Jedinstvo, October 10, 1961

              5TRANA 4 Osma konvencija SJK
(Nastavak sa str. 1)
sti da ucvrstimo postojece orga-nizacij- e.
Uspeh u tome ce zavi-si- li
koliko od rukovodstva toli-k- o
i jos vise od svih clan ova. Mi
svi moramo na scbe primiti ve-c- e
breme rada ako zelimo uspe-h- a.
. .
Postoje takodje uslovi da se
nas rad prosiri. Kao sto je poz-nnt- o,
u ninogim naseljima, vc-ci- m
i nianjim, gde ne postoje sa-vez- ne
organizacije mi imamo po
nekoliko desetina pretplatnika i
prijatelja "Jedinstva". To su na-si
jednomisljenici ali oni ne uce-slvuj- u
u radu, osim sto s vre-men- a
na vreme, uglavnom
za vreme kanipanje, posa-Ij- u
svoju materijalnu pomoc za
novinu. Mi verujemo da postoje
mogucnosli da se u vecini tih
naselja usposlavc odbori, klubo-v- i
li grape citaoca i prijatelja
"Jedinstva". To ne bi bile orga-nizacije
sa odredjenim pravili-m- a
vec samo skup prijatelja ko-j- i
bi s vremenom na vreme odr-za- li sastanak ili zabavu, govori-l- i
o novini, razmenili misljenja o
njenom pisanju i na taj nacin
poslali aktivni sudeonici u stva-ranj- u "Jedinstva" novinom nje-ni- h
citaoca u pravom smislu re- -
CI. 0 novini i njenom izlazcnju
Kao sto je vec cesto puta isti-can- o,
nasa stampa je ne samo
vazno oruzje nego je ona i glav--
DO 1 965, U KANADI TREBA ST VORITI
MILIJDN NOVIH POSLOVA
(Nastavak sa str. 1)
je izjavio da je glavna tema
skupstine bila: "Nesto mo-ra
biti ucinjeno" (Something
mus be done!)
"Financial Post" kaze da
vecina biznismana o6ckiva
"dugorocno planiranje" vla-d- e,
"ne§to kao u vrijeme ra-ta".
Ova uzbuna krupnih biz-nisme- na
potvrdjuje isprav-no- st
upozorenja kanadskih
Ijeviara, od komunista do
CCF-ofer- a (novih demokra-ta)- ,
da ckonomski razvoj
Kanade vodi u corksokak.
Sta da se radi? Gdje je iz-la- z?
U pravu su oni koji kazu
da mnogo zavisi od vladc i
njezinc politikc. Ali sta se
mo2c odekivati sa to strane
u vidu posljednje izjave pre-mije- ra
Diefenbakcra (govor
u Dunville, Ontario) da su
ckonomski izgledi dobri, da
broj nezaposlenih iznosi sa-mo
-- 1.8 posto ukupnc radno
snage a to je manje nego u
Sjed. Drzavama. Odevidno
jeda vlada ne vidi potrebe
za promjenu politikc i iz-vanre-dne
mjere. Uostalom,
neki od tih prijedloga su u- -
no srediste oko kojeg se okuplja
najveci deo Jugoslovena-Kana-djan- a
koji su opredeljeni na pro-gresiv- nu stranu. "Jedinstvo" da-n- as
cita blizu 3 hiljade ljudi i ze-n- a
u Kanadi i drugim zemljama.
Ima i prilican broj citaoca u Ka-nadi
koji nisu prijatelji "Jedin-stva",
sto takodje dokazuje da
je "Jedinstvo" vazan faktor u
javnom zivotu naseg naroda u
Kanadi i da je ono vrlo vazno o-ru- zjc
u rukama naseg progresi-vno- g
pokreta. Iz toga proizlazi
potrcba da se to orazje poboljsa,
ucvrsli i prosiri da bi sto bolje
odgovaralo svom pozivu.
U danasnje doba, sa izmenom
situacije, promenuo se citavi ka-rakl- er
nasih klasicnih kolonija,
pa su nastale i drukcije potrebe.
Nasa stampa je vec davno pres-tal- a
da sluzi kao glavni izvor vc-s-ti
za njene citaoce. Ona je, i trc-b- a
da postane jos vise, tumac vc-s- ti
i dogadjaja. Mi smatramo da
ce ona to postici mnogo bolic a-- ko
bude u buduce izlazila jedan-pu- t
u mesto dva puta nedeljno.
