Nase Novine, May 10, 1978

              олшшашшш
ј ,,ЈНШ', hivmiiii' -- м';- i
i
'
i j i
' ',. mi in" н ч'
i , .
ШШш--
&
ш
IMИI
н
.#
1I
I
I
it
мк
.л
if. '- -
1
V
I
IIf.!
______ '
BE
06 "So bTJ If T? ' em ten
&. Til at - i. l—i PiSe:
Njegova zlvotha I UmetnlCka biografija
bogate su skoro kollko jedan Istoriskl
period. U njuje utkano pedeset nemirnlh
god Ina politifiklh i 30cljalnlh . prevlranja
u Amerlcl I u JugoslaviJI; jedan svetskl
rad sa svlm njegovim uzroclma I "pos-ledlca- ma
u obe zemlje. Radulovl6 jo rat
doiiveo, u njeniu Ucestvoyao I svoja preiiv--
Ijavanja t зебапЈа" belezio na- - sllkarskom
platnu "
Savo Radulqylc je roden 27. januara
1911. godlne u Gornjem f?olju kod Nlk5l6a
— Cma Gpra. Posle pryog syetskog rata,
kao detak otISao Je u SJe- -'
dinjene Driave svom ocu I tamp ostao.
Робео je da llllnolsa
kada Je Imao tek Sesnaest godlna;
ne samo da je
I to 8tvarala6kl", kako je za
njega rekao Louis Adaml6, уеб je on i kao
H6nost prava riznica uspomena na znacaj-n- e
dogadaje I poznate MCnostl koje su u
toku proteklih pedeset godina na syetskoj,
атеНбкој i jugoslovenskoj Jstorlskbj i kul-turn- oj
pozornlcNmale neke svoje ujoge.
Samo belezenje Saylnlh. secanjana te Нб-no- sti
ispunilo bl ppdebelu knJlgu.,Zato Je
veliki dozivljaj provodlti-vrerri- e u-Radulo-vi6e-v'om
ateljeu u srcu Manhatana u New
Yorku.
Iz mojlh belezaka navescu, pre svega,
ona Savlna secarija koja su vozana za tedka
vremena hjegove mladosti, za rad u rudnl-k- u,
беНбапата, za glad I besposllcu. 0
' tome 6e voletl da cltaju pionlrl napredne
etampe kojl su u torn perlodu drugovall sa
Savom.
— Oduvek sam bio proleter, робео je
Sava svoju prlcu, — borio se za radnl6ka
prava. Kao rudar otiSao sam na dtrajk i
izgubio posao posle trl godlne rada. U De- -
troitu, gdesam se potom zaposllo, u fabri- -
cl za pravljenje leda, radio sam od 11 do 14
sati, поби, Jer unija јоб nlje postojala. Clm - se formlrao CIO (Congres of Industrial
Organisation) рг!к1јиб1о sam se najvecem
organlzatoru automobllskih radnika Wal- -
teru Reuteru. Zbog aktlvnostl, izgubio sam
posao. Робао sam, zatlm, kod Forda, da
"oprobam sre6u". гобИ. bismo u 5-- 6 базо- -
; ya popodne I бека1Ци.Пп)ј1, da nas prime za
; sutradan - u8 6asova. Fordova poilclja
t.Ut STANAK. GRNE, GORE
X~
t
"
шfптшv11жвn жа c fifi$n
Katarina Kosti6
deseto'gpdiSnjI
radluugljenokoplma
Sayo.Baduloyjc "umetnlk--dpkumentat- or
и JUAi AlV и_Л1 уИУ wl W ШшЈШЈ
nas je tukla po glavl da Izademo Iz linije.
Ova kompanlja jo р1аба1а ne§to vISe da bl
slomlla unlje.
Iz ratnog perjoda, kojl je prebogat зеба-njlm- a,
zadrza6omo so naonlma koja su
vezana za Radulovl6eve susrete sa Loul-so- m
Adaml6om I Nlkolom Teslom.
— Borili 8mo se svlm snagama da Istlna
o narodnoo8lbbodlla6koJ borbi u Jugoslav-iJI
prodre u атогјб.ки Javnost. To Je bllo
jako tefiko, Jer su RutH' Mitchell, njen brat I
joS heki; bill pladenl protagonist! od strane
Fotl6a; I kralja prptly nove Jugoslavlje.
Zna6ajni I zasluznl borac za aflrmaclju
letlne o JugoslaviJI, , bio Je Louis Adaml6%
NJegovo pero je bllo'mo6no I njegov utlcaf
veoma veliki. Znao Je da djeluje I svojom
pojavom: korpulentan, lljep" боујек, Izvr- -.
stan govornlk. Inaie, Adaml6 je odlgreo
гпабаЈпи ulogu u mom .umjetnlckom raz-voj- u.
On Je bio vlzlpnar moje umjetnieke
karljere u Amerlcl.
