Nase Novine, May 08, 1986

              Ш" Ш
ч--
s #2&in~. jv" . i - ' ЧјШЕчв&б1 -- ; i 'УА !- -'
шш a,ar;i циимн I
,?,
ЉЈ = iiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiii iiiiiiii IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiinii
AO MNOGI NASI LJUDI iz paaivnih krajcva, tako su i tri sina
Iva Mestrovica iz Krtola, Miitar, Favle i Joko, obisLi obecanu
zeonljiu Ameriku da zarade koru hljeba dok je nasa zemlja ste-nja- la
ipod austrougarskom aiizmom.
Mitar se brzo vratiio, a Pavla i
Joka je rat zatekao Americi. Iz
daleke tudine su pomno pratiM do-gada- je
ii stradanja svoig .naroda 'i
angazovaM su ako pnikupljanja po-mo- cii
za ratne patnike.
Ameniika je nesto kasnije stupila
u rat (6. aprila 1917) ii odmah su se
obra brata Mestrovica dobrovoljno
prijavila u ametficku armiju da se
be re na evnopskom bo'j.istu protiv
tlacitelja njiihove domovine.
Vec poslije prviih okrsaja Joko je
neuobicajeno brzo napredovao, s ob-zli.r- om
da je bio obicani radrniik bez
skole, od iredova do sergeant-- a (na-rednik- a).
O njegovii.m podvizima na
prvim straniicama su pisaM атегпб-k- ti
i franouski 1istovi. Posebnu hra-bro- st
je pokaaao kod Fismetite kada
je pod kisom kursuma bez dcijeg na-reden- ja
liskooio 'iz svog dobro zas-Mcen- og
zaklona i sa udaljenostd od
tnldeset jardi od borbene Mnije
izvukao sa bnisanog prostora svog
tesko ranjenog komandanta kapeta-n- a
Vajika, spasivsi ga od sigurne
smrti.
No, i pared toga, Joko 'iz tog pa-k- la nije mogao 'izaei neipov.nlgeden.
Dva zrna su ga okrznula, a trece
teze ranilo u trenutku kada je ka-pet- an
Vajk vec bio u bezbjodnosti,
:;j
-- I
M
StvS
v r - J ч . л- - ч . w w r V
! fi0,;'".-.".-,,'- 4i.
. . fvt .'?го'ага£№сздз№ЖК0абхаамл''Ж&. . a '
t-х-
ч.
u
u
!КШЖКВИ№НШкН --и :
1 ym.&
- i y.-- m
7'r~ тш v--
t. " ' .№уЛљб.? : .r ' i j--
eisssfjias&ssar.i': - r- -
SalSStSfflSSS.S-w'- , ..
. %У22ЈиЛг ♦- - '"" , l.i
% :;~s .. ,
' j „v
r
JARGEANT JAMES 1. MESTROVICH
111th Infantry : Fresno,-- California
a Joko se nakon ukazane mu prve
pomoci prebaoivao na svoj borbeni
polozaj iako je biio u zavojiiima.
Kaliifo-rnijski- i List -- The Fresno
HeraLd od 7. novembra 1918. pisao
je 0 ovome na mje-st- u,
na sredini naslovne strane ispod
krupnog nasJo'va uz fotografiju Jo-ka
Me?trovica:
. . . bono se na zapadnom frontu.
Po naredenju generaLstaba odliko-va- n
je krstoim za tstaknute .ratne
zasLuge. Froglasen je poginulim u
ratnim operaoijama malo nakon to-ga.
Spasavajuci ranjenog ofioira pod
mitral jeskom vatrom ii sam je bio
ranjen te se oporavljao u baznoj
bolniici od tada zadobijenih rana.
Mestrovic je prvi momak iz Fresna
koji je bio odlikovan medaljom Di-stin@u-ii.
sh Service Gross. . . Fresno je dindu9trijski grad u do-li- ni
San JoaguLn u KaLitornljii u ko-je- m
je Joko xadiio do odlaska na
front. Ovaj grad je dao veLLki broj
boraca i mnogo zrtava, aLi se naj-vi- se
proslavio Joko Mestroiviic.
Mladost, zdravlje ii snaga pomcgli
su Joku Mestnoviou da prve rane
brzo preboli. To je za .njega mogao
bit.i zavrsetak rata sa dobrom voj-no- m
penzijom. PonudiLi su mu i la-k- su
pozadii'nsku sLuzbu, aid je on bio
uporan da ,se vratti na front. Nje-go- va jedinicaje potpoimagala snage
marsala Fosa u nezadraivoj ofan-ziv- i.
