Nase Novine, April 04, 1985

              8— NA§E NOVINE, February 7, 1985
STA SE JDESAVA
U ЈЖЈЖV ј%[€)Ј jLFI%aC
Pismo ambasadora rasisticke Juz-noafrick- e
Unije, g -- dina B (I Fount'
a, objavljeno je 15 og deeembrn u
"Torontu Star" u nije samo najnoviji
primer efikasnog maskiranja cmje-nic- a
o ovoj emlji. vec l primer pod
mukle kampanje svetskog imperijali
.ma protiv socijahstic'kih zomalja
Colo pismo jo ч ponatom tonu sih
rasista "niko nas ne raumo i niko
no oh da nam pomogne da ponosenio
brome bolog rovoka" Mi kada upo
ri'dimo Ma drugo verodostoimie
strane kau o nniomoama inoso
mm s;i strain amb.is.tdoi ,i i .isist ickt-omlj- o
i ohi l)odn.i m.isk.irada io i
nosona iid s ot U d.m.i
I )a hi so 4tu.it i j.i ii .thi I i ! Iii i
Ulinit'Ll potiobnn ',o oiH.iMilI ' lloko
liko podataka o .luno Xtrukn-- l mil
"Чг.Иет ]sk.i H)n ii. i nc finiii i"
kl ubu impel I .d 1st h koc biuk.i o ).
sni'.i 'hii so i t .i i
, 1 1 ii4i,na -- ,i [)n(i,ii
i ПИ, i d.i pttiod n.i ibn.M i i h n.'.laisi i
1
1 1 i.iin.iii.iki l TO1 - --л c' k i h 1
1 o l.i 1 .i
!,i u .!uno Ml н km1 ' iidn'i i ip
. ,nll' !!lll(l.:i .llll I!l,,,lll k.l" Чм -- '.
'null, n, ,11101111:1 I pi. i'iii.! i,"ii,'r,i
k l pnH'lja mo I'.lslspH'ko 'iMlll]0 ,t
..ikiidr piisilila osialf liiipi'i 1 mllslc
1 l ППкп Olio ll ! I. IMP st ji pii! 11 .1 1
,1 hino fnkt
mba.s.idni --.poim п p vi.t , 1 ii,n kr
uacijo iiiamonio poj-l-i osan koiicopt
upotrobljon j or so no radi o naoijama
voo o plomonimai imau praa na no
aisnost Ah on mudro procutkuio
da kaze o kakvoj so noavisnosti radi
Luke. industrio. gradov 1. ekonoinsko
pogodne lontoriio 1 bliu 87' '
po-vrsin- e
cell1 oo omljo pnpada pod
tako.vanu 'bolu domomu" 1I1
"white Homeland" Crncima je do.vo-ljon- o
da osnuju sopstveno "neai-sne- " teritonjo na preostalih 13r) ten-torija- .
Ta toritonja so sastoji uglav-no- m
od pustinja, noplodne emlje ne-pogod- ne
za zivot Bantustani ttako so
zovu ovo teritonjo) pror.vode ukupno
3T od celokupnog naeionalnog pri-nos- a
— GNP. Tu bi trebalo smestiti
70rr stanovnistva Juzne Afrike. Iz tog
rezervoara radne snage ernci odlaze
da nude svoju krv i znoj "beloj Domo-vini- ".
Oni smeju napustiti bantustane
jedino kada postoji potreba za njih
tj. sa dozvolom. Bolesni 1 povredeni
se vracaju nazad jer od njih eksploa-tator- i
nemaju nikakve koristi. Samo
u 1981. Sestodevetnaest (619) rudara
je ubijeno u rudnicima zlata. Stati-stik- a
za ostala mesta nije poznata.
Nezaposlenost u Juzno-africko- j
Uniji se jednostavno regulise sla-nje- m
radne snage nazad u Bantusta-ne.
