Nase Novine, December 02, 1981

              N. C.V I. ,,,' #i „v „ј.ц '. )f
"1ц '' £',н ' ' 4'ј Л 'V ' -- ) i
2- - NASE NOVINE, October 21, 1981 fetrdeset godina
JL jAIJLlJLl.lj J. La. OJJU I U
U Winnipegu je odrzana
konvencija Kanadske unije
javnih radnika (CUPE) koja
predstavlja 267.000 radnika
zaposlenih u opStinskim i
drzavnim sluzbama.
Na konvenciji pomo6u
iscrpnih diskusija ustanov-Ijen- o
je da protiv nasrtaja na
standard, poslove i budud-no- st
naroda od strane
monopola i njihovih pred-stavni- ka
u opStinama i vla-dam- a,
radnici nemaju veliki
izbor oruzja i sredstava za
borbu.
Jedino efikasno sredstvo i
oruzje za borbu radnika
jeste Strajk, a i to drzava
moze u svako doba da
osujeti i da neke radniCke
organizacije ili unije stavi
izvan zakona.
Na konvenciji usvojene su
rezolucije koje upuduju
radnike, clanove ove mnogo-brojn- e
unije, da organizuju
Sire i ef ikasnije Strajkove i da
upotrebljavaju nove vidove
organ izovanja otpora poslo-davcim- a
kao, na primer,
zakljuCavanje zgrada da bi
spre6ili ulaz politiiarima.
lako je Strajk najbolje
oruzje u rukama radnika,
politi6ari su ve6 naucili kako
da predstave javnosti situ-acij- u
kao da su nefuknkcio-nisanj- a
javnih sluzbi krivica
radnika, koji su na Strajku.
Poslodavci, opStinske i
drzavne agencije, mogu sada
da izdrze i duge Strajkove
radnika jer imaju veliki broj
birokrata kojima popunja-vaj- u
mesta, a tu doiazi i
automatizacija vodovoda i
drugih stanica za sakup-Ijanj- e
ili preCiScavanje vode i
u drugim objektima koja
pomaie da se posao otaljava
pomocu basova koji nisu u
unijama.
Otezavajuce za radnike na
Strajku je i to Sto drzavne
ustanove upotrebljavaju
Strajkbrekere, zatim sredstva
informacija i profesinalne
pregovara6e koje oni mogu
platiti bolje nego radni6ke
uniie. ODStine i vlade sve
sire upotrebljavaju privatne
kompanije za drzavne ili
opStinske sluzbe, kao Sto je
raznoSenje poStanskih
poSiljaka, sakupljanje sme6a
itd.
Neke drzavne ustanove i
prizeljkuju Strajkove jer na
taj na6in Stede pare ne
izdajudi radnicima plate.
Na konvenciji usvojeno je
nadelo da 1700 unijskih
lokala pregovara sa poslo-davcim- a
u ve6im grupama i
da koordiniraju njihove
pregovore sa drugim uni-jama,
a narocito tamo gde su
poslovi sli6ni ili se dopunju-j- u
i gde rade za istog
poslodavca.
ViSestrani uticaj koji se
strajkom moze postici na
poslodavca je ogroman.
Mnogi mogu biti bez sluzbe
za sakupljanje smeca ali ako
u isto vreme njihova deca ne
idu u Skolu i ako se ne budu
vozili javnim prevoznim
sredstvima — u6inak 6e biti
daleko efikasniji. Jednom
гебји CUPE (The Canadian
Unio of Public Employees)
savetuje general ne Straj-kov- e.
CUPE takode savetuje da
se "razradi fiitava nova serija
dodatnih imaginativnih
metoda za Strajkove", uklju-6liju- ci
i Strajkove koji 6e
BOGATASKA VLADA
U govoru koga je odrzao na
konvenciji unije zidara u
Torontu, ameriiki senator
Edward Kennedy je kazao da
je Reaganova vtada nepri-jate- lj
radnika, a ameridki
senat najveci protivnik unija.
