Nase Novine, April 06, 1983

              'ft- - г Ј SW'-v""- " ' ' "" " ,'" , cflj i'v- - '';
Л. ',! 1 'V '
6-- NA§E NOVINE, February 9, 1983.
IZ HAMILTONA (3)
fH 1 jw
mil W КјшАИ-ИјВјЖ-
ж
I Sj Hi
1
XI. lil. viLU iHJJ вч Мл
џ-- Ш кпЈш о_Ш JS. Ш И Ја.ЈШ. ш_ЈИ В_Ш Ш
Pise: KATARINA KOSTlC
0 problemima nezaposlenosti
najviSe govore oni koji su time
pogodeni. AM nezaposlenost je uop-St- e
tema dana svuda, jer ona
uslovljava niz drugih problema.
TeSko je sna6i se u torn lanfianom
sistemu uzroka i posledica ekonom-sk- e
krize, pa i radni ljudi, bilo da su
trenutno zaposleni ili otpuSteni sa
posla, neke probleme preuvelifiava-ju- ,
a nekima ne pridaju dovoljno
гпабаја.
Prose6nog radnog 6oveka intere-suj- e
uglavnom zivot od danas do
sutra. On je zabrinut kako 6e
odgovarati svojim finansijskim oba-vezam- a,
kako ce saduvati svoju kucu
i drugu imovinu.
U panici da ne ostane bez
sredstava za zivot, jer se posao lako
izgubi, a sve teze nalazi, radnici
6esto pristaju na loSije radne uslo-v- e,
na recesije, 6esto rade protiv
sopstvenih interesa prihvataju6i ul-timat- ume
kompanije samo da bi
safcuvali svoj posao.
U proSlom broju smo objavili
izjavu Viktora Arara o "kapitulaciji"
radnika na nedavno odrzanom gene-ralno- m
mitingu Lokala 1 Intemacio-naln- e
unije za gradevinske i zidarske
radove. Radnici su pristali da im se
smanje plate za 20% da bi sa6uvali
posao.
Slidnu ispovest o iskuSenjima u
koja radnici neprekidno upadaju
prilikom pregovora sa kompanijom,
saopStio nam je Sam Hammond,
f inansijski sekretar Grafic Arts Inter-national
Union.
Sam Hammond je ve6 petnaest
godina zaposlen u American Can
Co. kaovisokokvalifikovani tipograf.
U svojoj profesiji radi ve6 24 godine.
Trenutno je na "Lay-off"-- u.
American Can Co. u Hamiltonu
ima ukupno 600 zaposlenih. Od
avgusta meseca 200 radnika je
dobilo otkaz, sa neizvesnoS6u kada
ce biti pozvani natrag na posao.
Otkaz je pogodio najviSe mlade
radnike koji imaju najmanje Sanse
da budu uskoro pozvani na posao, a
vecinaod njih pla6aju "morguages".
Dok su radili, mogli su ispunjavati
svoje finansijske obaveze, jer je
prosedna plata u toj kompaniji
$12.00 na sat.
Na sastanku koji se odrzavao u
Torontu pre petnaest dana izmedu
Can Workers Union i kompanije,
radnicima je postavljen ultimatum:
da se radno vreme promeni na
dvanaest Casova dnevno, s tim da se
radi samo Cetiri dana u nedelji —
Cetiri Sihte i da se uvede tzv.
"Continental work week" (ili "Sli-ding
work week"), Sto znaci da se
dani odmora stalno pomeraju,
umesto da to bude subota i nedelja.
Do sada se radilo 40 sati nedeljno.
Prihvatanje ovih kompanijskih
uslova od strane radnika zna6i da
osamdeset radnika automatski dobi-j- a
otkaz, a za uzvrat kompanija
obecava da 6e raditi joS najmanje
deset godina. Ako radnici ne prihva-t- e
ovaj ultimatum, kompanija upo-zora- va
da 6e se zatvoriti kroz godinu
dana.
Ishod ovih pregovora: Radnici
Canadian Can Co. u Torontu — u toj
fabrici je zaposleno 320 radnika —
prihvatili su gore navedene uslove
kompanije. U ostalim mestima u
koji ma postoje fabrike Canadian
Can Co. radnici se joS uvek odupiru
prihvatanju ovog ultimatuma od
strane kompanije.
KaodugogodiSnji unijski funkcio-ne- r,
Sam Hammond poznaje proble-me
дгаЛбке i Stamparske industrije
u Kanadi. U proseku zacelu zemlju,
nezaposlenost u ovoj industriji izno-- si
15%. On je dao objaSnjenje:
Bitni uzroci teSkoca u Stampar-sk- oj
(printing) industriji u Kanadi
su: prvo, opSta ekonomska kriza;
drugo, nagli napredak tehnologije i
tre6e; pritisak poslodavaca, koji
traze Sto ve6u produktivnost za Sto
manje plate, pa je teSko udovoljiti
im.
— Prose6ne plate za kvalifikovane
tipografe su $15.00 — $17.00 na sat.
Kvalif ikacija se stifie posle 3 — 5 pa
i viSe godina radnog staza. Kvalifi-kova- ni
radnici u Stamparskoj indus-triji
dobijaju diplomu (licence) za
svoju strufcnost.
— Smatram da ja kao visokokvali-fikova- n
radnik u mojoj struci, ne
treba, u potrazi za poslom, da
oduzimam hleb nize kvalifikovanim
radnicima u istoj struci, pa da za
manju platu radim posao koji pripa-d- a
nekom drugom radniku, a taj
drugi radnik nije sposoban da radi
moj ili bilo koji drugi posao u istoj
struci. To mnogi radnici teSko
shvataju, ve6 pristaju na kompro-mi- s,
opet na Stetu drugih radnika.
