Nase Novine, July 11, 1985

              (Nastavak iz proSlog broja) IZVESTAJ GLA VNOG I
Г traenju novih sadrzaja, novih
nacina i metoda a dalje poboljSanje
1 ravitak 'NaSih novina" no smemo
gubiti dah 1 ne .smemo aostajati, ni
u sredmi a kamoli na repu dogadaj
1vrSm odbor smatra da mho mi vec
na pragu promena 1 da inicijativu a
to treba cvrsto da dm Glavni 1 Iv rsni
odbor koji ce biti odgovorm a jodin
ston n a.st up 1 l radii programa, pra
vila i dokumonata koja co u punoj
men idrzati provoru romona l bu
ducih tokova druStvenog nota modu
jugoov enskim dosoljonicima
Proporueujemo da so laboio ruko
odstvo kojo co niv at l рипо povoro
njo i biti u stanju da toalisticki pro
com Mtuaei]o l ptoblome Huduco ru
kovodstvo treba svostrano (d anali
ira predoni put i da lradi tacnu
oceiiu sadasnje Manja stvan da
Mvaralacki roSava -- ve sloenosti a
dataka sa kojima so budomo suoeava
h
No samo da mi sarole vec su po
Male neibene kvahtatuno promono
u nasem dosoljonistvu To ni]o prosto
nasa elja. si to shvacamo kao objok
tivnu noophodno.st koja so no moo
aobici Buducim rukovodiocima pre
porucujemo .ad at a k koji mi do sada
ni.smo lvrsili da u dovolinoj men
prouco probleme naseg doM'loniMv a
I
r
fs
NA&E NOVINE
( l (. (i I If 'M 4N 'l ч, i UlL 1 I 'lll, i
ill i'i ini ik i n i Si w Hi ' nil ri A in i Lot ill
in ntu
Pllbllshiil ,4 WnlllLsd is In N. I ( i( )
SI ( I) 14 Ml ISHI KS ISC
I I'SpiJmi e Inr.niiu Onl М-- Л 21 1
Irlt'bm ..? 502")
м dK( iiski koi I cm Г v i.tjisin
( ;.l h Iglism I ods:ooITU Uliilrilkl Wt .(
'i.jf)iti iainuiik dasnoi: i inliiiKnmot!
uiednika) цср.ш isi (drustwno poll
(кка p 1 1 a n i i U.imcl Pii.idc (dtustvena pi
tan]a i knpewiost) Atvi.i O.nnowc ( liter,!
lura i unielnost j deni) I'lto wnjiVwc
Ogledalo inladosti i csii i Detioiu i
Windsoial Boko 1lddcnon. nk.t
;ii Rudi Gicgor.is Milos V ivAt tv jt So.
Hcring, losip Sul in
SIM N1 DOP1SN1C I DusdnPuimkii In
cago), M.irg.irct Saroevk ( 1 os Angeles)
Hoo Sp.icck (Ness Nork) '.шА I uduiK
( ancouwrl. osp Sf.ifiic SfaiosRim liah
l.i), cp.i wo.ihuh ( Kciii.il hcid. ap Ne
niiick.i). f ir.i Sfrлн (Pan IraiiLiiskal
SPI (. 1ЈЛ1 M DOPISNIC I hoi l.idimii
lonnniL inauka i diustvoi hoi h.mDolciK
(Slownska koruska i kulturna pubheistika u
mcriLi) Anion KolcLu (repoitae i piiLC
i usclcniL-koi- ; isota)
DOP1SNIC I I U'COSl AVIJI l)i 1u
koM.irktmc I uk.i Л.jAovl Pctdr KllttK
Milot-'Kondu- . Alckwd.ir C iri Siidhmi.i
WjIcliL NomljXIiIk pro! Duijnk.t I iCnu
lI)AVAC'-K- I S'WI 1 Voш Crit. os-- .
