Nase Novine, May 12, 1982

              ' f" :&: л ,K "i h- - ,, sr '
2- - NASE NOVINE,.March 17, 1982.
J3 Л
I B S V S 1
Povodom jubileja Tarasa Shevchenka —
Poznato nam je svima da u blizini
Toronta (Oakvilly) postoji lepo ure-de- n
Taras Shevchenko Memorial
Park, u kome je smeSten muzej
posve6en velikom pesniku.Dugi niz
godina "NaSe novine" takode uziva-j- u
gostoprimstvo ovog lepog parka
za svoje piknike.
Svake godine krajem februara —
pofietkom marta, nizom sve6anos-t- i
obelezava se jubilej znamenitog
ukrajinskog pesnika. U okviru tih
sve6anosti odvija se i kulturna
razmena izmedu Sovjetske Republi-k- e
Ukrajine i Kanade.
Ve6 trecu godinu uzastopce Cana-da—
USSR Association poziva u ovo
vreme u goste znamenite kulturne
radnike iz Ukrajine.
Ove godine kulturnu delegaciju iz
Sovjetske Republike Ukrajine saci-njava- la
su tri ugledna knjizevnika i
teoretifiara knjizevnosti — 6lanovi
Akademije nauka Ukrajinske Repub-like,
Instituta za knjizevnost T.G.
Shevchenko i Udruzenja sovjetskih
pisaca. To su: Mihajlo P. Stelmah,
IgorAleksandrovic i Petro I. Osad-chu- k.
Povodom gostovanja uglednih
knjizevnika iz Ukrajine, u lepim
novim prostorijama Canada —
USSR Association, 280 Queen
Street W, organizovanaje u petak, 5.
marta, u 2 sata popodne, konferen-cijazaStamp- u
kojoj je prisustvovalo
preko dvadeset kanadskih novinara,
pisaca i profesora univerziteta.
Posle uvodnog govora predsedni-k- a
Canada — USSR Association,
Mike Lukasa, u kome je pozeleo
gostima dobrodoSlicu, nastalo je
predstavljanje, najpregostiju, zatim
ostalih prisutnih. Uz pomoc prevo-dioc- a,
knjizevnici iz Ukrajine su
odgovarali na mnoga postavljena
pitanja, kojima nije bilo kraja ni
kada je razgovor dobio spontanu
formu, uz kafu i ко1абе.
Od Igora AleksandroviCa koji je
direktor Insjttuta za knjizevnost
T.G. Shevchenko, dopisni 6lan Aka-demije
nauka USSR i doktor i
profesor filoloSkih nauka, saznali
smo vreme boravka i program gosto-vanja
kulturne delegacije iz Ukraji-ne.
Gosti iz Ukrajine su doputovali u
Kanadu 18. februara i boravili u njoj
do 11. marta. Glavni cilj posete bio
je odrzavanje predavanja pod zajed-ni6ko- m
temom "Citanje o Shevchen-ku- "
na kanadskim univerzitetima.
Poseceni su slededi univerziteti:
University of Toronto; York Universi-ty,
Toronto; University of Alberta;
University British Columbia, Ed-monton;
University Sascatoon; Uni-versity
of Manitoba, Winnipeg, Uni-versity
McGuille, Montreal; Univer-sit- u
Concordia, Montreal i Universi-t- e'
de la Salle, Montreal. Pored
predavanja o stvaralaStvu velikog
pesnika Shevchenka, gosti iz Ukra-jine
su kanadskim studentima i
profesorima govorili o razvitku nau-k- e,
knjizevnosti i udpSte kulture u
Sovjetskoj Ukrajini. Takode su citali
i objaSnjavali sopstveno stvaralaS-tv- o.
Pesnici svuda privlace paznju, pa seto dogodilo i Petru I. Osadchuku
koji je "nadahnuo" ovu konferenciju
za Stampu recitovanjem jedne svoje
patriotske pesme — u stilu velike
ruske estradne tradicije, a zatim vrlo
predusretljivo nastojao da zadovolji
interesovanje prisutnih o knjizevnim
aktivnostima u Ukrajini.
Impresiraju podaci o velikim mo--
gucnostima za knjizevno stvaralaS- -
tvo kao-- i stimulativni uslovi pod
kojima pesnici i knjizevnici zive i
-- rade.
SovjetskaRepublika Ukrajina koja
broji 50 milionastanovnika, podelje-n- a
je na dvadeset pet gubernija
(pokrajina), i ima dvadeset jednu
knjizevnu organizaciju. Najveca je
kijevska (Kijev, sa tri miliona sta-novni- ka,
glavni je grad Ukrajine) u
koju je uclanjeno viSe od polovine
celokupnog broja pisaca. A svih
dvadeset jednu knjizevnu organiza-ciju
objedinjuje Savez pisaca Ukraji-ne.
