000065 |
Previous | 1 of 12 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
ЕЗКТЖЖЖ
FOSLE JAL.TE
Pre cetrdeset godina od 4 do 11
februara 1945 odrana jo Krimska
konferencija u.Jalti Odluke "volikc
trojice"SVd)n. Runelta i Cercila
bile su istonjska oMiova ko]a )e
omogucila cetiri decemje be rata
u Evropi
Be. dogoora u .Jalti i Potsdamu
ne bi bilo dogovora ni u Helsinkiju
i sva preispitivanja Zapada, na ko-jim- a
narocito msistira Reaganova
administracija ne mogu menjati
znaeaj l znarenje savenickih dogo-vor- a
iz tog vremena
Dogovor u Jalti pokrenuo je fun-kcij- u
radanja i pnncipa mime
koegzistencije i detanta u Evropi a
za zvanicnu sovjetsku istoriografiju
konferencija u Jalti "pokazala je
mogucnost efikasnc saradnje
drzava sa razhcitim politickim si-stemi- ma'
U Sovjetskom Savezu se odaje
priznanje "mudrosti. dalekovidosti
i realnosti" Staljinovim sagovorni-cima- ,
Cercilu i Rusveltu, iako je i
tada bilo pokusaja da se Sovjetski
Savez vojno oslabi i da mu se one-mogu- ci da postane velika sila u po-sleratn- oj
Evropi. Poznato je, kao
dokaz za to odugovlacenje Angloa-merikanac- a
da otvore novi, drugi
front u Zapadnoj Evropi. Poznate su
i racunice Hitlerovog Treceg Rajha
iz decembra 1944. godine da se po-jac- a razdor unutar antifasisticke
koalicije, odnosno izmedu SSSR-- a
s jedne strane i Velike Britanije i
SAD, s druge strane.
Do razdora ruje doslo i zbog toga
sto je Crvena Armija vec imala od-lucuju- cu inicijativu na istoenom
frontu. Ona se uoci Jalte vec nala- -
zila m sezdesetom kilometru od
Berlina.
Istoncan tvrde da je Soviet. ski
NAJROBI — Afrieki nacionalni
kongres izdao je u Najrobiju saopce-nj- e
da "odbacuje prijedlog Bothine
vlade, kojim se oslobadanje Nelsona
Mendele uvjetuje predajom oruzja".
"Trazimo oslobadanje Mendele bez
ikakvih prethodnih uvjeta", kaze se u
saopcenju.
Nelson Mendela, koji sada ima 66
godina, ve£ je 22 godine na robiji zbog
svojeg antirasistickog opredjeljenja
kojeg je Bothina vlada proglasila
"subverzijom i razbojstvom". Saopce-nj- e
objavljeno u Najrobiju emitirano
je iz Lirsake, gdje je komandant vojne
operative ANC Joe Slovo izjavio da
"organizacija u sadasnjim okolno-stim- a
nije spremna poloziti oruzje".
Kenijska stampa podsjeca da je Slovo
bijelac izrazitih marksistickih opre-djeljenja
i da je prvi na listi potjer-nic- e
rasistickog rezima. U jednom in-tervj- uu
pocetkom ovog tjedna Men-dela
je rekao da ce "ANC poloziti oru-zje
i uci u pregovore pod uvjetom da
se pokretu prizna status politicke
partije".
тсј--
'Г£е КШ'"--
Savez neosporno bio najveci po-bedn- ik drugog svetskog rata a argu-men- ti
za to postoje kada se pre-broj- e
hitlerovske jedinice na istoe-nom
frontu i sovjetske zrtve u ljud-stv- u
i materijalu.
Istoricari su utvrdili da odluke
Jalte nisu bile rezultat nikakvih us-tupak- a, niti kapitulacije Cercila i
Ruzvelta pred Staljinom. One su
bile rezultat pobede cele antihitle-rovsk- e koalicije nad fasizmom. U
Jalti nisu napravljeni nikakvi spo-razu- mi
o takozvanoj podeli na sfere
uticaja u Evropi izmedu tri velike
sile i to dokazuju i dokumenta kon-ferenci- je
i saopstenje koje je izdato
13. fenruara 1945. godine.
i CASTEO ZA
.
POBOLJSANJE OPNOSA
WASHINGTON — Kubanski pred-sjedni- k Fidel Castro vidi pozitivne
znakove za popravljanje veza izmedu
Kube l Sjedinjenih Amenckili
Drzava, lzvjestava "Washington Post"
u intervjuu sa kubanskim predsjedni-kom- .
Amencko-kubansk- i sporazum o
emigraciji od decembra mogao bi po-sluzi- ti
kao osnova za sire kontakte
j koji bi ublazili teskoce u odnosima
! dviju zemalja, rekao je Castro, doda-- !
juci da pocetni razgovori mogu da
! budu pokrenuti oko pitanja prava na
ribolov, ometanjima radio emisija i
problemu otmice aviona. Pregovara-nj- e
bi moglo posluziti kao izraz dobre
volje obiju strana rekao je Castro.
