Nase Novine, June 03, 1981

              i. . . .__.
"-.- '' ~ .''
- r — . - t ' i. , Sir " , Bhiedilo dinara
U GRUPI ljubljanksih planinara, koja je bila zastala
u jednoj dolini u podnozju Triglava, nalazio se i jedan
ekonomist koji je, torn prilikom, sasluSao lekciju iz
monetarne teorije od jednog Sumskog radnika, kakvu
nije био ni u toku studija!
UZROCI
Bljedilo dinara traje ved nekoliko
decenija, izuzevgi u periodima
izmedu pojedinih devalvacija. Uz-ro- ci
su mahom bili poznatl, ali
posljedice gotovo nijedared nisu
otklonjene. Тгобак administracije u
federaciji, republikama, pokra-jinam- a
i opdinama povedava se iz
godine u godinu, mimo kretanja
proizvodnje, produktivnosti i za-po§ljava- nja.
Mnogobrojna drzavna admini-stracij- a,
medutim, nije samo uz-roCn- ik
inflacije ved i njezin kori-sni- k.
Evo kako: ovogodiSnji budzet
federacije vedi je od lanjskog za
oko 31 posto, i to bez nekih "vrlo
znadajnih obveza" sa koji ma ce
dostidi povecanje od 50 posto. To
je novi, vedi namet za oko 50
milijardi dinara, koje valja "iz-mus- ti"
iz dohotka pfivrede — bilo
porezima, bilo doprinosima — ili
tiskanjem novih hiljadarki.
Drugu znacajnu stavku budzeta
Cine carine. Pri vecem uvozu —
viSe je i u drzavnoj blagajni, pravilo
je koje je ovjerilo i mnoge suviSne
uvozne dozvole... Stoga carine cine
polovicu budzetskih prihoda fede-racije.
Kako se prekomjeran uvoz odra-zav- a
na stabilnost tefcajne vrijed-nos- ti
dinara, pitanje je koje godi-nam- a
zasluzuje, a kojem se godi-nam- a
ne pridaje znatnija pozor-nos- t.
Negativna vanjskotrgovinska
bilanca trazi izvoz po svaku cijenu,
te i zato dinar nije te§ko uzdrmati.
POSLJEDICE
Tako se sve беббе uvozna roba
plada naSim izvozom u razmjeri 6
sati пабед prema 3 — 4 sata rada
inozemnog proizvodada. Nezgoda
je §to se ta) raskorak- - i dalje
povedava, usprkos sve opremljenl-jo- j
domadoj industriji i sve suvre-meniji- m
metodama rada.
Koliko je takvo kretanje "za-brazdil- o",
pokazuje i nekoliko ana-liz- a
o pozitivnim efektima junske
devalvacije dinara. Naime, обе-kiva- ni
efekti su izostali u velikoj
mjeri, a izvozni poticaji su se ved
istopili. Jer, uz promjenu tedaja,
nisu uslijedile i druge mjere 5te-dnj- e.
Likvidnost пабе zemlje (spo-sobno- st
da pravodobno izmiri do-spje- le
dugove) mora se, medutim,
osigurati, isto kao i konkurentska
sposobnost radnih organizacija za
izvoz.
Posljedica zanemarivanja ova
dva pitanja ogleda se najbolje u
divljanju cijena.
Ipak, na mnogim privrednim i
druStveno-politi6ki- m skupovima
jedno pitanje stalni je predmet
razmatranja: remeni su stegnutl,
slavine zavrnute, pa odakle stlze
neravnoteza?
Odgovor se, po sve'mu sudeci,
nalazi u trziSnoj uzredici da "nije
kriv onaj tako cijeni jaje tri dinara
veci onaj koji toliko daje". Zapravo,
odakle novae koji praznj prodavao-nic- e
i gura cijene navi§e? A taj
suviSni novae stize bez znoja —
pravo iz Zavoda za izradu novcani-ca- .
