Jedinstvo, January 27, 1961

              STRANA 2
КАМРАША "JEDINSTVA" JOs UVEK
NAJVAZNIJI DEO RADA SVIH
NASIH ORGANIZAGIJA I PRIJATEUA
Vec dosada su postignuti vidni rczultati naseg rada
u kampanji. Kao Sto se moglo primetiti u objavljenoj ta-bli- ci
rezultata, ispunjeno je vec polovinu nov6ane kvote
a rad na obnavljanju pretplata u sadasnjoj kampanji
razvija se vrlo dobro. Mo2da jos vise nego u proslosti,
u sadasnijoj kampanji vidno mesto u doprinosu zauzi-maj- u
pojcdinci — pretplatnici i prijatelji nase novine.
Najveci deo obnovljenih pretplata dolazi sa te strane a
i novcani prilozi su priliSni. Ako se uzme uobzir danas-nj- e
tesko -- konomsko stanje, koje uglavnom pogadja
sloj ljudi koji podupire naSu radnicku stampu, moze se
rcci da su ti novSani prilozi bolji nego ikada ranije.
Iako nam ostaje jo§ dovoljno vremena za ispunja-vanj- e
obaveza prema naSoj Stampi, ostaje nam takodje
jos mnogo da ucmimo. Za iduca dva meseca kampanje
mi moramo popuniti onu prazninu koja se opazava u ra-d- u.
Dosadasnji su rczultati bili jednostrani i samo deli-mic- ni
pa se to mora za ovaj preostali period izjednaCiti.
Nema uopSte sumnje da ce novcana kvota biti ispu-njen- a.
To je bilo jasno u samom pocetku kampanje a
sa posiljkom iz Vancouvera to je postalo jos jasnije. Mi
cvrsto verujemo da ce Toronto sa svojim doprinosom
sa banketa koji se priprema polovinom februara biti u
najmanju ruku ravan Vancouveru. U februaru mesecu
so takodje odrzavaju priredbe u Wellandu i jo§ nckim
mcstima u korist kampanje pa je vise nego sigurno da
ce novcana kvota biti ispunjena i premasena mnogo pre
vremena.
Iako je to dobra strana rada, ostaje medjutim i tu
jo3 dosta da se ucini. Ima jos nckoliko naselja koja ni-s- u
ni u torn pogledu ucinila koliko se moglo ucmiti. Na-ravn- o, occkuje se mnogo od pojedinih nasih prijatelja
all i sada kao i uvek najvise se ocekujc od naSih orga-nizacija.
Node biti dovoljno ako samo ncke organizaci-j-o
ispune pa i premase svoju kvotu ako one ostale pod-bac- o
u radii.
Najslabija strana jos uvek se oseca u radu na no-vi- m pretplatama. Iako su i tu vec dosada postignuti le-- pi rczultati, oni nisu ni izdaleka zadovoljavajuci. Upr-ko-s
svih teskoca na torn polju rada, mi ipak smatramo
da bi so moglo mnogo vise tiCiniti, ako se ulozi samo ma-le
napora od strane organizacija i pojedinih prijatelja.
Ako bi se ozbiljno to pitanje postavilo na dnevnom re-d- u
na sednicania svih nasih organizacija, mi verujemo
da bi rczultati bili bolji. Na drugu stranu, ako bi svaki
od nas pokuSao za ovo preostalo vreme u kampanji da
nadje samo jednu novu pretplatu, a verovatno je da sva-ki
od nas ima bar nckoliko blizih prijatelja koji nisu
prctplaceni na nasii novinu, sigunio jo da bi nc samo is-pu- nili kvotu u novim pretplatama vcc bi ona bila i prc-niaic- na
sa nckoliko stotina novih pretplata. Rcci ce nc-k- o da ovo nijc nova prcporuka i da jo to vcc pokusano.
To je ta6no da prcporuka nijc nova a tacno je i to da
niemo pokusali da izvedemo to u delo. Mi znamo iz isku-stv- a
dn nismo.