Kriza u srednjoj Americi zaostrila
se u zadnjih nekoliko dana, o cemu
svjedoci i upravo objelodanjeni ostar
protest nikaragvanske vlade Washin-gton- u
zbog odrzavanja velikih ame-ricko-honduras- kih vojnih manevara
uz samu granicu s Nikaragvom.
Ove manevre, koji 6e trajati do
konca mjeseca, sandinisticki rukovo-dioc- i
smatraju joS opasnijim zbog
toga §to se poklapaju s jafanjem na-pad- a
najviSih americkih funkcionera
na Managuu.
Yugoslav Weekly
Community Newspaper
1931 & 1985
VOL., 54, NO. 6 (638)
THURSDAY, FEB. 14, 1985
2AOSTKAVANJ!
Vlada u Atini porucila je admini-straci- ji
SAD da definitivno ostaje
pn svojoj odluci da se americko nu-klear- no
oruzje u dogovoreno vreme
evakuise iz Grcke. Zvanicni vladin
predstavnik je, odgovarajuci na iz-jav- u
Stejt departmenta u kojoj se
izrazava zaljenje i upozorava da ce
udaljavanjem nuklearnog oruzja sa
grcke teritorije "oslabiti odbranu
Atlantskog pakta" — izjavio da je
vladi SAD dobro poznat stav Grc-ke
da je njena odluka neopoziva i
da se o torn pitanju ne moze prego-varat- i.
Predstavnik vlade u Atini je pod-seti- o
da o stacioniranju nuklearnog
oruzja u Grckoj ne postoji nikakav
bilateralni sporazum i da grcki par-lame- nt
nikada nije ratifikovao ta-ka- v
dokument. Americko nuklear-n- o
oruzje koje se nalazi u Severnoj
Grckoj, navodno je zastarelo i, pre-m- a
saznanju nekoliko atinskih li-sto- va, Amerikanci zele da ga za-me- ne
novim tipovima nuklearnih
raketa. 0 toj nameri oruzanih snaga
SAD koje u Grckoj raspolazu sa ce-tiri
vojne baze, medutim, nije bilo
reci prilikom pregovora vodenih u
Atini u septembru 1983. godine,
kada je sa socijalistickom vladom
obnovljen "ugovor o odbrani i eko-nomsk- oj
saradnji", a vaznost tog
6'
$?N
1,у-т1ЈА1,-
к
T
dokumenta ogranicena jena pet go-dina.
Za vladu grckih socijalista, kako
se naglaSava u Atini, kljucni medu-narod- ni
problem u ovom trenutku
jeste da se spreci dalja trka u nao-ruzanj- u
i pone sa procesom razo-ruzanj- a,
pre svega nuklearnog. Ima-ju- ci
to u vidu, vlada u Atini je i po-krenu- la inicijativu o denukleariza-cij- i
Balkana i o tome je vec odrzana
prva faza razgovora. Drugi sastanak
eksperata balkanskih zemalja
predviden je ovog proleca u Buku-rest- u.
To je, kako saznaje atinska
Stampa, i bilo jedno od osnovnih pi-tanja
u razgovoru koji je rumunski
predsednik CauSesku vodio krajem
ove nedelje u BukureStu sa 61anom
IzvrSnog biroa CK Pasoka, Akisom
Cohazopulosom.
Istovremeno, a mozda i u vezi sa
ovim Reagan je upozoravao Belgiju
uoci razgovora belgijskog premi-jer- a
Martensa u Washingtonu јоб u
januaru da njena "solidarnost sa
NATO-o- m ima poseban znaeaj".
Obracajuci se belgijskoj javnosti u
intervjju koji je objavio poluzva-ni6n- i
"La libr belzik" predsednik
Reagan istice da pozicije SAD, u
nastavku pregovora u Zenevi bile
"osetno oslabljene", ukoliko bio
ponisten efekat postignut cvrsti-no- m
Zapada.
' rAltfe'"n _. Jul КјјјвджНјјУИ _..jl— zf~'
ОШОШОШОШОШОИОИОШОШООШО
TORONTO:
99
prireduju prvu ovogodisnju
u subotu 23. februara 1985.
za sve svoje citaoce i prijatelje
216 Beverly St. (College-Beverly- )
Za ulaznice od $10.00 gostima ce biti servirana domaca
vecera (pasulj i kobasice) sa krofnama, a za pies i ugodno
raspolozenje svirace VIS "Mladi Zumber6sni"
Vecera pocinje u 7 sati.
Svi nam dobro dosli!
