Nase Novine, July 24, 1986

              #1
'jrii'iSAK
адзшаза, . a в ж . лт ш ш
.4t W- - . — . .
4&1нг уЧвгк" i ШВшвшВшпВш i n uiAUBHBhbhbhb S ВшВшВВшВшВшкВ i w m44BhBS''BBhBhBhBW "eL. v v швввшжВВшВшВнН 1и
тЈшИМГ 'BF--' if "- - t №HBtH'
Lenjinov bliski saradnik: Dr Vukasin Markovic (treci sleva) na trgu u Moskvi u prvim postrevolucionarnim danima
jio nade da ce konacno biti upu-ce- n
na ilegalni rad u Jugoslavi-ju- .
Tito mu je samo rekao da se
sutradan njih dvojica nadju u
isto vreme na istom mestu. Saop-sti- o
mu je odluku Politbiroa Par-tij- e da treba da se vrati u SAD,
ali ovog puta "po liniji CK KPJ":
"U zemlji ionako imamo previse
ilegalaca. Ne razumem §ta ti fali
u Americi, kad mnogi nasi dru-go- vi zele da ih bas tamo posalje-mo.- "
Dogovrili su se da SAD
treba da postane vazno uporiste
nase Partije, prvenstveno zbog
materijalne potpore nasih ise-ljenik- a.
Kuhar je zaduzen za ostalo. Da
Markovica u posebnoj mornari6-ko- j
uniformiubacikaojednogod
1500 mornara na fracuski brod
za New York. Me-djuti- m, on je nasred Atlantika
otkriven kao slepi putnik i stav-lje- n
u brodski zatvor, s celicnim
zidovima... Posle velike kampa-nj- e americke komunisticke par- tije proteran je iz zatvora na ost-rv- u
Elis, na Kubu, gde je stica-je- m okolnosti gotovo godinu
dana pravio drustvo Hemmin-gway-- u
u lovu na sabljarske.
Prethodno ga je u zatvoru po-set- io Stevan Dedijer, urednik
glasila naprednog srpskog ise-ljenick- og pokreta "Slobodna
rec". Onako, uzgred, pomenuo
mu je kako je na njegovo ime sti-ga- o telegram "nekog-Valter- a iz
Carigrada", u kome trazi da mu
na odredjenu adresu do odre-djeno- g datuma posalje 350 dola-ra- .
Mirko Markovic je planuo.
Zasto mu to nije blagovremeno
javio, a ne sada kada je rok za
slanje para prosao, na sta je De-dijer
iznenadjeno pitao: "Malo
li kome danas trebaju dolari! Iz
zatvora nikom nisi mogao ni§ta
pomoci, pa nisam smatrao po-trebni- m da te time gnjavim!"
Dve stvari su tu bile o£igledne.
Dedijer nije imao pojma da se
iza pseudonima Valter krije
novi generalni sekretar KPJ Jo-si- p
Broz, koji, opet nije znao da
je njegov izaslanik u Americi u
zatvoru.
U rukovodstvu americke ko-munisticke
partije, Markovicuje
receno za§to su ga onako pa-ni6- no zvali da kako zna i ume do- -
dje s Kube. Medju
komunistima su izbili ne-sporazu- mi. Jedna komisija je is-kljuc- ila iz Partije clanove
srpskog rukovodstva Srdju Pricu
i Josu Rajinovica. Kao razlogna-veden- o je frakcionastvo i zelja
da se sprski pokret izdvoji ispod
kape Kominterne, posle odluke
da se list "Slobodna rec" stampa
privatnoj stampariji nekog Slo-vak- a, koji nije imao nikakve veze
s radnickim pokretom. Tom pri-liko- m se pod nerasvetljenim
,okolnostima obesio Albin Hle-be- c, iz , slovenackog partijskog
biroa, urednik lista "Naprej".
Zapravo, Markovic je u Ame- rici samo obavio ono sto je pod
imenom Bogoljub Popovic zapo-бе- о prilikom prvog boravka. Kao sef jugoslovenskog biroa pri CK
KP SAD nije se protivio da se
srpski deo pokreta, radi vece privlalnosti, nazove "Vidov-dan- ", a redovna godisnja okup-ljanj- a "Vidovdanski kongresi".