Kov.il'c St.mko Mtidck.i, Honl.ir lnko
vc, Kmjiiiu Kosfa. Milciu Hoil AtuiDu
гок. Lepit RjjnoML. Bonshn Nekon
RojIijj DjvjAchk. Л;го M.iljkinii., l.in T
RnbdiiK, Mile B.ilj.ik, llijj Bub.ilo. hn.to
RddnuniL, Osto.i Koiccil, iktorAi.ir
Dusm St.in.ir, Milidii PctroMi., John .Sew
nnki. I ui CircguniL, Mdtc Saus', Mdrtin
J. KdrdVdmc, Siddn HodiL Pcko Dinitnmc
Milica Miuthm, A Gcrlj.h, I co W.icli
Subscription %2S (K) per car (PirstClass
Mail extra) Single copies 50 cents Adverti
sing rates on request ScloikI Class Mail Reg
istratioii NO 078
Broj tekuceg ratuna Yug Can Pub
97040 1 Toronto Dominion Bank Branch 1 19
Spadina Ave., Toronto, MW 2LI Omano.
Canada
' Nase novine ilae cctvrtkom FVetplata
inosi $25 (K) godisnje, poedun primjerak
5()Lenti Cjene oglasa na ahtjev "Nase no
vine" su nasljednik "Jedinstva", koine su
prethodili listovi "Novosti", "Sipski gla
snik" "tulinost ' "Slobodna Misao",
"Pravda" i Borba", kao l "Narodm Cla
sink" i drugi napredni listovi kop su nni pre
hodiJi u Sjedinjenim Dravama
Rcddki.il i oilgovdrd d ncpotpisdnc nidtcn-jdl- e
Potpivdin f'.dnci irdJavdu miVjenjc au-tor- d
Dopisi se. nc vratdju
H i i { i t S M M t ! t M M i t--
l da otkriju njegove druStvene zakoni
tosti, cla sa novatorskim pristupom
najsloonijim problemima i roalnom
oconom sadaSnjico smelo akoraco u
buducnost
Daljo nase pioporuke тоц1о bi ici
rakasto na svo strano l u sa polja
drustvenih, nacionalnih. erskih l
kulturno-prosvotni- b delatnosti
Tieba rosavati i poabavitise proble
mima
.! NitCUilLilnotl i luicion.ilmh osc
ana
)' Hl'ihxnofi i .iohlic.n ЈПјИ ruicio
n.il so mit.i
( 1 1 dinnjci nasi' киНшиоц nio,t
ii OLmjniijn n:i sopstxeno snnnc
k.id so co noutnemm putmim.i
c W'omctiiiijii (]()цо oronih odlukn
r I'omoci "Л ' dn postunu imlcd
nip i trncniji list
i,') lboru s;nctO(lunox tokt Aoo re
so s.ist.ipiti s;i (iUiMiim i Irs~mm od
borom po potrcbi
li) Odrcdnnnjn hmjc koji) cc bid
pnlmicciv) od nidniku i profesorn (j
koj.i ccodonnUi ndj.sircm кгици do
mukrat.skih Jugoslownn u Knmuli i
monci Sim omnui koji su n bmt-si- o
i jcdinsto i koji no sire mrnpi
protiv dvugib nurodn
i) (hlrnnjn nnra u swtu nil i ;umi
oK.inja nasih ljudi u tome
]) StMwiwja pravilnikn posloaniu
l proriimn radii rukovodocib tela i
pojodmaca
k Hamatranjo .slocnosti parola
oi dosoljcmci — novi pretplattuci.
