Jedinstvo, April 04, 1961

              STRANA 4
KAKO JE UHVAcEN ADOLF AJHMAN
"U redu" — odgovori zarob-ljeni- k
slomljeno — "saradjiva-6a- ".
Kasnije, iste nod, on je
svojerudno napisao sledecu iz-ja- vu:
"Ja, dolepotpisani Adoll Ajh-ma- n.
izjavljujem po svojoj slo-bodn- oj
volji da sam. posto je
otkriven moj pravi idenlitet. za-klju- cio
da dalje skrivanje od
pravdo ne vodi nicemu. Izjav-ljujem
da sam voljan da odem
u Izrael i da tamo odgovaram
pred redovnim sudom. Obez-bedjc- na
mi jo pravna pomod.
a ja cu sa svojo strane uciniti
sve sto jo u mojoj modi da pru-zi- m
objasnjenje cinjcnica iz
poslednjih godina mojo sluzbo
u Nemackoj, kako bi bududim
goneracijama cue pruzeno ci-njen- ico
u pravoj svetlostL
"Dajcm ovu izjavu po sop-stven- oj
slobodnoj volji. Nista
mi nije obedano, niti mi je di-me
zapredeno. Zelim samo da
povratim dusevni mir. Posto se
mnogih dctalja ne sedam, a
buduci da su mi ncki doga-dja- ji
pobrkani u sodanju, to
ovim trazim dcr mi so pomogne
time sto 6c mi biti dozvoljcn
uvid u dokumonta i svodocan-stv- a,
jer sam odlucio da otkri-je- m
celu istinu.
Adolf Ajhman & r.
Buenos Aires,
maja I960."
Tako se najzad zavrSila pet-nawtogodi- inja potraga za naj-ved- m
racaovnim ubicom svih
vreana.
Pocetak dugog skrivanja
Kada je, sredinom aprila
1945. godine, Karl Adolf Ajh-man
zakljucio da je Tredem
Bajhu odzvorulo i da on nikad
nede postati "svetski komesar
za jevrejsko pitanje", dosao je
na ideju da od eseso vaca koje
bude okupio oko sebe formira
gerilsku jedinicu, sa kojom bi
u austrijskim planinama sace-ka- o da izbije rat izmedju za-pad- nih sila i Sovjetskog Save- -
sa — u sta je cvreto verovao
pod uticajem Gebelsove pro-pagan- de.
Sa nekoliko deeetina ljudi,
dasta novoa, hrane i municije,
an se krajem aprila povukao
u izabrano planinsko skroviite.
Msdjutim, kad su eeesovci doz-na- li ko im je na delu, podeli
su da se kolebaju. Svi su oni
bili odgovorni za mnoge zlo-fin-e, ali su kao ljudi iz borbe-ni-h
jedinica radunali da im to
u sludaju zarobljavanja ne bi
suvise Ikodilo Ajhman je, pak,
bio odgovoran za hladnokrv-n- o
uniStavanje miliona ljudi po
gasnim komorama i kremato-rijumim- a
iirom okupirane Ev-rop- e. To se dak ni okorehm
ubicama nije svidjalo, tim pre
ito je svaka veza sa Ajhmanom
mogia da im donese smrtnu
presudu ako budu zajedno uh-vade- ni.
Jedne nodi oni su odr&ali sa-stan- ak
i odludili da Ajhmana
oteraju iz svoje bande. Poito
su mu otvoreno rekli da im je
njegovo prisustvo opasno, Ajh-man
je morao da ode. Oni su
verovali da 6 nacistidki gla-reti- na progutati kapeulu s ot-roro- m,
koju je za svaki sludaj
noaio u supljini jednog zuba.
Ali Ajhmanu nije bib ni na
kraj pameti da izv-f- fi samo-ubistv- o.
Zbunjen i uplasen, otisao je
u Line, gde mu je fivela poro-dlo- a. Zatim je pokupio zenu i
decu i S. maja 1945. odveo ih
u Sakburg. Tamo je posetio
svoga starog prijatelja Ernsta
Kalienbrunera — nacistidkog
--Wa sluibe bezbednosti i nas-ledni- ka zloglaenog Rajnharda
Hajdriha — od koga je sada
ooskivao pomod u teikoj situ-ad- ji
u kojoj se nafco.
