000375 |
Previous | 1 of 12 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
VOL 51, NO. 29(513) Zatvaraju se fabrike, otpuStaju se radnici. Zavisnost kanadske ekono-mij- e od multinacionalnih kompanija iz Amerike sve je jasnija mnogima koji su verovali da ce Kanada, kao jedna od najbogatijih zemalja sveta, nekako isplivati. Medu Kanadane dugo godina je ubacivana teorija, kad su nailazili zastoji u nekim sektorima privrede, kako su "kanadski radnici lenji", kako "пебе da rade i viSe vole da idu na socijalnu pomoc", kako su "neproduktivni" i jadne kompanije moraju da zatvaraju svoje fabrike i pogone zato Sto neki tamo negde u Japanu ili ko zna gde rade jeftinije. Jedan deo amerifikih radnika prih-vati- o je teoriju da radnici treba da smanje svoje plate i da ne zahtevaju poviSice prema stalno rastucim troSkovima zivota. Oni radnici u Americi koji su prihvatili tezu "da je bolje raditi i za pola plate nego uopSte ne raditi (automobilska in-dustr- ija) malo se i ljute na kanadske radnike kad ne pristaju na zahteve ameridkih kompanija. Ekonomska kriza koja je zahvatila Siroki svet, ili jedan veliki deo njega, prouzrokovana je, (to ve6 priznaju i najljudi apologete kapitalisti6kog sistema) tvrdoglavim insistiranjem najvedih amerifikih multinacionalnih korporacija na maksimum profita. Ne profita nekog tamo od 20 ili malo viSe procenata, nego 50 i viSe odsto. Nezajazljiva zed za profitom multi-nacionalnih korporacija odreduje se prema procentima profita petrolej- - TeSke ratne borbe izmedu Iraka i IranakoStaju tedvezemlje preko 100 hiljada poginulih i preko sto milijar-d- i dolara materijalne Stete. Neki su se nadali da 6e do6i do prmirja i eventualnog mira posle povlafienja ira6kih trupa na granice Iraka. Medutim osvetniko osecanje za nanetu uvredu i agresiju Iran nije ne samo obuzdavao nakon povlade-nj- a iradkih trupa, nego je joS viSe negovao i Sirio. U iranskom parlamentu (Majlis) raspirivane su pretnje Iraku i davana sve6ana obecanja da se Iran nece smiriti sve dok ne padne vlada predsednika Saddam Husseina a on sam ne bude javno pogubljen. Nastupanje iranskih trupa na teri-tori- ju Iraka ima za cilj osvajanje prestonice Bagdada posle zauzeca luke Basra. Iran je joS ranije pretio Iraku a pomalo i drugim arapskim zemljama koje su pomagale Irak, da ce sveti rat protiv "imperijalista i zionista" dovesti iranske trupe u Izrael i osloboditi Jerusalim od jevrejske TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, JULY 21. 1982. I Ф skih kompanija a oni su preko 50 odsto. Nikada u istoriji nije krupni finan- - sijski kapital toliko bezobzirno iSao za profitom po svaku cenu, medu kojima je i ona o nukleamom ratu pa i o samouniStenju, kao sada. Mnogi ljudi koji su Cvrsto verovali da je "svaki 6ovekov pokret motivisan ooo 44 24 H IProff job van Technical engineers, accountants, executives and technologists okupacije. Ajatola Homeini uspeo je da raspiri fanatifinu mrznju kod dobrog dela Iranaca prema Sto se ne podudara sa "cistom" islanskom i misijom je on zacrtao za Irance i sve Siitske pripadnike islama bez obzira u kojoj se zemlji oni nalazili. "Cistocu" ali suniskog islama drzavnici u Saudi Arabiji, Kuwaitu, Iraku, Egiptu i drugim arapskim zemljama. Svi oni drzavnici strahuju ne samo od fizi6ke opasnosti iranske verske najezde i od bratoubilafikih ratova u sopstvenim zemljama. Socijalne razlike i naroda u zemljama povo-d- a da se zaista mnoge arapske plaSe za svoje polozaje i strahuju da ce Homeinov poziv na obaranje rezima zaista prihvatiti ili neki drugi muslimanski Zato su Saudi Arabija, Kuwait, Egipat pomagali i pomazu Irak. Egipat nezvani£no ima бак i svoje trupe u Iraku. B nekim profitom, licnom koriScu pitaju se zaSto "Covecanstvo izeli samoubistvo" baS