Nase Novine, July 11, 1985

              ZENE SVIJETA ZA MIR
Jos' jedna ofanziva u ime mira od
strane zona sijcta cc sc uskoro odr
ali to u naoj neposrednoj bliur
od a do 8 una u llalifau
Dvijo atomic rim 150 i K.inadc i
ol) l ramh strana м ijeta ce sc astiiii
nn Mount St Vincent nni cvitcta u
njdi dii cc njihov mukotrpan duno
godisnji md uroditi plodom
Mnogi .iinnt rnjn tnk c pokusajo uii-Indni- m
gubitcima remain Medu
tun. uccsnicc ove i mnonib drunih
kont'erencijn kojc sanaju enc no
mogu dmoljno nagliisili }otrebe n i rcultiite njilun ill niistojnnja Ursula
Frnnklin. fiicai nn unn critetu To
ronto kno "Hut ie oduvijok hiln od
luku nckohcine a koju je ecinn mo-rula
placati notom Kudu se enc
iiunui za borbu ,n miv rnzlogjc sto
im iskusl n i povijesli патеси uloge
"hjecioca гапа" i ostataka odhikn u
kojunii one nisu udestvovale
Borget Brock-Utne- . norveska aka-demicar- ka kaze da su zene visezabri-nut- e
za ljudska bica i njihov cjeloku-pa- n
zivot, osobito za djecu i njihovu
buducnost. Zene nisu nikada bile u
poziciji da koriste mod i upravljaju
oruzanim snagama, te one teze miro-ljubivi- m
rije&enjima problema. One
pokuSavaju zaobici politidke i nacio-naln- e
prepreke i pruziti ruku prija-teljstv- a
svim zabrinutim zenama svi-jet- a.
Nalazi i zakljudci konferencije
KRCEVACKA KAZIVANJA
E, ovu sam pridu celu izmislio. Od
podetka do kraja. NiSta ovde nije isti-n- a.
Biloje to ovako. Moj Bata je bio ta-na- k
dovek sa malo posne zemlje a sa
troje dece. Lepo je se on mudio da ih
odhrani i podigne. Pridvrljio se bio i
u majdanu i tuje radio svaki dan. Nije
to bilolako al sta ces — takoje uzivo-tu- .
Tako, velim, moj ti Bata osam sati
u majdanu s kamenom, a posle trk
kuci da namiri stoku i surne nesto na
imanju... I teraj, teraj porastose deca.
Onda je Bata cerke poudavao a tek
onda sina ozenio. Sve sredio. I onda
ti sin ode u vojsku. Bata pun srece.
Jes da je daleko dak tamo u Mostaru,
al kad izide bice svrsit dovek, doma-cin.
I zape ti Bata pa dok je onaj bio
u vojsci nacini novu kucu. Nek novi
domacin u novu kucu ude. Odsluzio
vojsku, ozenjen — eto mu, kud ces vi-se!
Postigao ljudski! Otide Bata u sud
i prepisa celo imanjc na sina,i sve po-skaku- je
od radosti. E, tu i sin dode iz
vojske. 1, — novi domacin uze ko-man- du
u ruke. i prvo sto uradi izjuri
oca iz kucc. Voir ajd napolje1 Pokupi
ti se moj Bata i vrati se u staru kucicu,
catmaru Zugradi malo baste, znpati
nekoliko koa i kokosiju, zanegova
pcele i poce sum da zivi. Govonse mu
ljudi onogcasa da ide u sud i da pom
sti to, taj poklon, al Bata ne htede --
A sto da pomstim, kom cu ja to nego
njemu. Sin mijekakije takije, boljeg
noinam. . I tako Bata krene sam da i
vi V majdan iz majdana, u majdan iz
majdana, a cim kuci dode istera koze
pa za njima. I ni s kim nista ne prica.
Nekad samo progovori neku red s ko-zam- a
kad nekud zadu. Hi se nasmeje
jaricima kad skakucu, il pticama kad
zacavrljaju — a od naroda ni sa kim.