Kalienbruner nije hteo ni da
duje za njega. Ajhman je bio
iznenodjen i uvredjen- - "Ja sam
tamo izvriavao Pirerova nare-djen- ja kad sam slao transporte
Jevreja u koncetracione logore
sa uniitavanje" — vajkao se
on.
'To ti je bila grdna greika"
— odgovorio je Kaltenbruner.
"Kao iZYTiilac tih naredjenja
moracel da platis glavom".
U Koitenbrunerovom itabu
Ajhman je sreo svoje bivie po-modni- ke Hetla i Fon Visliceni-j- a. kao i svog eksperia za eks-humaci-ju, pukovnika Blobela.
Kod svih tih ljudi, koji su mu nekad bili prisni prijatelji, Ajh-man
je naisao na hladan pri-Js- m Posle kraeeg, udtivog raz-govo- ra svaki je otisao na svo-j- u stranu.
Kaplar Adolf Bart
Tek polto je otisao od Kal-tsnbfune- ra, Ajhman je 3hvatio
u kofco se ooajnoj situacqi na-le- t! Shvatk) j i to da njegovo
pnsuetvo moie samo da dove- -
de u opasnost njegovu zenu i
tri sina. Pre nego Sto se od
njih rastao, Ajhman je dao ze--ni
neSto novca i cetiri kapsule
sa cijanidom — za slueaj da
bude primorana na samoubis-tv- o.
(Ponovo su se videli tek
1952. godine u Argentini, kad
mu se porodica pridruSila )
Adolf Ajhman posedovao je
snazan instinkt samoodrzanja
fedna od prvih ideja koja mu
je sinula bila je — da se ota-ra- si
svog imena i dina. Neka-k-o
se domogao jedne unifor-m- e
vazduhoplovnog kaplara i
odludio da uzme lme Adolf
Bart To je ime uzeo naprosto
zato Sto mu je ono prvo palo
na pamet. Tako se zvao bctka-li- n
koji je nekad snabdevao
njegovo domadinstvo u Berlinu.
Kao kaplar "luftvafe" Adolf
Bart on se zatim auto—stopom
prebacio u Bavarsku i tamo,
u okolini Ulma, dozvolio da ga
zarobi jedna patrola americke
3 armije. Ajhman je lukavo
postupio kada je sebe proizveo
u din kaplara Kao oficir bio
bi tretiran bolje, ali ovako,
vojnik, znao je da de biti pod- -
vrgnut manjem ispitivanju Pod
levom miSkom bile su mu ute-tovira- ne oznake krvne grupe i
din koji je imao u SS —trupa-m- a
Bio je u pravu Niko ga
nije temeljitije ispitivao, niti je
bio podvrgnut lekarskom pre-gled- u,
koji bi neizbeino doveo
do otkrida tetoviranih oznaka.
Njegov logor posedivali su
s vremena na vreme ameridki
obaveStajni oficiri. 2iveo je u
stalnom strahu da de ga neki
drugi zarobljenik prepoznati i
prijaviti Amenkancima. ledan
ga je, doista, prepoznao. Ali
ga nije prijavio, ved je iskoris-ti- o
situaciju da ga uceni i iz-vu- de od njega dva paketa ci-gar- eta. To je bilo dovoljno da
se Ajhman odludi na bekstvo
Ugrabivli prvu priliku da
pobegne, Ajhman se kratko-trajn- o
naSao na slobodi. Posle
dva dana ponovo je uhvaden.
Ovog puta sproveden je u je-d-an drugi zarobljenidki logor.
gde se predstavio kao poruc-m-k Oto Heninger.
Drugo bekstvo iz bgora
U novom logoru, gde je bi-lo
mnogo SS—oficira, Ajhman
je u stalnom strahu driala ru-ti- na obaveStajnih oficira, koji
su jednom nedeljno odvodili
manje grupe zarobljenika na
saslusavanje. Dosta ih se sa
saslusanja nikad nije vratilo
U decembru 1945, posle pet
meseci provedenih u torn logo-ru,
i porudnik Oto Heninger
odveden je na saslusanje. O-v- og puta konadno je osetio
Sta znadi samrtni strah. Bilo je
dovoljno da mu skinu koSulju
i otkriju tetovirane znake isood
pazuha, pa da dodju do nje- -
govog pravog indentiteta. Na
njegovo veliko iznenadjenje,
ameridki obaveStajci postavili
su mu samo nekoliko uobida-jeni- h
pitanja i naredili mu da
popuni nekakav formular. Za-tim
su ga vratili u logor.