Ta strategija u upotrebljavanju
uvezene radne snage je izgradila
mnoge kapitalisticke zemlje, ali
nigde nije eksploatacija jasnije izra-zen- a
nego sto je u ovoj rasistickoj
zemlji. Na primer, profitna stopa po
toni rude zlata je u vremenskom pe-riod- u
od 1970. do 1981. godine pove-can- a
14 (cetrnaest) puta. Ta je stopa
eksploatacije natovarena direktno na
leda rudara, posto novi kapital nije
ni bio investiran u torn vremenskom
periodu.
Govoreci o "slobodi" crnaca da se
organizuju u sindikate i unije, juzno-africk- i
ambasador zaboravlja da pri-zn- a
da je u prosloj, 1984. godini preko
170 osoba ubijeno i preko 1100 osoba
uhapseno u strajkovima i protestima
organizovanih sa strane crnih rad-nik- a
i studenata. Ta "sloboda" moze
biti ilustrovana sa podatkom da samo
5% od cele crnacke radne snage je or-ganizova- no
i pripada sindikatima.
Vecine voda i boraea za radnicka
prava su odmah ili uhapseni ili im je
radna dozvola udozeta i oni su depor-tovan- i
u Bantustane. Stara je istina o
kapitalistickim zemljama da prava
postoje samo na papiru.
Danas smo svedoci mnogobrojnih
protesta protiv politike i uredenja
ove rasisti6ke zemlje. Ali svi ti prote
st 1 nadolaze cak ni bhzu organizova-no- g
bojkota zapadnog kapitalistickog
bloka uperenog protiv Poljske 1
SSSH-- a Svi li protesti 11 Amend su
usmereni samo u jednom praveu da
.buno eksploatisanu radnicku klasu
na ovom kontmentu 1 da ubodi siroli-nj- u
po geloima da je Amonka rle-oen- a
od rasnih probloma I svo jo to
lodmo pokusaj I'SA impenjalima
da km ratni pokho a borbu "za ljud
ska prava" jinpremi propagandm lo
ron proti soci ial 1st ir ki h omal]a I
sioga nodopuslimo da nas podjnukla
n1 r.'i ri'cim.'i najvocih iih r.isista
.'bum lodmo s ri.n an o oksploal.i
torsko k l,i so moodovosli do jodnako
-- M - v j h 1 admb. I mdi i i ,is.t
1.ЛТКО
pom im-:.- i коли-;.т- к
TKO J
CIJOJ ST 5,
l'-(i.- ii .1 si-Il- l -- PcMM-tplii -- Ml" i'.istllsk'
i'l-Mi- H k.ilulickih hiskiip.i u Scd Hi. iv. 1
41. 1 ill IK 1 st' t'kdllllsinc Ml pI.lMll' llt'.lpii
-- M'llim I s dllUI -- "Illlli 11101 ik.llU iru.i I I-- ! i 'iii M.i kupl p- - ii;nsi,i tin ' 1 II koil01 ,i!i
ililll I'll'IIK'lltini,! - pllincIltlU' kjol'skl' kll
pi I If I'.lskllpl sll l j)Ii) II. M Itll siii- - I'd
i.inii'f v i'i tiicima stsi,i Ip'Minn po i,i
In. mom uilhuiu n(i pel pu'Kil.i 11.01I1 il.i
c stup.iM] sH'omasUa. nivaposlonusli i
okniiomsko JH'K'dnakiisli. koji postup u
S]t'(iinj(Miim I)iva'.'im.i i u sup-t- u 'mid
1 alno nt'prihvatljn
Molo se jo oot'kivati da co ta ij.i a luti
podvrgnuta knticM .sa .strane predstavnika
linaiu'ijskih 1 lnchistnjskih mteresa W