A Sta i da prica: da se hvali nije za
hvalu, a da se zali Sto da se zali. J tako
uglavnom cuti. Al vidi se — cuti sve
o istom!... Ne bejah ti to zadugo ode
moj Bata u penziju. Penzija nije bog-znas- ta ali je penzija —
dode. I Sto je jo$ IepSe sa njom dode
i poStar. Onda Bata sa njim posedi.
Posluzi ga Bata hladnom vodom i me-do- m, skuva mu kafu i utodi rakiju, i
tako posede i podute i poStar ode. I
zamalo etoga opet, vec mesec obletio.
Al jednom dode prekoreda. Doneo
Bati poziv da ide u sud. Ode Bata ta
zona u Halifa.xu cc bid predani ujulu
mjesecu na svjetskom skupu u Nairo-hi- u
koji cc rnmotriti dostignucn i
prolileme enn nnkon Decemje zena
kojn m' upravo ove (iodine avrsava
IS' eke od kanadskih ena kojc cc su
djclovati na Konferenciji u llalifau
su Novo demo
kratske partije i ekspert a medium
rodna pitiinja. Rosemary Brown -- predstanik u Parlamentu i.B C ,
Ma-rion
Dewat -- - Ottawc
i (trace Hartman — bivsi predsjedmk
Sindikata radnika jinnih slubi Oda-vnl- e
si sc ene-delega- ti r Kme. In
dije. SSSR-a- . nekoliko africkih .cma
Ijn. Evrope i Junc Лтепке
'An one skepticne o reultatima ra
nih konferencija enn. moraju samo
pogledati u proslost da bi sbvatili
utjecaj koji zene imaju danas Г Ka-mi
di su mnogbrojne organizacije
zena odrzavale sjednice i konferen-cije
o novum kanadskom Ustavu i us-prk- os
svoj vladinoj opoziciji, izbonie
velike promjenc u Povelji prava. Te
promjene ce utjecati
na zene Kanade.
Svaka konferencija za mir, svaki po-kus- aj da se sprijedi rat, svaka rijed u
korist razoruzanja, svaki trud i napor
da se ukine prijetnja rata je danas
dobrodo§la — danas kad se nalazimo
nad provalijom iz koje nema povrat-ka- .
Sretno zenama u Halifaxu i Nai-robi-- u!
Adela POLANCEC
IZMISLJENA PRICA
svakogmeseca
PauImeJeet(--cla- n
gradonacelnik
generacijama
mo, a ima Sta i da cuje. Tuzio ga sin.
NaSao advokata i srodili sve po propi-su-.
Tako i tako. On, moj Bata je, vele
lud. Zivi sam, mimo naroda, razgo-var- a
samo s kozama, ni s kim nista ne
prida, i tako to, nego vele kad je lud
treba mu staratelj, a taj tutor ce da
mu bude sin, da mesto njega prima
penziju i da s njom raspolaze. Zami-gal- o sinu za penziju...
Prodita se to na sudu i onda veli
sudija: Jesi li duo, cida ? — Jesam, veli
Bata.
— Pa sta veliS?
— Pa, eto kako; drugi covek bi njega
odavno urazumio, prebio bi ga ko
madku jos prvi put, al ja, sudija, ne
mogu, ja njega volim, to mi je sin, sta
cu kad nije drukdi...
Jedni kazu da je sudija tu opsovao,
a drugi kazu da je zaplakao. Ja to ne
znam, ali samo znam da je Bati rekao
da ide kuci a da je one razjurio i tu
tuzbu im pocepao. I znam da otad i
sudija pocesto navrati kod Bate.
Dode tako sedne pored njega, popije
rakijicu, sede tako, slusaju ptice kako
cavrljaju, pocute malo i rastanu se.
Ko ti zna koje tu lud...
bt.
Na Konferenciji pretplatnika
"Nasih ovina" — odrzanoj 20. i 21.
aprila ove godine — u finansij-sko- m izvestaju pogresno je nave-den- o da je Penzionerski klub iz
Vancouvera , u 1984. godini po-sla- o deset hiljada dolara u fond
"Nasih novina".