To se ponovilo joi dva puta
i Ajhmanu se dinilo da ga A-merik- anci
ispituju sa rastudim
podozrenjem.
Zato je 25 januara 1946. po-novo
pobegao, zajedno sa jos"
jednim esesovcem, Kurtom Ba-uero- m.
Ovaj je znao Ajhmana
samo pod lmenom Oto Henin-ger,
ali je znao i to da ima do--
sla s iednim od bivSih glave-Sin- a, pa mu je iz osedanja sta-re
lojalnosti bilo stab da bude
od Sto vede pomodi. Pre nego
Sto su se rastali, Bauer je dao
Ajhmanu pismo za svoju see-tr- u, koja je Jivela u blizini.
Otada podinje Ajhmanava
"civilna" odiseja. Uz pomod
Bauerove sestre on se prebado
do Minhena, a odatle nastavio
za Hamburg, kuda je stigao
krajem marta 1946 Tamo se
kao drvoseda, stalno pod ime-no- m Ota Heningera, zaposlio
na imanju bivseg naciste Fa-jerslebe-na,
za koga je imao
preporuku joS iz zarobljenidkog
logora. Plasedi se stalno da de
biti otkriven, Ajhman je nasta-vio
da menja mesta boravka,
zaposlenja i imena pod kojim
se krio, fivedi skromno i ited
ljivo, kako bi uitedeo novae
га bekstvo iz Nemadke u neku
od zemalja koje su davale uto-dil- te progonjenim nacistickim
zlodincima
Njegovo se ime na sudjenju
u Nirnberau tako desto pomi-njal- o da mu je to bila stalna
opomena
(Ncntavice se)
IN MEMORIAM
Jakov Itilis, prvminuo 4. aprila
1945. gwlino u Huntsvillc. Sjea
ga se iem Mare.
SPORTSKE VIJESTI
1 0 0'0-- 0 0~Џ0-0~0-0-Т- 0 V0-- 0
J I'GOSLA VENSK I ХОГ.ОМ Р7Г
Cetrnaesto kolo odifjrano je u
nodjelju 2fi. marta.
Rezultati u Vta lijji:
Hajduk — C. zvezda
Sarajevo — Split
Partisan — Rijeka
Radni£ki — Dinamo
Vojvodina-OF- K Heograd
Vardar — Velei
T A П L I C
1. Partlzan 14 10 2 2
2. C. zvezda
Hajduk
Dinamo
Beoprad
ШЈка
Vojvodina
Splt
9. Sarajevo
10. VeleS
11. Vardar
12. Radnlfld
14 7
14 7
14 7
14 5
14 7
14
14
14
14 10:2
2 3 9
14 3
Druga Hga hfofna grupa.
MaJiva— Spartak
Sutjerica— Rudar
Radntcki (S)—Nov! Sad
Bududnoet— Radn. (N)
Radnifki (K)—
Srem— Pobeda
Poredak tablici: Novi Sad 23,
Buducnoet 20, Radntfki
(S) Radnifld (N) Spartak
JTrfva 13, RadniJkl (K) Го-be- da
11, SutJka
Druga Hga zapadna
Triglav— Proleter
Sibenik Celik
Iiokomotlva
Va rteks Za preb
Trelnjevka Zeleznicar
Karlovac Sloboda
Poredak tablici:
1:0 (1:0)
3:2 (1:2)
1:0 (0:0)
3:4 (2:2)
1:1 (0:0)
3:1 (1:0)
A
29:11 22
22:15 18
20:15 18
23:18 18
18:15 1C
18:20 15
22:17 14
23:24 12
24:20 12
14 11:25
10
7
22:3G C
—
1:1 (0:0)
4:1 (1:0)
1:0 (0:0)
Gafka 1:0 (1:0)
2:1 (1:1)
na
Srem 19,
17. 15,
13, 13,
9. Rudar 9,
ka C.
— grupa:
—
—Rorac
—
—
—
na
11
0:0
1:1
2:3
2:2
(1:0
(1:2)
(1:0)
0:0
4:0 (2:0)
Zeleznicar
22, Rorac 20, TreSnjevka 19,
15, Proleter 14, Lokomotiva 14.