— PRIREDIVACKI ODBOR
o m o ш o ш o
bi
bi
O
OSOiOIOElOIOIOIOlO
#
#
#
#
Object Description
| Rating | |
| Title | Nase Novine, April 11, 1985 |
| Language | sr; hr |
| Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
| Date | 1985-02-14 |
| Type | application/pdf |
| Format | text |
| Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
| Identifier | nanod2000238 |
Description
| Title | 000065 |
| OCR text | ЕЗКТЖЖЖ FOSLE JAL.TE Pre cetrdeset godina od 4 do 11 februara 1945 odrana jo Krimska konferencija u.Jalti Odluke "volikc trojice"SVd)n. Runelta i Cercila bile su istonjska oMiova ko]a )e omogucila cetiri decemje be rata u Evropi Be. dogoora u .Jalti i Potsdamu ne bi bilo dogovora ni u Helsinkiju i sva preispitivanja Zapada, na ko-jim- a narocito msistira Reaganova administracija ne mogu menjati znaeaj l znarenje savenickih dogo-vor- a iz tog vremena Dogovor u Jalti pokrenuo je fun-kcij- u radanja i pnncipa mime koegzistencije i detanta u Evropi a za zvanicnu sovjetsku istoriografiju konferencija u Jalti "pokazala je mogucnost efikasnc saradnje drzava sa razhcitim politickim si-stemi- ma' U Sovjetskom Savezu se odaje priznanje "mudrosti. dalekovidosti i realnosti" Staljinovim sagovorni-cima- , Cercilu i Rusveltu, iako je i tada bilo pokusaja da se Sovjetski Savez vojno oslabi i da mu se one-mogu- ci da postane velika sila u po-sleratn- oj Evropi. Poznato je, kao dokaz za to odugovlacenje Angloa-merikanac- a da otvore novi, drugi front u Zapadnoj Evropi. Poznate su i racunice Hitlerovog Treceg Rajha iz decembra 1944. godine da se po-jac- a razdor unutar antifasisticke koalicije, odnosno izmedu SSSR-- a s jedne strane i Velike Britanije i SAD, s druge strane. Do razdora ruje doslo i zbog toga sto je Crvena Armija vec imala od-lucuju- cu inicijativu na istoenom frontu. Ona se uoci Jalte vec nala- - zila m sezdesetom kilometru od Berlina. Istoncan tvrde da je Soviet. ski NAJROBI — Afrieki nacionalni kongres izdao je u Najrobiju saopce-nj- e da "odbacuje prijedlog Bothine vlade, kojim se oslobadanje Nelsona Mendele uvjetuje predajom oruzja". "Trazimo oslobadanje Mendele bez ikakvih prethodnih uvjeta", kaze se u saopcenju. Nelson Mendela, koji sada ima 66 godina, ve£ je 22 godine na robiji zbog svojeg antirasistickog opredjeljenja kojeg je Bothina vlada proglasila "subverzijom i razbojstvom". Saopce-nj- e objavljeno u Najrobiju emitirano je iz Lirsake, gdje je komandant vojne operative ANC Joe Slovo izjavio da "organizacija u sadasnjim okolno-stim- a nije spremna poloziti oruzje". Kenijska stampa podsjeca da je Slovo bijelac izrazitih marksistickih opre-djeljenja i da je prvi na listi potjer-nic- e rasistickog rezima. U jednom in-tervj- uu pocetkom ovog tjedna Men-dela je rekao da ce "ANC poloziti oru-zje i uci u pregovore pod uvjetom da se pokretu prizna status politicke partije". тсј-- 'Г£е КШ'"-- Savez neosporno bio najveci po-bedn- ik drugog svetskog rata a argu-men- ti za to postoje kada se pre-broj- e hitlerovske jedinice na istoe-nom frontu i sovjetske zrtve u ljud-stv- u i materijalu. Istoricari su utvrdili da odluke Jalte nisu bile rezultat nikakvih us-tupak- a, niti kapitulacije Cercila i Ruzvelta pred Staljinom. One su bile rezultat pobede cele antihitle-rovsk- e koalicije nad fasizmom. U Jalti nisu napravljeni nikakvi spo-razu- mi o takozvanoj podeli na sfere uticaja u Evropi izmedu tri velike sile i to dokazuju i dokumenta kon-ferenci- je i saopstenje koje je izdato 13. fenruara 1945. godine. i CASTEO ZA . POBOLJSANJE OPNOSA WASHINGTON — Kubanski pred-sjedni- k Fidel Castro vidi pozitivne znakove za popravljanje veza izmedu Kube l Sjedinjenih Amenckili Drzava, lzvjestava "Washington Post" u intervjuu sa kubanskim predsjedni-kom- . Amencko-kubansk- i sporazum o emigraciji