, ali 6im se pojavi kava ili ргабак za
pranje robe — deterdzent — odmah se
stvaraju dugadki repovi od po nekoliko
stotina duSa i ako ne pozurite stj6i cete
kasno.
Za vrijeme Ijeta na Jadranskoj obali su se
stvarali repovi svakog jutra pred prodavaoni-cam- a
mlijeka i to samo proSle sezone.
ProSle godine se je bilo uvezlo nekoliko
milijuna litara mlijeka iz Madarske i nije bilo
potrebe za repovima, a ove godine ne znam
zbog cega je zatajila redovita opskrba. Ipak
se je mlijeko svaki dan naSlo za svakim
stolom. Izgleda paradoksalno da baS onda
kada postoji oskudica necega, svaki dom-ain
kojega posjetite, sa ponosom ce vas
ponuditi kafom ili bilo 6ime беда onih dana
nema na trznici. Pa tako kupuju i milijeko za
dva ili tri dana, kao i kafu za mjesec dana
unapred.
Nemasumnjedasmo u 1982. godini imali
manje kafe, mlijeka, praSkaza pranje nego u
redovitim godinama, ali ljudi se ipak nekako
snalaze.
Ljudi kupuju kafu "na crno", to jest
proSvercovanu iz Austrije i Italije.ViSe puta
se ulovi Svercere sa po nekoliko stotina kila
kafe koja im se zaplijeni, ali oni ne
posustaju i prodaju je po dvostrukoj cijeni
nego kod nas. Na pr. u Austriji kilogram kafe
koSta 250 na§ih dinara, kod nas u trgovini,
kad je ima, 850 dinara, a sverceri je prodaju
po 1500 dinara kilogram i strastveni kavopije
je kupuju sretni Sto je mogu dobiti. Sverceri
na svakom kilogramu "zarade" 1250 dinara
pa ako im i zaplijene jednu kolidinu to oni
mnogo ne osjete i slijede sa svojom
"rabotom".
Kao i svaki ostali gradanin bio sam puno
puta u repu ili za kafu, ili za limune ili za
ргабак. Zna6ajno je da nikada nisam opazio
u repovima neko nezadovoljstvo, ili protest,
nego uvijek zbijanje Sala da prode vrijeme,
jedino kada se spomene р1јабкабе drzavne
imovine, бији se одогбет protesti protiv
radni6ke kontrole koja propu6ta te р!јабке i
protiv sudaca koji previSe blago postupaju u
ovakovim slu6ajevima. Na primjer, pre par
danaOkruzni sud u Dubrovniku osudioje Ivu
Bjelovu6i6a na kaznu od 7 godina zatvora
zbog р1јабке dru6tvene imovine. On je skupa
sa Nikolom КапгиМбет i Bozom Bulajidem
ор!јабкао 138 starih milijuna dinara i pri
izricanju kazne sud je imao u vidu da je
BjelovuCid ranije bio dva puta osudivan na
dvije i pol i na sedam i pol godina strogog
zatvora zbog р!јабке dru6tvene imovine, pak
iako mu je bilo zabranjeno da rukuje
druStvenom imovinom on je opet dobio
zaposlenje u kojem je mogao da pljaCka.
Ljudi se pitaju, gdje je bila ta radni6ka
kontrola koja nije paJla koga i gdje
гароб!јауа.
Cuo sam da su ustaSe u Zapadnoj
Njema6koj odmah protestirali zbog ove
osude jer da je toboze Bjelovu6i6 osuden
samo zato б№ je Hrvat. Njegovi ortaci su
isto tako osudeni ali na manje kazne.
PETAR KURTI6
Zagreb
Prema najnovljoj Gallupovoj anketi, 44
posto Kanadana smatra da je inf laclja glavni
problem zemlje; na drugom mjestu je
nezaposlenost (39 posto), tre6em driavna
uprava (7 posto), 6etvrtom Strajkovi (2
posto).