Penzionerski klub iz Vancouve-ra,
ustvari, poslao je 1984. godine
petnaest hiljada dolara.
Do sada je primljeno trideset i
pet hiljada dolara od sume od sto
hiljada dolara koju je Penzioner-ski
klub iz Vancouvera namenio
i odvojio za opstanak "NaSih novi-na".
Anka NOZINIC,
blagajnik
PROMENA BEZ
NASILJA
(Iz razgovora s nosiocem Nobelove na- - grade za nur, prvim anglikanskim crnac-ki- m prelatom rJohaneburga Desmon-(loi- n Tiituom i
Smut rate li dn upadne enilje cine
dovoljno da l)i vain pomoglc''
— Skandinavske emljc svakako .a-hluu- ju da so stave na celo .bog akcije
protiv apart hejda Kad je rec o SAD. Ve-hk- oj Bntaniji, pa cak l Nemackoj ja im
ne bih dao ni prosecnu ocenu
A Francuskoj''
I'pravo prosecnu
Sta nuslitc o Hegamnoj pohtici
"konstruktivnog angaovanja '"'
SAD bi mogle da uticu...
Da je apsolutno poraZavajuca Ona
nije donela ni najmanji progres, nije ni , najmanje uzdrmala radu aparthejda , M 1
-- . . . . I _J .1 _ _ .. . _
I iNupiouv. uoveia je uouanasnje smiaci- -
!t'
— Mislite 1 1 da Washington stvarno
moze promeniti stvari?
— Razume se. Sve sto SAD cine ima
znatajne posledice po ostatak sveta. U
Juznoj Africi stavri bi se odavno prome-nil- e
da je Reagan tretirao vladu u Pre-tori- ji
kao onu u Nikaragvi.
— Verujete li da kampanja protiv
aparthejda koju sada, recimo vode ame-ridk- i
crnci, moze da je navede da pro-me- ni politiku?
— Recimo da je jos pre nekoliko me-se- ci bilo nezamislivo da 35 republikan-ski- h konzervativnih senatora izrazi
spremnost da podrze politiku ekonom-ski- h
sankcija prema Juznoj Africi. Reci-mo,
takode, da kad sam bio u Sjedinje-ni- m Drzavama Reagan nije bio obave-za- n
da me primi i da za to nije imao
narocitu zelju. To je ucinio zbog toga
sto je pritisak postao neizdrzljiv. Uosta-lom- ,
тобпа senatska spoljnopoliticka
komisija takode se izjasnila u prilog
sankcijama ako se, za dve godine, stvari
u Juznoj Africi ne izmene.
— Da ne bi podrzali politiku sankcija
neki kazu: "Pogledajte ostatak A frike!",
Sta biste im odgovorili?
— Da nisam Ganac ili Etiopljanin. I
ne vidim zasto nemam pravo u sopstve-no-j
zemlji da zivim gde zelim, ili zasto,
ako radim za vladu dobijam manju
platu za svoj doktorat nego beli kolega.
A kad je rec o drugim stvarima, skrenuo
bih vam paznju da Afrika nema mono-po- l
uzasa. Nisu Afrikanci istrebili sest
miliona Jevreja. Uz to, cesto se zaborav-lj- a
da je vecina africkih zemalja tek ste-kl- a
nezavisnost. A ja ne znam mnogo ze-malja
koje bi se mogle pohvaliti onim
sto su udinile u odgovarajucem periodu
svoje istorije.
— Veruete li iskreno da se aparthejd
moze ukinuti bez nasilja?
— Zelite da kazete bez dodatnog nasi-lja?
Da, verujem u to. Jer rezerve dobre
volje su ogromne, samo kad bi vlada pri-hvati- la
pregovore s pravim rukovodio-cim- a
nase zajednice, kad bi oslobodila
one koji su u zatvoru ili pustila da sc
vrate izbeglice, kad bi ukinula unutra-snj- e
pasose i prestala da premesta
ljude kao stoku..