od decembra mogao bi po-sluzi- ti kao osnova za sire kontakte j koji bi ublazili teskoce u odnosima ! dviju zemalja, rekao je Castro, doda-- ! juci da pocetni razgovori mogu da ! budu pokrenuti oko pitanja prava na ribolov, ometanjima radio emisija i problemu otmice aviona. Pregovara-nj- e bi moglo posluziti kao izraz dobre volje obiju strana rekao je Castro. Kriza u srednjoj Americi zaostrila se u zadnjih nekoliko dana, o cemu svjedoci i upravo objelodanjeni ostar protest nikaragvanske vlade Washin-gton- u zbog odrzavanja velikih ame-ricko-honduras- kih vojnih manevara uz samu granicu s Nikaragvom. Ove manevre, koji 6e trajati do konca mjeseca, sandinisticki rukovo-dioc- i smatraju joS opasnijim zbog toga §to se poklapaju s jafanjem na-pad- a najviSih americkih funkcionera na Managuu. Yugoslav Weekly Community Newspaper 1931 & 1985 VOL., 54, NO. 6 (638) THURSDAY, FEB. 14, 1985 2AOSTKAVANJ! Vlada u Atini porucila je admini-straci- ji SAD da definitivno ostaje pn svojoj odluci da se americko nu-klear- no oruzje u dogovoreno vreme evakuise iz Grcke. Zvanicni vladin predstavnik je, odgovarajuci na iz-jav- u Stejt departmenta u kojoj se izrazava zaljenje i upozorava da ce udaljavanjem nuklearnog oruzja sa grcke teritorije "oslabiti odbranu Atlantskog pakta" — izjavio da je vladi SAD dobro poznat stav Grc-ke da je njena odluka neopoziva i da se o torn pitanju ne moze prego-varat- i. Predstavnik vlade u Atini je pod-seti- o da o stacioniranju nuklearnog oruzja u Grckoj ne postoji nikakav bilateralni sporazum i da grcki par-lame- nt nikada nije ratifikovao ta-ka- v dokument. Americko nuklear-n- o oruzje koje se nalazi u Severnoj Grckoj, navodno je zastarelo i, pre-m- a saznanju nekoliko atinskih li-sto- va, Amerikanci zele da ga za-me- ne novim tipovima nuklearnih raketa. 0 toj nameri oruzanih snaga SAD koje u Grckoj raspolazu sa ce-tiri vojne baze, medutim, nije bilo reci prilikom pregovora vodenih u Atini u septembru 1983. godine, kada je sa socijalistickom vladom obnovljen "ugovor o odbrani i eko-nomsk- oj saradnji", a vaznost tog 6' $?N 1,у-т1ЈА1,- к T dokumenta ogranicena jena pet go-dina. Za vladu grckih socijalista, kako se naglaSava u Atini, kljucni medu-narod- ni problem u ovom trenutku jeste da se spreci dalja trka u nao-ruzanj- u i pone sa procesom razo-ruzanj- a, pre svega nuklearnog. Ima-ju- ci to u vidu, vlada u Atini je i po-krenu- la inicijativu o denukleariza-cij- i Balkana i o tome je vec odrzana prva faza razgovora. Drugi sastanak eksperata balkanskih zemalja predviden je ovog proleca u Buku-rest- u. To je, kako saznaje atinska Stampa, i bilo jedno od osnovnih pi-tanja u razgovoru koji je rumunski predsednik CauSesku vodio krajem ove nedelje u BukureStu sa 61anom IzvrSnog biroa CK Pasoka, Akisom Cohazopulosom. Istovremeno, a mozda i u vezi sa ovim Reagan je upozoravao Belgiju uoci razgovora belgijskog premi-jer- a Martensa u Washingtonu јоб u januaru da njena "solidarnost sa NATO-o- m ima poseban znaeaj". Obracajuci se belgijskoj javnosti u intervjju koji je objavio poluzva-ni6n- i "La libr belzik" predsednik Reagan istice da pozicije SAD, u nastavku pregovora u Zenevi bile "osetno oslabljene", ukoliko bio ponisten efekat postignut cvrsti-no- m Zapada. ' rAltfe'"n _. Jul КјјјвджНјјУИ _..jl— zf~' ОШОШОШОШОШОИОИОШОШООШО TORONTO: 99 prireduju prvu ovogodisnju u subotu 23. februara 1985. za sve svoje citaoce i prijatelje 216 Beverly St. (College-Beverly- ) Za ulaznice od $10.00 gostima ce biti servirana domaca vecera (pasulj i kobasice) sa krofnama, a za pies i ugodno raspolozenje svirace VIS "Mladi Zumber6sni" Vecera pocinje u 7 sati. Svi nam dobro dosli! — PRIREDIVACKI ODBOR o m o ш o ш o bi bi O OSOiOIOElOIOIOIOlO # # # # |
Tags
Comments
Post a Comment for 000065
