Nase Novine, December 18, 1986

              ESS
]" %,4$%№ШШЏ''''-1''"'''н''- ' 3 %
'
t
I' .WE-- S --
'
i
JPJHtlt
rwjtn f
w
&.'A it , .: i' j , J I № W -- Л ,-
- T,- - .'4(
'Л T5---; "-- "- - Ш
YUGOSLAV
уштшткттт COMMUNITY NEWSPAPER
'4
1 iffl@r жШг Мшм V
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiijiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiim
"NA§E N0¥INE"
Pod recju politika neki podrazu-mevaj- u
radnje koje se odvijaju kri-ju- ci
iza ledja. Mnogi stoga "nece po-litiku- ",
"ne bave se politikom". A
ipak, politika kao nauka o drustve-ni- m
kretanjima utice, direktno ili in-direkt-no,
na svakog. Zato se ni delo-vanj- e
"Nasih novina", kao javnog
glasila, ne moze posmatrati odvo-jen- o
od stanja koje vlada medju ise-ljenici-ma
iz Jugoslavije u Kanadi i
Americi, niti od postojece dru-stveno-ekonomsko-polit-icke
situa-cij- e
u celom svetu.
Nas list ima dosta nedostataka a
jedan od njih je tesko materijalno
stanje u kojem list jedva zivotari i
zbog takvog materijalnog polozaja
medju nama iskrsavaju i politicki
problemi.
"Nase novine" ne bi mogle da se
zadovolje sa pozicijom registratora i
pratioca drustvenih zbivanja, cak i
kad bi tu ulogu vrsile najefikasnije
(to nije slucaj), vec bi morale preuzi-mat- i
ulogu aktivnog ucesnika u.svim.
vidovima drustveno-politick- og zi-vot- a.
One bi u svojim tekstovima tre-bal- o
da budu angazovanije, da sad-rz- e
otvorenija i razlicitija mislienja,
stavove, kritike. Angazovanije bi tre-bal- o
da podupiru sve akcije koje su
usmerene na slogu i razumevanje, na
prijateljstvo i sto svestraniju sarad-nj- u
izmedju nasih domovina.
Na lieu "Nasih novina" trebalo bi
da se vide svi drustveni procesi kako
saradnja, tako i sukobi izmedju poje--
, dinih ideja i ljudi, organizacija i usta-nov- a,
drustava i klubova. Nas list
nije uvek bio u toku odredjenih akci-ja- ,
u reagovanju na konkretne doga-djaj- e.
Drugim recima nije sasvim us-pesn- o
izvrsavao svoju drustvenu
ulogu.
Nasa iseljenicka drustva nalaze u
nevoljama raznih vrsta. Mnoge od tih
nevolja nastupile su i zbog toga jer
su drustva "slusala" one koji se "ne
mesaju" u politiku, koji su zatvarali
oci pred nacional-sovinistick- im is-padi-ma
i ucenama, koji su "saveto-vali- "
da ne treba citati "Nase novine"
jer se one bave politikom. Drustveni
ambijent se menja, ne ostaje isti.
Tako i sa nasim listom. U njemu se
prelivaju mnoge licne i drustvene di-le- me
i lutanja, u njemu se odrazavaju
podele i podozrenja, jedni hoce za-tvara- nje
i defanzivu, drugi otvaranje
i ofanzivu, neki hoce preterivanje u
odbrani, neki u napadu, jedni zele da
samo njihova gledista i pogledi do-dj- u
do izrazaja, drugi hoce da napa-daj-u,
proklinju i okrivljuju bez da od-govara- ju
za to.
Narocito su pokolebani neki ci-tao- ci
koji nisu rascistili sa nacionali-zmom- .
Umesto da se osvrcu na nji-ho- v
nacionalizam, da se protiv njega
bore kod kuce, oni radije napadaju
tudji, nanoseci time "svom" jos vise
stete.
I u nasim redovima, medju citao-cim- a
"NN" ispoljava se nejedinstvo,
idejna skretanja i neutralizam, opor-tuniza- m,
nacionalizam, nedosled-nos- t
u radu i citava lista negativnih
pojava bilo usled uticaja reakcije iz
Jugoslavije i ovdasnje ili sve agresiv-nije- g
nastupa dogmaticara.
U danasnje veme nije lako odrzati
napredni list za Jugoslovene svih na-cij- a
i nacionalnosti.
