Nase Novine, June 08, 1977

              - r
April 20, 1977
I Secanje naPetra Kocicapovodom
I'
I
1
pi
КИ
m
ПЛ №
¥,
rfei №
I
I
ЏЦ
ЦnЛ
if
i. t
H
Nemogude je poznavati naSu
kulturnu zaostavStinu, posebno II-tera-rnu,
a ne osetiti ponos Kojl za
trenutak moze tako snazno da oplje
I zanese.
Jer zaista, naSe knjizevno nasle-d- e
nije baS skromnlh razmera, I
skoro svake godine ljubiteljl i
poStovaoci knjlzevnosti proslave
po neki jubilej. Godina 1976 proSIa
nam je sva u znaku Ivana Cankara,
Bore Stankovida i Vladlmira Nazora
a ove godine se navrSava 100-go-diSnji- ca
rodenja пабед mozda
najve6eg bosanskog pisca realiste
Petra Kodida (1877-1916- ).
Setimo se kollko je svaka.red
ovog buntovnika i nacionalnog re-volucio- nara odisala Iskrenom IJu- -
JABLAN
Odavno se uhvatlo sumrak.
Na strnjiStu ispod sela u jednoj
zabrdici skupio se Lujo sav pod
haljinicu. Samo mu viri pjegavo
lice s krupnim, grahorastlm ocima i
nekoliko pramidaka zudkaste kose,
rasute po delu. Pred njim na
nekoliko koraka pase Jablan.
Svake vederi, otkad su nastale
vrudine, do neko doba nodi napasa
Lujo svog Jablana. Pazi ga kao oci
u glavi. Dva puta ga na nedjelju
soli. I uzinu 3 njim polovi. Voll on
Jablana — jer je Jablan najjadi bak
u cijeloj okolicl. Lujo se ponosi.
Ostale govedare I njlhove bakove
ponnSljivo prezire. Usred groblja
smio bi on nodltl, kad je Jablan s
njime.
— Samo Sjutra! — trie se Lujo
kao iza sna, zbaci sa sebe
haljinicu, a oci mu slJevnuSe od
uzbudenja.
Ustade, pride baku, pa ga stade
mllovati, maziti i tepati mu:
— Dobro se ti, Jabo, narucaj.
Rucaj, bate, kollko tl dusa podno- -
, si... Samo Sjutra! Rodeni moj, mill
moj, drag! moj Jabo — samo
Sjutra!
U Lujlnom promuklom glaslcu
drhtalo je meko, njeino prekllnja-nje- .
Bak mahnu po navici repom,
pa ga uhvati malo po obrazu.
— Zar mene, Jabo? — pita ga
prijekomo. — Sad cu ja plakatl.
On se malo odmace u stranu, pa
kao doja zaplaka. Jablan dize
glavu.
— Nije, nije, Jabo! Sallm se Ja.
Nijesi ti mene udario... E, nemoj
se, oca mu, odma' za svaSta Ijutlti!
De, da se poljubimo!
PolJublSe se. Lujo ogrne haljini-cu,
pa se opet 8pu8tl na vlainu
travu da sanja o ajutraSnjem danu.
Sjutra de se njegov. Jablan bosti
8 carsklm bakom. U njemu ved
odavno bukti, plamtl zelja: da se
Jablan I s Rudonjom pobode.
Preklinjao je kneza da mu ispunl
zelju. I ostarljl su ljudi moilll
kneza.
— Ma, ljudi mojl, nije to tako
Iako — carski je vol Nego, ja cu
baciti molbu. Odredi II caretvo da
86 bodu, dobro i Jest — ne branim
nl ja; ne odredi II — nije niSta bllol
Je li tako, braco?
— Tako je, kneie. Samo 'ajde po
redu pa se ne bojl
Molba je bacena, odgovor Je
knezu doSao: dozvoljava se. Sjutra
je PreobraienJe, a ujedno I carski
dan. Sjutra de se kod knezeve kude
bavlju i kako je svaka ta red dala
najdublji Izraz saosedanja I bede
bosanskog seljaka pod austrougar-ski- m
rezlmom.
