Nase Novine, July 24, 1986

              № T4Si',4'a' i4fAsi;rfjr-.ft.rfi:Tf-jT;,- ? 'inv4i.T№&!#$iff w?tefrtirwsf;,n;Sh'i4 if
# '3f4t
ft.
I h a
DREVNI SPOMENIK NA
PRAGU DEVETOG STOLEC A
Kraljeva crkva Manastira Studenica.
STUDENICA, maja — Svecanadu-hovn- a
proslava velikog jubileja "0-sa- m
vekova Studenice" pocela je 18.
maja u 8 casova. Procenjuje se da
se okupilo oko 60 hiljada ljudi iz
okoline i raznih krajeva zemlje.
Dok je poglavar Srpske pravo-slavn- e
crkve otvarao Sabor i pri-sut- ni arhijereji odavali pocast u
medvremenu preminulim clanovima
Sabora.
Glavni duhovni deo proslave "Osam
vekova Studenice" poceo je jutros. Sv.
arhijerejskom liturgijom, sluzio je pa-trija- rh
German, zajedno sa svim arhije-rejim- a
Sprske pravoslavne crkve iz
zemlje i inostranstva. Ucestvovali su
brojni svestenici i monasi, kao i neko-lik- o
horova. Samo malobrojni posetioci
uspeli su da udu u manastir ili crkvenu
portu, svi drugi stajali su po okolnim
bregovima na platou ispred manastira.
Sveta arhijerejska liturgija sluzena je
pod otvorenim nebom ispred Bogoro-dicn- e
crkve u manastirskoj porti.
Na zavrsetku liturgije prigodnu be-sed- u
odrzao je patrijarh German. Vra-caju- ci
se vekovima unazad, u istoriju
ove Nemanjine zaduzbine, patrijarh je
govorio o nastanku i gradenju Studeni-ce.
"Ta Studenica — rekao je patrijarh
Germna — postala je centar duhovnog
zivota srpskog naroda, kolevka srpske
nacionalne kulture. U Studenici se utki-vaj- u
zivoti i ostalih svetih Nemanjica:
kralj Radoslav zida i ukrasava veliku
pripratu, sveti Simon Monah, bivsi pr-vovenc- ani kralj, nalazi ovde svoje pre-bivalist- e.
Sveti kralj Milutin gradi "Kra-ljev- u
crkvu", biser-crkv- u u derdanu stu-denack- ih
svetinja."
Isticuci, izmedu ostalog, da je u stole-cim- a
koja su prosla, ovaj drevni spome- -
nik uveo srpski narod u red kulturnih i
uglednih naroda sveta, patrijarh Ger-man
je, pri kraju svoje besede, rekao:
"U ovom svecanom casu u ime Srpske
pravoslavne crkve i u svoje ime, izraza-vam- o
puno priznanje i iskrenu zahval-nos- t
svima onima koji su svojim materi-jalni- m
zrtvama, svojim strucnim zna-nje- m, ili bilo kojim nacinom, a najvise
svojom ljubavlju, doprineli da Stude-nic- u
"Majku sprske crkve" na ulasku u
deveto stolece njenoga slavnog zivota
predamo potomstbu, obnovljenu, ulep-san- u
i potpuno osposobljenu za ispu-njavan- je njenog znacenja i misije kroz
vekove prohujale i one koji dolaze."
Duhovnu akademiju, koja je pocela
posle Sv. liturgije smenjivanjem horo-va,
koji su pevali duhovnu muziku, otvo-ri- o
je episkop Zicki Stefan. Duhovne pe-sm- e
pevale su i sestre manastira Zica,
sestara manastira nikolja i i niz drugih
horova. Posebno interesovanje prisut-ni-h bilo je za kazivanje Zitija Sv. Save,
Teodosija Hilandarca, dramskog umet-nik- a Ljube Tadica.
Zvanicni deo proslave slio se kao sto
je obicaj vekovima, u narodni sabor i
narodno veselje. Posetioci imali su pri-lik- e da razgledaju male izlozbe na otvo-reno- m, da kupe raznorazne suvenire,
vezane za ovaj jubilej, kao i mnogo-brojn- e
knjige iz istorije umetnosti ve-zane
za srednji vek. Tu su i otisci gra-ficki- h likova u izdanju Matice srpske iz
novog Sada majstora osamnaestog i de-vetnaest-og
veka.
