Nase Novine, January 11, 1978

              s
V
BVS.
11
10 '%
UCIil odgovarajufilh, modallfcetn za odriavanje ' — - - f f si — л.4мм.Лм" --" S skladu odredbama HiTA — Ш Ш ™ — нчтш
2ак1јиДпД } dokument beogradskog sastan-ka,,1977v?redstavn- ika driava sudionica Kon-ferenc- ije o sigOTnosti i suradnjl u Evropi
koji je'odrftm'na osnovi odredaba zavrSnog
dokumenta ,koje se odnose na kontinuitet
konferenclje. , .
'
Predstavnlci drzava sudionica na Konfe-ronc- iji o.slgurnosti i sur.adnjl u Evropi
(KESS) imenovanl od minlstara vanjskih
poslova ovih' drzava sastali su se u Beo-gra- du od 4. Jjstopada 1077.. do oiujka 1078.,
u skladu s odredbama zavrSnog dokumenta
koje se odnose ha kontinuitet konferenclje.
Sudionlci su sasluSali poruku Predsjed1-nik- a SFRJ Josipa Broza..Tita, kao 1 po-zdra- vni govor MiloSa Minl6a, potpredsjed-nik- a
SIV i saveznog sekretara za vanjskc
poslove SFRJ.
Svoje doprinose dale su ove sfedozemne
drzave sudionlce: АШг, Egipat, Izrael, Ll-ban- on, Maroko, Sirlja i Tunis.
Predstavnlci drzava sudionica istakli su
zna&enje koje pridaju procesu popuStaruja
koji se nastavio od usvajanja zavrSnog do-kumenta,
usprkos te£ko6ama i preprekama
na koje je nailazio. U torn kontekstu onl
su naglaslli ulogu KESS pri Semu je pro-voden- je u iivot odredaba zavrSnog doku-menta
od suStinskog znacenja za razvoj
Log procesa.
Predstavnlci drzava sudionica lscrpno su
razmijenili miSljenja, kako o provodenju
u iivot odredaba zavrSnog dokumenta 1 za-data- ka koje Je definirala Konferencija, ta-- ko
i u kontekstu pi tanJ a koja je ona raz-matra- la,
o produbljivanju njlhovlh medu-sobn- lh
odnosa, unapredenja sigurnostl 1 ra-zvija- njoi
suradnij u Evropi i razvijanju pro-cesa
popuStanja u budu6nosti. '
Predstavnlci drzava sudionica naglasili su
pollticko znacenje Konferencijc, o sigurno-stl
i suradnjl u Evropi i ponovo potvrdill
odlucnost svojih vladtr'da potpuno sprove-d- u
u djelo, unilateralno, bllateralno 1 multl-lateraln- o,
sve odredbe zavrSnog dokumenta.
Potvrdeno je da je razmjena miSljenja
sama po sebi гпабајап doprinos u pravou
postizanja ciljeva koji su utvrdenl na KESS,
premda su izrazena razliclta miSljenja o do
sada postignutom stupnju implementacije
zavrSnog dokumenta.
Onl su takoder razmotrlli prljddloge koji
se odnose na gornja pltanja 1 utvrdivanjem
VELIKA BRITANIJA Orno na bcloiti
"Raslslidki Ima danas
gdedrugde" porudili na-javljuj- udl
"zvani6nu posetu" britanskim
okupljenim Nacionalnom frontu.
London — Sa one strano Attantlka, iz
VaSlngtona, stigla Jo ovlh'dana do Londo--
, na neverovatna vestiglaveSlne ozloglade-no- g
Kju-klu- ke klana nameravaju da u6lne
"zvanl6nu posetu" syojim britanskim lato--
. mleijenlclma — prlpadnlciriria Naclonalnog
fronta, raalstlfikoj I profaSlotffikoj organl-zaci- ji
Velike Britanljo. '
Kako au vode amerl6kh "klanovaca" Iz-jav- ite
britanskim reporter! ma, njihova je
namera da dodu u London da bl se llderl-m- a
Naclonalnog fronta razmenlll "taktICka
lakustva" o rasplrlvanju raslzma I da bl
"regrutovali" nove Clanovo. Navodno, "kla-novaca"
ve6 Ima u Londonu, Konventrlju,
Blrmlgemu I Brajtonu.