Nedcljna novina na vise strana
moze mnogo bolje zadovoljiti
potrebe njcnih citaoca bez da iz-gu- bi
i trunke svoje efektivnosti
jcr ce postati kvalitativno bolja.
Ona ce na taj nacin moci da po-slu- zi
jos bolje u borbi za okup-Ijan- ie
svih progresivnih snaga
medju nasim zivljem u Kanadi.
To jc cilj nase stampe.
pereni direktno protiv rad-nist- va
(na povecanje eks-ploatacij-e).
Kljudno pitanjc u dalj-ne- m
razvitku zemlje jeste
ekonomska pot6injenost a-тепб- кот
kapitalu. Na pri-mje- r,
da bi Kanada mogla
proizvoditi novo proizvode,
kako to predla2e Crump, ona
mora izgraditi novo tvornice
i rekonstruisati postojece.
Ali ameridki kapitalisti ka-zu
da to nije potrebno, jcr
oni imaju dovoljno tvorni-c- a
i mogu da proizvedu sto
god se zeli. Po njihovu pla-n- u
Kanada treba da proiz-vo- di
ono Sto je potrebno nji-hov- oj
industriji (rudacu, u-Ij- e,
plin itd.) A svi kanadski
biznismeni zaobilaze to pi-tan- je,
a da se i ne govori o
vladi. Njega postavljaju, u
ovoj ili onoj formi, samo lje-vida- ri.
50.000 u bijegu
Iz belgijske kolonije Ru-anda—
Urundi dosad je —
zbog terora kolonijalista —
prebjeglo u Kongo vise oJ
50.000 ljudi. Ruanda—U-run- di
imao oko 5 milijuna
stanovnika Jeftina prodaja
Komunisticki rencgat Milovan Djilas je ucmio ve~
liku uslugu svjetskoj reakciji, prije svega ameridkoj
svojom knjigor.j "Nova klasa". Za to je odlezao nekoli-ko
godina u zatvoru.
Njegova knjiga je bila "bestseller" u Amcrici. Pro-dan- a je u 3,000.000 primjeraka. Donijela je veliko bo-gatst-vo
izdava£u Fredericku Praegcru iz New Yorka.
Njemu samo dva CARE pakcta, koje je njegova 2ena
povratila po5ilja2u. Djilas se na to zalio u intervjuu sa
dopisnikom agencije North American Newspaper Alli-ance.
Y
Kazu da su neki "jugoslavenski komunisti" primje-til- i: "Gledajte kako je Djilas glup. On je sjedio u zat-voru
da bi ameriki profitcri punili dzepove novcem od
prodaje njegove antijugoslavenske propagande".
Ali usprkos iskustva sa Praogerom Djilas nije izgu-bi- o
vjeru u Ameriku i dolare. A nije, izgleda, zato 5to
fma dobar prihod od svoje knjige "Zcmlja bez pravice"
(Land without Justice) koju je izdalo poduzece Har-cour- t, Brace and World. Ona mu stvarno osigurava
"udoban 2ivnt" ?a svojom obitclji. DapaSe, on nije pre-krst- io ni sa samim Praegerom, kome je povjerio izdava-nj- e
svoje knjige "Anatomija morala", alt pod uvjetom
da mu unaprijed plati $2.000.
Djilas je nekad bio komunist, revolucioner, bora:,
rukovodioc. Zauzimao je visoke driavne polo2aje. A da-n- as
se evo ovako jeftino prodaje za dolare . . .
Za novog zapadnonjema-!ko- g
amhasadora u Londonu
imenovan je Hasso von Etz-dor- f.
On je u vrijeme Hitlcra
bio stormstruperski oficir.
(Podatke o njegovoj nacisti-6ko- j
proslosti donosi "Demo-cratic
German Report").
u
—
—
—
Mis Hides
(ШХ FERGUSON)
~ t.'-- nvik t3 £T-- f
IHiJ CANWiAM SATIRIST'S
6ГГ1МЗ &AR&S CVOKE BOTH-PRAI- S
AN9 CWTKOUSS m NMe crops w often
JN COWIO РЕеКГК-.М- Л' MJES 200 LETf ГС5
. BGfs e зРуг
3 i %1™71Г
BOUT4 t9Zi tM U K. MAX GAM UP
Koga briga
U glavnim kanadskim
gradovima
Calgary, Edmonton, Sas-katoon,
Regina, Winni-peg,
Lakehead, Hamilton,
Toronto, Ottawa, Mont-real,
Charlottetown, Fre-derict- on
i St. Johns) do-sad
je izdano samo 36 do-zvo- la
za izgradnju skloni-st- a
za slucaj nuklearnog
rata. U ovlm gradovima
ima 553.000 privatnih sta-mben- ih
zgrada. 36 od
553.000 koliko jejo?