Evo cltata Iz llkovnog prikaza RadubvT-6evo-g
defa koje je Loul8rAdaml5 naplsao
1940. godlne. - i
— U toku dve decenlje, kollkd je bio u
Amerlcl, od kojih desot godlna proveo u
rudnlclma llllnolsa I боНбапата I fabrlka-m- a
Mlchlgana, on so робео divlti flzlfikoj
pozadlnl na kojoj se атег1бк1 narod kretao:
proetranstva zemlje, gigantska Industrlja,
ogromna preduzeda. On je shvatlo, medu-tl- m, da amerlkatvarnost nlje dovoljna za
stvaranjo amerl6ke umetnosti.
Kao vodlna onlh kojl stoje u gomlll I pos- - ..-matr-aju
buldp2er u radu, most, ulicu III
oblakbder, Radulovid je bio zanet lepotom
snaznog ritma kojlmse odvlja rad u mno-gi- m
naSIm fabrlkama. All on je bio svos-ta- n
da zamleao umetnlka o lepoti I dosto-janstveno- stl
rada, mora" da prodre dubljo
od tog paslvnog dlvljonja. Ako to nlje, nje- - --
govo stvaranjo, bl bllo- - fotografskb, a ne
Interpretatlyno. ,
On je podeo.da posmatra sa vide paznje I
da prldajo ve6u vrednost snagama koje.su
pokretale ljude kojo je sretao. Danas ve6l-n- a
Radulovldevih sllka prodstavljaju svar-n- o
Iskustvo I kada sllka napregnuto (Ico
rudara, ill napete mISIco Иуаба беИка, on
prodlre u-njln-ovu
bit, Jer ne samo da Ih-posm- atra,
on In i овеба. On je bio jedan od
ШИШШ'Ш№1шБ чШт - ЗВД1.- -
' .♦..!
'Ш{ГЖШЈ& ''ШЈШ
Г: : . h4k; '. &v . V; ЈНЗ
V'-i-V .г:г'%.У7;Ж1и,¥л?ет;лвЈг,г+1-л- . iw шв
"'.. ' mniiiPi 1 i mi v. шшшшшш
njlh; njlhove brlge bllo su njegove I u
evojlm lutanjlma on jo nazreo snago koJex
рокгеби to6kove Amerlke...
Radulovl6evo shvatanje Amerlke, stvar
spoznaje u razvoju, he nagonl ga na геба-van- je
sdcljalnih, ekonomskih, kulturnlh
problema koje on tako zlvo osvetljava kroz
svoje slike, vec Ispravno pokazujo sam
problem. Rad u беНбапата pod kojl m se-- 4
loml Ijudeko telo, glad no I uplaSeno dote
— eve Je to deo Istlne nafieg doba, on to
vldl, njegpya'je duznbst kao umetnlka da
do najveceg razumevanja ,
Izrazl tu ece'nu. On Je
i to stvarala6kl.
Veliki doprinos aflrmaclji Istine o Jugo-8loven8k- im
partizanima u6lnlo je i Nikola
Tesla. On je naplsao za americke novlne
nekollko tekstova o" JugoslaviJI.
Radulovi6 je zatlm detaljno oplsab
uslove pod kojlma se upoznao sa Nlkolom
Teslomi
— Kada Je rat izblo, zivio sam u St.
Louis, — Missouri. Prljavlo sam se odmah
1941. godlne u vojeku. Prlmljen earn I
poslat na trenlng u Colorado, to je trajalo
oko godlnu dana. Bio sam mlad, hrabar i
patrlota. Tada su vodono vellke borbe u
Rusijl. Ja sam bio odredon da objasnlm
borbe rusklh i drug I h slovonsklh vojnlka i
' zato su ml davali da pogledam eve novlne u
пабет dtabu. U Washlngtonu sam naime-nova- n
za Official War Department Combat
Artist,, 6to Je zvanje vojnog reportera.
Prelistavaju6i poduznostl razne llstove,
naldem u "New York Tlmes"--u na б!апак
Nlkole tesle, u kome se obja6njava da
borbu za oslobodenje zemlje ne yodl Draza
' Mihallovi6, ve6 partlzahl na бе!иша Tltom.
Ja sam to qbjasnio mojlm vojnlclma, a
NlkollTesll ,sam naplsao plsmb ..o tome
kako озјебат da 6e mo dlvizlja brzo poslati
u pblast Atlantika i da bjh volio da ga torn
prilikpm posjetim I nap'ravim njegov port-re- t, jesja ml je odgovorld pptvrdnqi Bllo Je
to 1 942 godlne. On jo tada stanovao u sobl
na sedamnaestom spratu hotela "New Yor-ker".
Kada sam zakucao na vrata to-sobe- ,
odazvao mi se slab, stara6kl glas, na
engleskom: "Who Is that"?
Роб№ sam mu so predstavid, Tesla je
rekao na пабет Jeziku: ,
— Ja ovdo lezlm sam, ne mogu. da se
dignem da tl otvorlm vrata. Dodl sutra
ujutru, u 10 6asova. Jedna stara zona koja,
mo pazl, otvorl6e tl..
