Nase Novine, October 03, 1985

              i TBStfJ Ш iS." II 4
4. %K
51
w . fl
ffi ,,, yfe14 'v --' v.;1 .'"¥ -- ;.(," iwlik :''
' ' '' .
,
L -- It, ' . ,
Г
1931
Ifc- - L .
'.И 4 вД .B .1 4! И 1985
т?
VOL., 54, NO. 31 (662) THURSDAY, AUGUST 22, 1985
—i— —i hi — — — mi. ,
, „, , ,., i-H-Bp-pWWUWu-
UtL.i.
IANABSK0 JUGOSLOYMSKI DAN
Dva Kanadsko-jugoslovensk- a dana
odrzana su ove godine. Pretnja da ce
se odrzavati dva Kanadsko-jugoslovensk- a dana odavno je prisutna.
Treba reci da je nekada, kada nije
bilo raznih jugoslovenskih organiza-cija- ,
proslavu Kanadsko-jugosloven-sko- g dana obavljala jedna organiza-cij- a "Bratstvo i jedinstvo" na farmi
majora Jonesa. Kasnije su se formi-ral- e
i druge organizacije: Jugosloven-sk- i
sportski klub u Kitcheneru, Jugo-slovens- ki klub u Londonu i Jugoslo-vens- ki sportski klub u Oshawi. Udru-zenj- e
Crnogorskih iseljenika "Crna
Gora", Islamska bratska zajednico
Muslimana u Torontu, Udruzenje
zena "Majka i dete", Jugoslovenski
klub u Hamiltonu i mnogi drugi klu-bo- vi
i udruzenja "Sloga", "Iskra",
"Desanka Maksimovic", "Slovenija",
"Bled", "Nikola Tesla" i drugi. For-miran- o je bilo "Vece jugoslovenskih
drustava i klubova" u kome je bilo
zastupljeno, u zenitu, 32 razlicite or-ganizacije
skoro svih narodnosti iz
Jugoslavije. Tadasnje rukovodstvo
"Bratstvo i jedinstvo" gledalo je na
"Vece" kao na nekog suparnika jer
su, najadnoj strani, bili.kivni sto su
iz njihove organizacije izasli Crno-gor- ci
i Muslimani, a na drugoj strani
smatrali su da sve te novostvorene or-ganizacije
treba da budu pod njiho-vi- m uplivom i kontrolom. Kada su se
sva udruzenja i klubovi slozili da "Ve-ce"
treba da preuzme na sebe pro-slavu
Kanadsko-jugoslovensko- g da-na,
odnosno da se proslavi pristupi
zajednicki "Bratstvo i jedinstvo" se
usprotivilo i sa sobom povuklo neko-lik- o organizacija. Tako je proslavljen
jos jedan Kanadsko-jugoslovens- ki dan u okviru "Bratstva i jedinstva" i
jos sedam organizacija. Ali tim je us-tanovlj- en i presedan. Osam organiza-cija
zajednicki su proslavili zajed-nicki
dan.
Iduce godine "Vece jugoslovenskih
udruzenja i klubova", da bi sprecilo
medusobna glozenja, predlaze da se
osnuje "Odbor za proslavu Kanadsko-jugoslovensko- g dana" koji ce se birati
svake godine. Od samog podetka "Od-bor"
nije imao punu podrsku ni orga
nizacija ni pojedinaca koji su bili
zainteresovani za neku licnu korist
od tih proslava. Zbog mesanja sa
strane i medusobnog glozenja medu
organizacijama iz "Odbora za prosla-vu"
odlazili su sposobni i pozrtvovani
ljudi. Odbor se suzio na nekoliko or-ganizacija
medu kojima je bilo i
"Bratstvo i jedinstvo", ali sada je ova
organizacija pod vodstvom Nikole Ca-jic- a
vec imala u partnerstvu sa Udru-zenje- m crnogorskih iseljenika "Crna
Gora" i zemljiste koje nazivaju "Jugo-slovenski
rekreacioni centar". Dalja
sudbina proslave K.J.D. je poznata
skoro svima.