Raslsti Iz Sjedlnjenlh ppsebpou
"imprealonlranl", kako je to ovih dana pre-ne- o
uglednl "Observer", publlcltotom koji
Nacionalnl front Ima u Britanlji, a I "domo-tima- "
njegovlh akclja. "Smatramo, poruCu-j-u
amerifiki "klanovci", da raslstlfikl ideal
belih ima danas u Britanlji vece Sanse nego
bllo gde drugde".
Otkuda raslzam na ostrvu
Sigumo je da u takyoj ocenl amerlfiklh
o dometima I sansama raslzma u
Britanlji ima I pretorlvanja. All, niko ovde I
ne pokudava da osporl clnjenlcu da su
odnosi Izmedu "belih" I "obojonlh" poprl-HCn- o
uzdrmanl I da su svaklm danom sve
gori. Takyo mISIjonJo, sude6l prema pos-lodnj- oj
anketl londonokog dnavnika "DeJII
dell I ogromna veaina (oko 86 odsto
anketlranih) Brltanaca.
A zlva pdtvrda zaklju6aka ankete moze
se na6l u brltanekoj svakodnevnlcl. 2estokl
sukobi raolsta I onlh koji nemaju rasne
predrasude, koji se пајбебсе zavrfiavaju
masovnlm hapSenJima, zblll su se protok-ll- h
nedelja I mesecl u Londonu, Maqfies-ter- u,
BIrmlngemu, Blekbarnu,, Vulver-hempton- u,
Boltonu I driigde. ' л
Nacionalnl front rodemjeu 'zlmu 1067.
ujedinjavanjem neklh manjlh partlja, clja je
Ideja bila ukazlvanje na "opasnos- -
уфЗ&ЖФВФР™"
ООЈШШбШ dru-gi- h
s po-glav- lja
zavrSnog dokumenta posvefienog
kontlnultetu Konferencijc . Konsensuo nije postlgnut o lzvj'esnom bro-j- u
prijedioga podnijetih na sastanku.
U. skladu' s odgovarajucim' odredbama za-vrSnog
dokumenta i njihovom pdlucnoScu
da nastave multilateralni proces koji je po-kren- uo KESS drzave sudionlce 6e i dalje
odrzayati sastanke svojih predstavnika. Dru-- gi
po redu od ovih sastanaka odriat ce se
u- - Madridu. pocevsi od utorka, 11. etude- -
noga JI080.
Prlprcmnl sastanak odrzat ce se u Madrl-du,
pocevSi - od .utorka, 0. rujna 1980., na
kojem ce' se dohijeti odluka o odgovaralu-ci- m modalitetima za glavni madridskl sasta-nak.
Over ce se izvrSitl u skladu sa zavr-Sni- m
dokumemtom kao i druglm odgovara-juil- m dokumentima usvojenim u toku pro
cesa KESS. Drugi odgovarajudi dokumenti
usvojeni u toku procesa KESS su: zavrSne
preporuke konzultacija u Helsinki ju; odlu-k-e
pripremnog sastanka o organiziraniu
Beogradskog sastanka 1977; ovaj zakljucni
dokument.
Postignuta je suglosnost i da se odrXe, u
okviru- - kontlnuiteta KESS, dolje, avedeni
sastancl strucnjako sudionica.
% U skladu s mandatom sadr2anim u zavr-Sno- m dokumentu i prijedlogom koji je u torn
cilju podnijiela vlada Svlcarske,. odrXat ce
se sastanak strucnjaka u .Montrealu, od 31.
listopada 1978. sa zadatkom da nastavi pro-iu6ava- nje
i izradu opceprihvatljive metode
za mirno rjeSavanje sporova kao dopune
poslojeclh metoda.
:Na pozlv vlade SR Njcmacke odriat be se
sastanak strufcnjaka predvidon zavrSnlm do-kument- om radi prlpreme -- naucnog foru-m- a,
u bd 20.lipnja 1978. Predstav-nlci
UNESCO-- a. i ekonomske komisije Uje-dinje- nlh naroda za Evropu bit .ce pozvani
da iznesu svoja mislijenja.