nphovih politick 1 h 1 mtelektiialnih ao-0n11k- a. all se u prvim redovima krilieara
nadose pnje .svea konzervativni pripad-nii'- i
iste vjerske skupine, medu kojima se
.sponunju politieki general Alexander
Haitf. novinar William F Buckley i Mic-hael
Novak, pisac slovatkog ponjekla, te
William Simon, bivsi ministar financija
1 Treasury Secretary) u vladi predsjednika
Nixon a
Novaku je bilo povjereno da sastavi pi
smeni odovor biskupima On je sad a je
dan od dobro placenih namjestemka Kn-terpri- se
lnstitute-- a u Washingtonu To je
ustanova koju podr?avaju 1 financiraju in
dustrijski 1 financijski krugovi za promi
canje njihovih mteresa. pa je razumljivo
da oni koji se lira no na torn kontu moraju
postupati po onoj "Ciji kruh jedeS. n)e-gov- u pjesmu pjevas'" Od takvih se eleme-nat- a
1 ne moze ocokivali drugaciji postu-pa- k
Zanimljivo je da su nasi hrvatski politi-ziran- i rcdovnici u svom tjednom glasdu
l.razili svoje simpatije za tu konzerva-tivn- o desnicarsku skupinu kriticara Ri-skups- ke Poslanice 1 s posebnim zadovolj-stvo- m pozdravili Novakov odgovor bisku-pima
Vise puta spominjani Msgr. Charles 0
Hice, poznat na daleko kao "Labor Priest",
osvrnuo se je u biskupijskom tjedniku,
"The Pittsburgh Catholic" od 4. januara
1985. na nepotpisano pismo koje je primio
od neke nepoznate osobe nakon objavlje-nj- a teksta Biskupske poslanice o ekonom-sko- j
nepravdi, u kojem anonimni pisac na-vo- di izvan vezc nekoje izreke evandelista
Matije l Luke, koje navodno opravdavaju
siromastvo i bogatstvo i proglasuju "bo-zji- m zakonom" da bogati postaju bogatiji
a siromasni siromasniji.
Monsinjor Rice kazedajetogrub izrazaj
krscanske isprike i da vecina Amenka-nac- a
koji dobro prolaze nastoje naci is-prike
za svoje uskracivanje brizenja za
one koji zaista slabo prolaze.
"Novak i kompanija proizveli su ne-nau£- nu prekuhanu kasu konzervativnih
uvjerenja, a neki drugi kriticari biskup-sko- g pisma bili su pozitivno zlobni jer se
nedvojbeno osjecaju neugodno o podloj
moralnoj osnovi na kojoj njihovo stanovi-st- e
poCiva", pisao je Msgr. Rice. On veil
da iakobiskupsko pismo nije takoodluf no
kako bi on volio da jeste, ono je cvrsto
utemeljeno u istinskim krscanskim prin-cipim- a
i odise plemenitoScu u usporedbi
s prostotom kritike.
Jedna narodna poslovica kaze da vrag
katkada znade i bibliju citirati. Nije nika-kv- o tudo sto se u vrazjem kolu nadu i po
neki duhovnici.
rOL,A.RI, DOEARI'
Ekonomska kriza koja je zahvatila
Jugoslaviju i sve oStrije pogada obi-ca- n
radni narod dovodi vladajuce
krugove u prenapregnutu situaciju
radi iznalazenja najboljih resenja.