Savez ima razvijenu izdavaCku
delatnost. Pored nedeljnog lista
velikog formata, izdaje se nekoliko
mese6nih knjizevnih Casopisa ("Vit-6izna- ",
"2ovtenj", "Radu6a", "Pra-por- ",
"Donbae", "Vsesvit", "Dnip-ro"- ).
U svakoj knjizevnoj organizaciji
ima viSe sekcija (pesniCka, defiija,
dramska, itd.). Dva puta meseCno se
svi sastaju, radi izmene miSljenja,
obaveStenja o poslednjim aktivnos--
Published every Wednesday by: YUGOSLAV CANADIAN PUBLISHERS INC., 185
Spadlna Ave., Toronto, Ont. M5T 2C6. Telefon: 593-502- 5
IZDAVACK1 SAVET: MlloS Grubld, Vojln Grbld, Josip Kovaiid, Stanko Muldeka,
Mllena Boiid, Ivica JurlSId, Ana Durovld, Lepa Rajnovld, Borlslav NoSkovid,
Rozalija Dlvjakovid, Duro Maljkovld, Ivan Pribanid, Mile Baljak, lllja Bubalo, Pavao
Radmanld, Bota Pavkovld, Ostoja Kovadevld, Viktor Arar, Duian Stanar, Milljan
Petrovld, John Sevorinskl, Luis Gregurac, Mate SlauS, Martin Karavanid, Paul
Kudlnld, Ivan Boban, Peko Dmitrovid, Mlllca Miuchln, A. Garlach, Leo Bacich.
REDAKCIJSKI K0LEGIJUM: Vladislav Gacic (Glavni I odgovornl urednlk), Stjepan
Mloiid (drustveno-politldk- a pitanja), Daniel Plxlades (dru&tvena pitanja I
knjizevnost), Katarlna Kostid (poezlja I aktuelne teme), Jelena Gavrilovld (literature
i umetnost za decu), Bosko Mladenovld, Anka Noiinld.
STALNI DOPISNICI: DuSan Putnik (Chicago), Margaret Stardevld (Los Angeles),
Mlroslav Blaievid (Chicago), Bofo Spadek (New York), Frank Fudurld (Vancouver),
Josip Stanlc - Stanios (Rim, Itallja).
SPECUALNI SARADNICI: Prof. Vladislav Tomovid (nauka I druStvo), Pro. Ivan
Doenc (Slovenska Когибка i kulturna publlclsllka u Americi), Anton Kostolec
(reportafe I pride Iz useljenldkog ilvota).
DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJE: Dr. Mlrko Markovlc, Luka Markovld, Petar Kurtid,
MlloS Kordid, Aloksandar Cirid, Strahlnja Maletld.
FOTOREPORTERI: Srdan Bodld, Aron Koen, Jordan Vasillevid. IZ JUGOSLAVIJE:
M. Vasillevid — Lilo
Subscription: $20.00 per year. (First Class Mall extra). Single copies 50 cents.
Advertising rates on request. Second class Mail Registration NO. 0378
"Набе novine" izlaze srijedom. Pretplata Iznosl $20.00 godl§nje; pojedinl
prlmjerak 50 centl. CJene oglasa na zahtjev. "Na&e novine" su nasljodni'k
"Jodlnstva", kome su prethodlll llstovi "Novostl", "Srpskl Glasnlk", "Edlnost"
"Slobodna Misao", "Pravda" I "3orba", kao I "Narodnog Gla3nika" I drugih
naprednlh llstova koji su mu prethodlll u Sjedinjenlm Drzavama.
tima i stvaranja planova za buduce
publikacije.
Napisano delo prolazi tri recenzi-je- .
Onog momenta kada je delo
odobreno za Stampu, autor dobija
60%? honorara, a 6im se odStampa
dobija ceo honorar.
Privilegovan polozaj knjizevnika je
u tome Sto on ne mora da brine o
distribuciji svog dela. Postoji sluzba
za publicitet i reklamu koja samo to
radi, i 6esto se dogada da je neko
delo rasprodato unapred, pre nego
Sto izade iz Stampe.
O Petru Osadchuku kao pesniku
pisademo viSe u idu6em broju, na
na&oj strani poezije.
Tre6i 6lan ukrajinske kulturne
delegacije nije bio prisutan na
konferenciji za Stampu.
Istog dana uve6e, u 6ast gostiju iz
Ukrajine je u istim prostorijama
prireden banket. Prisutni su imali
prilike da uzivaju u recitalu poezije i
da razmene miSljenja o kulturnom
zivotu Ukrajine i Kanade.
Katarina Kostic
Salvador
Ustanici organiziraju
§kole, bolnice...
SAN SALVADOR — Glasilo sal-vadors- kih
ustanika, radio-stani- ca
"Venceremos" objavila je da je 15
pripadnika rezimskih vojnih snaga
preSlo na stranu ustanika, donoseci
sobom i svu svoju vojnu opremu,
javlja Prensa Latina.