Drugim rijecima, kam-panj- a
za sklonista ne us-pije- va.
Ili narod ne vjeru
je da ima spasa od
oruzja ili drzi da je
to samo propaganda da
podupru reakcionarnu po-liti- ku
oko Berlina.
Savremcni humor
Neki Amerikanac kaze
prijatelju:
"Sta ces ti raditi kad
bombe pocnu padati?"
cu se gondii
i polako poci ka groblju".
. "Zasto polako?"
"Jer ne zelim izazvati
paniku"
bomba je
ucinila jedan znacajan do-prin- os
Sa
njom ce svi ljudi biti jed
nako spaljeni
чж?тче?шлчи :
Huskl filmovl
U petak 13. oktobra poinju se
prikazi-at- i filmovi: IDIOT I
GRUZIJSKI BALET, a u petak
20. oktobra KAI'ETANOVA Kdl
I DJEVOJKA SA GITAROM
Samo jedanput na dan od 70
uve£er.
вИИвИИЕИ
Gostovanje "Branka Krsmanovica
Zbor beogradskog drutva "Branko
Krsmanovic" gostovat ce ovim kanadskim mjestima :
Vancouver, B. C. 21. novembra
Calgary, Alta. — 22. novembra
Edmonton, Alta. — 23. novembra
Saskatoon, Sask. 21. novembra
Winnipeg, Man. — 4. decembra
Hamilton, Ont. 12. decembra
CBC Radio & TV
job: Fihg
fevAiDe
MONTHlV.MOSTtV'PBO'.
д лч% . . --ч
J
6
(Vancouver,
nukle-arnog
"Prikljucit
Hidrogenska
demokraciji.
(cremated).
studentskog
--Q)
fe Л
MrCriUv Eili
mvrapw л"гл СЛв rV lfJM
MAtlfU to voices
tSSttWLV.WSCCCtNS
'reul bOoNoTiAmRRnAjWf3mr(tWmA"i4l 1 CAriAUVCeEATWWClMS 4 WErtEKMMLSlCS0J 00--
I IWWJOOKY llliiKS ttwuiiv
I SAHKrASMAX5rtCl.-- I
CES lNCOti££TMn.rt4iJ
} W0RIP5 R.K МЛ1С—
jewy tlwte
Ktproduced from -- 'O Canada!" ith permission the artist
Doslfaei Iz kosmosa
(Svrsctak)
DUVO SE PODILADJUJE
Пгира vologouralskih geofizidara, oduscvlje-ni- h istrazivada, odludila jc da posveti paznju i
zivom dnecu, koje je prezivclo katastro-fu- .
Oni su se zainteresovali cak i za drvece koje
je laslo daleko od epicentra eksplozije.
Zolotov 1 njegove kolege prestrugali su jc-dn- o
drvo. Presek je bio neobidan. Dno je live-l- o
prcko trista godina ali se — prema onome
Sto su utvrdili naudnici — posle, tungunskc ka-tastro- fe
podmladilo. Godovi su postajali deset
puta deblji. Na ubrzani rast drveca posle 1908.
godine obrntili su paznju jos uccsnici naudnc
ekspcdicijc iz 19."S. godine. All oni su to objas-njava-li
time Sto jc preoslalo drvece dobijalo vi-se
svctlosti u proredjenoj Sumi, a tlo se bolje
djubrilo ostatcima uginulog rastinja.
AH ckspedicija iz 1%0. godine ispitivala jc
drvece u krajevima Sume koji nisu stradali od
eksplozije, gde se spoljni us!oi eksplozije nisu
promjenili. UstanoUjeno je da su u tim krajevi
wv w.?im
Лl
П(Ча1Л1ТУ
onom
vt W
of
A. K. — TULONCANIN:
r
2)
— Drago mi je, — rece on konacno. —
Volio bi da sam vam doeo muza kuci, u-mje- sto hto sam ga sahranio u tudjini. ЛН
drago mi je.