So i prctplatmci — now rukovodioci
I) Idavanja legitimacija a dopi-.siuk- c
i saradniko kako bi oni sa njiho-vi- m
press-kartam- a populansali
"Nase novine"
m) Razmatranja mogucnosti i po-treb- e
novog lmena
n) Ravoja i sirenja kruga saradm-ka- ,
tehmckih uredmka, stalmb dopi-snik- a
o) Sazivanja povrememh, efektiv-m- h
javnih sastanaka po pitanjmia
razmh drustveno-pohticki- b pro-blem- a
a svo radi bolje buducnosti
"Nasih novina"
p) Ispitivanja moguenosti stvaranja
progresivnog jugoslovensko-kanad-sko- g
i jugoslovensko-amendko- g po-kret- a
koji bi imao jasan i odrden po-litic- ki
program
r) Osiguranja fonda koji bi bio ga-ranci- ja daleke buducnosti "Nasih no-vina"
i oko kojega bi okupili nove ak-tivis- te
sa optimizmom i vizijom na bo- -
Ije
Sa preporukama mogh bi redati na
listi na stotine reSivih problema ali
sc mi ne smemo vratiti kucama sve
dok ne izaberemo rukovodstva koja
su sposobna odrediti pnoritet zada-tak- a
i resavati efikasno i na vreme
goruce, najprece probleme.
Na ovu konferenciju mi smo dosli
sa cvrstom resenoscu da napravimo
pozitivne prodore u pravcu sveopsteg
poboljsanja naseg lista ali i naseg po-slovan- ja
i odnosa prema njemu, jer
ni jedan od nas pojedinac.no, pa c.ak
ni grupno, u ovom trenutku, nije vaz-ni- ji
od "Nasih novina". Mi moramo
sprovesti i postici zeljene promene
koje zahtevaju sadasnji i buduci £i-tao- ci, sadasnje i buduce drustvene
prilike i situacije, sadasnje i buduce
drustvene snage u nasem doseljeni-stv- u
Iz citavog spleta nepovoljnih okol-nos- ti
mora se naci pravi, a to znaci za
nas, jedino moguc put za opstanak i
dalji razvoj naseg lista.
Sami dogadaji i zbivanja u nasem
doseljenistvu nece uredivati ne samo
sportske, kulturne i politicke stra-nic- e
naseg lista, nego ni decju strani-cu- ,
ako se prepustimo stihiji. Uredi-vafk- a
politika svojom celinom — ne
proizvoljnim i specificnim izvodima
ili naglaskom, podrazumeva da se svi
procesi i dogadaji u drustvu vrednuju
i politicki osmisle, jer nase vreme
trazi smelo i kulturno novinarstvo,
koje nece precutkivati nikakve raku-lisn- e
nagodbe niti antikomunisticke
poglede, l lspade koji se knju i.а kul-tur- e,
sporta ih bilo koje druge delat-nosti
Nasa uredivacka politika mora
podravati no samo autenticne vred-nos- ti kulture nasih naroda i narodno-st- i
nego uocavati l smetnje koje se po-stavl]a- )u
na putu sprovodenja kritic-kog- .
marksistickog suda, tj uocavati
sve ono sto )o u kulturi, sportu, politi
ci umetnosti, u ocenama situacija l
ljudi. samo mferiorni pratilac ill su
logat kulture
Mi moramo pokrenuti citav in ak-(i- a
usmerenih na jacanjt l asni)e
odredivanje idejnih, kntenjama
uredivacko pohtike tako da no dola-zim- o nasastanke l ragovararno o jed-no- m
lstom problemu na sto razmh na-cina
Kad lostavljamo dublje kriticko
ulaenje u drustvene tokove i savre-men- u
politiku otvaramo se prema po-gubn- oj
nacionalistickoj eufonji i od-laim- o
u prebrojavanje jedne ih vise
nacionalnosti ih negiranja l odbija-nj- a
jedno ih vise nacionalnih grupa
Ponato e da medu nama ima ljudi
koji msistiraju da su "Nase novine"
nameniene samo Hrvatima i Srbima
Kod njih vlada, phtki, povrsan, anti-marksistic- ki pnstup resavanja nacio-nalnih
l pohtickih problema
Izvr.sni odbor, polazeci od toga da
ce ova konferencija uociti potrebu
aokreta prema novim snagama, sma-tra
da pravi zaokret tek predstoji 1
njega moramo sprovesti udruzenim
snagama ne samo nas, ucesnika ove
konf'erencije, nego i sa svim drugim
naprednim snagama po svim mestima
ovog kontinenta gde zive nasi ljudi.