Valja napomenuti da je do-Stampava- nje
novca u odredenoj
kolidini posve opravdano, jer se
povedava i masa dobara koje se
razmjenjuju za novae. Medutim, taj
"bezplatni" novae ne bi mogla
koristiti administracija za popu-njavan- je
budzeta mimo plana, kako
se dobrim dijelom dini. Uz to,
godiSnje emisije dinara pove-cavaj- u
se za oko 30 — 40 posto, a
povedana proizvodnja i realna po-vedan- ja
cijena "upiju" samo polo-vicu
emisije, dok ostatak "sluzi" za
razvodnjavanje dinara.
RACUNI
Stoga je opravdana povika na
investicije, jer se mnogobrojni
objekti financiraju upravo tim nov-ce- m
bez pokrica. Radun pladaju,
razumije se, svi: za godinu dana
"stodinarki" spadne kupovna mod
na svega 70 ili 75 dinara...
Zar to ne nalikuje na gostionicu
u kojoj se бабе lupaju samo za
jednim stolom, a rafiun naplacuje
od svih, dodavanjem odredenog
postotka "na razbijanje".
Na to kako se kredu apetiti
investitora, ukazao je nedavno
predsjednik "jugobanke" Branko
Colanovid (Colanovid je u prelpo-sljednje- m
mandatu bio guverner
Narodne banke Jugoslavije). Nai-me,
investicije, bez ulaganja u
obrtna sredstva, Sudjelovale su sa
40 posto u druStvenom proizvodu
Jugoslavije, a to je-- 1 0 posto vi6e od
исебба u 1966. godini. Doda li se
ovim podacima јоб i to da se,
uglavnom, podizu novi kapaciteti
(na iije se pu6tanje u pogon Ceka i
po nekoliko godina preko roka),
umjesto pro6irivanja postojecih
tvornica, slika o neracionalnom
odljevu sredstava bit 6e upot-punjen- a.
Uz to, dinar kopni i zbog njegova
izno6enja preko granice i kupo-vanj- a
robe sumnjive vrijednosti.
Kasnije taj novae donose inozemni
turisti (kojeg su, o6ito, kupili ispod
te6aja) i stavljaju ga u promet,
umjesto da dodu sa devizama.
Tanjug je proljetos izveo ovakvu
ra6unicu o tim sredstvima: ргоб!е
godine bilo je 24 milijuna "izlaza-ka- "
iz Jugoslavije. Ako su se svi
pridrzavali dozvoljene kvote od
1.500 dinara, Jugoslaveni su na taj
nacin iznijeli 35 milijardi dinara.
Buduci da, u praksi, svaki deseti
iznosi vi6e, svote iznesenih dinara
prelazi vjerojatno i 40 milijardi.
Njoj valja dodati i 5,2 milijarde
"malograni6nog prometa", tako da
je iznesena svota vrijedila 2,26
milijardi dolara.
Stranci, naravno, ne Cuvaju dugo
dinare, te bi se moglo zaklju6iti da
je 6itava ta svota unesena i
plasirana u пабој zemlji. Prema
istom izvoru, stranci su prodali "na
crno" јоб 300 milijuna dolara, koji
su se slili na privatne devizne
габипе, ciji vlasnici sada tro5e uz
razlifiite po puste — opet obezvr-jeduju- di
dinar!
SlRENJE
PRIVATNIH
TRGOVINAU
BEOGRADU
Na svojoj poslednjoj
sednici, delegati Skupstine
Beograda usvojili su odluku
o uslovima za osnivanje
samostalnih trgovinskih
radnji za promet na malo.
Pored poljoprivrednih pre-hrambe- nih proizvoda, u
njima ce moci da se prodaju
proizvodi za svakodnevnu
upotrebu, kao sto su sred-,stv- a
za odrzavanje cistoce,
suveniri, pisma, duvan i
manji alat. Ovakve radnje
mogu od sada da se otvaraju
na celom podrucju grada.
Prosle godine Beograd je
omogucio otvaranje piljar-nic- a,
ali u strogo odredenim
delovima grada i bez prava
da se u njima prodaje bilo
sta osim voca, povrca i jaja.
Tu rijeC — 6ticovanje — ne treba
traziti u leksikonima, jer je nema.
Ona nije ni postojala doskora, ali
sada njezino znafienje znaju svi
komercijalisti, робк ona podra-zumijev- a
prodaju deviza, izmedu
radnih organizacije, po cijenama
znatno vi6im od zvaniCnog tefiaja.