Zagreb 13, Varteks 13, Sloboda 12.
iibenik 11, Karlovac 8, Trlglav fi.
H 0 K s
RokeaJ George Cuvalo pobjedio
je Arpentinca Jliteffa (bugarskog
porijekla). Tukll m se proSlog po-nedjel- jka
u Torontu (20. marta).
UNESCO PKOUMVA
PltEDKASrDK
Grupa sociologa Iz omladinskoR
instituta UN'ESCO-- a odriala je o-v- ih
dana savjetovanje u Gautingu.
u Zapadnoj N'jemaJkoj Sociolozl eu
raspravljali o utjecaju vladajucih
druUvenih norm! na rasne 1 druge
preilraule. Rtrunjaci iz raznih
zemalja analizirali su prirodu disk-riminacl- je
i predrasuda s raznih
glodiJta. Oni su ukazali da e co-vje- k
ne radia 8 predrasudama 1 da
pored alnih rxhihololkih faktora 1
utjeraja iz djetinjstva 1 rane mla-dos- ti
fovjek obino pokazuje sklo-no- t
da Rvoje drianje uskladi s po-naSanj- em
i stavoima vecine. Stm-fnjn- ri
su istakll zna?aj utjocaja
vlastl J javnog mljenja, Stampe,
kola i drugih instituclja I ukazali
koliko te valno da nastavnicl u Jko-lam- a
aktivno daju podrJku neprl-trasnoe- ti
i tolerancljl.
RASISTIfKH Г.ПЛПАС1ЈЕ
Ned.nno jo u Juinoafrit-Ko-j
I'niii bilo akluelno oo pitanjei
Kako trrtirali Japanrp koji чи
lute rase, i uMaditi postupak
8 raUtickim aparMicinom? Xa-ko- n
dulje flKkusije u ladi, rije-fe-n
je oako:
Japankog amb.isadora, poro.
diru i dipVnmatski personal (re-b- a
so Irt'tirati kao da su bijele
rae, pa im je studa prist up do-zo1j- en.
Japanri koji dotaze u rmlju da
bi sklapali trgovafke posloe
trclirat re se kao bijrli 90 dana
a poslije toga primjrnjivat cc
se apartheid i bit re opet — 2uti.
Ostali Japanci nemaju nikak-- %
ih pritilegija i Јакмса, te fe
smalraju jedmstano — iutima
i nepoirljnima.
Ekspcdicija u kanadskc
polarnc ohlasli
Prva ekipa najvede naudne
ekspedicije koja je lkad poila
da istraiuje polarne oblasti Ka-na- de poila je iz Ottawe da
uspostavi bazu na otoku Del
Ringnes. vise od 2000 milja
sjeverno od Winnipega.
Oko 70 udenjaka i tehnidara
ispitivat de u toku ditavog lje-t- a
polarne vode, otoke i oba-l- u. Narodito de se ispitatl ba-zenSverdr-up,
za koji se vjeru-j- e da sadrfi velike kolidine
nafte.
TTri aviona i dtiri helikop-ter- a
pratit de ekspediciju. Sni-manj- em
iz zraka tadno de se
odrediti poloiaj oblasti boga--
tih mineralima
Knnadski sjever
PovrSina Northwest Ter-ritories
(sjeverno-zapad- ni teritorij) iznosi 1.301.000
kvadratne milje, a to je je-dna
trecina ukupne pon-sin- e Kanade.
Gladys Francis Lewis
31)
Joshua Doail
Trinaesto Poglavlie
Preveo A. K. —
Prolazili su tjedni i mjeseci. Duga, teska zima je
presla u proljece i Itavnjak je jos jedanput danju i nocu
bio ispunjen zvukom jurecih voda u svim potocima. On-d- a je svatko, preko noci, zivnuo toplinom i snagom sun-c- a
l disao s olakSanjem i zadovoljstvom.
Ali Josh je jos uvijek bio u polovici zime. Jedva je
bio svijestan da je proljece, godisnje doba koje je naj-vis- e
volio, opet bilo tu, u svojem starom nalutu zivota.