sada kada je na pragu da ostvari, uz pomoc nauke i tehnike, blagostanje na zemlji. Covedanstvo nikad nije zelelo niti su narodi ikada zeleli ratove. Oni su im nametani u vidu raznih "opravdanih" razloga. essionai vacancies 1975 1976 1977 1978 1979 1980 1981 1982 Source: Service Council vacancies for svemu verom koju IjubomornoCuvaju nego nezadovoljstvo nafte daje vode Siiti nezadovoljnici. samouniStenje n Irak je ne samo pretio arapskim rezimimakoji pomazu Irak, on je vec tri puta bombardovao severni deo Kuwaita kao opomenu da se oruzje ne dotura Iraku preko Kuwaita. SpecifiCna Мбпа mrznja ajatole Komeinija protiv irafikog predsedni-ka Husseina datira joS iz 1978. godine kada ga je iracki predsednik proterao iz zemlje. lako se u Iranu zvanifino tvrdi da su protiv izraelske agresije i za stvaranje slobodne drzave Palestine, postoje neke indicije da Izrael prodaje oruzje Iranu. Ustvari Iran nabavlja oruzje i od SAD preko "slobodnih" agenata, odnosno na "crno". U pregovorima sa arapskim zem-ljama Washingtonu kao pomoc slu-z- e i iranski planovi i "pohodi oslobodenja", jer se sa nadiranjem iranskih trupa stvara opasnost za mnoge arapske vode koji su dosada "cvrsto" sedeli u sedlima na vlasti. Na drugoj strani pozicije arapskih zemalja da zaStite i pregovaraju u Mjgoslav VVteekly i A Community 1 lkvs{i[XJf Established 1931 Ччш ЧАШ.иишадћЈ. .''ЛЈЦцмиагеМ 50 CENTS PER COPY Najzalosnija strana danaSnjeg pros-vecen- og Sovecanstva bi6e ako ono zaista prepusti tumacenje raznih "kriznih situacija" onim krugovima koji niSta drugo ne vide nego momentalne i "pragmatiCne" koristi za sebe. AM da se vratimo na situaciju nezaposlenosti u Kanadi. Kada su radnici u proizvodnji bili otpuStani ili na Strajkovima, govorilo se da oni traze previSe. DoSao je red i na one radnike "belih kragni" i malih i srednjih biznismena i poduzetnika. Raste nezaposlenost medu trgov-cim- a robom Siroke potroSnje i prodavcima nekretnina. Investicione firme su smanjile svoje ротобпо osoblje najmanje za 5 odsto ali to je tek pofcetak. Profesionalni inienjeri, javni sa-vetni- ci, arhitekti, advokati i sve druge ротобпе i servisne sluzbe otpuStaju svoje osoblje. Stopa nezaposlenosti nije viSe samo sezonski ili za stalno medu radnicima"plavih kragni". Ona raste sve viSe medu svim slojevima ka-nadsk- og druStva samo zato Sto finansijski kapital ne zeli da smanji profite. On zeli i tera politicke partije, provincijalne i federalne vlade, celo kanadsko druStvo da se odrekne prinadleznosti i beneficija u korist Sto veceg profita za nekoliko i sve manji broj korporacija. Vidi prilozeni grafikon stopa zapo-slen- ja "radnika belih kragni" od 1975. godine na ovamo korist Palestinaca slabe dok izrael-sk- a agresija, okupacija Libana i genocid prema Palestincima dobija-j- u legalnu podlogu a americki cinizam u odnosu sasvim drzavama Bliskog istoka i Afrike dobija prizna-nj- e da se sa "zaostalim narodima tako mora postupati". Izraelski cilj bio je i ostao da uniSti palestinski narod. To Begin i njegovi saradnici viSe i ne kriju ali Reaganovoj adiministraciji, koja brani interese najviSih krugova pet-rolejs- ke oligarhije, cilj je da oslabi pozicije arapskih zemalja iz kojih dobija naftu i da ih prisili na joS vece popuStanje. Da li ce ona upotrebiti Sadata i Begina (Nobelov-ci- ) Numeirija, Homeinija, Saudij-sko- g nekog kralja ili nekog drugog za oligarhiju nije vazno. Vazno je da se vadi nafta po njihovim uslovima a kad dode do nekih poremecaja u odnosima eksploatator i eksploati-sani- h treba zapodeti rat na Bliskom istoku, u Srednjoj Africi, pa ako treba i treci svetski i onaj najgori, nuklearni. двзпв