Sutradan u navedono vreme, bio sam u
TosllnoJ sobl. Stara zona koja mi Jeotvorlla
vrata, pompgla Je da malp podlgnemo veil- - "
kog поибпЈка na jastuk, kako blh ga mo-ga- o
Qitkatl. Bio Je. ilv'l. !еб, same kostl I.
kozaiv
Sedeo jo tako. uzdlghut oko pola sata, I
рНбао polako dok sam ga.slikao. Zatlm je
rekao; — Slnkp, vise no mogu da izdrzim.
Sje6am seVzlvo, kao da sad gledam,
.! Te8llne'sobe I syakog4 njegoVog pokreta I
Izgovorene rijeci. Mall krevet na Kome je
тшшашмшва
1.тап'!.,1М1иг?шш''с.,ЈГ1У1,,шшшш1ШШ1ШШшшшшшшшвшшвшшшшшшвШ1шшшшш тштшкгмтхшшШг';
шШШШШМ
PORTRETI
МШШШШШШШЖШЖ..
stepena'syog
umetnlk-dokumenta-t- or,
- - .ШВВПШш i ШШш
.
leiaoj mail sto, knjige i jedan radio za
"long distance" — to je bilo sve.
Рг1бао je-n- a naSem jeziku 6isto, lepo,
imao je neke роеПбпе izreke. On je znao da
sam ja Iz Crne Gore, a njegova yelika Iju-ba- v
bio je NjegoS.
Na stolu je bio otvoren radio, a na pro-zor- u
golubovl. 2ena otvorl prozor I golubo-v- l
uieteSe u sobu. Tesla Ih Je zvao Imenl-m- a:
Marko, Lazar, ltd. Onl su sletall na
njegoyu тгбауи ruku I Iz nje Jell hleb. 06I-gledno- je Tesla sa6uvao svoju navlku da
hranl g'olubove јоб iz vremena kada Je odla-zi- o
u poznate Setnje po parku.
Poslednje геб) vellkog naudnlka ирибе-n- e
menl, bile su:
— Sinko, IdeS u vatru, pazl se.
Cetiri meseca posle tog dogadaja bio
sam u AI2iru, kada sam pro6itao u атег1б-ko- m
vojnom llstu da je Tesla umro. Izadla
je.l mala biografija p njemu, u kojoj Je,
izmedu ostalog, navedeno da Je bio patrlo-ta
za N.ovu Jugbslavlju.
Ne samo kao naudnik, vec I kao rodo- -
ljub, Nikola Tesla je bio velika InsplracIJa
za mono.
Slede6a se6anja Save Radulovl6a odnb-s- e
se' na vremenski period neposredno
posle Drugog svetskog rata, kada je
formlran Jugoslovenski klub~u New Yorku.
— To jo bllo 1946. godlne, prl6a umet-ni- k.
Klub se nalazio na 43. 1 9. ullcl. Ja sam
Isllkao veliki zid. Predstavljena jo tedka
industrlja kroz naslikane llkove jugoslo-venskl- h
radnika, Jer mlsllm da nlje bllo nl
Jedne gvozdene Slpke u Amerlcl б!јој izradl
nisu doprinjeli паб! ljudi. To djelo sam
nazvao: "Yugoslav contribution to Ameri-ca".
Medu likovlma radnika teSke Industrl-ja
bill su I portretl Nikole Teste I Louisa
Adami6a. Iza. glave Tesllne naslikao sam
gqneratore I motore, a u ruke Adarhtea
stavio sam knjigu. Za klub sam uradlo јоб
jednu sliku, pod nazivom "Bratstvo I jedln-stvo- ".
Ta sllka — stlsak ruku — sa6uvan
je. Izlozena Je stalno uKlubu pomoraca, u
17. ullcl. To Jepravomjestozanju — medu
mojlm drugovima Iz'tiri bumlh dana. Pos-ledhj- ih
godina se rijetko yidamo. Kad sam
u New yorku, vrijeme ugiavnom provodim
u mom studlju, All mi je veoma drago kada
me posjetl nekl od starlh 6lanova Pomor-sko-g
kluba: Toma Сиба, Leo Ваб!б, i drug!.
Onda рНбато o пабој proSldstl. Ml smo
bill pravl drugoyl, solldarni. Imali smo
vjeru Menl je radnl6ka klasa data put.
MofeSplsatl, 6ltati, all ako nljesi u.tome, u
borbi, ako, nljesi zlvio u vremenu depresl-J- e,
ne тогеб to shvatitl.
I u' umjetnl6kom svijetu bllo jo tako.
Zlvjell smo u zajednlci. Sve smo djelili. I
sve smo Izdrzall. Kad pomlsllm samo koll-ko
Je hrabra i pozrtvovana blla Mllena Sotra
— a uz to dobar umjetnlk. Blla je proga-njan- a,
kao i drug! kojl su vrijedili.
Ono za .Sto smo se ml borili pro 30-3- 5
godina: unlje, spcljalno oslguranje, danas
SVl kOri8timO, ;.;. i
Radulovi6 je spomenuo јоб dve гпабајпе
&Ш
'У"ЧК(
itit#n
ша !!i';;i.iV'.4J.;.;.i'II
?ш-:- у
1
I
?1
H
ч.