Posle proslave, koja se odrzava 22.
novembra u Torontu, bice sazvan
skup ljudi koji zele da se uhvate
otvoreno i hrabro u kostac sa proble-mim- a
oko izdavanja naseg lista. Oni
nece biti ni heroji ni nadljudi, nego
ce jednostavno podmetnuti ledja da
iznesu teret, ali nece dozvoliti da
neko sa njima manipulise, kalkulise
ili osporava vrednost, ulogu i znacaj
iseljenickog glasila.
Protivnici socijalizma sticajem
okolnosti imaju neka preimucstva.
Oni i u Jugoslaviji a i ovde kontrolisu
citave.institucije, kulturne ustanove,
redakcije.'Oni pbvampiruju staro,
prezivelo, izumrlo, vracaju nam
ruznu proslost, ne daju nam buduc-nos- t.
Da li je doslo vreme da se predamo
i mi posle 55 godina casne borbe?
BELA KUCA I
TAJNI DEAL
SA IRANOM
Vodeci sudski struenjaci ljute su
na Reaganovu administraciju zbog
tajnih pregovora sa Iranom i ispo-ruk- e
oruzja u zamenu za neke zarob-ljen- e
Amerikance u Bejrutu. Oni
predlazu da se ovakva praksa vlade
zabrani zakonom.
Savetnik Sekretara nacionalne si-gurno- sti Robert McFarlane putovao
je u Teheran pocetkom ove godine i
dogovorio se da posalje oruzje Iranu
u zamenu za kidnapovane Ameri-kance.
Cak je, republikanski vodja u Se-nat- u
Robert Dole rekao, da je velika
greska trgovati oruzjem sa Iranom.
JUGOSJLOVEN
POTPREDSJEDNIK
NEW YORK — Stalni jugoslavenski
predstavnika u UN ambasador Drago-sla- v
Pejic izabran je za potpredsjed-nik- a
Vijeca Ujedinjenih naroda za Na-mibij- u.
Zahvaljujuci na izboru, Pejic je re-kao
da ga shvaca kao "priznanje poli-tic- i
Jugoslavije prema namibijskom
problemu i podrsci koju je ona davala
borbi potcinjenih naroda za slobodu i
nezavisnost". "Jugoslavia ce nastaviti
pruzati punu podrsku i pomoc narodu
Namibije i njenom jedinom i vjerodo-stojno- m
predstavniku oslobodilackoj
Organizaciji naroda Jugozapadne
Afrike" (SWAPO), istakao je on.
ESTABLISHED 1931
VOL. 55, NO. 41 (721)
THURSDAY, NOVEMBER 13, 1986
REAGANOV "SVEMIRSKI STIT"
WASHINGTON - Na Reaganovu
"ratu zvijezda" podijelili su se i ame-ric- ki
nobelovci, oni koji su to najvece
naucno priznanje dobivali proteklih
godina za dostignuca na planu egzak-tni- h
nauka, prije svega u oblasti fizike.
Za Reaganov "rat zvijezda" izjasnilo
se 5 nobelovaca, ali je protiv njega njih
17.
Prvi podrzavaju Reaganov "san" o
tome da ce jednoga dana iznad Ame-rik- e
podici "svemirski stit", neku
vrstu sigurnosnog kisobrana, koji ce
. stititi zemlju od protivnickih raketa,
jer ni jedna od njih bez obzira kolika
bila i odakle dolazila, nece moci proci
kroz taj "stit".
Drugi kazu da je to "preskupa glu-post- ",
da je sve to u maglovitim pro-stranstvi- ma
galaksije i da ce mnogo
vode proteci Mississipijem prije nego
se tu bude ista moglo uraditi. A ako se
jednog dana tu nesto i ucini, kaze se u
torn protivnickom taboru, za Ameriku,
onda moze biti prekasno jer ce Sovjeti
do tada usavrsiti svoje antisatelitsko
oruzje da tu vise nece vrijediti nikakvi
"stitovi".
"Taj Reaganov "san" o kisobranu iz-nad
Amerike", rekao je na konferenciji
za stampu americki ибепјак dr Daniel
Fisher, "jest i nas san. Razlika je medju
nama samo u tome sto mi znamo za
razliku od njega, da se taj san ne moze
ostvariti, da je "rat zvijezda" jedna, a
realnost sasvim druga stvar."