Nikola Cajic u ime svoje organiza-cije
poziva na proslavu JKD sve orga-nizacije
pod uslovima koje on diktira.
Odbori za proslavu K.J.D. jos se bi-ra- ju
i nastoje da dode do nekog spo-razum- a.
Medutim, sa njim je vec teze
i teze saradivati. On podnosi sudsku
tuzbu protiv Odbora za proslavu
K.J.D. koju posle po nagovoru svih or-ganizacija
povlaci pod uslovom da
Odbor za proslavu plati sudske tro-skov- e.
Prosle 1984. godine "Odbor za pro- slavu K.J.D." nije hteo da se ponovo
povlaci po sudovima pa je prepustio
proslavu Nikoli Cajicu da ne bi doslo
do dve proslave Kanadsko-jugoslovensko- g dana.
Ove godine "Odbor za proslavu
KJD" priredio je proslavu iako je Ca-jic
organizovao proslavu nedelju
dana ranije.
Cajic je ponovo tuzio "Odbor za pro- slavu KJD" odnosno Vukasina Pesu-kic- a
i Sulejmana Becukica a ovog
puta i "Nase novine" zato sto su obja-vil- e
njihove clanke. On se sudi i sa
svojim partnerima Udruzenjem
"Crna Gora" kao i sa Ivanom Kovacem
koji ga je dugo podrzavao u tome da
samo "Bratstvo i jedinstvo" ima pravo
na proslavu Kanadsko-jugoslovensko- g dana.
Mi smo od samog pocetka bili protiv
svih manipulacija sa proslavom
K.J.D. i protiv privatizacije tih pros- -
(Nastavak na strani 4)
HBHBnB --w ~
YUGOSLAV WEEKLY COMMUNITY NEWSPAPER
ZA KOGA.
Jugoslovenski (srpski) umetnik, no-vin- ar i pisac, Moma Kapor nalazio se
nedavno medu nama iseljenicima iz
Jugoslavije u svojstvu predavada o novinarstvu i literaturi, oblasti koje
bi po njegovom ispoljenom misljenju,
morali tretirati samo dobro i pozitiv-no-.
On bi, ako bi mogao, pokrenuo no-vi- ne koje pi§u samo dobre vesti, koje
ne bi donosile nista lose o svetu, nego bi se bavile sitnim, dobrim stvarima
i zaboravile na zla.
Centralna teza predavanja Mome
Kapora je bila da pisac ne sme biti
ideolog, jer je on samo svedok do-gadaj- a, a ideologija je losa stvar sa
kojom on ne zeli da se bavi. Da li je
to bas tako?
Nase je ubedenje da se Moma Ka-por
"otima" od ideologije na kojoj je
! Вн
- A.s '
dopisnik koji je bio Novom nam
koja da se i tamo zna cetnidkom na bio i
S desna na levo: Bora Draga-sevi- c narodne u urednikdetnid-ko- g radiospiker i
6asa "§umadija", Moma i Dorde Radonic.
stvorena danasnja Jugoslavia.
On je protiv ideologije na kojoj Ju- goslavia danas podiva, on je i protiv
danaSnjeg drzavnog ustrojstva Jugo-slavije
i ne istupajuci otvoreno, on je
protiv ravnopravnosti i bratstva i je- dinstva jugoslovenskih
Da li je ovo isuvise slobodna tvr-dnj- a?
Navescemo reci Mome Kapora,
na pitanje o njegovom stricu,
Cedi Kaporu: "To je moj stric, veoma
ali sa njime se ne moze
razgovarati jer on pripada ideologiji
iz koje se ne moze izvuci. On je
stvarao danasnji sistem i od
toga se ne moze osloboditi. Ja taj si-ste- m i drzavu nisam stvarao, te ne
snosim odgovornost niti obavezu
prema njoj."
Ovo bi trebalo da zna6i da je Moma
Slobodan umetnik i pisac i ne
odgovara nikom za reci dela.