Na poziv vlade Malte sazvat ce se sasta-na- k
atrufinjaka za pltanja .Sredozemlja 13.
veljaCe 1979, u Valetti, Taj sastanak imat ce
mandat da-- u okviru poglavlja zavrsnog akta
koje se odnosi na pitanje Sredozemlja, raz-mo- tri
mogucnosti i sredstva za unapredenje
konkretnih inlcijatlva za medusobno kbri-sn- u
sutadnju u raznlm ekonomskim, znan--
ideal belih u Britanlji ve6e sanse nego
bilo — su nedavno ameridki raslsti,
svojlm lstomi§l]eni-cim- a,
u
Driava
raslsta
mejl",
oenovna
Bonnu,
' tl od poplave emlgraclje". Verovatno da tu
treba I tralltl objaSnJonje zaSto agllnijl bad
u sevomom I Ju2nom Londonu, u Zapad-no- m
Mldlendsu, JorkSaJru I Lankfiajru,
odnosno u onlm reglonlma gde je vlsoka
koncentracija "pbojenog stanovnrstva"!
gde su. odnosi medu rasama u najvecoj
merl zao&treni.
Tindalovo "Idealno drusivo"
Ideologlja voda Naclonalnog fronta sas-vi- m
je bllska nacistlikim Idejama o 6istoti I
nadmo6l arijevske rase. U intervjuu najutl-cajnlje- m
londonskom dnevnlku "Tajms"
voda Naclonalnog fronta Dion Tlndal Izlo-2l- o
je svoju vlzlju "idealnog drudtva", koja,
kako konstatuje londonskl dnevnik, po
mnogo Cernu "neodoljlvo podseda na hlt-lerovs- ko
druStvo".
Dion Tlndal "nadahnuto" porufiuje: "2e-le- o
blh da vldlm druStvo u kojem su patrlo-tiza- m
I rasni ponos u prvom planu 1 gde bl
afrlfike, azijeke I druge kulture bile sasvim
odbaCene". Za shvatanje Tindalove profa-5lstl6- ke
I rasl8ti6ke fllosoflje veoma je
karakterletlCna dlnjenlca da bl on kao "prve
britaneke saveznike" ieleo da vldi Juinu
Afrlku, Rodezlju I Cile, odnosno reilme sa
ra8lstlcklm I faSistifiklm opredeljenjlma,
zasnovanlm na naallju I aparthojdu.
Nlkom nije tafino poznato koliko su
rasiBtl6ke Ideje Naclonalnog fronta prodrle
duboko u bl6e brltanskog drustva, a Jo5
manje je poznato koliko je njegovo clanst-v- o.
Brojno stanje brltanaklh raslatadril se
u najvedoj tajnostl, all se pretpostaylja da
ih Ima dvadosetak hlljada. Tajna je I ko fl-nan- sira
sve agreslvnlje planoye Naclonal-nog,
fronta, prl Cernu njegove vode deman-tuj- u
da Im ротоб etlie I Iz Inostranstva.
Clnjenlca je da voda Fronta.Tlndal, avoje-vreme- no
govorlo o prlenoj saradnjl sa
raalstieklm reiimlma sa juga Afrike, navpdl
I na tragove mogU6ne flnansljske podrske.
(Nastavak na st. 20)
ifyfatyjMji
Man ' %— M
[Рид i js, ke_
f TT —пј---ј ii
LL : —LL_—1L
stvenlm 1 kulturnlm oblastima, uz vec po-fitoj- ece druge inicijatlve u navedenlm obla-stima
koje su u toku. Sredozemne zemlje--nesudloni- ce bit ce pozvane da pridonesu
radii tog sastanka. Pltanja koja se odnose
na sigurnost bit ce razmatrana na.madrid-sko- m sastanku,
Sastancl struSnjaika пебе trajati du2e
od Cetirl do Sest tjedana. Onl ce donijeti
zakljuSke i preporuke i dostavitl svoje iz-vjeS- taje vladama zemalja-sudionic- a. Rezul-ta- ti tih sastanaka razmotrlt ce se, na od-govaara- jaici nacin, na sastanku u Madridu.
Svl gore spomenuti sastancl odriat 6e se
u skladu sa stavom 4. poglavlja zavrSriog
Medimorodna zhivanja
Efiopijski odgovor: Povodom
prljedloga somalljskog predsjednl-k- a
Sijada Barea o povlaCenju
somalijsklh snaga sa etiopijskog
teritorija, uCinjen preko predsjed-nikaCarter- a,
etiopsko minlstarstvo
vanjskih poslova je izjavilo da je
somalska strana "oCigledno izgu-bil- a
sve nade" i da je shvat I la da je
za nju rat izgubljen. Etiopija tako-der
ne pristaje da pitanje prava
manjina bude rjesavano sa Soma-iijo- m,
jer je to unutraSnja stvar'
Etiopije. Op6i je dojam da se
etiopijska vojska пебе zaustavit
dok ne o6isti svoj teritorij od napa-da6- a.