Tu konferenciju za stampu posve-cen- u
"ratu zvijezda", organizirala je u
Washingtonu americka "Unija zabri-nuti- h
ucenjaka" s ciljem da se ame-rick- oj
javnosti kaze i druga prava is-ti- na
o toj Reganovoj "svemirskoj inici-jativ- i"
koju je administracija ovih dana
nametnula kao temu dana.
"Reagan zeli osigurati SAD od so-vjets- kih
raketa", rekao je na toj konfe-renciji
za stampu Kurt Gottfried. "To
zelimo i mi. Ali, za razliku od njega,
mi smatramo da se to moze postici
samo putem programa koji su vojno i
naucno realni. On to ocito ne zna. Nasa
je duznost da mu u tome pomogne-mo.- "
Reklo bi se da Reagan ne zeli takvu
"pomoc". On je sada sav okrenut torn
"ratu" iz svemirskih prostranstava, na-stoje- ci
uvjeriti Amerikance da je to nji- -
VATIKAN — PROTIV
"RATA ZVIJEZDA"
RIM (Tanjug) — Predsjednik akade-mij- e
znanosti Svete Stolice Carlos
Chagas rekao je da se ta institucija
ostro protivi projektu svemirske
obrane poznate kao "rat zvijezda", jer
ona neizbjezno potice utrku u naoruza-vanj- u.
Govoreci na proslavi 50-godisnj-ice
osnivanja te akademije, Chagas je do-da- o
da se Vatikan protivi torn projektu
zbog mnogih razloga, medju kojima su
najvazniji oni moraine i znanstvene
prirode.
5 godina
u sluzbi
jugoslovenskih
iseljenika
u Severnoj
Americi
OBELOVCI
hov "spas" od raketne opasnosti. Nje-gov- e
pristase kazu, ocito u zelji da pod-rz- e tu njegovu inicijativu, da je do-volj- no znati samo to da su Sovjeti pro-tiv
"rata zvijezda" pa da ga Amerikanci
mimo podrze.
Ucenjaci iz spomenute unije ne mi-sl- e
tako. Posredstvom te unije oko
7000 ucenjaka i istrazivaca s americkih
sveucilista vec je potpisalo peticiju
protiv "rata zvijezda". To je ucinilo jos
1700 njihovih kolega koji rade u vladi-ni- m institucijama i privatnim firma-m- a.
Medju njima je i 17 nobelovaca.
Naravno, ucenjaka ima i na drugoj
strani. Pristase "rata zvijezda" okupile
su oko Reagana oko 2000 ucenjaka, ali
samo 5 nobelovaca.
NECEMO
"RAT ZVEZDA"
Vlada predsednika Brian Mulro-ney- a
morala bi odbaciti Reaganov
program rata zvezda. To su porucili
delegati Council of Canadians i ogra-na- k
Doktora za socijalnu odgovor-nos- t
iz Edmontona.
Oko pet hiljada delegata doslo je
na sastanak da prouce probleme ka-nadsk- ih
vojnih saveza sa zapadnim
zemljama ukljuciv i SAD.
Oni su pozvali konzervativnu
vladu da oceni prednosti neutralne
Kanade ili nesvrstane zemlje; da
obustavi cruise missile isprobavanja
ukoliko SAD prekinu ugovore o
kontroli naoruZanja; da utice na Was-hington
ne bi li prihvatili sovjetski
moratorijum na isprobavanje nu-klearn- og
oruzja.
"Narod zaista zeli alternativu u po-litic- i"
— rekao je Mel Hurtig, izdavac
iz Edmontona. Kanadjani su veoma
zabrinuti sa trkom u nuklearnom
naoruznaju, imajuci u vidu geograf-sk-i
polozaj Kanade izmedju dve su-persi- le
i federalnu politiku po pita-nj-u
odbrane i kontrole naoruzanja.
Hurtig, koji je i predsednik Coun-cil
of Canadians, predvidja da ce ovaj
sastanak posluziti za primer i drugim
sastancima u drugim mestima i gra-dovim- a,
i da ce odigrati znacajnu
ulogu u formiranju javnog mnenja
pre iducih izbora.
Na sastanku usvojene su rezolu-cij- e
koje urgiraju da konzervativna
vlada odmah sa formiranjem komi-sij- a
koje ce ispitati sve mogucnosti
za neutralnu i nesvrstanu politiku
Kanade.