Dakle opet na nas kontinent dolaze
mesije da nas pozovu, u ime njihovih
talenata da izademo na pravi a
oni su u reakcionarnim organiza-cijama
da ostanu na "pravom putu".
JoS davno, za proSlog rata,
vrsljao je medu jugoslovenskim ise-ljenicima
"veliki srpski pesnik" Du-ci- c, kojeg je Moma Kapor prepo-ruciva- o
usputno, ali, kao i mnogi u
JduagjoeslJaovvijain, zDaub6oidravbiioo idzaranziatpi osmrpesnkei
fa§ist i da je bio protiv ideologije koju
je usvojio Ceda stric Momin.
Sva tri dosadasnja predavaca u
"Srpskoj nacionalnoj akademiji",Do- -
VRSLsJA
Jlmt4JMjL
brica Cosic, Arsa Jovanovid i sada
Moma Kapor, su se nevesti i
naivni po pitanju politicke orijenta-cij- e "Srpske nacionalne akademije".
Prva dvojica nisu isticali imena ruko-vodilac- a
ove sovinistiSke orga- nizacije u Kanadi, ali Moma Kapor
je, uzvracajudi na pozdrav predsed-nik- u Nikoli Pa§icu, rekao kako on zali
da propada kuca njegovog dede u
Beogradu pored koje on prolazi cesto
puta.
I dok su prva dvojica (Dobrica Cosic
i Arsa Jovanovic) preko "Srpske na- cionalne akademije" govorili o knji-zevnos- ti
i filmu "izabranog naroda",
Moma Kapor je bio maltene i glavni
govornik na cetnicko-ljoticevsko- m pikniku u Niagara Falss-u- . Da nisu
6etnicki organizatori ranije pripre- -
ШшнН9вНННВНННННН1''' 'Зш"
шМВкЧЕ1мвВвВвЗвВШШа1Шкаж
Na§ u Sadu doneo je ovu fotografiju
potvrduje o pikniku kom je
Moma Kapor. Zivko Apic (pod Sajkadom),
predsednik "Srpske odbrane" Kanadi,
mesednika "Glas kanadskih Srba", suvlasnik radio
Kapor
naroda.
od-gov- or
posten 6ovek,
ak-tivn- o
Kapor
ili
put,
koji
vreme
nam
Kapor,
pravili
srpske
mili jadnog "prestolonaslednika"
Aleksandra Karadordevida, domacin
Momin, Zivko Apid, mogao bi ga pre-poruc- iti
za glavnog govornika. Ne
znamo ko ne bi pristao na ovu ponu-du- :
cetnici ili Moma Kapor.
Zivko Api6 je uvoznik knjiga iz Ju-goslavije.
Prodpje ih uglavnom, bi-blioteka-ma
u Kanadi i SAD, ali i po
raznim priredbama. Dovija se na sve
strane; osniva preduzeda "Yugoslavi-ca"- ,
"Croatica", predstavnik je 6et-nicko-dilasovs-kog
magazina "Nasa
rec", odlazi u Jugoslaviju i pregovara
sa Milovanom Dilasom za ekskluzivno
izdanje sabranih dela itd. Dolazi na
priredbe jugoslovenskih organiza-cija
i tu nam nudi i ispod stola izvlacl
"zabranjene knjige" Dilasa, Doga i
drugih ali na cetnickim priredbama
prodaje samo one koje cetnici odo-bravaj- u.
On je kao dpmacin Mome Ka-pora
doveo ovog pisca i na detnicki
piknik (tog istog dana odrzanje jedan
Jugoslovensko-kanadsk- i dan) i u na-cionalistic- ku "Srpsku nacionalnu
akademiju" koju predvode Nikola
Pasid i Sofija Skoric.
"Srpska nacionalna akademija"
osnovana je sa svrhom da se povezuje
i saraduje sa sprskim piscima neza-dovoljni- m
sa komunistickom upra-vo- m
u Jugoslaviji i da njihova dela
siri medu srpskim nacionalistima. Do
su izdali pisma Mese Selimovi6a
(koga prisvajaju kao srpskognaciona- -
(Nastavak na strani 2)