Reaganova vlada je "viada
bogataia, po bogatas'ima i
za bogataSa", rekao je Ken-nedy.
ГГТТИТГГЗ
Published every Wednesday by: YUGOSLAV CANADIAN PUBLISHERS
INC 10 St. Mary Street, Room 505 Mailing address: Box 522, Station,
F, Toronto. Ontario, M4Y 2L8 Telephone: (416) 961-80- 18
IZDAVACKI SAVET: MiloS Grubi6, Vojin Qrbl6, Joslp Kovaiic,
Stanko Mutdeka, Milena Boii6, Ivica JuriS6, Ana Outovlc, Lepa
Rajnovic, Borislav NeSkovii, Rozallia Dlvjakovii, Duro Malikovlc, Ivan
Prlbanld, Mile Baljak, lti}a Bubalo, Pavao Radmanld, Boia Pavletld,
Ostoja Kova6evl6, Viktor Arar, DuSan Stanar, Millan Petrovld, John
Severlnskl, Luis Qregurac, Mate SiauS, Martin Karavanld, Paul KuClnid,
Ivan Boban, Peko Dmitrovld, Mlllca Mluchm, A. Gerlach. Leo Bacich.
' REDAKCIJSKI KOLEGIJUM: Vladislav Gaci6 (Glavnl I odgovornl
urednlk), Stepan Mioiid (drustveno-polltlck- a pitanja), Daniel PMades
(druStvena pitanja I knjizevnost), Katarina Kostid (poezija I aktuelne
teme), Jelena Gavrllovld (literatura I umetnost za decu), BoSko
Mladenovid, Anka Nollnii.
STALNrDOPISNICI: DuSan Putnik (Chicago), Margaret Stardevld
(Los Angeles), Mlroslav Blatevid (Chicago), Bofo Space (New York),
Frank Fudurld (Vancouver).
SPECIJALNI SARADNICI: Prof. Vladislav Tomovii (nauka I druStvo),
Prof. Ivan Dolenc (Slovenska Koruska i kulturna publlcistlka u Americl),
Апгол Kostelac (reportaie I pride Iz useljenikog ilvota)
DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJE: Dr. Mlrko Markovld, Luka Markovii,
Petar Kurtii.
FOTOREPORTERI: Srdan Bodi6, Aron Koen, Jordan Vasiljevid. IZ
JUGOSLAVIJE: M. Vasiljevid — Lilo
Subscription: $20.00 per year. (First Class Mall extra). Single copies
50 cents.
Advertising rates on request.
Second class Mail Registration NO. 0378
"Nase novlne" Izlaze srljedom. Pretplata Iznosl $20.00 godiSnje;
pojedinl prlmjerak 50 centi. Cjene oglasa na zahtjev.
"Nase novine" su nasljednlk "Jedlnstva", kome su prethodill llstovi
"Novostl", "Srpski Glasnlk", "Edinstvo", "Slobodna Misao", "Pravda" i
"Borba", kao I "Narodnog Glasnika" I drugih naprednlh llstova koji su
mu prethodill u Sjedlnjenim Driavama.
pogadati vital ne interese
poslodavaca, kao sto je
sakupljanje poreza i drugih
dazbina, rotacioni Strajkovi,
minimalni trud na poslu, iznenadno napuStanje
poslova itd.
Ргерргибепо je da se
upotrebe i metodi radnika u
Francuskoj Sezdesetih
godina kada su radnici
obavljali poslove u bolni-cam- a
ali nisu puStali unutra
poslodavce.
Udruzivanje i Siroke Straj-kaS- ke
akcije jedino mogu
biti efikasne u ovo doba
tehnologije i kompjutera.
CUPE je stavi la to u svoj
program. Ostale unije
svakako 6e slediti primer jer
je jedino ujedinjena radnifika
klasa kadra i sposobana
spasti zemlju od ekonomske
katastrofe.