PROFIL PROSECNE JUGOSLO- -
VENSKE RADNlCKE PORODICE
U HAMILTONU
NaveScemo slufcaj koji dobro poz-naje- mo
— mnogo6lanu porodicu
Boze Pavkovi6a, poznatog druStve-no- g
radnika i borca za radni6ka
prava.
Roden 1931. godini u Bosni, Boza
Pavkovi6 je kao defiak uSestvovao i u
partizanima — od oktobra 1943.
godine, u Trecem Kozarskom
odredu.
Njegova kanadska biografija obi-luj- e
podacima o materijalnoj borbi
za opstanak. 2ivot je робео u
Quebec City 1952. godine, da bi se
ubrzo zatim preselio u Hamilton i u
njemu ostao do danas.
Radio je svakakve poslove: na
farmama duvana, u беПбпој indus-triji,
u hotel ima, kao konobar i
bar-tend- er, dok копабпо, nije робео
u jednoj kompaniji raditi kao vodoin-stalate- r.
Stekao je iskustvo u to]
struci, dobio dozvolu za posao i
nekoliko godina radio u raznim
kompanijama, dok pre petnaest
godina nije робео da radi samostal-no- .
Alito nezna6idajeBozaunekoj
zavidnoj situaciji, zato Sto je samom
sebi poslodavac a takode i izvrSilac
radova. Poznaje dobro situaciju u
Building Trades Union (iako nije
organ izovan) koja obuhvata vodoin-stalatersk- e,
elektri6arske, karpetar-sk- e,
molerske, farbarske, limarske,
tapacirerske i druge zanate koji su
potrebni pri gradenju киба. O tome
Boza kaze:
— U ovom naSem poslu, koji je
sezonski, danas vlada velika neza-poslenost.
U Hamiltonu ima 1.600
kvalifikovanih vodoinstalatera, koji
poseduju dozvolu za rad.
— Polazim od sopstvenog prime- -
-- Ц- :
л a.. jш.. f -- -
Viktor Arar
шШННВжаВвНкшНШШјМШШР' 'А.лЖДЖКУДДИдИЈНДППЖТПДШД n№BHHrf 1ММ11Ч—11ШИИЧМ ИМЧИ1ИП1Ч1ШРИ
Bozo Pavkovi6 sa svoj ima
ra, kad govorim o problem u zapoS-Ijavan- ja
u mojoj struci. Ranije sam
imao posla za 8 — 10 киба godiSnje
a danas pronadem posao samo za
jednu do dve kuce. Stala je i
gradnja, u ovom opStem zastoju
proizvodnje.
— Moja porodi6na situacija nije
dramati6na, jer sam ргШбпо davno
kupio киби, pod mnogo povoljnijim
uslovima nego Sto se to moze
posti6i danas. Moja otplata na киби
je za danaSnje pojmove, vrlo mala.
— Ipak svi u ku6i moramo raditi, a
radni uslovi su promenljivi. Moja
zena Ljiljana, na primer, radi kao
6ista6ica u jednoj bolnici ve6 dvana-est
godina. I sada ima, kao i svi
drugi radnici u toj bolnici, skra6eno
radno vreme od 37 i po 6asova. To
reSenje su prihvatili umesto otkaza.
— Sli6na je situacija sa mojom
кбегкот Brendom, koja radi kao
sluzbenik u jednoj kancelariji. Pris--
William Kashtan, kanadski komu-nistid- ki
lider je prisustvovao nedav-no
odrzanom kongresu Kom. partije
Grdke; najavnoj skupStini u Torontu
je izvjestio:
"U konvencijskoj diskusiji iznijeti
su zanimljivi komentari o rezultati-m- a
opdinskih izbora. Neki delegati
su ukazali na razlike u rezultatima u
Grdkoj i Spaniji. U Grdkoj Komunis-tidk- a
partija je pojadala svoje izbor-n- e
pozicije. U Spaniji Komunistidka
partija je izgubila izborne pozicije.
ZaSto? Usprkos Spanjolskog zaokre-t-a
ulijevo, Sto pokazuje uspjeh
socijalista da formiraju vladu, neko
Sam Hammond
talf su na Sesto6asovno radno
vreme, jer nema dovoljno posla, a to
zna6i da su im i primahja mnogo
umanjena.
— Moj mladi sin David zaposlio
se u "Dofasco" odmah po zavrSetku
Skole. Radio je dve godine i dobio
otkaz, verovatno za uvek, jer ispred
njega ima mnogo radnika sa duzim
stazom i ve6im kvalifikacijama koji
бекаји da budu pozvani natrag na
posao.
— Jedino moj stariji sin Robert
radi joS uvek u punom radnom
vremenu, u "Dofasco", gde je stekao
i kvalifikaciju kao precizni meha-ni6a- r.
— Ova ekonomska kriza 6e,
nadajmo se, u6initi da ljudi progle-daj- u,
i da se radnici odlu6nije bore
za svoja prava — ovim гебјта je
Boza Pavkovi6 zavrSio radnu biogra-fij- u
svoje porodice.
(Nastavi6e se)
liko delegata je reklo da se razlika
sastoji u tome §to je KPG dvrsto
stajala na internacionalistidkim po-zicija- ma
— pozicijama marksizma-lenjinizm- a
— dok se vodstvo Komu-nistid- ke
partije Spanije opredjelilo
za evrokomunizam i poraz na izbo-rim- a'.
"Ovo je vazna pouka za sve
komunistidke i radnidke partije.
Neki komunisti misle da ako se
promjeni SeSir, nosi razlidita odjeda,
igra neka druga ploda, to 6e donijeti
izbornu pobjedu.
"AH to se nigdje nije pokazalo
uspjeSno. Nigdje nije dovelo mase
naroda blize socijalizmu".