Prateci razvoj dogadaja preko jugo-slavens- ke
stampe l slusajuci price o
prilikama u zemlji od zemljaka koji
su ovih dana bill u poseli Jugoslaviji
ostajemo i.nenadeni da preko svih
napora koji su cinjem da jugoslaven-sk- o drustvo zahvaljujuci revolucio-narni- m
promenama posle 1941 go
dine dodo u ovako tesku situaciju. sto
no naci l dramaticnu situaciju
Teska situacija je lavana najo
{mi (lelom. pntiska set.skih nooa
nib mstituciia koje olako nude kri1
ditc4 (jer je a njih novae rednost koja
so opl()(laa kro profit plus politieki
do bit ak i a poslo kada nastanu teskoco
liog ratova ill nallne kri.e. te teskoco
piobacuiu na loda oiuh koji su bill
prinudoni fla uimaju ajmovo Na
drugo) strain l ono dravo koo su ui
m, do ,i)ani incilu kojima i .Jugosla
. ija ol.iko su la) nmac nn est irale u
iio)io(iiikti na produeoa u dobroj
n.inioi ! (I. i dostigiiu se(ski nivn proi
odtio i ila I'konomski postapi moo
inn Г to na oko jodnostavnoj oli
i sprcM i l.i se istori jska toskoca a to jo
.losiapinp' lavojiu' ekonomsko kul
lure sa kojom so httdo pod hitno stu
piti u re rodovo ekonomskog pro
uros.i T.ij istonjski ravojni nedosta
tak l brina sa kojom se hlelo prova
km reme su druga strana medaljo
koa jo .lugoskn lju dovela u sadasnji
to.ak polo.a]
Revolucija nacionalna l druslvenu,
jo jedno sto su Jugoslavoni lveli u
datim istorijskim uslovima drugo je
dovesti okonomski proces u sklad sa
revolucijom To je ne samo nauka
nego l vlastito iskustvo.
Pogledajmo Kanadu ili Ameriku na
kakvom bogatstvu leze i sta poseduju
l lu ima puno besposlenih i ekononi-sk- i
ugrozemh da ne govorimo o dru-gi- m
problemima i tu se teret svetske
novcane ncstabilnosti prebacuje na
teret socijalno ugrozenih. Slicno je i
sa drzavama, male drzave su pri-midone
da nevoljno prihvataju i ne-povolj- ne obaveze od svetkih novca-ni- h
institucija.
Prirodno da ekonomski problemi
stvaraju teskobu i strah. Mnoge stvari
ilaze na videlo u prvom redu soci-jaln- e razlike. Javljaju se politicke di-lem- e.
Sve greske izlaze na videlo i to
je mada tesko u neku ruku i dobro jer
ce se mnoge stvari ispraviti. Ima malo
nade da ce svetski finansijski eentri,
ponuditi Jugoslaviji takve "povoljne"
olaksice kao sto su dali Meksiku, Ci-le- u, Argentini i tim za Ameriku vrlo
znacajnim partnerima.
Jugoslavija kao samostalna i nesvr-stana- ,
prinuclena je da sama svoje te-sko- ce
resava. Mi mozemo da kritiku-jem- o
Jugoslavensku vladu i treba kri-tikova- ti nesposobne i gramzljive cak
ih i odstranjivati iz vlasti, ali joj mo-ram- o
pomoci svako na svoj nacin.
Demokratske rasprave koje se vode
u Jugoslaviji skoro u svim mestima
koriste dosta i oni koji kako na§ narod
kaze Ujutro mrze sebe a posle podne
ceo svet.
Izaci ce se iz teSkoca, to je prirodan
zakon. Sadasnji jugoslavenski trenu-ta- k
je raditi dobro i racionalno i ne
cekati da samo radnici rade dobro
nego joS vise oni koji poslove organi-ziraj- u, jer bez dobre organizacije i ga-zdova- nja
nema napretka. A mi koji
smo u belom svetu koji zivimo u bo-lji- m
prilikama, mozemo i mi takoreci
bez napora, samo malo sa osecanjem
solidarnosti sa svojom bracom i fami-lijam- a
u Jugoslaviji da pomognemo.
NaS stari kraj kako mi obicavamo da
zovemo Jugoslaviju to u ovom tre-nutk- u
ocekuje od nas.
Mozemo jedan deo nasih usteda
koje smo primorani (a u belom svetu
smo to i naucili) da Stedimo jer niko
nezna Sta ga ovde ocekuje. Da Ste-dim- o
kod jugoslavenskih banaka koje
I
nam za uzvrat nude skoro iste uslove
kao i ovda§nje banke.
U tu svrhu posetio sam Jugobanku
u New Yorku da vidim kako to ide.