— Kazite mi pravo, — refe ona, — da li
nas jc kada spominjao?
— Spominjao vas je c"esto — i plakao, a
to je istina.
— A 6emu je plakao? — upita ona tuz-ni- m
prizvukom. — Cemu je plakao, kad nas
je sve tako lako zaboravio?
— Pa nije vas zaboravio. On. . . on jc
jednostavno bio izgubljen. Ja nemam rije-£- i
da vam to objasnim.
— IWozda je bolje da ni ne pokusavate. . .
— 2alim §to je sve tako ispalo. Ja sam
pokusavao sve sto sam mogao i
znao da ga urazumim i svratim na pravi
put, ali bilo je uzalud.
— Vjerujem da jeste, i hvala vam.
Ona i Andrija su se glcdali. Njezine ofi
kao da su govorile: znam da sam i sama
grijesila, i evo me, sudi. Л njegove su od-vraca- le: nije vazno, oprosteno ti je.
On skrene pogled s nje i pogleda Ivu.
— Hvala ti i s moje strane, — rece mu.
— Volim te koliko i njega.
Ivo se je branio od svega ovoga, i cudio
se da se oni nimalo nc ljute. Ah, oni su
dobri, mislio je. Oni mogu tako toplo voliti.
Oni su dobri. A Toma bio je i vi5e nego
grub. . . Ali oni su dobri. I ona je jo3 uvi-je- k lijepa, tek je malo uvela. I oni mogu
tako toplo voliti. . . Ah, oni su dobri.
Slijedila je vecera i tri sata prifanja o
Tomi i njihovom zivotu u Francuskoj, sto
je bilo samo Domacin je to2io ra-kij- u
£аЗи za 6asom, a Ivo jc silom pio, i
strepio da se u pritanju ne zaleti i izlane
ono najteze. A kad su ostali otisli spavati.
on i Andrija su i dalje pili i razgovarali.
Ovaj je vec bio pijan, i Ivo ga je dugo na-govar- ao da podju spavati.
— Jo§ malo, prijatelju, — odupirao se
je Andrija. —
— Ali, kasno je!
— Ncka, nista za to. Ja. . . Ja nakon to-Iik- o godina razgovaram sa svojim bratom.
Ti si moj brat, jelda? Sigurno da jesi, —
govorio je on, grledi Ivu.
Najposlije je pristao i posli su spavati.
Ivu su smjestili samog u jednu sobu, a
Andrija je sebi napravio lezaj na nekoj
Skrinji u kuhinji. Ali nije dugo tu ostao.
Kad je Ivu poceo hvatati prvi drijemez, Л-ndr- ija je iznenada banuo u sobu.
— Sto je Toma pjevao? — pitao je. —
Sto je svirao?
Pijano se je ljuljao na vratima sobe, dr
zeci u jednoj ruci Iampu, a u drugoj bocu
rakije.
Ivo se je skocio i ostao sjediti u krevetu,
i onnko zbunjen, nije znao bto bi rekao.
— Sto je Toma pjevao, a? — ponovno u-pi- ta Andrija. Onda polako pridje krevetu.
— la sve. Sto on nije znao svirati i pje-vati- !?
— I'uno je znao?
— Da, puno.
— A da li ti sviras?
Ivo, onako sanen, pocne tresti glavom.
Pa bolje da pricam, pomisli. Njega se sada
bog nece rijeSiti.
— Svirao sam nekada, — гебс on.
— U sto?
— U tnmburc. Najvise u prim.
— Sto je Toma najvolio pjevati?
— Ne znam tafcno.
— Ali ipak je imao soju pjesmu. Ja
znam da ju je imao.
— Pa da, najvise je pjevao "Kad sam
bio mladjan lovac ja".
— Aha, kao i ja! — uskliknc on i nas-mij- e
se. Onda odlicnim tenorom zapjeva
tu pjesmu iz svega glasa.
Ivo ga jc zapanjeno motrio. Pjevao je
jos bolje od Tome, isto onako ciganski, po-drhtavajuc- 'im
glasom. I'azi ga sto pjeva.
mislio je. Pazi sto mu je sliJan. U svemu.
Pazi ga: isti Toma. Pazi ga sto pjeva.
Kad je pjevac prestao, on upita:
— - Zasto pjevate I ovo doba noci?