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, September 15, 1982 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1982-07-21 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000163 |
Description
Title | 000375 |
OCR text | VOL 51, NO. 29(513) Zatvaraju se fabrike, otpuStaju se radnici. Zavisnost kanadske ekono-mij- e od multinacionalnih kompanija iz Amerike sve je jasnija mnogima koji su verovali da ce Kanada, kao jedna od najbogatijih zemalja sveta, nekako isplivati. Medu Kanadane dugo godina je ubacivana teorija, kad su nailazili zastoji u nekim sektorima privrede, kako su "kanadski radnici lenji", kako "пебе da rade i viSe vole da idu na socijalnu pomoc", kako su "neproduktivni" i jadne kompanije moraju da zatvaraju svoje fabrike i pogone zato Sto neki tamo negde u Japanu ili ko zna gde rade jeftinije. Jedan deo amerifikih radnika prih-vati- o je teoriju da radnici treba da smanje svoje plate i da ne zahtevaju poviSice prema stalno rastucim troSkovima zivota. Oni radnici u Americi koji su prihvatili tezu "da je bolje raditi i za pola plate nego uopSte ne raditi (automobilska in-dustr- ija) malo se i ljute na kanadske radnike kad ne pristaju na zahteve ameridkih kompanija. Ekonomska kriza koja je zahvatila Siroki svet, ili jedan veliki deo njega, prouzrokovana je, (to ve6 priznaju i najljudi apologete kapitalisti6kog sistema) tvrdoglavim insistiranjem najvedih amerifikih multinacionalnih korporacija na maksimum profita. Ne profita nekog tamo od 20 ili malo viSe procenata, nego 50 i viSe odsto. Nezajazljiva zed za profitom multi-nacionalnih korporacija odreduje se prema procentima profita petrolej- - TeSke ratne borbe izmedu Iraka i IranakoStaju tedvezemlje preko 100 hiljada poginulih i preko sto milijar-d- i dolara materijalne Stete. Neki su se nadali da 6e do6i do prmirja i eventualnog mira posle povlafienja ira6kih trupa na granice Iraka. Medutim osvetniko osecanje za nanetu uvredu i agresiju Iran nije ne samo obuzdavao nakon povlade-nj- a iradkih trupa, nego je joS viSe negovao i Sirio. U iranskom parlamentu (Majlis) raspirivane su pretnje Iraku i davana sve6ana obecanja da se Iran nece smiriti sve dok ne padne vlada predsednika Saddam Husseina a on sam ne bude javno pogubljen. Nastupanje iranskih trupa na teri-tori- ju Iraka ima za cilj osvajanje prestonice Bagdada posle zauzeca luke Basra. Iran je joS ranije pretio Iraku a pomalo i drugim arapskim zemljama koje su pomagale Irak, da ce sveti rat protiv "imperijalista i zionista" dovesti iranske trupe u Izrael i osloboditi Jerusalim od jevrejske TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, JULY 21. 1982. I Ф skih kompanija a oni su preko 50 odsto. Nikada u istoriji nije krupni finan- - sijski kapital toliko bezobzirno iSao za profitom po svaku cenu, medu kojima je i ona o nukleamom ratu pa i o samouniStenju, kao sada. Mnogi ljudi koji su Cvrsto verovali da je "svaki 6ovekov pokret motivisan ooo 44 24 H IProff job van Technical engineers, accountants, executives and technologists okupacije. Ajatola Homeini uspeo je da raspiri fanatifinu mrznju kod dobrog dela Iranaca prema Sto se ne podudara sa "cistom" islanskom i misijom je on zacrtao za Irance i sve Siitske pripadnike islama bez obzira u kojoj se zemlji oni nalazili. "Cistocu" ali suniskog islama drzavnici u Saudi Arabiji, Kuwaitu, Iraku, Egiptu i drugim arapskim zemljama. Svi oni drzavnici strahuju ne samo od fizi6ke opasnosti iranske verske najezde i od bratoubilafikih ratova u sopstvenim zemljama. Socijalne razlike i naroda u zemljama povo-d- a da se zaista mnoge arapske plaSe za svoje polozaje i strahuju da ce Homeinov poziv na obaranje rezima zaista prihvatiti ili neki drugi muslimanski Zato su Saudi Arabija, Kuwait, Egipat pomagali i pomazu Irak. Egipat nezvani£no ima бак i svoje trupe u Iraku. B nekim profitom, licnom