Nase Novine, June 23, 1982

              8-- NASE NOVINE, May 5, 1982.
NIKARAGVA SMATRA DA JE
MEXICO (Tanjug) — Ameri6ki
prijedlog ирибеп vladi u Managui
kao osnova za popuStanje zategnu-tos- ti
izmedu ovih dviju zemalja
ocijenjuje se u Nikaragvi kao nerea-la- n,
a dijelom i uvredljiv.
Washington je sandinistifikoj vla-di
uputio plan od osam toCaka u
kojem se, pored ostalog, trazi da
Nikaragva jednostrano pride poste-peno- m
razoruzanju. U trenutku kada
na granici ove zemlje s Hondurasom
vlada usijano stanje, takav prijedlog
se u Managui tumaCi kao svojevrsna
ucjena.
To isto vazi i za zahtjev Washing-ton- a
da vlada u Managiu dopusti
jednoj "medunarodnoj komisiji" da
izvidi aerodrome, granice i vojne
instalacije u Nikaragvi, Sto je —
kako se ocjenjuje — notorno krSenje
elementarne suverenosti jedne
nacije.
Meksicka Stampa ocjenjuje "su- -
BRUXELLES (Tanjug) - Stalni
predstavnici Gr6ke pokrenuli su
Siroku propagandnu akciju u Evrop-sk- oj
zajednici s ciljem da se
копабпо sazna sudbina cipaskih
gradana koji su nestali joS prije
sedam godina u toku turske invazije
na taj otok.
Gr6ki predstavnici tvrde da je пјеб
o 1619 nestalih Ciprana, cije obitelji
joS prezivljavaju dramu u svakodnev-no- m
oCekivanju копабпе potvrde o
njihovoj sudbini. Oni teSko optuzuju
turske nadlezne organe. Gr6ka ujed-n- o
ozbiljno prebacuje i Zapadnoj
Evropi u cjelini, u 6ijim je nekim
organ izacijama (NATO) Turska pu-nopra- vni
6lan, budu6i da se u
njihovim statutima,- - medu ostalim,
istifie i borba za zaStitu ljudskog
dostojanstva kao jedan od priori tet-ni- h
ciljeva.
Problem nestalih Ciprana bit ce,
kako se saznaje, pokrenut i u
Evropskom parlamentu.
PORAZ NOP
(Nastavak sa st. 1)
naest godina. Odnijeli su tri izborne
pobjede. Prije njih na vlasti su bili
liberali. Prije liberala bili su novi
demokrati pod vodstvom Tommy
Douglasa. Ucinili su dobrih stvari.
Oni su, na primjer, bili prvi sa
zdravstvenim osiguranjem (koje se
danas potkopava).
Pocinili su i gluposti. Oni su
zabranili Strajk bolni6kog osoblja i
sve druge Strajkove za vrijeme
izborne kampanje — otudili su
radnifiku klasu.
Premijera Blakneya su mnogo
hvalili kao neobifcno inteligentnog
ро1Шбага, a tu je slavu stekao u
borbi oko ustava. AN on lipak nije
bio dosljedan u pitanju prava zena i
Indijanaca. . Zajedno s ostalim
englesko-govoreci- m premijerima
okrenuo je leda Francuskim Kanada-nim- a
u Quebecu. On je priznao da je
najviSe kriv za sadaSnji izborni
poraz.
Nova demokratska partija je soci-jal-demokrat- ska
partija, a ponekad i
"socijalistifika". Pored Saskatchewa-n- a
dosad je bila na vlasti u
Britanskoj Kolumbiji. Sada joS drzi
vlast u Manitobi. U ostalim provinci-jam- a
je dosta slaba. Poraz u
Saskatchewanu joj je tezak udarac.
viSnim" amerifiki zahtjev da Nikara-gva
prekine opskrbljivanje salvador-ski- h
ustanika oruzjem, jer vlada u
Managui sluzbeno pobija da je to
bilo kada cinila, pa takvom trazenju
nema mjesta.
U torn svijetlu smatraju se manje
bitnim prijedlozi Washingtona da
SAD i Nikaragva potpiSu ugovor o
prijateljstvu kojih bi se obavezale da
se jedna drugoj nece mijeSati u
unutraSnje stvari, kao ni u unutraS-nj- e
stvari drugih nacija u ovom
regionu, zatim prijedlog o атепбкој
ekonomskoj pomoci Maynagui i o
spremnosti Washingtona da javno
zauzme stav prema kontrarevolucio-narni- m
grupacijama koje operiraju
duz nikaragvanske granice.
lako Managua joS nije sluzbeno
odgovorila Washingtonu, ovdje se
ocjenjuje da su ameriCki prijedlozi
udaljili dvije zemlje od pregovara6-ko- g
stola.