Pao je smrbno pogoden ,8. sep-temib- ra
1918. nalspunjene zelje da
progonii nepnijatelja do Berlina. Sa-cuva- no
je viiee odrezaika iiz novina
u kojiima se veLicaj.u podvizi Joka
Mestrovica (Ladlies Home Journal.
The Falcon Chnistmas editioin i
drugih iz 1918. godine), mada tada
nijesu jos bili pinkiuipljenii ii sredeni
svi podaoi o Jokovkn podvizima.
VeLiko prizmanje je bilo i ono od
oktobra 192. kada se od Marne ka
Boki Kotorskoj kretala manja kolo-n- a
franouskiih vojnih voziLa. Sa on-dasnji- im
voailima ii po losim pute-vim- a
za prevaliti taj put trebalo je
tni dana. U--z pratnju pocasnog voda
prevozemi su posmrtni otsaai Joka
Mestrovica da bi, uz doLione vojne
pooasti, bili sahranjeni u porodii-no- j
grobniici rodnog mu mjesta. Sa-m- o
za izuzetne jomake mogaioje bi-- ti
izuzetan i posmrtni ceremoraija.1,
a ovo se desavalo cak prije Jokoyog
praglasenjia herojem, sto ce uslije-iiii- ti
tek dvije godiine kasnije, 25. no-vembra
1924, nakon sto su prou6eni
IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllN
Velikani
smrti
Iseljenik iz Boke
heroj Amerike
najistaknutilijern
"Lovcenska vila", spomenik podig- - =
s nut u slavu potopljenim iseljeni- -
= cima u Medovi. § I Ratne 1915. godine dobrovoljci, Jugosloveni iz Amerike i Kanade,
I na poziv domovine, zajedno dolaze u rat, neizvjesnoti smrt, hitajuci
I u pomoc hrabrim Crnogorcima. Italijanski brod "Brindizi" isplovio j jeizistoimenelukesa480dobrovoljaca. Nadomakcilja, predMedo- - j I vom, naiSao je na minu. To se dogodilo na Badnji dan 1915. godine. I U hladnim talasima Jadrana, kao danak slobodi, patriotizmu i lju- - I bavi prema zavifcaju, na§lo je smrt 328 dobrovoljaca, postujuci ama-- j net predaka da treba 6uvati i braniti cast, dostojanstvo i slobodu
I svoje otadzbine. 5
! iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiim
svi podaai i izvagane svaaije zas-lug- e.
Joko je bio jedan od onih sve-g- a
stotinu heroj a u listii generala
Fershinga koji su dobild najvise a-men- ioko
odLikovanje The Congressi-onal
Medial of Honor for Valer za
zasbuges u prvom svjetskom ratu, i
jedioi Jugosloven.
U Jokovu dasit jedna avenija u
gradu Fresnu nosi tone James Me-9trovi- ch.
Izmedu dva rata svake
godiine na dan Jokove pogibije odr-zava- na
je komemorativna svefianost
sa pnigodnim programom.
Pocetkom 1925. jos jedna dziuzetna
poca9t. Po naredenju admirala An-dre- sa
jedna torpiLjaTka nz americke
flote 'koja je posjetila Jadran, ot-plov- ila
je na speaiij aLmi zadatak u
Boku. Donijela je najvise ameni&ko
odlLkovanje da se uru6i Jokovoj
majai. Sve6ani ceremoniijal je oba-vlj- en
na brodu s amerd&kom zasta-vo- m
spustenom na pola koplja, uz
stroj cjelokuipne posade, uz z-avija-.ra-je
brodske sirene ,i uz majfcine su-z- e
koje su natapale somotnu podlo-g- u
otvorene 'kutiije u kojoj je blii-sta- lo
.najvise ameniGko ratno odli-kovan- je.
Vasko KOSTIC
""""ллЈиЈЧИллл ,Л№Л&ЈЛЛ'
mSt hi' "' !ј'1ШД,-- .
TROGIR: ISPORUKA
PLOVNIH OBJEKATA
ZA SSSR
MOSKVA, februar (Tanjug) -- Una-'
rednih pet godina "Jadran-brod- " ce
Sovjetskom Savezu isporuciti 12 tan-ker- a,
pet manjih putni6!kih brodova,
tri plovna bagera, dva plovna doka i
jednu plovnu dizalicu kapaciteta
1200 tona nosivosti. Ukupna vrijed-nostov- e
narudzbejeoko860milijima
dolara.