koriScu pitaju se zaSto "Covecanstvo izeli samoubistvo" baS sada kada je na pragu da ostvari, uz pomoc nauke i tehnike, blagostanje na zemlji. Covedanstvo nikad nije zelelo niti su narodi ikada zeleli ratove. Oni su im nametani u vidu raznih "opravdanih" razloga. essionai vacancies 1975 1976 1977 1978 1979 1980 1981 1982 Source: Service Council vacancies for svemu verom koju IjubomornoCuvaju nego nezadovoljstvo nafte daje vode Siiti nezadovoljnici. samouniStenje n Irak je ne samo pretio arapskim rezimimakoji pomazu Irak, on je vec tri puta bombardovao severni deo Kuwaita kao opomenu da se oruzje ne dotura Iraku preko Kuwaita. SpecifiCna Мбпа mrznja ajatole Komeinija protiv irafikog predsedni-ka Husseina datira joS iz 1978. godine kada ga je iracki predsednik proterao iz zemlje. lako se u Iranu zvanifino tvrdi da su protiv izraelske agresije i za stvaranje slobodne drzave Palestine, postoje neke indicije da Izrael prodaje oruzje Iranu. Ustvari Iran nabavlja oruzje i od SAD preko "slobodnih" agenata, odnosno na "crno". U pregovorima sa arapskim zem-ljama Washingtonu kao pomoc slu-z- e i iranski planovi i "pohodi oslobodenja", jer se sa nadiranjem iranskih trupa stvara opasnost za mnoge arapske vode koji su dosada "cvrsto" sedeli u sedlima na vlasti. Na drugoj strani pozicije arapskih zemalja da zaStite i pregovaraju u Mjgoslav VVteekly i A Community 1 lkvs{i[XJf Established 1931 Ччш ЧАШ.иишадћЈ. .''ЛЈЦцмиагеМ 50 CENTS PER COPY Najzalosnija strana danaSnjeg pros-vecen- og Sovecanstva bi6e ako ono zaista prepusti tumacenje raznih "kriznih situacija" onim krugovima koji niSta drugo ne vide nego momentalne i "pragmatiCne" koristi za sebe. AM da se vratimo na situaciju nezaposlenosti u Kanadi. Kada su radnici u proizvodnji bili otpuStani ili na Strajkovima, govorilo se da oni traze previSe. DoSao je red i na one radnike "belih kragni" i malih i srednjih biznismena i poduzetnika. Raste nezaposlenost medu trgov-cim- a robom Siroke potroSnje i prodavcima nekretnina. Investicione firme su smanjile svoje ротобпо osoblje najmanje za 5 odsto ali to je tek pofcetak. Profesionalni inienjeri, javni sa-vetni- ci, arhitekti, advokati i sve druge ротобпе i servisne sluzbe otpuStaju svoje osoblje. Stopa nezaposlenosti nije viSe samo sezonski ili za stalno medu radnicima"plavih kragni". Ona raste sve viSe medu svim slojevima ka-nadsk- og druStva samo zato Sto finansijski kapital ne zeli da smanji profite. On zeli i tera politicke partije, provincijalne i federalne vlade, celo kanadsko druStvo da se odrekne prinadleznosti i beneficija u korist Sto veceg profita za nekoliko i sve manji broj korporacija. Vidi prilozeni grafikon stopa zapo-slen- ja "radnika belih kragni" od 1975. godine na ovamo korist Palestinaca slabe dok izrael-sk- a agresija, okupacija Libana i genocid prema Palestincima dobija-j- u legalnu podlogu a americki cinizam u odnosu sasvim drzavama Bliskog istoka i Afrike dobija prizna-nj- e da se sa "zaostalim narodima tako mora postupati". Izraelski cilj bio je i ostao da uniSti palestinski narod. To Begin i njegovi saradnici viSe i ne kriju ali Reaganovoj adiministraciji, koja brani interese najviSih krugova pet-rolejs- ke oligarhije, cilj je da oslabi pozicije arapskih zemalja iz kojih dobija naftu i da ih prisili na joS vece popuStanje. Da li ce ona upotrebiti Sadata i Begina (Nobelov-ci- ) Numeirija, Homeinija, Saudij-sko- g nekog kralja ili nekog drugog za oligarhiju nije vazno. Vazno je da se vadi nafta po njihovim uslovima a kad dode do nekih poremecaja u odnosima eksploatator i eksploati-sani- h treba zapodeti rat na Bliskom istoku, u Srednjoj Africi, pa ako treba i treci svetski i onaj najgori, nuklearni. двзпв |
Tags
Comments
Post a Comment for 000375