KUBASPREMNA
DA PREGOVARA
HAVANA — Kubanski predsjed-ni- k
Fidel Castro potvrdio je srem-nos- t
svoje zemlje za dijalog sa SAD
o bilateralnim problemima, ali i
odlufinost da se suprotstavi eventu-aln- oj
vojnoj agresiji i blokadi. "Mi
smo sprem'ni i za borbu i za dijalog u
obrani svoje nezavisnosti i revoluci-je- ",
rekao je Castro u govoru koji je
odrzao na zavrSetku Cetvrtog kon-gre- sa kubanske omladine.
Sef kubanske driave i partije
ponovio je takoder spremnost svoje
vlade da pridonese pronalazenju
politifikog rjeSenja sadaSnje krize u
Srednjoj Americi i Karibima. On je
naglasio da su politifcki pregovori
jedini put za mir u ovom regionu jer
se problemi suvremenog svijeta ne
mogu razrijeSiti vo'jnim putem.
PROTEST NIKARAGVE SAD
MANAGVA (AP) — Ministarstvo
inostranih poslova Nikaragve uputi-l- o
je protesnu notu VaSingtonu zbog
priblizavanja jednog атепбкод raza-габ- а
na pedesetak kilometara od
nikaragvanske obale.
Uz zahtev da SAD odmah povuku
taj гагагаб, u protesnoj noti se kaze
da je njegovo prisustvo u teritorijal-ni- m
vodama Nikaragve samo deo
"intervencionistiSkih vojnih pripre-ms-"
vaSingtonske administracije.
AUSTRALIJA VISE NIJE
"MUSKI" KONTINENT
SYDNEY (Tanjug) — Konacno je
sruSen dvjestogodiSnji mit o Austra-lij- i
kao "muSkom" kontinentu. Pre-ma
rezultatima popisa od 30. juna
proSle godine u Australiji je toga
dana zivjelo to6no 14.926.800 sta-novnik- a,
od беда 7.477.200 zena,
Sto zna6i da ih je bilo бак 27.600 vi§e
nego тибкагаса.
U pet godina izmedu dva popisa
broj stanovnika Australije porastao
je za 893.700, Sto 6e re6i da je rastao
po godiSnjoj stopi od 1,24 posto.
Najbrze je rastao broj stanovnika u
okviru savezne drzave Sjevernog
Teritorija — 4,41 posto godiSnje, ali
je ta drzava s ukupno 124.500
stanovnika ipak najslabije naseljena
drzava australske federacije.
U najnaseljenijoj drzavi — Novom
Juznom Walesu — zivi 5.237.100
stanovnika, zatim po broju stanov-nika
dolaze Victorija, pa Queens-land,
Juzna Australija, Zapadna
Australija, Tasmanija, Federalni Te-rito- rij
i Sjevemi Teritorij.
Zene iz zemalja Centralne Amerike demonstriraju za mir i nezavisnost svojih
zemalja, u Managui.
STANOVNlSTVO grCke
ATENA — U Ateni su objavljeni
sluzbeni podaci popisa stanovniStva
izvrSenog 1981 . godine. Prema izvje-Staj- u statisti6ke sluzbe, Gr6ka je 5.
aprila 1981. godine imala 9,740.151
stanovnika, sto je u usporedbi s
popisom iz 1971 . godine vi§e za oko
milijun ljudi.
U glavnom gradu Gr6ke u Ateni,
zivi danas viSe od 3 milijuna ljudi
(3,027.331) odnosno gotovo tre6ina
cjelokupnog stanovniStva Gr6ke.
LAKSlPUTSTEDNJE
Bonska vlada zavodi oStre mere
Stednje, ali o pravidnosti podele
tereta koje Stednja патебе postoje
razlidita miSljenja. Poslanik vladine
vedine Peter Konradi, na primer,
kaze:
"Nudimo mir palatama i objavlju-jem- o
rat kolibama".
Arta
Gospodine Regane, gospodine Regane!
Probudite se, vaS medeni mesec je proSao.
— Zar tako brzo?
— VaS je trajao duie nego mnogih
predsednika. Da niste tako
dopadljiv momak mi bismo joS pre tri
meseca traiili da napustite apart man za
medeni mesec.
— Zaboga, a meni je bilo tako lepo. Zeleo
bih da ovako ostane.
— Svi mi imamo takve ielje, ali nijedan
medeni mesec ne mole zauvek da traje — Hi
se ne bi tako zvao. Sada morate da idete da
biste shvatili Sta to zaista zna6i biti ven6an
za ameridki narod...
— Kako predsednik mole da zna kad mu
is tide medeni mesec?
— Medeni mesec prestaje onda kada
stanovniStvo робпе da sumnja u sve one
lepe stvari koje ste mu Saputali na uvo.
Gradam su takve stvari i ranie mogli da
бији, ali kad su zaljubljeni, oni leie da u to i
veruu. A onda jednog dana kazu: "Obedavao
nam e ruze a sve Sto smo od nega dobili je
smrdljiv sir"
— Stampa e za to kriva. Napravili su od
mene greSnika. Ja sam saosedajan, Ijuba-za- n,
Sirokogrud dovek i naipredusretlivija
osoba s kojom je narod do sada imao posla.