Zakonska "podloga", obidno, se
osigurava zakljuCivanjem odre-deni- h
samoupravnih sporazuma o
udruzivanju rada i sredstava...
U biti, rijeC je o obiCnim ucje-nam- a.
Jedni imaju devize koje im
nisu potrebne, dok drugima cesto
staju strojevi zbog pomanjkanja
uvoznih sirovina. Na taj nafiin nije
te6ko vrijednost dolara povedati i
za 30 posto... koliko istog trenutka
opadne i kupovna snaga dinara.
Dokle je ta logika stigla, imali su
prilike, tokom posljednjih godina,
da se uvjere i posjetitelji stoCnih
trznica i sajmova po nekim kra-jevi- ma
zapadne Bosne i Herce-govin- e.
Cijene ponudene stoke
pretezno su izrazavane u markama i
ostalim Cvrstim valutama!
Cak su mnoge nadnice огаба
pladane u "tvrdoj valuti", pa su
mnogi postavljali pitanje — ne bi li
bilo bolje da se dinar u potpunosti
zamijeni dolarom?
Svojevrstanoblik 'Sticovanja" su
i niske kamatne stope na Stedne
uloge, zbog kojih su mnoge Ste-diS- e
povukle svoje uloge, pa je
neravnoteza izmedu robnih i
novanih fondova povecana.
PLANIRANJE
Ranije je bilo иоШбајепо obeSte-6ivanj- e
StediSa prilikom devalvaci-je.
Ulozi su uvedavani obifino po
istom postotku po kojem je pro-mijenje- na
i tecajna vrijednost di-nara.
Medutim, nekoliko posljed-njih
devalvacija automatski je
smanjilo realnu vrijednost "leze-deg- "
novca.
Od tih бкага nisu za6ti6eni ni
radne organizacije, koje, uz dio
dohotka, gube djelomicno i ori-jentac- iju
po vrijedecim planovima.
Naime, ne moze biti rijedi o
dobrom planiranju pri nestabilnoj
nacionalnoj valuti, s obzirom na to
da se mnoge planirane yeliCine
podrazumijevaju u fizickom opsegu
a izraiavaju se u dinarima.
Kako, na primjer, predvidjeti u
ovom trenutku, koliki ce biti tro-6ko- vi
u 1985. godini za proizvodnju
100 tisuda tona 6elika, bududi da
dinar јоб tone?
Mema dvojbe-d- a je jedan od
razloga кабпјепја Petogodi6njeg
plana razvoja 1981-8- 5. godine i
slabo zdravstveno stanje dinara.
Ono se vi6e ne bi smjelo zanema-rivat- i.
Stanimir BOlANlC
(Pre6tampano iz "Rada")
ZADOMPENZIONERAU
KLIVLENDUPRIHODOD
GOSTOVANJA SLOVENAC- -
KE FILHARMONIJE
Odbor za organizaciju gosto-vanj- a
Slovenadke filharmonije u
Klivlendu, na бјјет je бе1и kao
poiasni predsednik Dzordz Vojno-vi- 6,
doneo je odluku da se Cist
prihod od nedavno odrzanog kon-cert- a
Slovenadke filharmonije —
oko 4.000 dolara ustupi Slovena6-ko- m
Domu penzionera u Klivlendu.
Veoma uspelom koncertu Slo-уепаб- ке
filharmonije prisustvovalo
je'oko 2000 gradana medu kojima
dobar deo poreklom iz Jugoslavije.
POVRATNICIULAZU
SREDSTVA ZA RAD
Najmanje sto povratnika sa rada
u inostranstvu udruzice sredstao-- i
rad sa ohridskim kolektivom
"Elektromontaza". Otvaranjem
vrata saradnji sa radnicima koji se
vracaju if Jugoslaviju, "Eleklro-montaza- "
pomaze njihovo brze
ukljudivanje u privredu i obezbe-- '
duje devize za kupovinu ma§ina,
alata i druge opreme.
J If iff: A- - №,( if t- - .1 .