Bio si je postavio zadatak da ponese malo dalje Asin
pali teret, s odvaznoscu i znanjem — kao sto ga je nosio
Asa, u nekoliko kratkih godina koje su mu bile dodjelje-ne- .
Josh nije nikada propustio politicki sastanak. Citao
je mjesecnike i knjige, proucavao medicinske prirucnike
do kasno u noc, nakon bi Itavnjak otisao na pocinak.
Rijetko kad si je dozvoljavao vise od pet sati spavanja.
Uzeo je vise narudzbi koze nego sto je mogao dovrsiti.
Iskapao je goveda i ovce iz brojnih snijeznih nanosa,
prosjecao staze i ceste kroz beskrajni snijeg, i danomice
Ii'nn.nn 11 Infill irvn vnnn to ninninnin ctrl-- n ЛТЈ.п o, ,ln_
i:o (1:0) vao nikakvog pocinka.
Ba6- -
Celik
zenidba mu nije donijela mkakvog zadovoljstva.
Tek malo je dodirnula njegov unutarnji zivot. Sve od ve-ce- ri svoje zenidbe, kad je zurio u Ilobin, i saznao da je
ljubi, on je bio covjek zaracen sam sa sobom. Dok su
tjedni prolazili, pukotina izmedju njega i Francie, koju
vrijeme nije zatvorilo, prosirila se je, dok nije postala
zastraSujuca stvar, u koju ce sigurno oboje pasti u svoju
propast. Ali Josh se nije mogao pribrati da smjerno po-gle- da na stanje stvari. Bilo je bolno, ali, rekao si jc on,
on tu nije imao sto ufiiniti.
Робео jc sve vise misliti na Kobin.
Znao je da jc Francie nesretna. Nedostajala je nje-zin- a zivahnost iz ljcta i jescni, kad je bila radosna i na-dobud- na zbog svoje udaje. Znao je da je osamljena. Sli-jedi- la
ga je posvuda kao vjerno pscto, kao u naili da ce, zbog toga sto je kraj njega, prcbroditi jaz koji se je sir!
medju njima. O svojoj nevolji nije govorila. Zajedno s
njim bi odbacivala snijeg i bacala sa sjenika sijeno. Sad
su so vec jagnjile ovce i ona mu je pomagala u brizi za
mala, nesigurna stvorenja.
Motreci ga jednog dana, ona je uskliknula: "Oh,
Josh, mislim da su tvoje ogromne ruke najnjeznijc koje
sam ikada vidila, i najiskusnijc — iskusnije od ruku
tvojeg ora !" A Josh je bio veoma obradovan. Ona je bila
najsretnija kad je hranila kokosi ili unosila u toplu ku-hin- ju novookoceno jagnje, i smijala se njegovom lije-po- m, umilujuccm drzanju. Znao jc da zudi z;t djetetom.
I Josh je bio najsretniji medju zivotinjama. Nalazio
je u njima novi ponos i zadovoljstinu. Drugacije je kad
su vlastite tvoje, mislio bi on, dok bi cekao da zakmcci
novo jagnje.
Francini naivni pokusaji su bili uzaludni. Nije mo-gia
srusiti ili preci zid, kojim se je Josh bio ogradio.
"Josh," rece Francie jedne veceri u staji, "mislis li
da bi mogli ici na ribanje, kad nadodju snjetci i herin-g- e
? Uvijek si govorio da nema nicega takodobrog, i tako
punog kostiju, kao hcringa iz Erie jezera. Sprcmila bili
izletm'5ku kosaru i mogli bismo povesti sa sobom Jlatil-d- u, Joela, Piobin i Jona. Matildi je potrcban izlaz. Tako
je tuzna. lolim te, Josh?"
Josh je muzao larthu Washington, Francinu kra-v- u
pasmine Jersey. Crna glava mu je bila pritisnuta na
svjetloj slabini, dok je izmuzao i posljednju kap mlijeka
iz vimena. Francie je nadvirivala preko Marthinog vrata
l cekala na njegov odgovor.
'Pa, da," odgovori on odsutno, podigavsi se i udari
kravu po ledjima, u znak zahvalc za gusto mlijcko. On-d- a je opazio Francie — glava joi jc bila naklonjcna ka
kravljem vratu, njezino gorljivo lice oblika srea nadah-nut- o, kako ga vec mjesecima nije vidio, a oci su se 2u-dn- o
iskrile. "Sto si rekla? Itibanje? A zbog 6cga uopce
zeliS ici na ribanje?" On joj se osmjehne.
