Nase Novine, March 09, 1977

              t (j .ч!14ипдаг ttfWrtirSuritMtv
. rtM-~oMrtWrtWJ- iei Ш i№lH%4flf3'ttMrtSiW&l
January 12, 1977
PiSe: D. Jovahovi6
OS aaarajEag ДјДјДЏз
KAKO COVEK ZAGADIO OKO
15.000 KVADRATNIH KILOMETA-R- A
SVE2IH VODA
..."Ne smemo dozvolltl da trgovad-k- l
fnteresi odluduju o naSIm
iivotlma... Prlrodna sredina pripa-d- a
svlma..."
Izjava sudije атепбксд oblasnog
suda u Virginiji prilikom kainjava-nj- a
jedne ameridke hemijske korpo-raclj- e
zbog zagadlvanja reke
James.
SBffilyl
JE
Zagadivanje prirodne sredlne I napori co-ve- ka
da se tome stane na put, nisu svojst-ve- ni
samo danaSnjici. Slifine pojave bile su
prlsutne i mnogo ranije, бак I u starom
veku. Sa Industrijskom I post-industrij-sko- m
revolucljom ovo postaje obimnije i
mnogo ozbiljnije, tako da sve бебсе 6lta- -
mo I sluSamo o opomenama poznatih nau-5nik- a,
raznih druStvenih radnika i grupa,
koje nisu ni malo optimistiCke za budu6-no- st
i samog fioveka.
Podvla6l se da je ubrzani razvoj na svim
poljlma, sve veci broj industrijskih predu-ze6- a,
novih izuma, novlh hemikalija, novih
ratnih sredstava, sve veci broj automobila i
drugih saobracajnih vozlla sa pogonom na
benzin i naftu, sve 6esci izlivi velikih koli-6in- a
sirove nafte prilikom brodskih nesre-6- a
u okeanske, morske i cak I jezerske
vode, dovelo u skoro bezlzlazno stanje i
zemljino tlo, I vodu i vazduh.
Zato Je u nasem vremenu doslo do
ozblljnog interesovanja javnosti i zahteva
da se preduzmu mere za zaustavljanje I
sprecavanje daljeg zagadlvanja, To je bilo
pocelo nekako od kraja pretprosle decenije
i trajalo je do sredlne ove, pa je kao
posustalo, naroCito za poslednje 4 godine.
Danas taj se interes ponovo ozivljuje, jer
se opet sve cesce suofiavamo sa raznlm
pojavama zagadlvanja.
Dnevna stampa, radio i televlzija sve
боббе donose izvestaje o tome, pa 6ak se
javljaju i razne forme protesta.
Sludaj Velikih Jezera (Great Lakes) o
kome je ovde геб, je tollko ekoloSki I vre-mens- ki
karakteristidan I vazan, I njihovo
zagadivanje ne samo od mesnog vec I
kontinentalnog znacaja, da plsuci o ovim
pltanjima covek mora da se na isti pozove.
Samo mora odmah da se naglasi da susti-n- a
prblema nije u predvldanju raznih
programa i mera za kontrolu, koji se
odnose samo na izvore zagadlvanja.
Sustina je u povezivanju Istih sa rastoCava-nje- m
druStvene strukture, bolje reCI sa dru-Stveni- m
sistemom, te se гебепје mora da
trail u radlkalnim druStvenlm promenama I
"u Covekovom odnosu prema 6oveku".
Velika Jezera, njih 5, Superior, Michi-gan,
Huron, Erie i Ontario, leze duz
kanadsko-ameriCk- e granice. To su ogro-mn- a,
slatkovodna jezera. Na svakih 20
lltera sveze vode u svetu ona sadrze 4 litra.
Pokrlvaju oko 150.000 kvadratnlh kllome-tar- a
povrSlne I pruzajuci se od amerl6ke
drzave Minesota i Tander Beja (Thunder
Bay) kanadske jezerske luke na Superior
jezeru sve do St. Lorenc (St. Lawrence)
reke, obuhvataju vodeni sliv od oko
450.000 kvadratnlh kllometara.
Duz njihovih obala nalaze зе паЈдиббе
naseljene oblastl i Kanade i Sjedlnjenlh
Drzava i najvedl broj industrijskih predu-zefi- a.
Smatra se da ovde zivi i radi oko 47
miiiona ljudi I da ima na stotlne veclh I
manjlh fabrika, Iz kojlh se u jezera Izru6uju
hlljade tona raznih, prvenstveno teSklh
otpadaka. U tome je I vazno njihovo zaga-divanje.
Jer njlhova voda sluzi ne samo za
Industrijske potrebe nego i za pice, kao
loviste za ribe I ilvoplsnost njihovih obala
kao privlacna sredina za turlzam.