Ali Stampa jedino piSe o deficitu budieta, o
nezaposlenosti i visokim kamatnim stopa-ma- .
ZaSto mi to 6ini?
— Zato Sto je Stampa Soy biznis, g.
Predsednide. Novinan uvek daju prednost
loSim vestima i nikada ne objavljuju dobre
vesti. A sada, hodete li, molim vas, da
ustanete iz kreveta da bi sobarica mogla da
po6isti ove prostorije?
— Znate li ko je u stvari upropastio moj
medeni mesec?
— Ne znam, gospodine.
— Kongres. Kongresmeni node da me
uniSte zato Sto ti ljudi ne mogu da podnesu
nidiju sredu.
— Potpuno se slalem s vama. Kongres
uvek obedava predsedniku medeni mesec, a
onda, kad on pogasi svetla, dlanovi Kongre-s- a
робпи da se bacaju cipelama na njega.
Evo tu je, gospodine Regan, vaS bade-ogrta- 6.
Zelite li, moida, da se tuSirate pre
nego Sto odete?
— Ni biznis mi nije mnogo pomogao.
Biznismeni su tako skeptidni i utudeni; oni
"Klevetni6ka
kampanja"
MOSKVA (Tanjug) — U noti
ирибепој vladi SAD Sovjetski Savez
je odbacio tvrdnje o tome da su
bojni otrovi sovjetske proizvodnje
upotrijebljeni u Laosu, Kampu6iji i
Afganistanu. U noti se naglaSava
kako SSSR nikada i nigdje nije
upotrijebio kemijsko oruzje i da ga
nije predavao drugim zemljama.
Атепб ke tvrdnje o upotrebi sov-jetsk- ih
bojnih otrova u tim zemljama
okvalificirane su u noti kao "klevet-тбк- а
kampanja" u kojoj sudjeluju i
organi атепбке vlade. Nedavni
izvjeStaj State Departmenta o tome
prokomentiran je u noti kao dokaz
da SAD nemaju "Nikakvih dokaza"
za te optuzbe, uz uvjeravanje da ih
"ne moze ni biti".
PREDSEDNlCE, PROBUDiTE SE
(Humoreska Buhvalda)
dosadaSnjih
ne veruju niSta od onoga Sto sam im
govorio. Ako je iSta upropastilo moj medeni
mesec onda su to proroci sloma sa Volstrita.
U6inio sam za njih najviSe Sto sam mogao,
dao sam im sve Sto su traiili a oni su mi ipak
okrenuli leda u trenutku kada su mi bili
najpotrebniji.
— Biznismeni su vrlo nepouzdan soj. Oni
6e vam ovde u Beloj kudi aplaudirati u jednoj
kancelariji a onda podeti da vas ogovarau
dim predete u drugu. Nego, da ja spakujem
vaSe stvari dok se vi obrijete.
— Re6i 6u vam ko je zaisa upropastio moj
medici mesec. Bili su to svi oni birokrati koji
su celo vreme cmizdrili da ja progonim stare
i siromaSne gradane.Ja sam bio spreman da
se pobrinem za stare i siromaSne, ali nisam
zeleo da ugadam neradnicima. Da li sam
vam рпбао o onoj dami u Cikagu koja je
primala deset vrsta socijalne pomodi isto-vremen- o9
— Pn6ali ste mi to mnogo puta, g. Regan.
— A o onom studentu koji je podigao
zajam za Skolovanje a onda stavio taj novae
u banku i ubirao kamatu?
— To ye bila jedna od vaSih naboliih pri6a.
— o onom momku koji je uzeo markice
za hranu pa ih zamenio za novae i kupio
flaSu votke.
— To ste pridali svima.
— Kazu da ja nikako ne mogu da se suodim
sa 6injenicama.
— 5a sve oni пебе re6i, g. Regane, kad
medeni mesec prode.
— Motda je moja nevolja u tome Sto svi
misle da sam ja neka dobriima. Ali, poSto
mi je sada propao medeni mesec mogu opet
da budem svoj 6ovek i da im pokalem da
sam kadar da budem isto tako oStar i zao
kao Sto su i oni.
— Vredelo bi da pokuSate g. Regane. Pa,
6ini mi se da je vreme da napustite ovaj
apartman. Bilo nam je drago, gospodine,
Sto ste ovde boravili. Evo, ja 6u poneti vaSe
kotere.
— Zao mi je Sto ostavljam ovo mesto. Lepo
sam se ovde provodio. Mogu li da se
pozdravim sa poslugom?
— Mislim, gospodine, da to ne bi bilo baS
mudro. Bojim se da 6e televizijski reporter!
odmah podeti da intervjuiSu one medu njima
koje sam ja vet otpustio.
("Los Angeles Times")
ШВ