Kako bi bilo kail bi sada zaista ucmili jedan na-po- r. Neka svaki prertplatnik uzme obavezu da, rccimo,
dboud1e modarstatrannaedjsevihjednnasu unocvaust pr,0r-te- ctplagtoud. isNnjeikcae tnaaj?enaradp-liiock-ro
novine. A ako svj prcgncmo na posao i ako uspc-ni- o
samo kod jedno trecine onih koje ccmo upitati da so
prctplatc, dobicomo nckoliko stotina novih pretplata.
F c I j 1 o n
A
Mislio je : "Zasto sam
morao da uvredim coveka
koga ne poznajem?, kogj
nikada nisam video. Samo
zato Sto je imao "Jedinstvo"
u rukama, cudnovato, has
sam budala! I to onakve po-grd- o
koje nisam nikada uo-bl5av- a0
da izgovaram! Sta
mu ja mogu, on je komunis
ta lm takvu stampu cita ! A
mozda i nije, mozda je samo
uzeo da procita."
Ljudi su svakakvi, pone-ka- d
ne znaju sta hoce. Iza-Sa- o je iz rcstorana kao da
je napravio neko vcliko de-lo:
napao je, najvecim po-grdam- a,
coveka, radnika, sa-mo
zato Sto je £itao novine
koje on ne voli, o kojima su
mu rekli da su komunisttfke
a on jc od komunizma pobe-gao- .
Sta mu je na sve odgo-vori- o taj nepoznati covek :
nasmejao se samo i rckao:
"Bices ti jos dobar, druze".
"Hm, dru2e, kakav drug,
ja sam od takvih drugova
pobegao da vidim slobodni
svet, da se nadisem slobod-n- o vazduha", pomisli u sebi.
Po dolasku u Kanadu ra-dio
jc jedno vreme i bilo mu
jc dobro. Sigurno, on je pri- -
Jicno novaca ustedeo i mo2e
da napada radnike koji ne
misle kako on misli. Ali, sve
Je bilo prolazno, sve je brzo
prohujalo da je poceo da
misli malo o sebi. Nikako mu
nije odlazio, ispred осци,
lik Sovoka sa "Jedinstvom".
Onako miran i jednostavan
sa prijatcljskim osmehom i
kada ga jo vrcdjao! ISao je
za nezaposleni£ku pomoc i
gle, interesantno : svud oko
njega nezaposleni radnici,
svih nacionalnosti sa jednim
jedinim ciljem naci posao i
sto je najgore svaki mu je
lzglcdao kao onaj covek ko-ga
je uvredio. Zasto je to ta-ko,
mislio je: "Nije to sve o-na- ko kako sam ja nekada
sanjao—obecana zcmlja! A-- li
svejedno ako nema danaa
posla, naci cu sutra, to je sve
privremeno. A ako ne na-dje- m
Sta onda?"
Bezizlaznost polozaja na-tcra- o
ga je u potragu za po-slo- m. Hteo je samo da radi.
bilo Sta, nijc vazno. Ni toga
nema. U Elliot Lake, zatvore
ni rudnici uraniuma. Neka-da
varoSica na usponu sada
pusto selo sa preostalim u-miru- cim radovima. Ko jc
svemu tome kriv? On hoce
da radi, ml ad je, zdrav, sna- -
zan l nedaju mu ni to. Sta
sve to treba da znaCi ! Sud
P 1 S M A
"J A SE PONOS1M NASOM
Crescent Spur, B. C. —
Dragi drugovi, u listu vam
prilazem $15.00 za slijede-ce- :
moja godisnja obnova
$6.00, fond $8.00 i za kalen-da- r
$1.00.
Mnogo hvala Sto ste mi
poslali kalendar. Vrlo dobro
je uredjen, ima dobrog i po-uSn- og
stiva.
Daljc, primio sam list u
kome trazite miSljenje pret-platni- ka
o novini.
S. S. Marie, Ont. — Dru-govi,
Saljem vam Money or-der
od $9.00 za moju godis-nj-u
obnovu, fond i kalendar.
Prijateljski pozdrav od —
B. S.
Flm Flon, Man. — Prija-telji,
naci cetc u listu M. O.
cd $10.00, moja obnova i ka-lendar
$7.00, a ostalo u fond.