Za novootvorenu riznicu manastira
Studenice, gde su smesteni najvredniji
eksponati duge istorije od osam vekova
ovog manastira, vlada veliko intereso-vanje.
ZADUZBINA STEFANA
NEMANJE
Studenica je jedan od najsta-riji- h srednjovekovnih spome-nik- a kulture, podignut izmedu
1171. i 1196. godine. Zaduzbina Stefana
Nemanje, bio je, kao i mnogi drugi ma-nasti- ri, svojevremeno kolevka pismeno-sti- , umetnicki i knjizevni centar sred-njovekov- ne Srbije.
Prosalva 800godina postojanja mana- stira Studenica pocela je zapravo jos 27. januara i trajace, kako je predvideno,
do 7. oktobra ove godine.
RIM, maj (Tanjug) — Tradicionalna
manifestacija "Jugoslavia u castsve-to- g Cirila" ove godine ce biti obilje-zen- a izuzetnim kulturnim dogadajem
— izlozbom srednjovjekovnih ikona
iz Makedonije u Vatikanskom muze-ju- .
Izlozbu je 23. maja otvorio je vati-kans- ki kardinal Paul Paupard u sa-mo- m srcu Vatikanskog muzeja, u po-znati- m Rafaelovim stancama. Pede-se- t
i dvije ikone koje datiraju izmedu
petog i 17. stoljeca izlozene u sali Pija
Petog, a medu njima je i nekoliko eks-pona- ta koji do sada nisu napustili Ju-goslavi- ju.
Izlozba u Vatikanu predstavlja do-gad- aj bez presedana i zbog toga sto
je to prvi put da Vatikanski muzej
otvara svoja vrata izlozbi umjetnickih
predmeta koji ne spadaju u njegovu
zbirku.
Postovani gosp. Urednice,
Ne verujem da cete objaviti moje
pismo ah mislim da bi trebali jer
ja ipak kupujem "Nase novine" u
Slovenia Meat Market-u- .
Hocu da vam kazem, da vi niste
pored svih dosadasnjih napisa o
SNA doc arali pravu i vernu sliku
situacije u kojoj se ta, kako je vi
nazivate, Srpska nacionalisticka
akademija, nalazi medu nacio-naln- o opredeljenim Srbima u Ka-nad- i.
Da li vi preterujete ili se varate
ili imate neki vas poseban cilj ko- jim bi hteli da nas obmanete kako
je, maltene SNA cak i procetnicka.
Kako ona to moze biti kad jedan od
njenih osnivaca i glavni h rukovo-dioc- a
Sofija Skoric ide u Jugosla-vij- u
sa jugoslovenskim pasosem ?
Objasnite nam to ako zelite.
— Odgovor urednika —
Mi ne znamo sa kojim pasosem
je otisla u Jugoslaviju gospodja
Sofija Skoric. Nas to i ne zanima.
Svaki Jugosloven u Kanadi mo-ze,
ako zeli, imati dvojno drzav-ljanstv- o. Nas vise interesuje za-st- o gospodja Skoric odlazi u Ju-goslaviju,
posle njene aktivne
saradnje sa srpskim disidenti-ma- .
Ja sam jos u Jugoslaviji do-zna- o da se spor Balkanoloskog
instituta sa Zivkom Apicem oko
nedozvoljenog prestampavanja
Djureticeve knjige resio i po-sredstv- om
M. Kapora na taj na-ci- n
sto ce Apic organizovati dvo-mesec- nu turneju V. Djuretica
po Kanadi i Americi, gde bi on
prdavao o knjizi a Apic bi ih
prodavao.
Kao sto vam je poznato iz na-si- h ranijih napisa, Zivko Apic je
doveo u privatnom aranzmanu
Milovana Danojlica, na preda-vanj- e "Pisac i politika", jer se
SNA u to doba povukla malo u
stranu zbog pisanja u "Nasim
novinama'. Tad se Apic i osilio.