— Mislite da cote to videti a svog zi-vo- ta
"
-- - Naravno
"Observateur" Paris
u prcvodn 17 "Politike"
UMJETNICI NA
"CRNOJ LISTI"
Ipak, vjeruje sc da ce svjetska or-gan
izacij a "zazmuriti na oba oka'4
i omoguciti da svjetski umjetm-c- i
svoju nekadasnju "naivnost"
nadoknade sndasnjom "velikodus-noscu- "
Ujedinjeni narodi, maja — Tanjug.
Ambiciozni planovi za grandiozni
koncert u Ujedinjenim narodima u
korist zrtava gladi u Africi morali su
biti odgodeni, jcr su mnogi od sudio-nik- a
zamisljenog spektakla ranije go-stov- ali
u rasistickoj Juznoj Republi-c-i- .
Oni su time dospjeli na takozvanu
"crnu hstu" svjetske organizacije na
kojoj su imena svih onih javnih licno-st- i
koje odrzavaju "kulturne veze" s
Prctorijom
Ovu je listu od 1983. godine uveo
specijalni komitet Ujedinjenih na-roda
za borbu protiv aparthejda kao
jedan od nacina za odvracanje od su-radn- je
s Juznom Afrikom.
Frank Sinatra i Pierre Cardin
Otkako je uvedena, na ovoj listi su
se nasla mnoga poznata imena. Od
Amerikanaca na njoj su Frank Sinat-ra,
Ray Charles, Pia Zadora, Chick
Korea, Ernest Gorgnin Glen Camb'ell
i jos stotinjak drugih.
Od poznatijih svjetskih lifcnosti i
kulturnih institucija na listi su i becki
hor djecaka, talijanska glumica
Laura Antonelli, britanska rokgrupa
"Queen". Na njoj su i oni koji se
strogo gledano, ne mogu ubrojiti u za-bavlja- ce,
kao na primjer francuski
kreator Pierre Cardin, britanski pi-s- ac Frederick Forsythe i americki re-dat- elj
Alan Pakula.
Na nepozeljnom spisku su, napo-ko- n,
i sportske lidnosti, ali 6ini se, ne
tako masovno kao zabavljaCi.
Bez obzira na zastrasujuce ime
"erne liste" uvrscenje na nju ipak je
samo moralni cin i nema vecih prak-tifini- h
posljedica. Da je tako, svjedo-6- i
i mogucnost "oprostaja" koje se
stjece obicnim pismom u kojemu
umjetnik obecava da vise nece gosto-va- ti
u Juznoafrifkoj Republici. Medu
onima koji su to ucinili i na taj natin
izborili "brisanje" s liste jesu i dzez-muzic- ar
George Benson i slavna pje-vaci- ca Tina Turner.
Zanimljivo je da se medu bijelim
zabavljacima susrecu i neka vrlo po- znata crnacka imena kao, na primjer,
Turnerova i Ray Charles. Kako oni
objasnjavaju svoje prisustvo na listi
koja, unatoc svim ispricavanjima, ne
pridonosi ugledu slavnih umjetnika?
"Nismo ni znali da takva lista uop-c- e
postoji" — odgovaraju prozvani u
horu.
U Ujedinjenim narodima, naravno,
ne misle da "tjeraju mak na konac".
Rjesenje ce se, vjerojatno, naci u
tome sto ce svjetska organizacija "za-zmuriti
na oba oka", a bjelosvjet-sk- i
pjevaci nekadasnju "naivnost"
nadoknaditi sadasnjom "velikodus-noscu- "
u nedelju 9. juna 1985.
odrzace se piknik za "Nase novine" u dvoristu
poznate tetka Milice u Chathamu.
Ocekuje sc, kao i ranijih godina da ce ovaj piknik posetiti
mnogi njeni prijatelji i prijateljijugoslovenskognaprednog lista.
Doci ce gosti iz Detroita, Windsora, Chathama, Londona, To-ron- ta
i drugih mesta.
Na piknik ce svirati mesoviti orkestar.
Dobro dosli svi koji zele da se provedu u zajednici sa tetka
Milicom uz raznovrsno jelo i pice a istovremeno da pomognu i
jedini jugoslovenski list na svernoamerickom kontinentu.