Mnogo pozdrava —
K. B.
Terrace, B. C. — Prijate-lji,
oprostite malo sam za- -
kasnio sa obnovom, posto
sam bio u bolnici. U listu sa-ljem
cck od 8 dolara za go-disn- ju
obnovu, kalendar i
fond.
Sa uredjivanjem ja se sla-zc- m. To je odgovor na vas-list- .
Prijateljski pozdrav—
L, Pustaija
SIPJTE I POMA2ITE
RADNICKU STAMPU!
mo-zd- a
tczak.
ajde
A nasc jo§
uvek ostaje najvazniji deo rada ona biti
na na
V. Grblc
GDE JE ON J COVEK?
ЈшхтуО
NOVINOM"
bury isto tako. Iiesio jc da
ostanc koji dan kod prijate-lja
u Sudbury ali gde da ga
Doznao je da se je
otselio kada je i ostao
bez posla. jc to mogu-c- e,
tako bogata zemlja a to-lik- o
ljudi bez posla medju
kojima jedan od takvih i
on licno. Slu6ajnost jo
da je u Sudbury naiSao
боека koji je imao "Jedin-stvo"
u Ovoga puta
nije hteo da ili grdi sa-mo
se je za momenat namrs-ti- o
i putem.
mogu da zamislim da me o-v- aj
6ovek prati. Onaj iz To-lont- a
lici na ovoga kao da
su rodjena braca", mislio
Preostalo mu je jo3 malo
novaca, Sta da kada po
troSi sve, ce? Cuo je da
se u Port
u Sumi. OdluCio je da
tamo okusa srecu i sa pos-lednji- m
novcima kupio kar-t- u
do mesta, ali na
zalost tamo od zaposlcnja
nista. Kako je koji dan pro-lazi- o
bivalo mu je sve tezc.
Secao se je pesme Petra Pre-radovi- ca "Putnik". Sa bolom
u duli je po stotinu puta po-ponavl- jao
poznatc rcci :
"Nod me stigla u
Santidevi stihovi:
Pub1Ihed every Tuesday and Friday, In Serbo-Crratia- n and Slovenian by Jedinstvo
Publishing Company, 479 Queen Street West,
Toronto 2D, Ontario, Canada; telephone
KMpire Editor Stjepan MioJic, Busi-ness
Manager Ivan Stimae. Subscription rates:
$G.OO per year, USA and other countries $7.00.
Authorised ai Second Clas Mail, Post Dept„ Ottawa.
Ja se potpuno slazem sa
danasnjim ui-edjivanj-em
iz
razloga sto se "Jedinstvo" u
prvom redu zauzima za brat-sk- u
slogu nas iseljenih Srba.
Hrvata i Slovenaca, a vodi
borbu i raskrinkava cetnike,
ustase i belogardejce i uop-c- e
neprijatelje nasih naroda.
u svojim stupcima vo-di
borbu za nezavisnost Ka-na- de
i energicno se za
bolje radne uslove i pristoj-n- u
nadnicu uposlenih radni- -
RADNICKOM
Misljenje o "Nasem kalendaru"
Vec tri godine ja i moj rodjak iz Norande, Que-bec,
u Kanadi jedan drugome saljemo kalendare u
zamjenu, on menl "Nas kalendar", a ja njemu "Naro-dn- i
kalendar". Moj rodjak je pretplatnik na progre-sivn- u
novinu u Kanadi "Jedinstvo", a ja sam pretp-latnik
"Narodnog Glasnika". Kako izgleda, moj ro-djak
je napredan covjek sto mi je narocito drago, jer
ga ja poznajem iz djetinjstva, a dosao sam u Ameri-k- u
jos godine, a kad-j- e on dosao u Kanadu ne
znam. Ali to nije vazno, vazno je to da se je on nasao
u redovima progresivnih ljudi, u redovima citaoca
"Jedinstva", jedine napredne radnicke novine na
jeziku u Kanadi.
Meni se mnogo svidja "Nas kalendar". Cim sam
ga dobio zainteresirali su me mnogi clanci u njemu i
procitao sam skoro sve. Dosao sam do zakljucka da
je to vrijedna knjiga koju bi trebala imati svaka hr-vats- ka
ostala jugoslavenska obitelj u Kanadi. Isto
tako dosao sam do zakljucka da je trcbalo mnogo
truda troska da se izda ta vrijedna knjiga i prema
tome, cijena od jednog dolara je malena, to je skoro
kao da se knjiga dariva.