"Samo zelim. Ne znam zaSto."
Ona mu pridjc i protrlja obraz o njegov grubi vu-ne- ni rukav.
Zaito no bi isli ? — mislio jc on. Francie je zbog
prehlade promaSila u martu zabavu i veselje u sakup-ljanj- u
secera. A htjela je ici. Ali on je bio lud od zeljo
da opet vidi Kobin, da osladi oci njezinom Ijcpotom —
svjetlom u njezinim o6ima i u kosi, u krivulji njczinog
lica, slatkim ustima. Bio je lud od zelje da je pronadje
i posvoji je, protiv citavog zaprepaStenog svijeta. Da li
se usudjujc da vjeruje samom scbi?
"Ako hoces, zasto ne bi uredili za prvu nodjelju?"
"Oh, hvala ti, Josh, hvala ti!"
Ona podje kuci prije njega, da upali svijece, prip-ra- vi
lonce i potakne vatru. Josh je u blagom zutom svje-tl- u
vc6eri promatrao njezine skakutave korake i nez-natn- o
vijorenje haljina. Udinilo mu se da je ona zivi dio
bregovitog kraja, kojega je poznavao Citavog zivota.
Okrenula se je i domahnula mu rukom, a psi su vesclo
zaskakivali oko nje, ushiceno lajuci. Pratio je kad su se
za njom zatvorila vrata i pomislio na Ilobin, na njezinu
gibku drazest, niski sladak glas.
Onda je i on, kao Francie, poceo ocekivatt, proljet-n- i
povik da snjetci ili heringe plivaju ; ofekivati lijopi
dan, i nije znao sto јоб.
Ocekivani dan je napokon do§ao. Francie je cula
kako djecaci oslasuju svoju robu, dok su isli Spaiia ce-sto- m
s kosarama punim riba za prodaju: "Snjetci! S-njet-
-ci! Heringe! Her-ing- e! Snjetci plivaju! Snjetci
plivaju!" Bio je to gotovo zov pramaljeca. Ona je golo-glav- a
otrcala niz put, da kazc Matildi i Pwobini.
Pkobin je tog tjedna bila dosla na Ravnjak, da raz-vese- li
Matildu, i da bude pri ruci za izlet. Bio je to prvi
put Sto ih je posjetila jos od Francine udaje, j popustila
je samo zbog Matildinog moljakanja. Matilda je neko
MALO SALE
RJESENJE
Lijepe ierui psihijatrist
nHc xe doievne bo?ti) poIa na
k#nvencija. Muikarac koji je po-r- d
nje jedio poene da ju Шџа.
To j je nerviralo I htjela je da
mu oHrui, ali м prtkmWi.
"Zaito da м Ijutimt", saklju-cil- a
je ona. MNa#ken — to je
njegov proWem'.
ZlVOT NA .MARSU
Xftufewjak ('Teem aMre- -
nautu): "Reei ati, inw H Jheta
na Mareu?"
A.trofut: "lme seite U мЛо- -
tu uvefer, a otW dana U tjed- -
nu je MnSe nvrt%.,,
N'UE ISTO
,
(lijec-- i "I'atrick', rece sveenik.
Tuloncanin
'raki
ja je toj najvvci nprijatelj"
"Ali o#e", odfovori Pat, "n Ле
li nam u p-roel-u
nedjelju govo; '
da IjuMmo svoje neprijatrlje"
"Jetam", r#e ve5enik. "all na
мт mi-li- © da ih treba gutat)'
PMIVATN'A PREDUZIM1JIVOST
reaimiavac: "imao sam oko na
teW, Grisrgby, i ndim da si do-ha- r
пккНс. Radii duge sate, am-biciot- en
si i brto upotnavaA bic-nki.- M
Grfggffey: "Hvaka va, tir."
Pesfcxkvac: "Zato saw prisiljen
da te tpvuttm. TI pripadaj onJ
liko puta posjetila Blythwood i Robert i Margaret su je
bili zavolili, ali Ilobin bi uvijek na§la kakav izgovor da
izbjegne posjet na Ravnjak.
