Nase Novine, September 08, 1982

              2-- NASE NOVINE, July 14, 1982.
OBAVESTENJE
O "NaSim novinama" govori se na
raznim mestima, i u raznim povodi-m- a.
To je razumljivo. One izrazava-j- u
teznje i deznje, brige i sumnje,
zelje i nade, radosti i tuge svojih
ditalaca, koji se nalaze, uglavnom,
na Severnoameridkom kontinentu,
ali live u drugim zemljama
evropskog, afridkog i latinskoame-ridko- g
kontinenta. One stizu do
pojedinaca, u razne ustanove i
biblioteke, kioske i arhive.
Neki o "NaSim novinama" govore
maliciozno i klevetnidki. I to je
razumljivo. U velikim dimenzijama
iseljeniStva neki ne mogu da
priznaju i pravilno ocene ulogu i
znadaj "Nas'ih novina". Mozda se i
boje da 6e one zaseniti, umanjiti
znadaj nekog pojedinca Hi organi-zacij- e.
Pripisuje se natem listu
neka tajanstvenost, da stojimo.iza
neke organizacije ali to krijemo.
Opet izjavljujemo da "NaSe
novine" stoje otvoreno i jasno na
stanoviStu da na§i ljudi i zene
imaju pravo da se organizuju u one
i onakve organizacije kakve oni
zele: zavidajne, nacionalne, pot-pom- e,
zanatske, politidke, verske i
da im niko to pravo ne moze
osporavati. "Nate novine" 6e i u
budude podsticati nate ljude i iene
da se udruluju i da zajednidki
urade Sto vite za bolje uslove
Нбпод i dru&tvenog zivota," da ne
gute ved da razvijaju osedanja
prema zajedniStvu ovde i prema
zajednidkoj zemlji Jugoslaviji.
Mi 6vrsto verujemo da se na delu
najbolje dokazuju osedanja i name-r- e
i pojedinaca i organizacija. Ako
neka osnovana organizacija ne
uspe to znadi da, iz raznoraznih
razloga, nije prihvadena od nateg
zivlja u doseljenis'tvu.
"Nate novine" ne osnivaju nikak-v- e
organizacije. One stoje na
raspolozenju i spremne su da
pomognu svaku organizaciju koja
je jugoslovenskog karaktera i koja
nije protiv zajedni&tva jugosloven-ski- h
naroda i narodnosti.
Sve $to "Nate novine" dine to se
zna jer to u njima i pite. One su
javno glasilo svih Jugoslovena na
Severnoameridkom kontinentu i
kao takve objavljuju besplatno sve
oglase, izveStaje, sabirne liste,
donete odluke, proglase i sve
ostalo §to neka druStvena organi-zacija
zeli da iznese na javnost.
Zato su se one i odrzale preko 50
godina a sa tim sebi pribavile
najbolju potvrdu o opravdanosti
postojanja i potrebe ba$ ovog i
ovakvog lista za Jugoslovene.
Hyjgi
Pod tim nazivom su veoma pozna-t- i
ovdaSnjoj javnosti protivnici Jugo-slavij- e
koji su svoj ved istroSeni
naziv ustaSe, promenili u savremeni-j- i
i prilagodljiviji naziv hrvatski
nacionalisti mada im je pravo ime
kriminalci.
4. juli je Dan nezavisnosti Ameri-k- e
i Amerika ga slavi kao svoj
najve6i praznik. Ovaj 4. juli osvanuo
je u znaku slavlja vatrometa i
odmora. Lepo vreme izmamilo je
vedinu sveta u parkove.na paie i na
razne lokalne proslave. "Hrvatski"
nacionalistifiki radio program orga-nizira- o
je ove godine piknik u dast 4.
jula, mnogi su otiSli na taj piknik na
janjetinu i na videnje ne znajudi da
cetog istog jutra prijatelji organiza-tor- a
koji taj piknik organizuje posta-vi- ti
dve bombe — jednu ispred
Jugoslovenskog aerot ran s porta na
uglu 51. ulice i 5-aveni-je
baS preko
puta St. Patrick Cathedral, znajudi
da 6e tu u jutarnjim dasovima biti
veliki broj naroda.
Zahvaljujudi sretnoj okolnosti da
je bombu primetio jedan sluzbenik
Juznoafridke avionske linije i odmah
obavestio policajca koji je pozvao
specijalno odelenje policije koje se
bori protiv terorizma da ukloni
bombu,tejetako policijskom efikas-noSd- u
bomba uklonjena bez posle-dic- a.
Druga bomba podmetnuta pod
prozore Travel agencije Frlan u
Astoriji, eksplodirala je razbivSi pola
agencije i okolne automobile. Tele-vizi- ja
je to odmah kao senzaciju
objavila u ve6ernjim satima a 5. jula
sve novine donose izveStaje o tome.
Svi izveStadi kao i komentatori se
slazu da je ovo bombardovanje
izvedeno na praznik Nezavisnosti
kao odgovor pravosudu koje je
osudilo 6 "hrvatskih" nacionalista
na dugogodiSnju robiju za ranije
podinjena teroristidka nedela.
