Nase Novine, September 07, 1977

              !5
"tWA UiVSl£,№,iUfcttjB1tl ttrlrw'i'4i fc.iOMfcU ...,,t w— к ~---~"w- lWI
; n- -
July 13, 1977
! V
PiSe: D. Jovanovi6
i
E353SE
Ш&
I DEO
ENERGIJA SVE SKUPLJA - ISTRA2IVANJA SVE
NESIGURNIJA?
Profile nedelje, vlada u Ottawi
objavlla je plan o povedanju cena
sirovoj nafti i pr'rodnom gasu, po
kome de korporacije opet da u§ida-r- e
bilion dolara izvanrednog godiS-nje- g
profita. Sirova nafta de biti
skuplja za 41%; od sadaSnje cene
$9.75 skodide na $1 3.75 za barel. A
prirodni gas bide skuplji za 70 centi
za hiljadu kubnih stopa. Ovo pove-danj- e
de se protegnuti na period od
4 godine.
Sa njim podidi de se nasi tros-ko- vi
oko zagrevanja kuda za oko
100 dolara godiSnje, i cena benzinu
bide jedan dolar za galon. Kao i
ranije tako i sada objaSnjava nam
se da de ovo uticati na korporacije
Imperial Oil, Shell Oil, Gulf Oil i
druge da ulo2e "viSe za istrazivanja
novih izvora i da tako povedaju pro-izvodn- ju
i osiguraju snabdevanje".
Ali, da li je to tadno?
Evo §ta nam odgovara sam
minister energije federalne vlade. U
izjavi za stampu, on je podvukao
"da se nada da de korporacije upo-trebi- ti
ova povedanja za razvijanie
novih energetskih izvora, ali da
vlada nema legalnih sredstava da ih
prinudi da to i urade?"
Pa zaSto se onda pristupa tak-vo- m
planu? I kakav je to plan koji u
stvari ne reSava nista? Godinama
nam se servira jedna te ista stvar! I
gde je kra svemu tome?
Za5to nam ministar energije daje
ovakve izjave? Zar se ne seda da je
pre mesec i p° dana izjavio "kako
su povedanja t-- na nuzna, jer da bi
u protivnom Kanadani doziveli u
bududnosti straSne posledice", a
sada se samo nada da de korpora-cije
biti milostive, da de se smilo-stivi- ti
kako mi ne bi doziveli tu stra-Sn- u
bududnost?. Zar federalna vla-da
zaista ne moze, ili ne sme, ili
nede da ih privoli da izvrSe svoje
obaveze? Jer, povedanje cena im se
dozvoljavaju na njihov stalan i
uporan zahtev, i u prkos opomena
da ta povedanja znade vedu skupo-d- u
bar za 2% godiSnje, znade i pad
nacionalnog dohotka za 1.2% i
vedu nezaposlenost, koja je ved
dostigla skoro katastrofalne razme-re- .
A kako se to podudara i sa rani-jo- m
izjavom Imperial Oil-- a "da dak i
sa smanjivanjem potroSnje u ener-gij- i,
Kanada mora da nade nove
izvore..."? Sta se je to odigralo u
meduvremenu? U javnosti kruie
sumnje i komentariSe se da postoji
mogudnost da pomenute korpora-cije
prosto napuste sav svoj rad na
ne samo istrazivanju novih ved i
postojedih polja fosilnih goriva i da
u prelaznom periodu dobijeni ek-st- ra
profit uloze na nesto drugo u
zemlji ili na istrazivanja van
Kanade? Pominje se preporuka
sudije Bergera da se ne Izgraduje
novi gasovod i naftovod u dollni
Mackenzie reke za 10 godina, kao
motiv i opravdanje? Sta demo
onda?
Na pomolu obilna zetva, ali?
U prkos loseg vremena, izgleda
da demo i ove godine imati obilnu
zetvu, i u Americi i Kanadi. To de
,
biti treda uzastopna dobra rodna
godina.
No, sta se desava? Umesto da se
svi radujemo, kod proizvodada,
narodito krupnih farmera, javljaju
se oblaci zabrinutosti! Cujemo
kako se u javnosti zale, da de zbog
toga ionako "niske" cene pasti joS
nize! Danas je kod nas u Kanadi,
jedan buSel psenice na primer
nesto ispod $3.00, Sto je, kako se
smatra, veoma nisko?
A posto i u SSSR se predvida da
de zetva biti skoro rekordna (Kana-da
je i SSSR-- u i N. R. Kini, proda-val- a
ranijih godina velike kolidine
pSenice) to de situacija na trzistu
zitanca biti jos neizvesnija.
Izrazava se nada, ill tadnije
prizeljkuje se, tako bi moglo da se
zakljudi iz izvestaja objavljenog
nedavno u "Financial Post", da
prinos kukuruza podbaci i da to
sada pomogne da se cena psenici
ne samo odrzi nego i poveda!? Jer
demo onda biti prinudeni da p§eni-c- u
trosimo kao stodnu hranu
namesto kukuruza, pa de potraznja
za psenicom da poraste i zato da
joj se i cena povisi! Da, prizeljkuje
se! Kakva shvatanja!