"Prekosutra, Francie," rekao je te noci Josh, a ona
jc uzdahnula u sretnom iscekivanju. I njegovo sree je
jade zakucalo pri pomisli.
Francie je drugi dan pripremila svoju najbolju
haljinu — smedju, sa tijesnim gornjim dijelom, kako je
bilo u modi, i mekanim bjelkastim ovratnikom. Ne bi je
trebala nositi, mislila je ona, ali bila je odlucila da taj
dan bude lijep u svakom pogledu. Kad je pripremila ha-ljinu
i posljednji puta poglcdala hranu koju jc bila
spremila, otisla je sama u krevet.
zelila je da i Josh podje spavati, da lezi kraj nje
i razgovara o tisucu stvari, da slusa nju, a onda je ljub-ljen- o prigrli. Nije bila zaboravila onaj neugodan trenu-ta- k
o svojem otkricu, kad je pro6itala zabiljezeni izva-da- k
iz Ilobinine knjige, ali kroz mjosece jc робс1а vje-rov- ati da je to proizaslo iz njezino bujne maste. Josh je
drugaciji, ali izmjenila ga je politika i naporno ибспје.
Eto sto je u stvari bilo, rekla Li ona sebi opctovano. Sutra
ce opet biti veseo, i zbog njezine prisutnosti sretan. Oh,
ona mora pronaci nacin da ga usreci! Cinilo sc da je za- boravila sve osim toga. Kako da uradi to? "Pomozi mi,
dragi boze, pomozi mi !" uzdisala je.
Kad se je Josh napokon uvukao pod poki-iva6-, ona
mu se uvukla u ruko. I premda joj jc gladio kosu i zvao
je dragom Francie, on je bio sasvim odsutan, i znala je,
da je jedva svijestan da grli nju. Ovo sc desavalo mnogo
puta ranije, ali veceras je tako ocajno pokusavala da on
bude sretan s njom. Nagle, gorke suze su joj izavrile iz
o6iju. Zatvorila je kapke i potisnula natrag bujicu, i pri-gusi- la jecaj koji ju je grcio. U gordini se je fivrsto osla-njal- a
na pomisao o sutrasnjem danu.
Sutra cc sve biti drugacije. Josh ce osjetiti slast pro-Ije- ca
i povratit ce mu sc stara veselost, i zeliti ce ju vise
nego ikada, a ona ce ga usreciti. Joshovo drzanje nije
ozbiljno. Ona to zna. Mora biti strpljiva.
Okrenula so je k zidu i napokon usnula. Suze koje
su prodrle kroz cvrsto stisnute kapke su so osusile i tu su
ostale sitne slane mrlje. Josh jc ujutro vidio mrlje, i pro-kle- o
samog sebe, te se vimio iz krevcta prije nego so jo
ona zbudila.
Kad je sunce vec bilo odsko6ilo, i svojom toplinom
milovalo Ilanjak, mala povorka jo krenula naput. Ma-tilda
i Ilobin su so vozile s Joelom i kosarama u kolima.
Francie jo jahala iza Josha, na Stormovim sirokim le-djima.
Jon je jasio na White Gullu. U Sparti, gdje su ok-ren- uli
na jug, stari Jonathan sc, jascci sivu kobilu, pri
ilruzio grupi. Nosio jc nekoliko vocnih sadnica jednom
naseljcniku blizu jezera.
Zrak je bio svjez, nebo cisto plavo, a tu i tamo su
bile skupine dronjavih oblaka. Kraj coste su preko pruca
grgoljali mali potocici, i lizali rub nagrizenog snijega,
§to se jc jos zadrzavao u sjenama jaraka. Pticico su nc-presta- lno prelijetale preko njiva erne, svjetlucavo zem-lj- e. Pred njima se, poput volikogsrebrcnasto-plavo- g pro-stranst- va,
j)rotezalo Erie jezero.
Jon je jahao s ocem iza kola. Odatle jo nesmetano
mogao zuriti u tanki, njisuci lik na opruznom sjeilalu.
Za posljednjih nekoliko dana, kad.je Ilobin bila u kuci
s njegovom majkom i Matildom, kao ono u ljetu, on jc
j)ozalio svaku minutu vremena sprovedenu u mlinici.