Zato l prelazemo da svi vazni zahtevi
koji budu lzneti na konferenciji udu
l budu ugradem ne samo u zakljucke,
nego l u platformu, na osnovu koje ce
se pripremati 1 buduce konferencije.
Dosadasnja su rukovodstva cesto
delila delegatima a i citalackoj javno-st- i
svoje zakljucke, stavove, smerni-ce- ,
referate, ali ubuduce, ti zakljuc-c- i
i stavovi trebalo vise da se grade u
saradnji sa pretplatnicima, aktivi-stim- a
u drustvenim organizacijama.
Razvijanje veza izmedu rukovodstva
i pretplatnika po pitanju platforme
drustvenih akcija pomaze samo raz-voj- u
drustvenih delatnosti i otklanja
privatizacije drustva
Izvrsni odbor uocava slabost fun-kcionisan- ja
uredivacke politike 1 u
nedostatku odgovornosti pri donose-nj- u
l izvrsavanju odluka, i smatra da
buduca rukovodstva moraju podici
stepen odgovornosti za ivrsavanje
utvrdene i dogovorene uredivacke
politike.
Izvrsni odbor, takode utvrduje da
je, narocito u zadnjih nekoliko godi-na- ,
bio velikim delom ugrozen prin-ci- p
demokratskog centralizma i de-mokratsk- og
odlucivanja.
Narusavanje i otvoreno osporava-nj- e
principa demokratskog centrali-zma
ne sme se vise dozvoljavati, jer
na torn principu lezi sposobnost ruko-vodeci- h
tela da se bore za nepo-sredn- e
i dugorocne interese pretplat-nika,
jugoslovenskih doseljenika i
njihove integracije u kanadsko i ame-rick- o
druStvo.
Danas je situacija slozenija vise
nego ikada ranije. Nasi drustveni to-ko- vi
i odnosi izlozeni su uticaju sa
raznih strana. Postoje razlicita ide-j- a
antisocijalisticka i antikomunis-tick- a
strujanja koja izazivaju ne sa-mo
politicke nedoumice nego i apa-tij- u
i sumnju u sve sto postoji. Dovodi
se u pitanje socijalizam, marksizam,
dizu glave nacional-sovinist- i, crkve
se predstavljaju zastitnicima nacio-nalnih
prava, osporavaju se socijah-stick- e
revolucije, sumnja se u efika-sno- st
mirovnih pokreta, potcenjuju
se strajkovi i borba radnicke klase,
vrse se zatvaranja i izolacije u manje
grupe, daju se prednosti parcijalnim
umesto opstim i zajednickim interesi-ma- ,
itd. itd.