;
-
NaSe novine,, February 25. 1981 —11
i' '" Slovenci v
Poroca: Ivan
Porodila "Slovenci v Avstrl- -
jl" izhajajo ze od 10. oktobra
1979 v slovenskem tedniku
"Prosveta" v Cikagu. Tarn
sem zapisal, da na opozar-jaj- o
javnost v severni Ameri-k- i
in drugje na tezak boj
Slovencev v Avstriji za
njihove narodnostne pravice.
Povabil sem tudi sve urenike
slovenskih izseljenskih
listov v svetu, da naj sledijo
nasemu zgledu in odprejo
podobne stolpce z vestmi o
nevrdrznem polozaju na$ih
rojakov v Avstriji. — Kot vir
podatkov za ta porodila mi
sluzijo predvsem publikacije
obeh osrednjih organizacij
Slovencev na Koroskem, to
je Zveze slovenskih organi-zacij
in Narodnga sveta
koroSkih Slovencev, sledim
pa tudi objavam iz avstrij-skeg- a
nem§kega tiska in
tistim iz ljubljanskih dne-vniko- v.
— Porocevalec.
"Slovenski vestnik", tednik iz
Celovca, je praznoval dvojni jubilej:
zdatumom 2. januarja 1981 je izsla
njegova dvatisoda §tevilka v 35. letu
neprekinjenega izhajanja. Prva 6te-vilk- a
je bila tiskana leta 1946 kot
glasilo tedanje Osvobodilne fronte
za slovensko Когобко inje bila
neposredni naslednik partizan-skeg- a
tiska, ki je izjajal ze med
narodnoosvobdilno borbo proti
nacifa6izmu.
Urednik Rado Janezid je poudaril
va slavnostni Stevilki, da je bil list
ves 6as v ospredu boja когобкЊ
Slovencev za uveijavljanje resni6ne
enakopravnosti na celotnem ozem-Ij- u
njegove svtohtone naselitve.
Prav tarn piSe:
"Kot zvest spremljevalec пабеда
cloveka v njegovem zivljenju je
zato tudi veren odsev tega boja: ze
petintrideset let razkriva krivice, ki
se godijo slovenskemu zivlju na
Когобкет, terja pravice in postav-Ij- a
zahteve, da mora biti uresni-6en- a
vsestranska enakopravnost
Slovencev in zavaraovan njihov
narodnostni obstoj; trka na vest
vseh, ki se sklicujejo na demokra-cij- o
in imajo v rokah vodstvo dezele
in drzave, naj v smislu svojih
mednarodnih pravnih in moralnih
obveznosti копбпо ukrenejo vse
potrebno, da bomo tudi koroSki
Slovenci na svoji podedovani
zemlji lahko ziveli svobodno,
enakopravno in ustvarjalno zivlje-nj- e
brez strahu pred diskriminacijo
in asimilacijo".
KoroSki Slovenec Valentin Oman
je na PreSernov dan v novem
Cankarjevem domu v Ljubljani
dobil nagrado PreSernovega sklada
za svoje slikarske razstave va
zadnjih dveh letih. V utemeljitvi
nagrade je гебепо, da mu je vir
umetni§kih iskanj in izpovedi
6lovek sredi тпогЈбпе kulture in
raz6love6ene tehnike, posebno бе
kot simbol usodnih zivljenjskih
preizkuSenj v izgubljanju 6love§ke
identitete. Dalje beremo, da se je
Oman uveljavil na Когобкет z
monumentalnimi stenskimi slikari-jam- i
in reliefnimi kompozicijami ter
z nanizankami intimnih izpovedi v
grafiinih tehnikah. Kot pomemben
likovni umetnik se изребпо uvelja-vlj- a
na slovenskem Когобкет v
Avstriji, s predstavitvami v Slove-nij- i
pa se угабба tudi v jugoslo-vansk- i
kulturni prostor.
V svoji izjavi za "Slovenski
Dolenc
® ® ©
vestnik" je nagrajenec povedal, da
je zelo vesel te nagrade, potem pa
nadaljeval: "Mislim, da je zame
vazna tudi zato, ker nekako presega
avstrijski okvir. Posebno pomem-bn- o
je zame, da s tern moje delo
seze tudi v Slovenijo. 2e na sami
podelitvi nagrade sem npr. lahko
spoznal nekaj slovenskih kolegov.