Unatoc privlacnosti, koja jo postojala izmedju nje i Jo-sha,
on jo sad osjecao da mu so ona vraca. Bio je bulaz-ni- v
od nadanja. Ali pokusat ce jos malo pocekati, da joj
dade vremena da bude siguraa u ono §to co uraditi. Imao
je neugodan osjccaj, da mu otac cita misli, i da su mu
jasne kao i nedija slika u vodenicnom jazu.
Zelio je da Ilobin skine kapicu, kao Sto jo uradila
Francie. Htio je da vidj svjetli odsjev njezino kose, milu
krivulju vrata, brade i dcla. Mislio jc da no bi mogao po-dne- sti
ovaj bistri aprilski dan, kad jo Robin tako blizo,
da moze posegnuti i dotaci jo, da vidi sitne mrve svjetla
u ocima boje gorCica, zlatnc pjegc na njezinom nosu, i
blagi zavoj usana.
Covjek mora biti naprosto glup, mislio je on, da ova-ko
mudi samog sebe.
Robin se okrene i osmjehne so dugim, slatkim smjo-sko- m.
koji je najviso bio u ocima.
Jon zapjeva. Josh prihvati rije6i, a Francie i Robin
im se pridruzo. To je bilo ono sto jo Francie htjela. Bila
je sretnija nego ikada od kako so uilala.
Popodne su sjedili na obali potocica, koji sc jo ne-koliko
jardi naprijed ulijevao u jezero. Mrcze su so opc-tovano
umukale u vodit, i svaki puta kad bi ih izvadili
bile bi pune malih, koprcajucih, srobrcnili ribicav Kad
su muskarci ulovili koliko su htjcli, nalozili su vatru i is-po- kli
ribe, a Francie jo ponosno prostrla na travu platno
i razlozila ukusna svinjska rebra, Sunku, pecono pile,
kolad iz javorovog secera, pite od jabuka, ogorko i svjezi
kruh.
Ovo je za Robin bilo novo i uzbudljivo iskustvo. Ni
kada se jos nije osjecala tako lagodno. Jon je, naginjuci
sc nail londicem, vidio kako vjctar j sunce unose rume
nilo u njezino obraze.
Josh je pomno pratio lica oko izlctnickog гибка.
Svacije je. osim Robininog, odavalo ponesto novoljkosti.
Nikada nije mogao pogoditi sto je leialo ispod spokoja
na njezinom lieu. Bio jo kao dovjek opijen jakim vinom.
Robin mu je bila tajanstvetia, krasna, odaravajuca. Obo-zav- ao ju je protiv svakog prava, logike i nade, zelio ju.
Podivljala krv je udarala u njegovim Silama. udarala u
mozgu, zaustavljala mu dah. Ona mu je pobudila ma-t- u, kao Sto jos nitko nije ucinio; nahranila mu je pamet
i uzbunila krv. Ona je mili drug o kakvom 6ovjek sanja.
Njozina ljepota, tako zapanjujuca danas, natljadala ga
jc. Ne bi ni za sto na svijetu nanio bol Francie i Jonu, ali
danas nije imao volje da sc opirc. Ona je bila pometena.
U nrslima ie bilo mjesta samo za Ilobin.
1IKU) OVER
SECOND WEEK
шMпIMзтUшkАM ШЈ$ШЧ
rt h- -a ha fWK-ZjJ-&
liatpstttSC-Т- П hn IM MtSIIM
imn. eicwsii. t t'on
vosccw omt umi
CMY 7 PM r— .T. J fM.
k II '! 3
DA IJ STE OBNOVILI
PRETPLATU?
vrsti ljudi koji poslije podju i sa-pee- mi
kmpetiterske Vompanijen.
SVEdEMK SA I4SKOM
Kad je kubanski Mrrenik Her-man
lienoe мчао u polje da o-то- впе
sjeci м-сегп- ц lrku, ra-dn- ifi
su mu dali puku. lToJi
puku l.anre je rekan, da pu$
ku ne re upotrebiti za oSranu
?a fiota, пск .a mo za b-ra- nu
c!omoine.
Ilijerarhija je lnrf.a u-pcn- dirala
jer je rekao da bi crk-en- a
hijerarhija trebala ]мн!ир-rije- ti
narod Kube, a ne njeRoie
pljackae.
(Jrdki premijer Konstan
tin КагатапГга dolaal u Ot-ta- wu
13. aprila.