Kolebanja, oportunizam i nerazum-ljiv- a sentimentalnost prema nazad-ni- m
i fasizoidnim idejama opsta su
pojava, pa se l kod nas, u ovom ma-lo- m
krugu .lugoslovena pojavljuju
tendencije grupasenja, privatizacije
drustvenih aktivnosti, odlazenja u
l.olaciju, kntr.erstva, niskih udara-ca- ,
kleveta, osveta i svega drugog sto
vodi suprotno od konkretnog, stvara-lacko- g
i opStekonsnog rada
Jedno od pitanja oko kojeg se mogu
okupljati .lugosloveni svih narodno
sti jeste l mobili7acija protiv terori
stickih lspada ustaSa i cetnika kao i
protiv svih vrsta nacional-sovinizm- a
u Jugoslaviji Ne mozemo pasivno po
smatrati nepnjateljske aktivnosti
protiv Jugoslavije jer one podnvaju
medudivavne odnose izmedu nase
novine l stare domovine Neprijatelj
svog sopstvenog naroda ne moze biti
prijatelj kanadskog ill amenckog
Desavalo se da su neki antikomuni-stick- i
i antisocijahsticki ispadi sovi-nisticki- h
orgamzacija tumaceni kao
antisovjetizam a da "nisu protiv soci-jalizm- a
u Jugoslaviji" To je licemer-j- e
Nikakvo pnjateljstvo prema dana-snjo- j
Jugoslaviji ne moze se zasnivati
na antikomunizmu bilo koje vrste, a
sve vrste antisovjetizma ldu na usa-glasavan- je
sa reakcijom l njenim iz-danci-ma
Nacionalizam je na)veca opasnost
a Jugoslaviju On direktno ugrozava
jedinstvo, ne.avisnost i opstanak
drzave Na namajedaraskrinkavamo
l da se bonmo protiv nacionalizma
baS ovde, jer odavde, iz ovih zemalja,
sve nepnjateljske snage u Jugoslaviji
dobijaju moraine 1 materijalne po-mo- ci.
Borbom protiv nacionalsovini-st- a
pomazemo, prvo sebi ovde a onda
l naSim narodima 1 narodnostima u
Jugoslaviji.
U borbi protiv reakcije moramo
okupljati velike, jos uvek rasute i ne-lskorisce- ne
snage, mlade ljude i zene . koji nisu clanovi ill pripadnici bilo
kojih orgamzacija. To znaci da cemo
okupljati oko sebe ne samo one snage
koje su za socijalizam, nego i one koje
su jednostavno patriotski naklonjene
zemlji rodenja bez obzira na idejne,
verske, nacionale i druge razl.ke
medu njima.
Neprijateljima Jugoslavije treba
suziti prostore delovanja jer oni su
automatski i neprijatelji Kanade i
Amerike. Treba jacati svest o potrebi
zajednickog zivljenja i tamo i ovde i
o razvoju i jacanju bratstva i jedin-stva.
Mi smatramo da ova konferencija,
uz energicno zalaganje zavece jedin-stvo
u rukovodstu, treba da insistira
i na politicko-drustven- oj odgovorno-sti
svakog rukovodioca u donoSenju
odluka i njihovom doslednom ostvari-vanj- u.
Odgovornost rukovodstva je
veoma velika i zato ne mogu dati pravi
doprinos oni rukovodioci koji. jav-nos- ti
iznose potpuno oprecne stavove
ranije donetim jedinstvenim zakljuc-cim- a.
Oni takvim ponaSanjem ne samo po
zbunjuju citaoce naseg lista nego do-vo- de
do zakljucka o postojanju razli-citi- h
idejnih struja. Treba usvojiti
mere ili javno pozivati na odgovor-nost
svakog ko ne sprovodi dogovo-ren- u
politiku. Treba menjati pojedin-ce-,
koji se neodgovorno ponasaju, kad
pocnu da truju atmosferu u rukovode-ce- m kolektivu. Svako rukovodstvo u
bilo kojoj organizaciji, bilo gde na
svetu, ima na to pravo. Nigde do sada
nejedinstvena rukovodstva nisu mo-gl- a
voditi poslove.
Zadatak i uloga ove konferencije,
zbog krize koja je medu nama nastu-pil- a,
nije samo da prodiskutuje o raz-li£iti- m
problemima i teSkocama, nego
da odredi pravac i liniju kojima ce se
rukovoditi nas list i da za to izabere
adekvatno, sposobno i odgovorno ru-kovodstvo,
koje ce smelo i bez usteza-nj- a
i oklevanja izvrSavati odluke i za-dat- ke
koje je na sebe preuzelo. U to
ime neka nam je srecan i plodonosan
rad i razmena miSljenja!