Razgovor sam vodio sa bankarskom
sluzbenicom Malinkom Bozinovski,
koja mi je vrlo ljubazno dala sledece
podatke:
Da biste stedeli u bilo kojoj band
u Jugoslaviji — to mozetc posred-.stvomJutfobank- e. Potreban vain je ju-goslavenski
pasos jer jeJugobanka ili
bilo koja nasa banka na ovom konti-nent- u,
agent koji vrsi usluge u ovom
slucaju preko Manufacturer Hanover
Hank i ima pravo da prima samo ste-dis- e
sa jimoslavenskim pasosom
'2 Da l)i se upiah kao stedisa 'i
moete koristiti postu Fotokopirajte
as p.'i.s'os to samo onu stranu gde
'am je I'otograf'ija i broj pasosa. Tu
kopiju ajedno sa cekom l popratmm
pismom u kome treba da bude Vasa
adresa i broj telet'ona posaljite u
Xuieriku na adresii Jugobanke, 500
Fifth Ae iVou York. X Y ili ako ste
u okohni Clucaua 307 Sort h Michi-gan
Ae 60601 Г Kanadi je adresa
.hmobanka 401 Hay Str 'Toronto. Onta
no
3 JitKobanka iplacuje kamate na
de ine stednje u de iama ill po e-l- )i
u dinarskun r.nosima. jedanput
mesecno. tromesoeno ill godisnje
kako ulagac i.razi zelju Kamate su:
po videnju 7 ar'( . preko jedne godine
9('(. preko dve godine Ur} i preko 3
godine 12.5'?.
4 Jugobanka ima svoja scdista po
svim vecim gradovima u Jugoslaviji
take da Vas novae mozete dobijati u
svakoj od njemh filijala. Takode se
mozete koristiti Vasim novcem u svim
evropskim zemljama: SR Nemacka,
Austrija, Holandija, Francuska, Itali-ja- .
Velika Britanija, Svedska, Svaj-carsk- a
a od afriekih zemalja Libija i
Irak u Aziji.
Tpisao sam jedan deo moje sted-nje,
osecajuci se patriotom, koji na
ovaj nacin iskazuje veru u svoju zem-lj- u
sa uverenjemda ceveci broj naseg
naroda koji zivi razbacan po celom
svetu, a koji ima novaca na stednji,
jedan deo te stednje prebaciti na ban-kars- ki sistem Jugoslavije sa uvere-nje- m da na taj nacin cine dvostruku
korist. Jacaju novcani sistem Jugosla-vije
a u isto vreme uzivaju bankarske
pogodnosti koje im pruza jugoslaven-ski
bankarski sistem. Mislim da je to
jedan vrlo pametan nacin ispoljava-nj- a
jugopatriotizma.
Jugoslavija ima pravo da racuna na
nas. Njeni smo sinovi. Za one koji je-dv- a sastavljaju kraj sa krajem a i ta-kvih
nas ima dosta ostaje da svojim
radom i postenjem cuvaju obraz
svoga staroga kraj a.
Boza SPACER Wj&ATrS.
NAHA U SPAN30LSK03
e v
.omunista
MADRID - Generalni sekretar Taliian-sk- e komunisticke parti)e (PCI) Alessandro
Natta smatra da e u Itahji zavrsena epo-h- a alternative izmedu reformi i revoluci-i- e
l da )e nastupilo doba saveza U lzjavi
madndskom hstu Diario 16- - on napomi-ni- e da je moguc savez izmedu tahianske
Krscanske demokracije (DC) i PCI na os-nova- ma
-- programa reformi koji bi bio u
interesu talijanske drzave l naroda
Naglasivsi da se u Italip sada niiedna
znacainija odluka ne moze domjeti bez ko-mumst-a,
Natta kaie da e zavrseno -r- az-doblie etiketa i da se dijalog sa demokrs-canini- a
ne moze ziinemanvati Istovre-meno- .
on je lzrazio duboku vjeru u moguc-nos- t
diialoga izmedu marksista i krscana
i pored zestoke kritike Vatikana aa ra-- (
an marksima