Zadnji teroristidki napad bio je
izvrSen na Jugobanku, ovoga puta
napad je izvrSen na J AT, verovatno
zato Sto mnogo naroda putuje u
Jugoslaviju. Agencija Frlan je priva-tn- a
agencija diji je vlasnik Anton
Frlan, otac dvoje dece i sam Hrvat.
Ona je smeStena u Astoriji gde zivi
ogroman broj familija iz Hrvatske
odnosno Jugoslavije. (90% putnika
koji idu preko ove agencije su
Hrvati) i verovatno su teroristi zeleli
da uplaSe narod i samoga viasnika
agencije ovim bombardovanjem. Po-seb- na
je prida Anton Frlan, vlasnik
agencije, koga su do sada pet puta
napadali.dak je jedanput sa tri metka
Published every Wednesday by: YUGOSLAV CANADIAN PUBLISHERS INC.,
119 Spadlna Ave., Toronto, Ont. M5V 2L1. Telefon: 593-502- 5
IZDAVACKI SAVET: Mlloi Grubid, Vojin Grbld, Josip Kovatid, Stanko Muideka,
Milena Bolid, htca JuriSid, Ana Durovid, Lepa Rajnovid, Borislav Neikovld,
Rozallja Dlvjakovic, Duro Maljkovid, Ivan Prlbanid, Mile Baljak, lllja Bubalo, Pavao
Radmanid, Boia Pavkovid, Ostoja Kovaievid, Viktor Arar, DuSan Stanar, Milijan
PeUovic, John Severinski, Luis Gregurac, Mato SiauS, Martin Karavanld, Paul
КибМб, Ivan Boban, Peko Dmltrovid, Millca Miuchln, A.Geilach, Leo Baclch.
REDAKCIJSKI KOLEGIJUM: Vladislav Gacid (Glavnl I odgovornl urednlk),
Stjepan MloSii (druStveno-polltttk- a pltanja), Danhl Plxlades (druStvena pllanja I
knjlievnost), Kalarina Kostid (poezlja I aktuelneteme). Jelena Gavrilovtd (literature
I umetnost za decu), BoSko Mladonovid, Anka Noilnid.
STALNI DOPISNICI: Duian Putnik (Chicago), Margaret Stardevid (Los Angeles),
Bolo Spadek (New York), Frank. Fudurid (Vancouver), Josip Stanid — Stanlos
(Rim, Itallja), Dario TapSanji (Parlz, Francuska), Lepa Teotanovld (Remscheld,
Zap.Nemacka).
SPECIJALNI SARADNICI: Prol. Vladislav Tomovid (nauka I drufclvo), Prol. Ivan
Dolenc (Slovenska KoruSka I kulturna publlclstlka u Amerlcl), Anton Kostelac
(reportaze I price Iz Iseljenickog zlvota).
DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJE: Dr. Mirko Markovid, Luka Markovtd, Petar Kurtic,
Miloi Kordid, Aleksandar Cirid, Strahlnja Maletid, Novica Mllic.
FOTOREPORTERI: Srdan Bodid, Aron Koen, Jordan Vasiljevid. IZ JUGOSLAVI-JE:
M. Vasiljevid — LILO.
Subscription: $25.00 per year. (First Class Mail extra). Single copies 50 cents.
Advertising rates on request. Second class Mail Registration NO. 0378.
"Naio novine" Izlaze srijedom. Pretplata Iznosl $25.00 yodlsnje; pojedini
prlmjerak 50 centl. CJene oglasa na zahtjev. "NuSe novine" su nasljodnik.
"Jedlnstva", kome su prothodill lislovl: "Novostl", "Srpskl Glasnlk", "Edlnost",
"Slobodna Misao", "Pravda" i DortW, lio I 'Noiodnl Glasnlk" I drugl naprednl
llstovi koji su niu prethodlli u Sjodinonln Driavama.
Redakclja odgovara za nepotpisane maledjalo. Potpisani clancl Izrazavaju
mlsljenje autora. Dopisl se ne vracaju.
bio ranjen od jednog teroriste. On je
izjavio novinarima da 6e agencija da
nastavi sa redovnim poslovima bez
obzira na pretnje. Sigurno je da 6e
ga narod u tome podrzati kao Sto je
to 6inio i ranije.
Presuda njujorSkog suda izre6ena
Sestorici "hrvatskih" terorista krece
se od 20 do 40 godina robije. U
presudi izre6enoj гебепо je da se
presuduje teroristima a ne politi6koj
opoziciji na koju ima pravo svaki
gradanin Amerike.
Pokazalo se joS jednom da tero-risti
nastavljaju posao bez obzira na
strogost zakona, da izazivaju bez
obzira Sto 6e taj izazov negativno da
deluje i na njihove istomiSljenike
koji ih na ovaj ili onaj na6in
podstrekavaju protiv Jugoslavije.
Teroristi su svesni da samo terorom
mogu ustalasati javno mnjenje Ame-rike,
samo nisu svesni da taj teror
nailazi na osudu ovdaSnjeg javnog
mnjenja.