Dobija se utisak da je put So-fij- e
Skoric u Jugoslaviju pode-se- n tako da buduca vrsljanja
srpskih disidenata, a neki bi tre-bali
vec da dodju uskoro (Dra-skovic,
Cosic, Danojlic), budu
organizovana samo od strane
SNA a ne privatnika kao sto je
Apic. Srpska nacionalisticka
akademija treba da slovi i da
vazi za politicku ustanovu koja
ce sprovoditi procetnicku ideo-logij- u
pomocu gostovanja
srpskih Beckovica, Draskovica,
Cosica, Manojlica i drugih.
Ako se SNA obezbedjuje od
gostovanja disidenata u privat-ni-m aranzmanima, onda se ona
mora malo i distancirati od cet-nik- a. To se najbolje vidi iz
knjige o Svetom Savi koju je ure-dil- a Sofija Skoric sa Djordjem
Tomasevicem. U toj knjizi ona
je isticala sebe kao i druge "za-sluzn- e"
za proslavu 750 godisnji-ce- ,
ali je izostavila i sasvim "za-boravil- a" radio program "Suma-diju- ", na kojem su se itekako
oglasavale proslave i nastupi
"gostiju" iz Jugoslavije. U toj
knjizi ni reci o Bori Dragasevicu
koji je sam, a i preko "Glasa ka-nadsk- ih Srba", uzimao na svoja
ledja teret u odbrani SNA, M.
Kapora i drugih disidenata od
"Nasih novina". U knjizi S. Sko-ric
nema ni pomena o nacionali-stidko- j
§tampariji G.R. Printing
koja je stampala vecinu izdanja
SNA a i drugih verskih ustano-va- .
SNA se nalazi u politickoj
krizi jer ako moze Apic (ili neko
drugi) da dovodi disidente, zbog
cega bi SNA i postojala?
U Jugoslaviji se zna o dolas-cim- a disidenata kao i o najavlje-ni-m dolascima Dobrice Cosica,
Milovana Danojlica i Vuka Dra-skovica,
ali prave namere ovih
poseta i vrsljanja uvek se kriju
od javnosti. Sada se postavlja pi-tan- je ko ce usicariti i koliko od
svih ovih nacionalistickih "pro-zimanj- a"
i "kulturnih" sastaja-nja- .
Izvinjavamo se citaocima koji
su nam pisali o SNA sto nismo
objavljivali njihova pisma. Jed-no- g dana, valjda, izacice sve na
videlo i tada ce se mnogi, na raz-ni- m stranama, uveriti u neopra-dano- st postojanja SNA kao i u stetnost manipulacija od strane
raznih krugova sa pojedincima
i grupicama i u Jugoslaviji i van
nje.
Postovani gosp. Urednice,
Vec duze vremena pratim vesti
koji donosite o nama nacionalisti-ma- ,
sa kojima se ne slazem a vi
stalno pretendujete da ste pravicni
i posteni. Ako je to istina, onda mi
odgovorite na pritanje koje nisam
dobio ni od "Glasa kanadskih Srba "
ni od "Kanadskog Srbobrana": Oda-kl- e
i od koga ste dobili fotografiju
Mome Kapora i video traku sa nje-g- o
vog preda vanja ?
Milan Rakic
— Odgovor Urednika —
Fotografiju sam dobio kao sto
smo pisali u "NN", postom iz No-vog
Sada, a tamo su istu mogli
poslati Zivko Apic, Dorde Rado-ni- c ili sam Momo Kapor, koji je
poseduju. Iz dole prilozene fot.o-grafi- je vidi se da i na stolu na
kome Momo Kapor potpisuje i
krcmi svoje knjige stoji magne-tofo- n.
To znaci da je u sali bilo
ko zna koliko magnetofona.
Mnoge trake sa programa "Su-madij- a"
i sam sam snimao a sto
se tice video trake sa Kaporovog
predavanja, nju nikada nisam
imao niti sam je ikada trazio ili
dobio od nekoga. Iz jugosloven-sk- e
stampe mogu se dobiti infor-macij- e
ne o tome da li su "Nase
novine" u pravu kad tvrde da je
Momo Kapor bio na cetnickom
pikniku, nego da je Momo Kapor
u pravu.da cini i govori bez odgo-vornos- ti
prema bilo kome.