I mi u SAD imamo svoj "Narodni kalendar" koji
se ove godine mnogo lakse raspacava. Nasi ljudi ne-strplji- vo
ocekuju kad ce dobitj kalendar, jer nema
drugih knjiga ni brosura da se izdaju ovdje u Ame-ric- i. Ja mnogo zahvaljujem mojemu rodjaku na ova-k- o
lijepom daru. Od velike su koristi ove lenjige i tre-bal- o
bi cesce takvih knjiga izdavati i mi bi svj treba-l- i
pomoci da se to materijalno omoguci.
Mnogo bratskih i drugarskih pozdrava —
Mi verujemo da jo ovaj zadatak izvodljiv iako
na prvi pogled izgleda U svakom slucaju,
da u6inimo jedan ozbiljan pokusaj.
za organizacije kampanja "Jedinstva"
i mora postav-Ijcn- a
dnevnom redu svakoj sednici.
nadje?
on
Dali
je
htela
i na
dzepu!
vice
рг-oduz-io
"Ne
je.
radi
gde
moze zaposliti Ar-thur- u,
i
njegovu
i
tudjini".
"Ostaite
languages,
3-10- 42.
Office
Ono
bori
1912
hr-vatsko-m
i
i
ovdjo", kao da su na silu
htcli da ga primoraju na su-z- c.
Ali on je muskarac i on
mora izdrzati sve. Ima jo?
ljudi koji su bez posla pa
kako oni . . . Costo puta mu
je dolazilo kao nametnuto:
"lvako da mo niko ne razu-m- e,
koliko su ovi ljudi hlad-ni- ,
Sta je sa njima?"
Lutajuci ulicama Port
Arthura usao je u jednu ra-dn- ju
da kupi nekc novine. I,
na njegovo zaprepaScenje vi-deo
je da se tamo prodaje i
"Jedinstvo". "Sta sam ja bo-g- u
skrivio da me ove komu-nistidk- e
lazi prate svuda u
Kanadi", pomisli. I tako
dvoumeci kupi poslednja iz-clanj- a.
Cita na prvoj stra-ni- ci
: "Zadaci radnika",
"MarS nezaposlenih na To-ronto,
hiljadu unionista idu
u Ottawu". Na sve strane vo-di
se borba za osiguranjc za-poslcnja
i pomoc nezaposle--
nima. la to njemu treba.
Stao je razmisljati. "Ovi lju
di o meni misle i 2ele mi do
bro". Poceo je da se seca
svoga dr2anja i predbacujc
ncsmotrenost koju je udinio
prema Soveku koga je nekad
Tcdjao a koji mu se sada
pojavljuje ispred ociju, kao
div. Zastidio se.
Citao jo dalje: "Student- -
ska omladina protiv nukle
arnog naoru2anja", pesme
Mirka Daica, "Broc'anca".
onda "Borba kubanskog na
roda i naroda Afrike za ne
zavisnost," i jos mnoge stva- -
n' kroz koje je video samo
sustu istinu i ako jos za sa-da
gorku. Uzdrhtao od uz- -
budjenja mislio je: "Ko su
ka, a za vecu ekonomsku po-moc,
ili zaposlenje nezapos-lenih- .
Ja se upravo ponosim
sa na&om radnickom novi-no- m.
Za to duznost je svih
nas moralno i materijalno
pomagati radnicku stampu,
odnosno "Jedinstvo" da mo-ze
bez svih poteskoca redo-vit- o
izlaziti.
Mnogo drugarskih pozd-rava
—
B. Momic
P. Kucinic
I
Pomoc prctplatnika
iz Wcllandn
Welland, Ont. — Drugovi,
prilozcno vam saljem 5 do-lara
u gotovom novcu —
$1.00 za kalendar, sto ste mi
poslali, a $1.00 u fond "Je-dinstva".
