Nase Novine, June 10, 1981

              GOSTI REDAKCIJE:
Cuvena Esma Redzepova, sa
ansamblom Teodosievski, na svo-j- oj
poslednjoj turneji oko sveta,
gostuje nekoliko dana i u Torontu.
Pored uzivanja u njihovoj muzici,
posebno Esminim, po celom svetu
poznatim, interpretacijama romske
i makedonske narodne muzike,
saiuvacemo nezaboravno secanje
na njih i zbog troiasovnog razgo-vor- a,
vodenog u пабој redakciji,
dana 25. februara. Razgovoru sa
njima nema kraja, bilo da se radi o
intervjuu za Stampu, ili o "neoba-vezni- m
daskanjima", obojenim
njihovom srdafinoSdu, neposred-побб- и,
jasno6om i odredenoScu u
opisivanju zivotnog i umetnifikog
iskustva. Veoma smo sre6ni §to
smo imali u redakciji ove izuzetno
drage i cenjene goste.
Kako sazeti obimnu umetniSku
biografiju Esme Redzepove i Steve
Teodosievskog u jedan novinarski
tekst?
Brojkama prikazana izgleda ova-k- o:
osam i po hiljada registrovanih
koncerata, pet stotina osamdeset
snimljenih kornpozicija, dvadeset
"long play" р1оба...
Ili da робпето ovako:
Godine 1956. emitovana je na
radio Skoplju jedna veoma ori-ginal- na
pesma. Prvi put u istoriji
jugoslovenske narodne muzike,
uvrScena je u radio program jedna
kornpozicija na romskom jeziku
Naziv ove pesme koju su interpreti-ral- e
dve Makedonke je "BaSal baSal
Seljadin", a kompozitor je Steva
Teodosievski. Taj dogadaj dopri-ne- o
je "otkrivanju" divnog glasa
Esme Redzepove.
Esma se ovako seca poCetka
svoje blistave estradne karijere:
Kada sam Cula preko radio
pesmu na romskom, pomislila sam
u sebi: kad mogu ove Makedonke
da pevaju romsku pesmu, a romski
nije njihov maternji jezik kao 5to je
meni, zaSto ja ne bih mogla pevati
te divne pesme za javnost, kad vec
volim mnogo da pevam, a svi mi
kazu da imam izuzetno lep glas.
Prijavila sam se na audiciju kod
Steve i on je odmah svoj pedagoSki
smisao usredsredio na izgradivanje
mog muzi6kog talenta.
Steva Teodosievski je objasnio
svoj pedago§ki metod: — Ne iini
talenat velikog muzi6ara, Ve6 pra-vila- n,
sitstematski rad. Esma
pripada prvoj generaciji mojih
uCenika, a sadasnji mladi ilanovi
naseg ansambla su vec ietvrta
generacija. U пабој umetniCkoj
familiji kult prema radu i radna
disciplina, su glavni regulator!
naSe kreativne energije. Esma, kao
i ostali moji u6enici, veruje u sebe i
svoj uspeh na sceni, jer siste-mats- ki
radi na svom usavrSavanju i
odrzavanju glasovne kondicije. Sa
nekoliko podataka iz sopstvene
biografije, Steva јоб vi5e argu-mentu- je
efikasnost пабе1а koga se
pridrzava kao muziCki pedagog:
— Roden u mnogo6lanoj siro-maSn- oj
porodici, u KoCanima,
Makedonija, nisam nailazio ni na
kakvu podrSku za moju ljubav
prema harmonici. Naprotiv, moj
otac koji'je kao vodeniCar teSko
zaradivao za zivot, nije theo ni da
бије za moje muzi6ko obrazovanje:
Tako sam morao raditi razne poslo-v- e
u detinjstvu da bih mogao sebi
kupiti harmoniku i sam uciti da
sviram. Bio sam veoma uporan i
istrajan u zelji da se muzicki
obrazujem, pa sam se kasnije
doSkolovao. UsavrSavao sam se
kod vrhunskih muzicara. Danas
izuCavaju na muzi6kim akademi-jam- a
moje kompozicije.
t P 4 i
--"J' I
f
+ it
Esma Redzepova
— NaSa ku6a je prepuna
pohvalnica, priznanja, plaketa,na-grad- a
koje smo primili u toku пабе
dvadesetpetogodiSnje muziSke
karijere. Dobili smo i najve6e
priznanje koje se moze dati jednom
jugoslovenskom umetniku. Oboje
imamo zvanje "Zasluznih umet-nika- ".
Ja sam ga stekao pre 6etiri,
a Esma pre dve godine. To nam
zaista cini veliku Cast. Ovo pri-znanje
se dodeljuje najzasluznijim
stvaraocima za kulturu nase
zemlje, kao Sto su Miroslav Canga-lovi- d,
Desanka Maksimovi6 i njima
slicni.
Na пабе pitanje da li rado
besplatno nastupaju u koncertima i
manifestacijama organizovanim u
humanitarne svrhe, odgovorili su
da imaju najmanje deset do pet-nae- st
takvih koncerata godiSnje.