Ili de pak proizvodadi spaljivati
psenicu, da bi odrzali visoke cene,
kao sto se je to i ranije radilo.
Bilo kako bilo, do nas potroSada
blagodat od obilate zetve nede
dospeti, blagodat izrazena u nizim
ili niskim cenama proizvodima od
psenice, todobroznamo iz proSlog
iskustva.
EDC — Spolja gladac...
Jos 1969. federalna vlada u Otta-v- i,
obrazovala je preduzede "EDC"
(Export Development Corporation),
Korporacija za pospeSivanje kanad-sko- g
izvoza, za glavnim zadatkom,
kako je to javnosti tada bilo saop-Sten- o,
da se kanadski poslovni
krugovi pomognu u unapredenju
svojih poslova sa inostranstvom,
prvenstveno u proizvodadkom sek-tor- u.
Korporacija je preuzela oba- -
vezu da garantuje oko 40% od svih
kanadskih prodaja kapitalnih proiz-vod- a
za trzista izvan Severne Ame-rik- e.
Ali, nazalost, kako je to izneseno
u podacima objavljenim u mesedni-k- u
"Last Post" za juni 1977, ova
Korporacija trosi novae Kanade i na
mnoge druge "poslove" koji nema-j- u
niSta zajednidkog sa pomenutim
ciljevima.
"Last Post" pise da su mnogi
"poslovni sporazumi" sakriveni od
javnosti i da dak postoji i sukob
interesa?
Na primer, prosle jeseni "EDC"
ie objavila da de garantovati proda-j- u
robe Cileu u vrednosti od 103
miliona dolara, Cileu kojim danas
vlada vojnidko-fasistidk- a hunta. U
dasopisu se kaze da se je nesto
docnije saznalo da je "EDC" dala
osiguranje "kako u Cileu ne postoji
politidka nesigurnost?"
A nesto ranije, "EDC" e pomo-gl- a
dileansku huntu sa zajmom od
5 miliona dolara za nabavku speci-jalni- h
aviona "Twin Otter", koji se
mogu upotrebiti i u protivgerilskoj
akciji, sto je za generala Pinocheta
veoma vazno u borbi protiv oslobo-diladki- h
pokreta Cilea.
A poznato je da je ovaj isti "EDC"
u 1963. odbio da finansira jedan
posao sa vladom Aljendea, iako je
Aljendeova vlada svoje dugove
pladala uvek na vreme.
"EDC" finansira takode razne
poslove sa Brazilijom. 1974. obez-bedil- a
je brazilijanskim generali-m- a
72 miliona dolara zajma! U Bra-zilij- i,
Kanada ima danas ulozenih
oko 2 biliona dolara? I suvi§e para
da bi se zrtvovalo! I zato se nastoji
viSe na podriavanju sadaSnjeg
rezima nego li na odbranu ljudskih
prava u toj zemlji!
"EDC" pomaze i kapom i sakom i
strane korporacije diji ogranci
posluju u Kanadi, doprinosedi tako
njihovom rastu na §tetu kanadskih
preduzeda, u diju bi stvarnu korist
trebala da radi. Zna se da ovi delovi
ameridkih korporacija posluju sa-mo
onda za izvoz kada im Ottawa
izda specijalni izvozni finansijski
preferencijal.
(SvrSetak u iducem broju)
[HfflSHH Na veder poslije 7 sati, ili nedjeljom 1
КШ§жп1н9Н na kudni telefon Ш
PHOTO SERVICE FOR EVERY OCCASION --
WEDDING SPECIALIST PORTRAIT PASSPORTS,
CHILDREN PORTRAITS, MOVIES WITH SOUND
JORDAN VASIUEVICH
JM uUNDAS ' .V
(,'itHiqhParki
та-омтоокг- г wptc
TLL 767-228- 6
лаажди:. (1
Vino i
£ 2Л
шшшшшвшшишвшшшш
JORDAN BANQUET HALL
Catering, Hall For Rental, Fo-Weddin- g,
Parties
And Other Occasions ш %sss
rethour
IZ JUGOSLAVIJE...
;лшШш', r' '-''-
'" "i""11'' 'ЧЈ..умииЈјцЈјјмлд!
§т¥Нв ш№ Н S Гв 1
SUIVOVICA
PLUM BRANDY
RIESLING ZUPA
TFtAMINAC
PROKUPAC
MUSKATNI SILVANEC
TIGER MILK
MERLOT
t& ?M , ...ЈљљЛШ P71 M
ШТ 1Ш
Kod LCB u Ontanu. Alberti,
Bntanskoi Columbip i Saskatchewanu
Za infomrtacije obratite se
1579 Bloor St. W. — Toronto, Ont.
Phone (416) 531-994- 6 (7)
Ш
m