J. D.
ti ljudi sto ovako piSu?, ko-liko
je njihov poziv velican-stve- n
kada na hiljadc rad-nika
dobija moralnu podrs-k- u bas onda kada im je naj-potrebn- ija
da istraju u bor-b- i
za njihova prava." I, kao
da su mu re6i : "2ivot jc ve-6i- ta borba" postale jos sim-boli5nij- eg
znacenja u njego-vo- j
odluinosti da ustraje.
Koliko mu je lik coveka, ko-ga
je nekada napao, postao
bli2i i dra2i da ga je pckla
savest i jednako mislio kako
ce, i na koji nacin, zamoliti
tu litvinjcnje.
OdluSio je da se vrati za
Toronto, da prvom prilikom
nadje coveka koji mu je je-dnim
prijatcljskim potezom,
u nckoliko reft, pokazao su-rov- u istinu kroz koju ce pro-lazit- i. Prisecao se je da je
jedan mladji £ovek naiSao i
zvao starijega da idu jer i-m- aju neSto da rade . . .
kft Milovanovic
—
Pise: Vlada Papic
Arthur)
(XaMavak iz iprolog broja)
Kad sam dosao u Perusic
pitao sam za kucu Ivice 2ar-k- a
(Pivca). Covjek me je u-pu- tio
kako cu do njc doci.
Kraj kuce sam nasao zenu,
koja mi je rekla da je Ivica
u Perusicu i da ce se vratit
za pola sata. Ona me je poz-val- a
u kucu da ga cekam. U
razgovoru mi je ispricala ka-ko
se Ivica uvijek pravda sa
mjesnim prvacima, jer on u-vij- ck
nesto predlaze da se
radi, a oni ga neslusaju. On
im svasta kaze i da to govori
netko drugi mozda bi ga za-tvori- li.
Dosao je Pivac. Kad je ot-vor- io
vrata sobc i ugledao
mene, bio jc toliko iznena-dje- n
da nije znao progovori-ti-.
Tu sam ostao dva dana, pa
je Pivac pozvao neke druge
povratnike. Piazgovarali smo
c raznim stvarima, a najvise
o Kanadi i nekadasnjim na-Si- m
aktivnostU
ma.
Posli smo da razgledamo
Perusic. Dosli smo u kugla-nu- ,
koja je lijepo uredjena,
sa bufetom. Zatim smo posli
u pekarnu. Pekar nam je po
kazao modcrnu pec koja se
ne Iozi dn'om, nego ima e-lektric- nu
struju i moze da
pece kruh bez prestanka. U
Perusicu postoji omanja pi-lan- a
i jedna tvornica pokuc-stva- .
Posli smo vlakom u Licki
Osik, to je prva stanica od
I'erusica. Citao sam da so tu
podize novi grad, ali nisam
mogao zamisljati da je tako
lijep. Tu se grade lijepo sta-nbe- nc
zgrade sa tri sjirata.
Donji sprat je sav u staklu,
sigurno ce biti za ducane il!
kancelarije. se velika
skola. Sagradjen jc i vcliki
hotel. LiCki Osik jc lijopi,
modcrni grad, dostojan sva-k- o
drzave u svijetu, rckao je
Pivac.
Malo cu se nasalit sa Piv-co- m. "Pivac, molim te da li
smo sada u Lici". — "Da, to je
Lika".— "Pa dobro, gdje su
Li6ani, ovo vec dva dana o- -
vuda hodamo i ja ne vidjeh
Licana". — "Ne mislim da
cos ga ni vidjeti, sve je to do
slo iz Zagreba."
Vratili smo se u Perusic.
Na stanici stoji 6ovjek u li-ik-oj
kapi — nema na njemu
nista lickoga osim te kapc.
Ka2em Pivcu: "Eno jed-nog- a Licanina".
Vratili smo se njegovoj
kuci. Pokazuje mi staru
zgradu i kaze da je to nje-gov- a
kovagnica. Znam da on
nije kova6 po zanatu, pa ga
pitam znali raditi. "Konjp
dobro potkujem, a on0 dru-g- o kako ispadnc", odgovori
on.
Pitao sam ga bi li volio i-- ci natrag u Kanadu. "Ne bi
nikada, nijc mi
ali se prolazi".
Vlak odlazi iz Perusica za
Ogulin u 2.30 popodne, pa
smo se morali rastati.