U Moskvi se privode kraju prego-vo- ri
0 dinamici isporuke tih plovnih
objekata koje ce za sovjetske naru-cioc- e
izgraditi "Jadran-brod- ". Potpi-sa- n
je ugovor o isporuci dvaju plovnih
dokova u vrijednosti od oko 102 mili-jun- a
dolara koje ce graditi brodogra-dilist- e
"Jozo Lozovina Mosor" u Tro-gir- u.
Kako su ranije zavr§eni prego-vo- ri
0 isporukama drugih brodova i
tankera, preostaje jos da se potpise
ugovor o isporuci plovecedizalice.
Dugogodisnja suradnja moskov-sko- g "Sudoimporta i naseg "Jadran-broda- "
omogucila je da se pregovori
za razdoblje od 1986. do 1990. godine
zavrse u rekordno kratkom roku.
RIZKOV I
BIZNISMENI
(Prenos sa strane 2)
bice uvodenje najnovijih dostignuca
nauke i tehnologije u proizvodnju. To
je ce dovesti do smanjivanja udela rue-no- g rada u industriji. U narednih pet
godina se ocekuje tehnoloski visak od
pet do sest miliona ljudi, ali oni nece
ostati bez posla vec ce se prekvalifiko-vat- i
za drugi posao. Istovremeno, na-stavl- ja
Rizkov, vec se preduzimaju
mere za povecavanje materijalne i mo-raine
zainteresovanosti radnika za ko-nac- ne rezultate rada.
Medutim, premijer odmah naglasava
da to nece dovesti do bitnih promena u
sistemu. "Sve ovo cemo ostvariti u okvi-rim- a
naseg sistema centralizovanog
upravljanja privredom i planiranja. U
isto vreme zelimo da prosirujemo pri-vredn- u samostalnost preduzeca.
Elasticnija forma
Rizkov ipak nagovestava neke elastic-nij- e
forme u oblasti medunarodne eko-noms- ke saradnje. Naveo je primer us-postavlja- nja direktnih poslovnih od-nos- a
izmedu sovjetskih preduzeca i nji-hov- ih partnera u zemljama SEV-a- . On
ne iskljucuje mogucnost stvaranja te-snj- ih
naucno-tehnicki- h veza sa predu-zecim- a
kapitalistickih zemalja".
0 finansiranju velikog projekta
naucno-tehnolosko- g razvoja premijer
kaze da ce se kapitalna ulaganja u ovoj
petoletki povecati za 20 odsto u odnosu
na prethodnu i da ce se to ujlavnom
ostvarivati unutrasnjim finansiranjem,
Medutim, dodao je na kraju: "Necemo
odbacivati ni mogucnost privlacenj a za-padn- ih firmi ili kreditora u realizaciji
nasih investicionih projekata. One ino-stra- ne firme koje zele da grade sa nama
ekonomske odnose na osnovama uza-jamn- e koristi i ravnopravnosti uvek ce
u SSSR-- u imati pouzdanog partnera...
D. PESIC
Stalni dopisnik "Politike"
MANIFESTACIJE UZ
MEDUNARODNU GODINU
MIRA
BEOGRAD — Jugoslavija se pri-druzi- la inicijativi Generalne skup-stin- e
UN da se 1986. godina proglasi
Medunarodnom godinom mira. Zato
je SIV donio odluku o formiranju na-cionaln- og odbora za njezino obiljeza-vanj- e.
Godina mira za nasu zemljii trebala
bi znaciti poticaj za razvoj mirovnog
pokreta u nasem drustvu. Zato ce se
u svim sredinama organizirati pri-god- ne manifestacije. Stafeta mlado-st- i
koja ce krenuti prvoga dana pro-ljec- a zvat ce se ove godine Stafeta
mladosti i mira, a na zvrsnoj svecano-st- i
25. maja, odrzat ce se mirovni mi-tin- g mladosti. U povodu Tjedna razo-ruzan- ja
u Zagrebu ce se u oktobru od-rza- ti mirovni mar§.
Skupstini SFRJ odrzat ce se ta-kod- er, svecana sjednica u povodu
Medunarodne godine mira, a bit ce
izdana i publikacija "Jugoslavija i
borba za mir".
SVESLAVENSKI
KLUB
(CANADA-SSSRASSN- .)
Prikazuje jugoslovenski igrani
film "Partizanska eskadri-la- "
i dokumentarni film "Do-lino- m Neretve" u petak 14.
marta 1986. u 7 sati uvece na
280 Queen Street West.
Za vreme pauze bice servi-ran- a
kafa, caj i kolaci.
Ulaznica $3.00 po osobi.
Svi su dobro dosli!