Ce imam lahko vedno spet stike s
kolegi v Ljubljani, jetozemalo bolj
zanimivo, kot vedno sedeti samo
na Когобкет. Doslej imam bolj
intenzivne kontakte samo z Duna-je- m,
s to nagrado pa se bodo stiki
z Ljubljano lahko poglobili."
"Na zeleni strehi sveta" (Auf dem
gruenen Dach des Windes) je
naslov dvojezi6ne antologije
sodobne slovenske lirike, ki je te
dni izsla pri zalozbi Johannes Heyn
v Celovcu s finandno podporo
Urada zveznega kanclerja na
Dunaju. Prvid se je zgodilo, da je
bila knjiga te vrste tudi predstav-Ijen- a
na avstrijskem Когобкет, in
sicer prav sve6ano.
Antologija je nastala na temelju
dolgoletnega znanstvenega sode-lovan- ja
med Slavistidnim inStitu-to- m
Univerze v Celovcu in Peda-добк- о
znanstveno enoto za slo-vans- ke
jezike in knjizevnosti Filo-zofs- ke
fakultete v Ljubljani. Pri-kaz- ati
zeli mnogovrstno in zivo
lirsko ustvarjalnost pri Slovencih
po letu 1945, vrednost in aktual-no- st
slovenske poezije in njeno
zaokrozenost, istodasno pa tudi
njeno odprtost.
Uvodno besedo sta napisala
prof. dr. France Jakopin in prof.'
Rudolf Neuhaeser, urednik je prof,
dr. Boris Paternu. UpoStevanih je
24 sodobnih slovenskih pesnikov,
med njimi tudi koroSki slovenski
pesniki Milka Hartman, Gustav
Јапиб, Andrej Kokot, Valentin
Ро1апбек, Erich Prund in Karel
Smolle. Imenovani avtonji so
enakopravno vkljudeni v zbirko.
Knjiga objavlja 75 besedil in prav
.toliko prevodov v nem§6ino. Ilu-stracijs- ka
grafika je delo Valentina
Omana, oblikovalec ovitka je Otta
Neumann.
,, KoroSki doledar 1981" Sloven-ske
prosvetne zveze iz Celovca je
eden izmed najvedjih, odkar ta
edicija izhaja ze tretje desetletje, in
se veseli tudi doslej najve6jega
§tevila sodelavcev. Lepo дгаПбпо
opremo je izdelal Hanzi Weiss.
V zajetnem zgodovinskem delu
koledarja je na uvodnem mestu
razprava prof. dr. Janka Pleters-kega- o
pomenu koroSke preteklosti
od srednjega veka do prve svetovne
vojne. O zgodovini narodne struk-tur- e
na Когобкет pi§e Teodor
Domej, o когобкет ургабапји med
obema vojnama in v ludi letnih
skupбdin "Druzbe sv. Cirila in
Metoda" pa Andrej Vovk. V istem
delu' sodelujejo бе dr. Avgu6tin
Malle, dr. Anton Svetina, Tone
Zorn, Ivan jan, Janez Wutte-Lu- c, in
Pavle Zdovc.
V leposlovnem delu objavljajo
svojo izvirno knjizevnost Drago
Dru6kovid-Ro- k Arih, Pavla Rovan,
Joze Blajs, Miha Klinar, Andrej
Kokot, Jozi Turk, France Kosmad,
Mitja Ribidid, Franci Koprivnik,
Valter Gutovnik, Јобко Strauss.
1Јте1тбке ilustracije so prisle
izpod rok umetnikov Hanzija Reich-mann- a,
Valentina Omana in Draga
Dru§kovida, ml.
Slovensko атепбко knjizevnost
zastopa v tej knjigi Frank Mlakar
(1913-1967- ), pisatelj, ki seje rodil v
Clevelandu in prezivel svoja zadnja
leta zivljenja v Avstraliji. Njegova
zgodba z naslovom "Babica" je
izsla tu prvid v slovenskem pre-vod- u.