Ali, u duhu kominternovskog
proleterskog internacionalizma,
borio se protiv bilo kakvog na-cionaliz- ma
i Sovinizma. Cak je
pokusao i da kralja Petra II. Ka-radjordjev- ica
odvoji od tradicio-nalni- h srpskih krugova oko lista
"Srbobran". Uz pomoc kraljev-sko- g
i posle rata Titovog mini-str- a Savice Kosanovica u New
Yorku, a uz saglasnost americke
komunisticke partije, organizo-va- o je pocetkom 1942. prijem za
kralja i u ime Komunisticke par- tije Jugoslavije predao mu cek
na cetiri hiljade dolara "za
Drazu Mihailovica". Vest i foto-grafi- ju
o tome, kao prvorazrednu
senzaciju, objavio je "New York
Times". Nista mu tada jos nije
bilo jasno. Americka partija mu
je dostavljala vesti koje je, preko
posebnih uredjaja primala od
sovjetske agencije TASS ili ra-dio-stan- ice "Slobodna Jugosla- via". U vreme tog njegovog su-sre- ta
s kraljem na snazi je bila
vest da su se Tito i Draza sreli u
selu Braicima i da se zajednicki
bore protiv okupatora.
Neposredno toga preko "Internacional News Service",
nezvanidne sovjetske agencije
sa sedistem u Ankari, objfaljena
.tW"" IWSWRr-ffi'- rc
'W4t n
kkj
111 III III
BlMPSjPTCr
Crvenom
"Normandija"
jugosloven-ski- m
posle
гт;и-- ч
je "Izjava 75 uglednihsih i
crnogorskih nacionalnih radni-ka- " data negde u Sandzaku, ko-jo- m se svetska demokratska jav-no- st obaveStava da treba skinuti
masku s Draze Mihailovica, sa-radni- ka okupatora i najveceg iz-dajni- ka srpskog naroda i da su
jedini borci za slobodu Titovi
partizani! Integralni tekst izjave
je specijalno za "Slobodnu rec",
preko "Slobodne Jugoslavije",
sada sa sedistem u Tbilisiju, po-sla- o Veljko Vlahovic.
Pogled iz Amerike
Od tada se Markovic u pravom
smislu obruSio na raskrinkava-nj- e
Draze, iako je cesto pozivan
u americki State Department i
ukovravan sto vredja ugled "mi-nistr- a
vojske jedne saveznifcke
vlade"! Napisao je brosuru "Ko
je Draza Mihailovic", bezbroj
tekstova u "Slobodnoj re6i" i
razlicitim naprednim listovima
kao i pisama citalaca u popular-ni-m americkim listovima, u ko-jim- a je trazio da se prestane sa
stvaranjem laznog heroja.
Preko kanala Kominterne pi- tao je Tita da mu dozvoli da na-pus- ti parti j ski zadatak u Ame-rici
i nekako se prebaci u Jugo-slavij- u,
u partizane. Brzo je do-bi- o odgovor: "Tamo si nam neu-poredi- vo potrebniji!"
Zanet биуепош Lenjinovom
formulom: "Sovjetska vlast —
plus elektrifikacija zemlje —
jednako je komunizam", ideolo-sk- i
i komunistidki je obozavao
najveceg vra6a elektriciteta Ni-kol- u Teslu. Kad je "Amerikanski
Srbobran" na prvoj strani obja-vio
da Tesla podjzava osnivanje
cetnicke organizacije "Srpska
narodna odbrana" odmah je
preko Teslinog sestrica Savice
Kosanovica ugovorio sastanak u
hotelu "Newyorker" i kraci in-terv- ju povodom te netadne infor-macij- e. Tesla je svojom rukom
potpisao sledecu izjavu: "Emfa-ticn- o odbijam svaku vezu sa
Srpskom narodnom odbranom",
a Markovic je nasao nacina da
se ona pojavi u "New York Ti-mes"- -u, mada ga je jako kopkalo
sto ne zna sta znaci ta red "emfa-ticno- ".
(Nastavlja se)
",у'"~Ш'"ч--,г"-,у™г"- ' """' """ "'4 ""'" "7''f;;,"?4:?r"r
DJUMPOVANJE
Kanadska ravnica u bezkraju dugom
Pokrivena snegom, zimski sanak sniva
Noc: zvezde trepere. Sipiarskom prugom
Voz se jedan vude kao zmija siva.