® Opet susa u Sahelu: Osam
zemalja takozvanog saheiskog re-gio- na
u Africi — Zelenortski Otoci,
Senegal, Gambija, Mauritanija,
Mali, Gornja Volta, Niger i Cad —
opet je pogodeno suSom. Neka
plemena ve6 gladuju. Deficit u zita-rica- ma
u ovim zemljama iznosi
681.000 tona; dosad je obecano
samo 304.000 tona
® Samoubojstva u Sjed. Drza-vam- a:
— Preko 35.000 mladih
Amerikanaca izvrSilo je samoubis-tv- o
u 1977. godini. Ovi statistifiki
podaci objavljeni su u New Yorku,
gde je odriana jedna konferencija o
samoubojstvima adolescenata.
'bsuda glumaca u Spanlji:
Vojnl sud u Madridu osudib je na2
godine zatvora Cetiri glumaca zbog
"uvrede oru2anlh slla", koje aCi-njava- ju ustub'drustva. NJIhov"zlo-6in- "
se sastoji u izvodenju kazaliS-no-g
komada koji prikazuje osude i
smaknuce nekog skitnice iz Polj-sk- e
zbog navodnog ubijstva nekog
policajca.
Dopisnlk "N.Y. Tlmesa" ka2e da
bsuda glumaca odrazava sporo kre-tan- je
Spanije u demokraciju.
dokumenta o kontlnuitetu Konferencije.
Vlada SFRJ zamoljena je da dostavi taj
dokument generalnom sekretara UN, gene-ralno- m
direktoru UNESCO-- a i izvrSnom se-kret- aru Ekonomske komisije UN za .Evropu.
Vlada SFRJ takoder je zamoljena da dosta-vi
dokument vladama stedozemnih zemalja--nesudioni- ca.
Predstavnlci zemalja-- sifdionica izrazili su
svoju duboku zahvalnosf narodu 1 vladl
SFRJ za izvrSenu organizaciju beogradskog
sastanka 1 toplo gostoptimstvo koje je pru-ze- no
delegacijama koje su eudjelovale-- ' na
sastanku.
Mobutu strijelja: U Zairu je
uhapSeno viSe stotina mladih ofici-r- a
pod optuzbom da su pokusali
IzvrSiti driavni udar. Cetrnaest od
ovih oficira su osudeni na smrt S
. pogubljeni, a ostalima se jo§ sudi.
Predstavnlci opozicije u Parizu
tvrde da je Mobutuova optu2ba
"potpunajzmiSljotina". , (
Prlpreme za susret nesvrsta-nih- :
U Havani, Kuba, u toku su prl-preme
za Sestu konferenciju nesvr-stan- ih
zemalja. Podie se Konfe-rencijs- ki centar u kome 6e zasjeda--%
ti Sefovi driava i vlada zemalja koje
ne pripadaju vojnim blokovima.
® Dug nerazvijenih zemalja: Na
zasjedanju Vijeca UN za trgovinu i
razvoj (UNCTAD) u 2enevi je izni-jet- o
da dugovi zemalja u razvoju
dospjeli za isplatu iznose 30 mili-jar- di
dolara. Grupa zemalja je pred-lozi- la da se ovi dugovi poniSte, all
nema izgleda da ce biti usvojeno.
® Novi kineski ustav: Kina je
dobila novi ustav; usvojen je na
zasjedanju Svekineskog narodnog
kongresa u Pekingu. Ustav sadrii
vise novih odredbi; proglasen je
kraj "kulturne revolucije", ponovo
Uveden sistem tajnog glasanja za
dlanbve kongresa, ltd.
® Jacanje komunista u Portuga-lu- :
Portugalska Kompartija prosla-vii- a
je 57. godiSnjicu osnivanja.
Tom prilikom je istaknuto da
partija sada ima 150.000 Clanova,
od kojih je 27.000 pristupilo pos-Ijednj- lh
mjesecl.
® Osuda ratnih zlodinaca u Ukra-jin- i:
U 2itomiru, Ukrajina, osudena
su na smrt tri Ukrajinca, koji slTu
-- proSlom ratusudjelovali'u kazhe--
nim ekspedicijama protiv stanov-niStv- a'
i partizana.