O snaddjevanju ustanika oruzjem,
govorio je Cetvorici ameriCkih novi-nara
jedan od voda salvadorskih
ustanika Alejandro Montenegro. Oni
su se susreli s grupom ustanickih
komandanata u provinciji Suchitoto,
a njihove izvjeStaje prenose "Wa-shington
Post" i "New York Times".
Montenegro je naglasio da Kuba i
Nikaragva pruzaju samo moralnu
podrSku salvadorskim ustanicima, a
da novae za kupovinu oruzja sami
osiguravaju narazlifiite nacine. Spo-men- uo
je i sumu od 40 milijuna
dolara, precizirajudi da jedan au-tomat
tipa M-- 16 stoji na "crnoj
berzi" oko 2400 dolara. Montenegro
je rekao i da je rije6 o "lokalnom"
trziStu, jer su mnogi pripadnici
rezimskih vojnih snaga spremni na
prodaju svog oruzja. Govoreci o
korupciji unutar salvadorske armije,
ovaj ustaniCki komandant je rekao
da "medu salvadorskim oficirima
ima i takvih koji bi prodali i svoj
rodeni narod".
Govoredi o stanju na bojnom
polju, Montenegro je naglasio da je
ustanifiki cilj trenutno "eskalacija
borbe". Inace, grupa ustanifikih
komandanata, precizira PL, bila je
jednoduSna u ocjeni da americko
mijeSanje u salvadorski sukob pro-duzu- je
rat.
Novinar UPl-- a opisuje i nacin na
koji je organizirana ustanifika vlast u
jednom od sela kraj vulkana Guaza-pa- ,
nedaleko od San Salvadora. Tu
ustanici drze, praktiCno, svu vlast
organizirajuci Skole, bolnice i sud-stv- o.
Precizira se da su ustanici
organizirali takav zivot da je vec
osnovano 18 Skola, naravno skrom-ni- h
mogu6nosti, kao Sto je sluCaj i s
bolnicama, ali to su ipak za6eci
organizirane ustaniike vlasti.
mm
Ima vec dosta dobrih rezultata u
toku nase kampanje za prosirenje
stampe. Individualni rekord u broju
nadenih novih pretplata jos uvek
drzi Lepa Rajnovic. Ona nam svake
nedelje salje bar jednog novog
pretplatnika.
Ponovo naglasavamo da ce
kampanja imati puni uspeh ako
svaki citalac nade samo jednog
novog pretplatnika. Kada se uz to
dodaju individualni pod vizi, mogu
se zaista ocekivati izvanredno dob-- ri
rezultati na kraju godine.
Nastojte da ispunite, dragi nasi
citaoci, svoju obavezu. Pronadite
samo jednog novog pretplatnika.
Na kraju meseca sumiracemo do
sada nadene nove pretplate.
Na sugestiju nasih saradnika
Slavice Dugar i Lepe Rajnovic,
poslali smo poslednji broj "Nasih
novina" njihovim poznanicima koji
su kupili tikete za lutriju. Mozda
cemo doziveti lepo iznenadenje u
odzivu novih pretplatnika.
Istaci 6emo jedan zaista uspeo
odziv na nas predlog u toku
kampanje za sirenje stampe. Iz
pisama citalaca mogu svi zaklju6iti
da je nas predlog da se, zbog
povecanih troskova oko stampanja
lista, pretplata poveda na $25.00
prihva6en takoredi jednodusno.
Naro6ito je za primer odziv pionira
stampe, mahom penzionera koji
nas obasipaju pismima punim
razumevanja za finansijske proble- -
me skoplane sa izdavanjem lista.
Zahvalni smo nasim ditaocima na
razumevanju. Mislimo da mozemo
sada i ozvaniditi novu cenu za
pretplate.
JAVLJAJTE NAM SE, VA§E
SUGESTIJE BICE PRIHVACENE, A
ZASLUGE NAGRADENE!
NASTAVNICI MENJALI
PREZIMENA UCENICIMA
Raspravljaju6i o aktivnosti filanova SK u
idejno-politiik- oj diferencijaciji u odnosu na
albanski nacionalizam i iredentizam, Clanovi
Komiteta opStinskekonferencijeSK u D§bru
detaljno su razmotrili i informaciju o pojavi
menjanja prezimena ufienika u osnovnim
Skolarpa. Utvrdeno je da je 16 nastavnika u
vise osnovnih Skola u opstini Debar, po6ev
od 1968. godine, promenilo prezimena 211
ибетка. Prilikom njihovog upisivanja u prvi
razred osnovne skole umesto prezimena
koja se zavrSavaju na "ski", upisivali su
prezimena koja se zavrsavaju na "i" i "u".
Komitet je doneo zakljutak kojim se
najostrije osuduju ove pojave koje znaie
grubo krsenje ustavnog prava na slobodno
nacionalno opredeljenje svakog gradanina.
Komitet je ocenio da je ova pojava imala
za cilj vestacko i neosnovano povecanje
broja pripadnika jedne narodnosti. Zaklju-ien- o
je da se utvrdi efikasna, konkretna i
licna odgovornost pocinilaca ovih dela.
(Tanjug)