вншнвшвпмшмношншввшнпшв Labor partija
protiv
nuklearnog
oruzja
Na svojoj godiSnjoj kon-ferenc- iji
u Brightonu engles-k- a
Labor partija glasala je
protiv nuklearnog naoru-zanj- a, odnosno za pregovore
o razoruzanju ne obaziru6i se
na druge, povla6enje iz
Evropskog zajedni6kog
trziSta i za radikalne soci-jalisti6- ke
programe.
Pri glasanju za razoruzanje
nije postignuta dvotredinska
pobeda, ali se smatra da 6e
levo krilo, do idu6ih izbora u
Britaniji, dobiti potrebnu
podrSku.
Na godiSnjoj konvenciji
Britanske labor partije
znatno su proSirene razlike
izmedu ove i vladajude Kon-zervativ- ne
partije.
SRAMNAODLUKAUVEZI
KAMPUClJE
Blokzemalja VaSington —
Peking — Tokio proturio je
na zasijedanju generalne
skupStine Ujedinjenih nacija
i izglasao odluku o tome, da
narod Kampucije u UN
predstavljaju zakleti nepri-jatel- ji
toga naroda, ostaci
razbijenih faSisti£kih bandi
Polpota, koje su Kmeri
istjerali i prokleli. Minister inostranih
poslova Narodne Republike
Kampu6ije — Hun Sen —
pocetkom septembra izjavio
jedasu planovi VaSingtona i
Pekinga u odnosu na nje-go- vu
zemlju bez ikakve
perspektive. Jedan od takvih
poteza protiv Kampucije bio
je i nedavni sastanak u
Singapuru glaveSina kampu-6ijsk- e
reakcionarne emigra-cij-e
— Samfana, N. Sihan-uk- a
i Son Sana.
Hun Sen je rekao da su
pokuSaji Ja se izmijene
danaSnji procesi u Kam-pucl- ji
— bilo putem vojnog,
diplomatskog ili ekonom-sko- g
pritiska na KampuCiju
— osudeni na potpuni krah.
Jedanaesti oktobar 1941. godine
osvanuo je u divnim jesenjim
bojama, u plamenu Пбба, u
plamenu neba i zemlje, ali i u sjaju
krvi. Tih dana парабеп makedonski
narod se odluCno, onako goloruk,
postavio protiv bugarskih i drugih
faSista koji su hteli nevidenim
nasiljem da dokazu da su Make-din- ci
— Bugari. a turci su tu tako
dugo rovarili, izravljivali i cedili iz
siromasnog kraja i poslednje
njegove kapi. Usred siromastva i
bede, koja je carovala po grado-vim- a
i selima, nikao je snaSan i
nepokolebljiv 6ovek. A taj 6ovek je
znao svoju istonju, poreklo, sve
generacije koje su ustajale i bile
uguSivane otomanskom moci.
Dakle, svaki Covek je poceo da
nosi ime Karposa.1 Робео je da
prelistava sjajne stranice svog
postojanja. I onda, duhovno
nahranjen proSloScu, tekovinama
kulture i otpora, krenuo je da da
svoj glas za slobodu koje nikad nije
bilo i koja je osvanula u najlepSem
znafienju vardarskom dolinom i
dolinama Bregalnice i drugih reka.
Koja se poput sunianih zraka
rasula Pelagonijom, Pologom...
koja je prerasla sve patnje babun-ski- h
sela, osogovskih i drugih
koliba.
Bisero mome, Bisero,
Sto nosiS biser na grlo?
Tvoeto grlo hubavo
I ot drobnago bisera
Hiljada p'ti pobelo.
Bisero Bisero,
daroi?
Peti jubilej "Hamilton Stars"
U subotu oktobra
Jugoslovensko-kanadsk-i
sportski klub "Hamilton
Stars" proslavio je sa lepom
igrankom svoju petogodiS-njic- u
osnivanja u Jugo-slovensko-kanadsk- om
domu.
zabavi su podeljeni
pehari najboljim igra£ima i
priznanjastarijima koji su se
zauzimali oko funkcioni-sanj- a
kluba, u toku pet
godina.