Vetar pesmu zvizdi i srca ledeni;
JNeadnkarovmulavdaigroandanpikruszleanb,okoobduacesnpia,va
mrzne mu se telo, zivot malaksava.
I nesvest ga hvata. Pred oci mu godi
ISlkikoalibteopmloagleJuugakoijosjunsecaroSdtio, pece,
I potoka bistrog sto kroz selo tece.
Gleda i studenac i stado u hladu
Gleda usku njivu dozrelu i zutu
IJovariku svoju lijepu i mladu,
Gde sincica drzi u sirokom skutu.
Gleda bracu, seje i lik majke stare
Pa uzdahnu tesko iz ledenih grudi;
A prerija tutnji, vetrovi krstare
Zvijezde se gase, zimsko jutro rudi.
Vozjuri i leti, svome mestu stize;
Na stanici zandar sa batom u ruci
Pregleda vagone, pa kad stupi blize
Vide ga i rece: "E bas su hajduci",
Vozarinu kradu ne boje se mene
Ne postuju zakon, ne po§tuju red".
Srdito ga trie za ruke ledene
I uz osmeh rece: "He is dead".
I sutra dan kad je novina izasla
Pisala je kratko na zadnjoj stranici
Da je proslog dana policija nasla
Jednoga mladica mrtvog na stanici I dvadeset centi zasiveno u bluzi.
P. mraCevic
"Djumpovanje je rije6 kovanica naSih
iseljenika a nastala je od engleske ri-je- ci "jump" §to znaci sko6iti; upotreb-ljaval- a
se mnogo za vrijeme velike krize
tridesetih godina, kad su naSi ljudi ska-ka- li
na vozove i krili se da ne plate vo-zarinu
iduci iz mjesta do mjesta u po-tra- zi
za poslom. Pjesma "Djumpovanje"
izasla je u radnickim novinama "Borbi"
onih gladnih godina.
POHVALE
"NIPOCINU"
MOSKVA — Antibiotik sirokog
spektra "Nipicin" koji proizvodi za-greba- cka "Pliva" dobio je odobrenje
za uvoz i u Sovjetski Savez. Klinicka
ispitivanja u SSSR-- u pokazala su da
je on vrlo djelotvoran za lijecenje in-fekci- ja.
O torn antibiotiku vrlo po-hval- no se govorilo i na simpoziju koji '
je odrzan u Moskvi, a organizirali su
ga uprava za uvodenje novih lijekova
pri ministarstvu zdravlja SSSR-a- , In-stit- ut
za kirurgiju Akademije medi-cinski- h znanosti SSSR-a- , "Pliva", te
"Meiji Seika Kaisha" iz Japana. O is-kustvi- ma upotrebe antibiotika "Ni-pocin- a" govorili su osim sovjetskih i
jugoslavenskih lijecnika strucnjaci iz
Japana i Francuske.
— Simpozij je pokazao da smo svi
dosli do istih rezultata kod upotrebe
tog antibiotika koji je manje toksican
nego mnogi drugi. Sovieti su ea dosta
koristili kod teskih infekcija i rezul-tat- i
Пјебепја su bili dobri.
Uskoro trebaju poceti pregovori iz-me- du sovjetskih nadleznih institu-cij- a
i "Plive". Prakti6ki sad je samo
pitanje kolike ce kolicine tog antibio-tika
naruciti Sovjeti, jer su strucnjaci
vec kazali da im taj antibiotik svojom
kvalitetom odgovara.
Najveci nas proizvoda6 lijekova Za-grebac- ka "Pliva" od 1968. godine iz-vo- zi antibiotike u SSSR. Osim lije-kova
Zagrepcani u tu zemlju izvoze i
djecju hranu. Vodeci sovjetski struc-njaci
zainteresirani su i za novi "Pli-vin- " antibiotik "Metazatromicin". Ri-je- c je o antibiotiku stvorenom u "Pli-vini- m" laboratorijima za koji su ne-dav- no licencu kupili i Amerikanci.
Iako su "Plivini" ljudi suzdrzani i ne
zele prognozirti kakve su sanse za
prodaju tog antibiotika u SSSR-- u sa-zna- je se da bi uskoro trebali poceti
razgovori o tome, da se na sovjetskim
klinikama робпе ispitivati taj anti-biotik
za kojeg su Amerikanci izrekli
toliko pohvale.
Branko VLAHOVIC