"Kad se vratis nazad u
r I
SILNICIMA
Hej vi silnici,
Zar mravi smo,
sto nose
zrnje u 2itnicu va§u ?
Za naS trud
i pune vaSe hambare,
otkaz sa posla
opaka je plada.
Glad, ko kurjak
ostre zube ima,
raskopat 6c utrobu naSu
i guSu vaSu,
Progutat 6e vas,
sa svom bijedom naSom,
iz koje
srec"a vaSa,
je 'zdana.
J. G. B
--v ,
- --- - r m UTiSCI U STAROM
KRAJU
(Port
zajednickim
Gradi
prenajbolje,
rocanac
Kanadu, pozdravi ml sve
moje stare drugove", rece
Pivac i nabroji imena onih
kojih se mogao sjetiti.
Cesto sam slusao kako se
govori o "krsnoj Lici", ali ni-jc
bas tako. Ima Lika i ora-nic- a
i sume. Ima dosta ro-gat- og
blaga. Po polju so vidi
ovaca i konja gdje pasu. Sje-ti- o
sam se one licke pjcsme
ispjevane po nckom Li5ani-nu- ,
koja glasi:
Pustos krije licku zemlju,
Nadalcko krs se Siri,
samo negdje iz kamena
pogdjekoja travka viri.
Zaplakat bi sree moglo,
gledajuci zemlju otu,
Ali Li6anin ljubi
svoju zemlju tu golotu.
Ova pjesma bi vise odgo-vara- la
Primorcima nego Li-6ani-ma,
jer u Primorju na
nekim mjestima ni travka no
viri. Covjek mirne dusc moze
1-az-ati
da jc Primorje pustos,
a ne Lika.
Stigao sam u Ogulin. Pro-scta- m
kroz mjesto. Na sve
strane podizu se stanbenc
zgrade, vecinom na tri spra-t- a.
Mislio sam tu ostati jedan
dan, ali nisam imao nikoga
poznatog, pa sam istog dana
otisao u Zagreb. Tu sam se
sastao sa svojim prijatelji-m- a
povratnicima. Oni su mu
uputili u Maticu iscljenika
Hrvatske, ciji je sekretar
Bozo Prpic, s kojim sam sc
upoznao jos u Kanadi. Pnc
mojc rijc£i su bile: "Ej,
Bozo, kako si se osjecao pre-k- o
Atlantika u partizanc".
Ilazgovarali smo neko vrijo-m- c
pa je dosla Kata Pejno-vi- e,
dobro poznata iz narod
nooslobodilacke borbe, a u
partiju je stupila prcd 30 go-din- a.
Bio sam pozvan k jednoj
familiji koja u Kanadi ima
rodjakc, pa bi zelili sa
nom razgovarati. Kata re-ce
da i ona poznaje tu fami-lij- u,
pa ce i ona sa mnom.
"Odpcljat ccmo se mojim
kolima", гсбе ona. Pomislio
da ima konje i licka kola, ali
kad smo prosli na drugu u-li- cu,
tamo je stajao automo-b- il
sa sofcrom — Katina ko-la
i kocijas.
Dosli smo do te familije,
koja nas je docekala dobrim
objedom. Tu smo se zadrzali
nckoliko sati, ali jc Kata i-m- ala glavnu rijec. NajviSe
je govorila o ratu, kako su
se borili i patili, kako jc vc-za- la
rane. Kata je bila dobar
borac i dobila je cm potpu-kovnik- a.
(Nastavit ce se)
Prpi6 jo autor knjipe "Prelco At- lantika u Partizane". Knjiga se
mole dobiti kcxl "Jedinstva".
IX MEMORIUM
PLKCAS: In memorxj
of JOUS VLKVAS, Hus-band
and dad, who passed
away, February 1st, 1959.
We thinh of him in silence,
His Same we often recall.
You arc not forgotten, DAD
dear, nor ever shall yon be,
и long as life and тоногу
lasx.
VK SHALL IlEUKM-IlKl- l
THEE
Ever remrmliered hi%
WIFE MMIY. and
FAMILY.
A
1&S&'
-- JL jjMjjjP'"'''"" "Лг -- m