Esma je posebno dobila mnogo-brojn- o
priznanja od Crvenog krsta,
kao estradni umetnik koji je imao
najviSe dobrovoljnih nastupa u
korist Crvenog krsta. Upravo je
predlozena za najviSe priznanje —
Zlatnu znacku Crvenog krsta.
Njihova gostovanja ,u inostran-stv- u
takode su vezana za podizanje
renomea jugoslovenske estradne
umetnosti u svetu, kao i za neke
jugoslovenske rekorde. Narofiito
vole da evociraju svoje utiske sa
NAMEREAM. PREDSEDNIKA
(Nastavak sa st. 2)
Kanada ne moze da se slozi
sa ameri6kom politikom u
odnosu na Latinsko- -
americki kontinent jer
americka ротоб vojnim
huntama i diktatorima, te
pomaganje subverijama u
Nikaragui i drugim zemijama
Latinske Amerike koje su se
oslobodile diktatorskih
rezima, zabrinjava sve Kana- -
dane koji se vec pitaju koje
su to desnicarske snage u
ovoj zemlji sa kojima bi
Reaganova administracija
bila zadovoljna. Ku Klux
Klan? Koliko je onih koji bi
zeleli Kanadu pripojiti SAD?
Kanadsko raspolozenje
prema politici Reaganove
administracije ogleda se i po
М „.&} 1ЖШ W s ?
gostovanja u pariskoj "Olimpiji",
najpre zbog toga Sto su oni prvi
jugoslovenski estradni umetnici
koji su nastupili u toj 6uvenoj
koncertnoj sali, a veliki uspeh koji
,su postigli otvorio im je vrata kon-certn- ih
dvorana celog sveta.
Izgleda da je 1акбе navesti, jer ih
je manje, zemlje u svetu u kojima
Esma Redzepova i Steva Teo-dosievski
nisu gostovali, nego one
u kojima jesu. To potvrduje i
njihova izjava o ovom putovanju
kao poslednjoj velikoj turneji, ko-jo- m te zatvoriti krug njihova muzi-бк- а
беШја po zemljinom globusu.
Evo, zabelezi6emo јоб ove utiske
i izjave пабИп cenjenih umetnika,
kao svetskih putnika:
— Ako niste doziveli Aziju, ako
nisteizblizaposmatrali mentalitet i
navike tih ljudi, koji su navikli da
zive u bedi, niste upoznali svet..
— Na suprotan nacin blli smo
impresionirani dofiekom u Sovjet-sko- m
Savezu. Na6e gostovanje u
toj velikoj zemlji trajalo je cetrdeset
pet dana, a odrzavali smo i po tri —
cetiri koncerta dnevno. Zadivila nas
je organizacija koncerata i kulti- -'
visanost publike. Oni znaju da
uzivaju i da po5tuju muziku. Za
vreme izvodenja programa, tiSina u
salama je takva da se moze Cuti let
muhe, a na zavr6etku, izvodadi su
tome sto je u Torontu spon- -
tano '2аб,° na demonstrate
Preko cetiri hiljade zena koje
S" urgirale da se prvi dan
Reaganove posete Ottawi
obelezi masovnim prote- -
stnim mitinzima pred zgra- -
dama americkih predstav- -
nistva. 2ene se u svojim
zahtevima za bolju brigu o
deci za ekonomsku
nezavisnost, protiv nasilja
nad zenama, trazile i da se
stane na put ozivljavanju
desnicarskih organizacija u
Kanadi.
Na sadasnjoj politickoj
sceni pojavljuju se i vojni
diktatori koji ce zvanidno
posetiti Washington pa бак i
takvi kao sto je general
Banzer ciji rezim u Boliviji
Jos nije ni priznat od strane
S leva na desno: Svetislav Denic, Esma Redzepova
i Steva Teodosievski u redakciji "Masih novina"
nagradenl gromovitim aplauzlma...
Menjajudi stalno zemlje, I mesta
odrzavanja koncerata, Esma I an-sam- bl
Teodosievski su mnogo
doprineli reputaciji romske muzike
u svetu. Ali jedno njihovo puto-van- je
treba narodto istacl. Ono
ima istoriski znadaj za muzifcku
kulturu Roma. Bilo je to 1976.
godine u postojbini Roma, indij-sko- m
gradu Candigaru. Te godine
je odrian prvi festival romske
muzike i folklora, na koji se
prijavilo dvadeset 6est zemalja. U
tako jakoj konkurenciji, odato je
priznanje Esmi i ansamblu Teodo-sievski
za izvornost i lepotu
njihove interpretacije, kao naja-utenticni- je
romske muzike. Od
tadajeu готапо1обкот institutu u
Candigaru, u kome se inaCe veb
duzi niz godina sreduje dokumen-tacij- a
o romskoj kulturi i azbuci,
klasificirana i romska narodna
muzika. Objavljene su do sada tn
knjige romske azbuke. U prvoj
knjizi, u kojoj se moze proCitati i
ime Indire Gandi, upisano je da je
Esma Redzepova prva romska zena
koja je za javnost pevala na
romskom jeziku. A o torn [eziku,
Esma i Steva kazu da je u
Makedoniji, u prakticnoj upotrebi
sacuvano 6itavih 80% od izvornog
romskog jezika, kakav se govori i
piSe u Candigaru.