Setimo se I toga, da je baS za tu
svoju ljubav, distu i ogromnu platio
Kodid svojlm zdravljem I zivotom.
Roden je u StrlClclma kod Banja
Luke, odakle je i poneo onu zllavu
volju brdanlna da se bori, ponos i
snagu roba koji kao Epltet iako
sputan zadrzava slobodu duha i
veru u pobedu.
Kodid je strastveno voleo svoj
kraj, bosanske sume, plahe reke,
surove planine, njihovu snagu Sto
ulazi u krv i dusu doveka. I baS zato
Sto je umeo tako sllno da voll i
razume tu prirodu slobodnu i
'"" """
ogledatl Jablan I Rudonja.
0 tome Lujo budan sanja. Cas
vidl kako je Jablan pao, kako
uboden IzdiSe; Cas opet, kako je
nadbo Rudonju, pa ponoslto stojl
na mejdanu. Cuje kako Jablan
gromovito ride, a brda odjekuju. On
doliga:
Volo-lig- e, dolo-lig- el
Jade moje milo bade
od 1e vaSe jadne kravel
Ca, kravuljo, nagrduljo!
Nagrdim tl govedara
1 u kudl kudanicu
i na struzi struganicu
— Jabo, je II tebl studeno? —
duje se Lujo Ispod haljlnice. Jablan
pase, Sutl, nISta ne odgovara. On
ustade, pomilova ga, Izvude iz
stoga dva snopa zobl, metnu pred
baka, pa leze kraj njeg. Poelije
dugog polusanjivog, drhtavog tr-za- nja
prevarl ga san. Kad Jablan
pojede iito, leze i on kod dobrog
druga.
Duboka strahovlta tiSlna. Vlazna
svjeilna Slrl se kroz nod. Mlak
vjetar poduhiva preko kuda, Sto se
u polukruznom, neprekldnom nizu
protezu ispod planine. Krovovi,
obrasli mahovlnom, Jedva se ras-pozna- ju,
prema mjesedlni, od
zelenih Sljivlka, kroz koje strSe.
Samo se gdje-gdj- e bjelaska nov
krov. Selo spava mlrno, slatko, kao
jedro, zdravo I озогпо planinde,
kada ga mat! podoji i uljulja.
Sunce se lagano pomaljalo Iza
planineklh vrhunaca, kojl JoS umor-n- o
podivahu u prozradnom Jutar-nje-m
sumraku. Jedan trenutak —
pa se sve obll u bjelldastoj avjetlo-sti- l
Sve treptl, prellva se! Samo,
tamo daleko ispod planlna u
рг1зој!та, treperl maglldasto, ti-mo- rno
plavetnlio. Sve se dize,
budl, sve ee pu§i kao vruda krv,
odiSe snagom, svjeilnom.
— 0, avanuloved — protegnu se
Lujo, protra odl I pogleda oko sebe.
— Jabo, bate, Sto me nijesi
probudlo?
Jablan je rano, vrlo rano ustao I
dobro se napasao. Orago biJaSe
Lujl kad vldje kako su u Jablana
trbusi zabrekll.
— E, kad 8l se tako, bate,
naruco, eto tl, pa malo 'nako
zaeladll — veil veselo Lujo, pa bad
pred baka nekoliko snopova zobl.
Jablan pojede. KrenuSe knezevoj
kudl.
, , r
dlvlju, mucllo ga je robovanje
ljudsko. Ljubav mu je dala mod da
shvati socljalno i politidko stanje
okupirane zemlje, a pre svega
pslhologlju Bosanca pod utlcajem
austrlske laine "clvillzaclje", Bosa-nca
kojl je "naufiio mljenjatl gospo-dar- e
k'o clganin konje".
Predugo je tako bllo.
Turci su gulili seljaka all on je
Imao nadina da se bori. VeSt na
puScI I lukav u reel izmamljlvao je
sebl neka prava I hleba .... I zlveo
je. Pod Austrijom nije bllo ni
slobode nl pravde, pa ni hleba.