Uprkos ogromne vodene zapremlne,
teret otpadaka odavno je робео da prelazi
prirodnu spoeobnost jezera da putem
oksidacije neutralisu unesene zagadivace.
Poodavno se zna da Je Jezero Irl bllo
prvo koje Je pofielo da propada I da je na
primer riba bellca nestala I zamenjena og--
romnlm koll6inama smrdljivih algi. Uzrok
ovome, danas se to ta6no zna, bio je
upotreba i bacanje u jezero putem
kanalizacije, fosfornih ditergenata. Jedno
vreme smatralo se da je ovo jezero bilo
sasvim izgubljeno, bez zivota. Bilo je i
znakova da su I druga jezera krenula
sli6nlm putem.
Pre 4 godine, Kanada i Sjed. Drzave koje
dele vlasni§tvo svih ovih jezera, Izuzev
MiCigena, робе!е su da preduzimaju mere
da se stane na put ovom pravom slstemat-sko- m
unlfitavanju.
Bllioni dolara bill su odredenl da se
Izvedu razni opstinski I industrijskl radovl
za pre6i56avanje te6nih otpadaka pre nego
5to se izlufie u jezera.
Koliko je to pitanje vazno I obimno
pokazuje nedavna vest u dnevnoj 6tampi
"da je potrebno 50 godlna i 72 blliona
dolara kako bi se Velika Jezera spasila
daljeg zagadlvanja". Predstavnik postoje-ce- g
Odbora za odrzavanje kvaliteta vode u
Velikojezerskom slivu, opomenuo je
javnost da ako se novae ne bude пабао,
kvalitet vode sve ce se vi6e pogor6avatl.
"Novae je potreban da se pobolj6aju prllike
u prefii66avanju vode a takode Je nuzno da
se i sama javnost zauzme da se ovaj
program prihvati. Program je raden punih 7
i po godlna I ko6ta $6.5 miiiona", rekao je
on u izjavi 6tampi.
I kanadska i americka dtampa pISe "da
su dosada6nji rezultati veoma Impresivni",
ali do danas јоб niko nije tacno odredio u
kom oblmu je zagadenje smanjeno. Istlna
je, da su plaze u Ohaju (Ohio) na jezeru Iri
pocele ponovo da se otvaraju i da su se
pastrmka I losos vratlli u reku Dltrolt
(Detroit) koja je najveca jezerska prltoka.
Medunarodna, kanadsko-amer!6k- a komi-slj- a
za staranje o Veliklm Jezerlma (IJC) —
International Joint Commission, iznela Je
podatke u svom godienjem Izve6taju da
94% stanovnl6tva u ovom bazenu na
kanadskoj i 60% na amerlfikoj stranl, imaju
sada odgovarajuca postrojenja za ргес(бба-vanj- e
gradsklh i industrijskih otpadaka.
All komisija kaze da Velika Jezera јоб uvek
Imaju 63 oblastl sa problemima oko kvali-tet- a
vode, koji dolaze Iz 66 gradsklh op5tl-n- a
i 104 Industrljska preduzeca, 6lje Insta-lacij- e
za pre6is£avanje ne odgovaraju ill
бак I ne postoje, kao &o Je na primer grad
Dulut (Duluth), Ditrolt (Detroit), Geri 1
(Gary), Kllvlend (Cleveland), Bafalo
(Buffalo) I Sajrakjuz (Syracuse).
U meduvremenu dogodllo se je ne6to 6to
je I onako zamr§enl problem јоб vi6e
zamrsilo. Utvrdilo se je, kroz razne Istra-21va6- ke
projekte, da su origlnalnl probleml
ргебИ postoje6e dlmenzlje I da nisu samo
ljudska naselja I industrljska postrojenja
bill glavni krivcl.
Ispituju6i ribe I vodene biljke u ovim
jezerlma, stru6njacl su utvrdlll da ove
sadrze preterane ко11б1пе hemikalija koje
6ovek stalno proizvodi, kao 6to su: DDT,
MIREX, PBB I PBC. Za DDT se zna odavno
da je 6tetan za ljudsko zdravlje, a za
MIREX, PBB I PBC, koji su novljeg
porekla, po6elo je da se sumnja da porec
drugih Imaju I osoblne koje prouzrokuju
rak.
Medutim, ve6u zapanjenost je prouzro-kova- o
nalaz da vellki deo zagadlvanja ne
dolazl iz cevi I kanalizacije, gde I moie da
se kontroltee, nego iz vazduha.