— A zaSto ncbi? Ja stalno pjevam, i ni-ko- me
ne smetam. S Tomom sam stalno pje-vao
— dan i noc. A i njegova zona dobro
pjeva. Joj, sto bi mi sada radili da je on
tu! Ja bi sve polupao — zapalio bi kudu!
Jos je nesto htio reci, ali rijec" mu zas-tan- e
u grlu I on klone na krevet. Plakao
je. Gledao je Ivi pravo u oil i otirao suze.
— Oprosti, prijatelju, sto te ovako gnja- -
ma sume mladi izdanici u toku 50 godina dosti
gli razmere tristagodiSnjeg dneca.
Sta je prouzrokovalo to bujanje u tajgi? I
sta je to izglcdalo kao zagonctka?
Mold a su se u tlu, posle eksplozije, pojavile
neke noc materije? Ako nisu bile radioaktivnc?
Onda su naudnici doSli na ideju da se svaki
plod temeljno provcri na radioaktinost. Posle
nuklearnc eksplozije ( ako je to bila takva eks-plozij- a)
mora biti sadioaktinog taloga. On po
sle izvesnog vrcmena zajedno sa sokovima dos-pev- a
u bilje, a prema tome I u dnecc i talo.i
se u godiSije krugovc.
U laboratorijama geofizidara radilo se u-zurb- ano
i s poletom. Na prcscku dneta zabcle-zen- i
su datumi: 1700. godina, 1812. godina i 1P0S.
Aparatura kao da je emitovala saopStenja:
"Za vreme Ivana Groznog u Sihiru nije bi-lo
nuklcnrne eksplozije!"
"Kad je Napoleon prodirao kroz Husiju,
eksplozija nije bilo!"
A evo — 1908. godina
a
godinama
prirodno.
nuklearnih
6
vim. ali ja ga nc mogu zaboraviti. Da mi
ga je jos jedared idjeti. . .
— Znam kako je, i nemojte se ispricava-ti- .
— To su uspomene, brate, — opet ce An-drija,
presavSi rukom po znojnom celu. —
Da ti je bilo cuti kako smo nas dva svira-li- .
Ali бекај — sad cu ti pokazati.
On otidje u drugu sobu i povrati se sa
violinom. Onda zasvira, a Ivo ponovno ra-zgora- di
об1. Cns kasnije ga je iskicena ci-gans-ka
nielodija izba"ila iz kreveta. Onako
u spavacici, presao je preko sobe, dohva-ti- o
bocu s rakijom i nekoliko puta dobro
potegao iz nje. Otresao je glavom, vrtio se
a mo-tam- o, i opet navrr.cao bocu.
Svira kao i Toma, sto mu bogova. Kao i
Toma. To je on svirao kad je htio da se na-pije- m. Vidi ga, cuj ga. Vidi kako svira,
sto mu bogova.
— Vidis li sad? — upita Andrija kad
je prestao.
— Vidim, vidim, ali vi ne vidite da je
nestala vnsa rakija!
— Da, rakija. . . popio si ju. Nego, sto
je Toma pjevao? Sto?
— "Sto radis, Paja?"
— Ah, da. To smo mi znali zajedno. . .
joS kad sam ga u6io. Znas, ja sam njega
u!io. Ali cekaj — nema rakije.
On opet izidje iz sobe i povrati se sa dru-go- m
bocom rakije.
— Sad cemo mi. . . Sto je ono bilo?
— "Sto radis, Paja?"
— Da, da, to sam ga u?io, i sve drugo.
A njemu je to lako islo. Ah, kad se samo
sjetim. . . "Sto radis, Paja?" zapjeva on i
zasvira, ali odjednom prestane.
Obojica su ucutali i glcdali se, osjeca-juc- i
se nekako nelagodno. Onda se on ras
prica:
— Znas, prijatelju, ja sam njega odgo-jio- ,
odhranio. Oca smo izgubili odmah u
poc"etku Prvog svjetskog rata, a nekoliko
godina kasnije umrla je mati. Nas dva smo
ostali sami. Meni je bilo sesnaest godina,
a njemu samo devet. JMozcs onda zamisliti
kako nam jc bilo: ja deranfic, a on dje-ca- k, imanje na brizi, te.sk o nam, zao svega.