Zato su Koclceva dela tako
striktno lokalnog karaktera. To su
suze nad porobljenim zavidajem, to
je oda patrlotizma. Borba koju je
Vrane prolijedu iz okolnlh Suma-rak- a
I padaju na kukuruze, koji su
se Istom podeli zrnati. Cuvari
hajkaju! StraSila na ogradama oko
kukuruza leprSaju se. Sermija se
izgonl na paSu. Vika, dovlkivanje
na sve strane.
Lujo ide zamiSljeno za Jabla-no- m.
Udubio se u misli — ne duje
on te galame, tog zivota, kojl se
oko njega Siri. On misll o Jablanu I
mejdanu.
Vrcnu se, kao da se neSto
dosjetl. Rasteze pedalj, pa pode
mjerltl Stap:
— 'Ode Jabo nadbosti — nede;
'ode — nede; ode — nede; 'ode —
viknu Lujo, a odl mu zasvljetliSe od
prevellke radostl.
Od dragostl stade IJubltl I grllti
baka.
— Je Г de, Jabo, da deS tl njega
nadbosti? Neka je on carski.
Svejedno Je to mom mllom,
dragom, rodenom Jabl. Je II tako?
De, kazi svomu Jujil — pode mu se
bezazleno ulaglvati.
U razgovoru sa Jablanom stize
Lujo knezevoj kudi, gdje se biJaSe
dosta svijeta Iskupilo. Svetac je, ne
radl se, pa doSli ljudi, da malo
probesjede, a kao planlnclma milo
im je gledati i kad se bakovl bodu.
Lujl se steze sree, kad ugleda
Rudonju. Udlnl mu se straSan
golem; I deblji I vedl od Jablana.
— Jabo, bate, ako danas platIS
glavom, ne zazali na me! —
uzdahnu Lujo, prlpl se uz vola, pa
pode opet, krijudi od ljudi, mjerltl
Stap. Izlde da de Jablan nadbosti I
Razvedrl mu se lice.
— Jesi li se uplaSlo, mall?
— Ti se, sinko, nISta ne boj. TvoJ
je bak stari mejdandzlja — sokoli
ga jedan didica.
— Ne bojlm se ja, vala, nISta! —
veil Lujo pouzdano.
— Bogme deS ti, mallSane, i
jauknutl kad Rudonja Isude Jabla-nu
crijeva — zastraSava ga poljar.
— A I Jest mi mlogo dodljo.
— E, to demo, poljare, Istom-vldeti- !
— smije mu se prkosno,
zajedljivo Lujo.
— Manlte se, ljudi, prazna
razgovoral Na stranu djeca I zene!
— viknu knez oStro, gotovo
zvanldno. — Povedlte bakove na
ovu ravan nize plota!
IzvedoSe in. Okoll svljet sa sviju
strana. Bakovl se podeSe njuSkati,
kao da se upoznaju.
— Trke, Jablan!
— Trke, Rudonjal
Bakovi stadoSe bukatl, kopatl
pred njim nogama, zanosltl se,
rebritl, dok sllno ne grunuSe rogovi
o rogove. Stojl prasak, lorn! Zemlja
se krunl, uglba pod njlma.
Lujo drSde, strepi. Svakl mu se
zlvac razlgrao. Izbedio krupne
grahoraste odl, ne trepde. Svakl
pokret prati; svakl udar odjekne u
(Jrazlgranom ercu. Stisnuc se, po- -
on vodlo blla Je krvava I neravno-pravn- a.
To je borba jednog doveka
protiv velike modne carevine. U
torn aukobu dovek nije Izdrzao.
Kodld umlre ne dodekavSi oslobo-denj- e
za kojim je tollko deznuo.
U aatirl-komed- lji u jednom dlnu
"Jazavac pred sudom" ujedno I naj-snaznij- em
delu, Kodid izkazuje
kroz mudra usta Davida Strbca
osedaje svoje I svoje napadene
sabrade. Tu se on smeje, ruga I
plade "duSama milijuna". David je
personlflkacija tadaSnje Bosne Sto
se bunl I budi u nadolazedoj snazi.