Polazimo od 6injenice da teroristi
spadaju u red kriminaiaca, posebno
ovde u ameri6kom druStvu koje
dozvoljava sve vrste opozicije protiv
svega i svadega, protiv Boga i
drzavnog predsednika,pado najnevi-niji- h
druStvenih miSljenja. Terori-za- m
nema svoga opravdanja. Godi-nam- a
je toririzam pod zaStitom
nacionalne opozicije bio pod nekom
vrstom zaStite.toboze kao da je izraz
gneva.pa je na taj na6in bio u velikoj
meri zaSticivan i tek kad je terorizam
t E3
IVEIIKAB
rBRITAJW
BELGIJA"- - KJ
V ,огГ7
l FRANCUSKA ,fr J 1Ж
--&£3±-r
SVCARSKAv_
fef, r
Г
'"
=iVK?VeBe
h, --(rumuniska
Radi se o plinovodu koji bi polazio
sa bogatih nalaziSta prirodnog plina
u Zapadnom Sibiru, dugog 5.500
kilometara i prolazio kroz Cehoslo-va6k- u
i Madarsku a zatim podmiri-va- o
Austriju, Zapadnu Nemadku,
Francusku, Italiju, Holandiju i Bel-gij- u.
U izgradnji plinovoda Zapadna
Nema6ka bi udestvovala sa 2 milijar-d- e,
Francuska sa 3,5 milijarde,
Holandija i Italija sa po 1 milijardu,
Belgija sa 800 i Japan sa 600 miliona
dolara.
Clanovi Evropske ekonomske za-jedni- ce
sve viSe osedaju pritisak
Washingtonazbog poslova koje zele
zakljuditi sa Sovjetskim Savezom.
Glavni prigov.or Washington pos-tavl- ja
po logici Reaganove adminis-tracij- e
da 6e vezivanje Zapadne
Evrope sa sibirskim plinom oslabiti
zavisnost NATO pakta od атепбке
nafte sa Srednjeg istoka.
Pored ovoga Washington nudi
Evropi i energetsku alternativu sa
ugljom, sinteti6kim gorivima, nukle--
ч
udario na osnovna ljudska prava,na
zivot i rad„oStro mu se stalo na put
Sto dokazuje i presuda njujorSkog
suda izre6ena pre dve nedelje.
NaS narod koji je godinama ovde
bio uznemiravan sazadovoljstvom je
pozdravio strogu presudu izrecenu
teroristima (od 20 do 40 godina
zatvora) u nadi da 6e ved jednom
terorizam prestati. Nadamo se da ce
i oni koji podrzavaju razne protuju-goslavens- ke
struje dici ruke uvidevSi
da terorizam nije niSta drugo do
obi6an kriminal.
Kako se moze razumeti terorizam
u zemlji gde su dozvoljeni svi oblici
opozicije, nego kao slepilo u koje
zapadaju vedinom mladi ljudi skloni
nasilju pod uticajem starijih iskus-ni- h
kriminaiaca? Ti mladi nasilnici
od kojih se regrutuju teroristi,obi6no
posle ispaStaju na dugovefinim robi-jama.- sa
laznim uverenjem da su
izvrSili herojska dela.
Oni koji su ih tamo naputili
svojom propagandom kroz razne
legalne politiCke forume, akademije
pa 6ak i pojedine crkve (nazalost)
nastavide i dalje sateranjem zabluda
i poneki 6e i uzivati u taroristiCkim
egzebicijama,poSto to na svojoj kozi
пебе osetiti. Oni de i dalje ponavljati
stalnu potrebu borbe protiv zemlje u
kojoj su rodeni i odhranjeni.
Nije ovo kraj teroristifike aktivnos-ti- ,
mada smo na dobrom putu da se
terorizam iskoreni.
Boza Spacek
fl.ift'ofyoyo moreV
1
SSSR X „:is ft.,
WJlU4, &П Q K"n
Жач
'y&
Colj ihinsk
arna goriva i razvoj plinskih nalaziS-ta
u Nigeriji ili NorveSkoj.
Medutim, Washington nije uspeo
odvratiti zapadnoevropske poslovne
krugove od sibirskog projekta pa se
dogodilo da su se ved dve americke
firme, General Electric i Caterpiller
Tractor ukljudile u posao.
Detant koji su Sovjeti i druge
evropske zemlje podrzavali na pre-govori- ma
u Helsinkiu ipak se ostva-ruj-e
i zbog privrednih interesa koji
ne mogu da sluSaju i da se
poistovecuju sa politidkim i ideo-loSki- m
interesima.nekih finansijskih
krugova SAD.
Najveci posao 20. veka garantuje,
ukoliko Reaganova administracija
ne izgubi glavu, nove korake u
detantu i mimodopskoj saradnji
evropskih drzava na ekonomskom
polju.
Svi prigovori Reaganove adminis-tracij- e
ved su odbadeni i sada se
samo postavlja pitanje da li de
Washington mirno gledati kako tede
saradnja sa Sovjetskim Savezom na
obostranu korist.