Dr. Mrfi (Murphy) profesor hemlje i
istraziva6 na CikaSkom unlverzltetu D Pol
(De Paul), utvrdio je da najve6i priliy vode u
Velika Jezera dolazl ne sa povrSlne, ve6 od
к!ба i snega. U slu6aju MI6lgenskog jezera
to je oko 50%. !spltuju6l Ш te padavlne
sadrze on je pronaSao da na primer godl6-nj- e
padne oko 1 .100 tona fosfora. A ovo je
18% od ко11б!пе koja se ceni da Ima u
MI6igenskom jezoru. A kada se pak bude
postlgao cllj da se smanji коМб1па fosfora
Iz gradsklh i industrijskih kanallzaclja,
ocenjuje se da 6e ovaj postotak blti oko
30%.
SII6no Je I sa hemikalljama PBB I PBC.
К1бе i sneg donose oko 700 kgr. godi6nje
PBC jedinjenja u ovo Jezero, taman Isto
koliko ulazl iz poznatih Izvora sa povrSlne.
Јоб se nezna odakle ovi zagadlva6l
dolaze. Vetrovl prenose normalno ргаб!пи
sa udaljenosti od nekollko stotina a mozda
бак I hlljade kllometara. Po6to nema паб!- -
na da se ovo kontrollSe, to se pove6ava
znaiaj kako da se postupi sa zagadivaiima
koji ulaze iz ljudskih i industrijskih kanali-zacij- a.
KoliCine ostalih otpadaka i hemikalija
koje padaju kroz к1бе I sneg nisu poznate I
to ostaje da se pronade i utvrdi. Ali time se
otvara nova strana u ovako sada dvostru-ko- m
resavanju problema vezanih za ob-navlja- nje
Velikih Jezera.
Sve u svemu, prilike i polozaj u kojima
se ova jezera danas nalaze su takvi da je
Dzon Henderson (John Henderson) izvrSni
dlrektor Medunarodne kanadsko-amerk- e
komislje, odelenja za kvalitet vode Velikih
Jezera, nedavno izjavio: "Jezera su danas u
lo5ijem stanju nego 5to su bila pre 5
godina, пагобИо Donja Jezera". U ova
spadaju Hjuron, Iri i Onterio.
Programl za regulisanje izbaclvanja za-gadiva- 6a,
za б1ббепје istih pre IspuStanja u
vodu, ne nallaze na punu podr6ku onih koji
su glavni krivcl. N1 na пабој, kanadskoj,
nltl паатег1бкој stranl. Атег1бке korpora-clj- e
I njlhova zastupntetva u Kanadl, ne
poStuju donete proplse I fzlgravaju Ih, uvek
se Izgovarajudi da su skupi, a u krajnjlm
slu6ajevlma prete da бе napustiti odnosnu
oblast I preneti prolzvodnju tamo gde kon-tro- la
Hi ne postojl III nije tako stroga.
Faktl6kl podaci za izradu ovog б1апка
ког1ббеп1 iz 6asopisa "Ramparts" za okto-ba- r
1970; б1апака objavljenim u New York
Tlmes-- u u oktobru 1976; б!апака u kanad-skoj
dnevnoj Stampl za novembar i decem-ba- r
1 976; 6lanka o Veliklm Jezerlma u ame-rl6ki- m
novinama Christian Science Moni-tor
od 18. novembra 1976.
Film o gnjevnim farmerima:
U nedjelju 16. januara CBC
televlzija 6e prlkazati film "Some-day
Soon", u kome glavnu ulogu
ima kanadski glumac John
Vernon (na slici). Film govori o
jednom ameri6ko-kanadsko- m
sporu: U атепбкој drzavi North
Dakota izgraduje se orijaSki
projekat odvodnjavanja I Kanada-n- i
strahuju da bi mogao imati
negativnih posljedica za njih. U
ovom filmu Vernon igra vodu
farmera iz provincije Manitoba
б!ја zemlja je potopljena.
Кибе od vate
uSibiru
Moskva (AFP) — Vata sabljena i
impregnlrana teku6om plasti6nom
materijom izvrstan je gradevinskl
materijal za podlzanje manjlh киба,
бак i vISekatnica, u najhladnijim
krajevima Sovjetskog Saveza.
Posebni strojevi sabijaju vatu i
od nje oblikuju р1обе debljine oko
15 centimetara, koje se koriste pri
gradnji zidova. Кибе s takvim
zidovima izvrsno su toplinski
izolirane, jer u ku6l s takvim
zidovima gubitak je toplote pet
puta manji nego kod zidova od
opeka. Zvu6na je izolacija takoder
izvrsna, a troSkovi su — 6to je izne-nadenj- e,
upola manji nego kod
klas!6ne gradnje.