U Kodldevim pripovetkama dovek
I priroda spojeni I integrisani u
jednojedino bide, dobijaju svojevr-sn- u
moralnu flzionomiju. Oni
postaju toliko njegov svet, tollko
svrha zlvota da Kodid zapostavlja
svoj lidni, goredi I sagorevajudi u
sillni tih osedaja.
gnuo se — pomogao bl Jablanu, da
moie. ZasjenlSe mu se odl. Samo
nazlre kako se neSto pred njim vrtl,
vljuga, uglba.
Rudonja nasrnu svom silom.
— Podu'vatl ga, Jabo! — viknu
Lujo kao izvan sebe.
Jablan, stari, lukavi mejdandzija,
posrnu kao doja na desno koljeno
prednje noge, pa poduhvatl Rudo-nju
Ispod vrata.
— Ne dajte, ljudi, nagrdi vola! —
uzvlknu preplaSeno knez.
Ispod vrata Rudonjina Siknu
velikl mlaz krvi. Lujo zadollga.
Jablan stojl ponoslto na mejdanu I
ride, a planinskl vrhunci sllno —
silno odjekuju.
Za u Jugoslaviju ill
TOURS.
1066BloorS. W.
Toronto, Ont.
Phone -- 3593
10553-- A — 97 St.
Edmonton, Alta.
Phone 424-990- 7
Gorko zivotno Iskustvo stavio Je
Kodid kao moto svom "Jazavcu":
"Ko iskreno I strasno ljubi Istinu,
slobodu I otadtblnu Slobodan je i
kao bog, a prezren i
gladan kao pas.
Taj moto predstavlja Kodldev
zivot.
Kao rodoljub, buntovnik, robl-JaS-mude- nlk
I plsac, Kodid Je vrSio
snazan uticaj na generacije a
inspiriSe joS i danas. Njegov
naSem realistidkom stva-ralaSt- vu
u knjlzevnosti je ogroman I
mozda dragoceniji po patriotuzmu i
naclonalnoj veri u svoje modi nego
kao dista literarna vrednost.
Setimo se dakle, jer sedanje je
jedino dime mozemo da mu se
zahvallmo i oduzlmo.
U povodu ove godiSnjice dono-sim- o
poznatu Kodidevu prlpovetku
"Jablan". DuSanka Stefanovic
ИЈЦДЛ11i1111М1ММ1ЦИМ11ММ1ИИЦ1ДМ1Ц1ДЈЦ11ДИ ТТШШШЕшШж. ilM - ' A 1H
geTTSTTTTz
Otkrivena nekro-pol- a
od 65
U Salakovcu, nedaleko od Mos-tar- a,
na mjestu gdje je podela
hidrocentrale, otkrivena je
nekropola od 65 stedaka.
Za postojanje ovog bogatog
kulturno-povijesno- g zna-l- o
se I prije na osnovu nekih
pisanih dokumenata, aii se do
njega doSlo tek poslije Iskopavanja
temelja za hidroelektranu. Stedci
iz 14. stoljeda, a ova
nekropola ubraja se u vede i znadaj-nij- e
u Hercegovini.
koju drugu zemlju. obratite se na
GLOBE TOURS,
615 Selkirk Ave.
Winnipeg 4, Man.
Phone 586-- 1 886
INTER-NAT- ION TRAVEL,
1605 Centre St. North,
Alta.
Phone 277-262- 6
РНСДО SERVICE FOR EVERY OCCASION-WEDDIN- G
SPECIALIST PORTRAISTRaSSPORTS,
CHILDREN PORTRAITS, MOVIES WfTH SOUND
1 JORDAN VASIUEVICH I
I 3047DUNDASSTW 1 JORDAN BANQUET HALL j 1I (at High Park) 1 Catering, Hall For Rental, For 1 TORONTO ONTM6P1Z5 I i Wedding, Раг1,в5 I
I TEL. 767-228- 6 1 I And Other Occasions 1
ej .fej
putovane bilo
GLOBE
531
EAST-W- EST TRAVEL,
neustra&lv
doprinos
gradnja
naslljeda
potjedu
Calgary,