"Hamilton Stars" pored svih
mogu6ih teskoca, koje su
prebrodavane, moze zaista
ponosan na svoje posto-janj- e,
uslovi za i
razvijanje jugoslovenskog
sportskog kluba nisu za-vid- ni.
zabavi, pored funk-cione- ra
lige u kojoj je
"Hamilton Stars" igrao sa
promenjivom srecom, su
i neki gosti Toronta, medu
kojima mike Milidevic, i
Vladislav Gacid — PeSa.
PeSa, urednik "NaSih
novina" u svom pozdravu
klubu u kracem govoru,
pozvao je prisutne dodu
na proslavu pedesetgodiS-nic- e
jugoslovenske napred-n- e
Stampe u Kanadi i na
postojaniju, §iru i efikasniju
saradnju izmedu "NaSih
novina" i Jugoslovensko--
U ustanku uzdrmani su bili
i sruseni svi dotadasnji vladari.Tu
je peialbarstvo preraslo u zivot
kakvog nikad u sre6u koja
se nastavlja u zajednici jugo-slovensk- ih
naroda.
Pogledajmo danasnje Skopje,
Tetovo, Titov Veles, Ohrid ili
Bitolu. Vidimo zivot ljudi. Pro5etaj-m- o
se novim prugama, putevima i
zavirimo u silna postrojenja i
fabrike. Obidimo makedonske
poljoprivrednike i njihove porodice.
Uporedimo bivse i sadasnje. Pre-gledaj- mo standarda i usklik-nim- o
od fiudenja u svemu sto je taj
narod
Budimo svesni i toga da je bas tu
nikla nasa kultura koja se sirila u
sve krajeve sadaSnje Jugoslavije.
Makedonski narode, tebi se
u svetu Ti si u skupu
jugoslovenskih naroda do te mere
da tvoje zuljeviti dlanovi danas kite
sav naS napor i pesmu.
Kada sam upitao liCnog
prijatelja, Gligora Popovskog, knji-zevni- ka
iz Skopja, sta Cini moc
makedonskog naroda, on mi je
rekao:
— Covek, borba i priroda.
Neka te tri reci budu naSe
ogledalo za sva vremena!
D.P.
BISERA
mome,
za kogo niziS biser't?
Za kogo gotviS
Ja daroi, biser ne saka
Tuk saka moma Bisera.
10.
Na
biti
jer rad
Na
iz
bili
iz
da
ovom
nije bilo:
cifre
dao!
svak
divi!
mog
Bisero mome, Bisero,
ZaS6o so biser pokriviS
Tvoeto grlo hubavo?
Ja nejku biser da baca
Tuk saka tvoeto grlo. —
KONSTANTIN MILADINOV
-- kanadskog sportskog kluba
"Hamilton Stars". On je
naglasio da igra6i i uprave
kluba treba izmedu sebe da
izaberu i odrede najbolje, da
ce "NaSe novine" pronositi
slavu kluba na sve konti-nent- e
u svako doba kad to
klubovi zazele a ne kad se
neko iz uredniStva seti. On je
pozvao i sve prisutne da
navrate, u svako doba kad se
nadu u Torontu, i da po-razgovar- aju sa dlanovima
redakcije o svemu Sto ih
zanima.
Prilikom izvladenja lutrije,
zgoditak JednogodiSnju
pretplatu na "NaSe novine"
dobio je Stanko Celid,
predsednik Jugoslovensko--kanadsko- g
sportskog kluba
"Hamilton Stars". (SluCajno,
nije nameSteno!).
IZMISLJENAOPTU2BA
U Kabulu je zvanifini
predstavnik armije DR
Avganistana demantovao
tvrdnje vlade Pakistana o
tome da su, toboze, borbeni
avioni Avganistana upali u
vazduSni prostor Pakistana u
regionu Caman. Takva
optuzba iz Pakistana, rekao
jevojni predstavnik, nema ni
trunke istine. To je obi6na
sra6unata provokacija.