— Na6 zivot i ceo паб umetniCki
rad posvetili smo borbi za identifi-kacij- u
romske muzike i kulture.
Ovom izjavom Esma i Steva su dali
zavrSnl akcenat njihovoj umet-nick- oj
ispovesti, dopunjujuci:
— Da bi паб doprinos toj ideji
bio Sto svrsishodniji, radimo vec
dve godine na sredivanju doku-mentaci- je
sa naSih putovanja.
Kada se vratimo sa ove poslednje
velike tumeje, krajem godine,
skoncentrisacemo se na izdavanje
knjige o пабет zivotnom i umet-nifiko- m
putu, u koju ce biti
ukljufieno i svih dvadeset plo6a
naSih kornpozicija.
OSNIVANJA PALESTINSKE
VLADE UIZBJELGLiSTVU
Abu Dabi, — Palestinska
oslobodilafika organizacija
odbacuje prijedlog egipat-sko- g
predsjednika Anvara el
Sadata za osnivanje pale-stins- ke vlade u izbjegli§tvu,
izjavio je sluzbeni pred-stavn- ik
organizacije Abdel
Mohsen Abu Mejzer. Kako
javlja AFP, Mejzer je rekao
da ce palestinski narod i
dalje voditi borbu protiv
americke diplomatije. U
meduvremenu bivsi general
Alexander Haig poslao je
generala Vernon Waitersa,
bivseg zamenika seta CIA,
na turneju po latinsko-americki- m
zemijama da bi
od vojni hunti iznudio
pomoc za vojnu huntu u
Salvadoru.
Zatim su nas zamohli da ubele-zim- o
пабе utiske o njihovoj muzici
u malu knjigu sa crvenim koricama,
obja6njavaubi nam:
— Vec dvadeset pet godina
nosimo sobom ovakvu knjigu
Imamo ih nekoliko. Zabelezene
utiske o nama iz celog sveta
konsticemo kao dragocenu doku-mentaci- ju
za паби knjigu.
Pobudeni smo da spomenemo
joS jednu osobu sa kojom su Esma
i Steva doSii u паби redakciju.
Svetislava Deni6a, vlasnika
restorana "Kosovo" iz Chicaga,
umetniCki par nam je predstavio
kaosvog domacina. Ozarenog lika,
Denic nam je predusretljivo
objasnio njegovu ulogu u "ame-пбко- т
poglavlju" Esminog i Ste-vino- g
putovanja oko sveta:
— Prilikom moje poslednje
posete Jugoslaviji, upoznao sam
Esmu i Stevu u jednom malom
selu, u kome niko ne bi oCekivao
pnsustvo tako poznatih umetnika.
A oni su davali koncert "po svim
propisima" kao &o cine u najsve-daniji- m
dvoranama. Uz moje
obozavanje njihove muzike, ovo
saznanje o njima kao ljudima,
osvojilo me je potpuno, pa sam ih
zamolio da prilikom slede66 posete
атепбкот kontinentu budu moji
gosti, s tim Sto 6u ih pratiti na svim
njihovim putovanjima. Ta puto-vanja
su jedna originalnost ујбе
avanturistiCkog duha Esme i Steve.
Oni ne putuju stereotipno, vozo-vim- a,
avionima. Oni obilaze svet u
"ku6i na toCkovima" (iznajmljenom
treleru), po бети su poznati i u
Jugoslaviji.
Svima troma pozeleli smo sredan
nastavak ovog dugog, istrazivaC-ko- g,
avantunsti6kog, artisti6kog i
humanistiikog obilaienja zemalja,
gradova i sela...
KATARINA KOSTlC
OKO
Izraela sve dok ponovno ne
dobijesvoja legitimnaprava.
On je, medutim, dodao da bi
PLO pistala na osnivanje
privremene vlade "samo pod
uvjetom da takvo rjesenje
koristi borbi palestinskog
naroda protiv Izraela".
Istodobno AFP javlja iz
Jeruzalema da je i izraelski
premijer Menahem Begin
izazio neslaganje sa Sada-tovi- m
prijedlogom o pale-stinsk- oj
vladi u izbjegliStvu,
isti6u6i da bi protiv takvog
prijedioga vjerojatno bila i
nova атепбка administra-cija.
I ministar vanjskih
poslova Izraela Jozef Burg
odbaciojenedavno prijedlog
egipatskog Predsjednika s
obrazlozenjem da bi se osni-vanje
takve vlade kosilo s
kempdejvidskim sporazu-mim- a.