Od rodbinc smo imali samo jednu tctku,
koja je poslije majfine smrti doSIa k na-m- a.
Kilo nam jc bolje tako s njom, ali nije
bila dobra: mnogo nas je progonila. Bila
je ncudata, i zbog toga uvijek ljuta, mrzo-voljn- a,
i istresala se jc na nama.
Ali ja sam radio. Sve onnko mlad, mu6io
sam se, trudio i £uvao Tomu — u6io ga
svemu Sto sam znao. Dili smo skloni pjes-m- i
i glazbi i tjerali smo to. A mislim da
jc to bio i neki bijeg od stvnrno.sti, ncko u
toiSte, zaborav, utjeha. Toma je osobito
voljeo tuzne pjesme.
Eto vidis, tu u kuci, oko nje, po vocnja-ku- ,
po livadama — svuda smo svirali.
On zastanc, nato£i rakiju, i gladeci tan-k- i
crni brcic, nastavi:
— Tako je Toma rastao kraj mene, kao
ptic. Bio je dobar djak i kad je doslo vri-jeme
poslao sam ga u gimnaziju. Zavrsio
je scst razreda. Znas, to je mene radova-l-o
i krpario sam paru po paru, da bi ga pro-gur- ao
kroz Skolu, da nesto bude od njega.
ЛП jedared sam jednostavno odlucu) da ga
doprcmini kuci. MIadi vrag bio pofeo ban-cit- i,
beenriti se, a ja se ovamo mu6im. . .
Робео jc prcrnno trcati za zenama, a sto
je bilo jos gore, kutkv su ga voljele.
Л neces tako, mislim se ja, i jednog da
na otidem u Brod i dopremim ga kuci. O-ze- nit
cu te, mangupe, mislio sam, ali do
vraga — on nije htio ni 6uti o tome. Lutao
je poslije toga dvijc godine po radnjama,
a jednog dana doeo u kucu neko djevojee,
i kaze:
— "Jandra, ovo je moja Ijuba — Dora.
Sprcmaj satovc."
Dva tjedna kasnije se je zenio. Dora je
ova ista nevjesta, koju si M'dio eceras.
Tad joj je bilo samo Sesnaest godina.
— Zar zbilja? — radoznalo ce Ivo.
— A da. Mlado to bilo, brate, ludo, jo-gunas- to,
a on isto takav. Onda je odsluzio
vojsku i otiSao u Prancusku. . . zauvijek.
— Steta, — rece Ivo. — On je trebao os-ta- ti odjc.
— Da, to sam i ja stalno govorio. Nego,
— nagnc se on k Ivi i malo zaSkilji, —
sto je jo5 on pjevao?
— "Kajo moja, Kajo".
— Ah, i ta je krasna. . . robijaska, — re-de
i zapjeva. A kad je prestao, opet jc pla-kao.
(Nastavit ce se)
Badioaktivnost godova posle 1908. naglo se
povccala. Prema njihoom sastavu moglo se o-ce- niti
da u tim slojevima ima stroncijuma 90.
Period u kome se raspada 50 otlsto ovog i-zot-opa
je 19 i po godina. To znadi da je posle
pola stoleca tamo ostalo oko 10 odsto jos neras-padnuto- g
stroncijuma 90. Ovaj izotop mogao se
pojasiti jedino 1 sludaju nuklearne eksplozije.
Ekspedicija Zolotova 19G0. godine je pet pu-ta
ustanoila porast radioaktivnosti u drvecu
posle 1908. godine. Nemogucno je prenebreci o-va- ke
dokaze. I tako se ponovo postalja pita
nje: Sta se to raspalo iznad sibirske tajge?
ТИЕВА SACEKATI. . .
Sctimo se da dosad jos nisu razjasnjene
one svctlc noci posle eksplozije u Sihiru. Name-c- e
se prctpostaka da je ta svetlost poticala od
radioaktivnih procesa do kojih je tada doSIo u
gornjim slojcn'ma atni(sfere. Takvc procesc
moglo jc izazvati kodenje komidkog broda ko-ji
se pribliZio Zemlji.
Trcba sadekati da nauka konacno otkrijc
istinu o tome da li jc u tunguskoj Katastrofi
propao nepoznat komidki brod na kome su k
nama letcli prcdstatnlci jedne ljudskc civiliza-cij- e,
mozda has one ?ije su ljude droni umet
nici urtali na stenju u Snhari.