Nase Novine, January 20, 1982

              Strahinja Maletld Г SEC AN J A
mi I i I W I 511 tL Si д pi3
J
Nema sumnje, da sam se prihva-ti- o
dosta teSkog zadatka, kada sam
odlu6io, posle toliko proteklih godi-n- a
od II Svetskog rata, da uz ротоб
sedanja, napiSem б1апак o Majk
Keleru — istaknutom i popularnom
sindikalnom funkcioneru i progre-sivno- m
politCkom aktivisti u gradu
Alikvipa, drzavaPensilvanija, gdeje,
nazalost, pre viSe od 30 godina,
umro relativno mlad od neizleiive
bolesti.
Ovo 6inim iz poStovanja prema
njegovoj uspomeni, kao njegov veli-- ki
prijatelj i duznik, a i stoga Sto se i
ime Majk Kelera nalazi na listi, ve6
davno zaboravljenih naSih zasluznih
iseljenika, politifikih radnika, koji su
ceo svoj zivot, nesebi6no posvetili
interesima i .borbi radniCke klase u
SAD.
Da bi se uspeo osvetliti politi6ki
portret Majk Kelera, i objektivno,
odredilo njegovo mesto u klasnoj
borbi radnika u kapitalistidkoj Ame-ri- ci
toga doba, potrebno je, u
samom pofietku, posebno naglasiti
da je on, prvenstveno bio aktivan u
sindikatu metalnih radnika CIO, u
kome je radio kao profesionalni
sindikalni funkcioner od samog
osnivanja te, popularno nazvane
"UNIJE", iz prvih godina predsedni-kovanj- a
Franklin Delano Ruzvelta.
Medutim, duboko pogreSno bi
bilo, ako bi neko, z navedenih re6i,
brzopleto izvukao pogreSan zaklju-ба- к,
kao da, navodno, Majk Keler,
nije bio zainteresovan razvojem
politi6kih zbivanja i dogadaja u
jugoslovenskom iseljeniStvu.
Naprotiv! Cinjenica je da je Majk
Keler, silom svog profesionalnog
zaduzenja, kao jedan od rukovodila-c- a
sindikata CIO u Alikvipi, morao
bud no da prati sve pojave i akcije
koje bi mogle politi6ki da uticu na
jedinstvo radnika — 6lanova tog
sindikata kao i na formiranje njihove
klasne svesti.
Sa druge strane, s&m Majk Keler
je sa ponosom govorio i isticao, da
je poreklom Srbin, roden u Hrvat-sko- j,
— Sto.samo po sebi dokazuje,
da je on, itekako, bio zainteresovan
Sta se zbiva i dogada medu jugoslo-venski- m
iseljenicima i kakva su
politi6ka opredeljenja naroda kome
je i sSm pripadao. Osim toga,
jugoslovenski iseljenici u Alikvipi,
zaposleni kao metalski radnici kod
"Jones and Laughlin Steel Corpora-tion",
predstavljali su impozantan
broj 6lanstva loklnog odboraCIO, iz
koje je sredine, kao sindikalni
aktivista, Majk Keler i ponikao. Sve
te бтјетсе obavezivale su ga da, s
vremena na vreme, snagom svog
autoriteta, Пбпо interveniSe, naro6i-t- o
u kriznim slu6ajevima, kada su
bila u pitanju opredeljenja naSih
radnika u vezi sa politickim zbivanji-m- a
u kraljevini Jugoslaviji. Kao
politiCki realista bio je svestan
opasnosti reakcionarne propagande
svih vrsta i boja, ubacivane indirekt-n- o
iz Jugoslavije, ili direktno putem
raznih placenih emisara i agenata
kraljevskog diplomatskog predstav-niStv- a
u VaSingtonu. Opasnost je,
takode, postojala i od korumpirane
iseljenidke pro-faSisti6- ke Stampe,
koja je imala za cilj da raspirivanjem
nacionalnog antagonizma i seja-nje- m
nepoverenja i mrznje, razbiju
jedinstvo radnifike klase u jugoslo-venskom
iseljeniStvu.
Takva podmukla i razbijacka pro-paganda
mogla je uticati na, eventu-aln- o
zastranjivanje americkih Jugos- -
lovena, 6lanova CIO, po nacional-no- m
pitanju, naroCito u odnosima
izmedu radnika Srba i Hrvata, a to je
predstavljalo permanentnu opas-nost
i za jedinstvo u lokalnom
sindikatu CIO u Alikvipi. Bilo je
neophodno takve pojave blagovre-men- o
spreciti jer su, u protivnom,
mogle izazvati krajnje Stetne posle-dic- e
u ovom gradicu gde je 99% svih
radnika bilo zaposleno u pomenutoj
беМбат. To je narofiito bilo aktuelno
za vreme II Svetskog rata, kada je
populami predsednik Franklin Dela-no
Ruzvelt, pozvao sve gradane SAD
da cuvaju jedinstvo neophodno za
ratne napore zemlje, a u cilju
pobede Saveznika nad faSisti6kim
silama osovine. 0 svemu tome
itekako je vodio габипа, politifiki
veoma oprezan i radniCkoj klasi vrlo
odani Majk Keler.
Ako bismo pokuSali dati karakte-ristik- u
njegove lifinosti, morali-bism- o,
bez preterivanja, reci
sledece:
Bio je obdaren bistrinom uma,
prirodnom inteligencijom obogade-no- m
gvozdenom logikom, i retkim
govomifikim darom. Kao beskom-promis- ni
borac i veoma poSten
6ovek bio je duboko odan radnifikoj
klasi. Imponovao je svojom upor-noS6- u
s jedne strane i f leksibilnoScu
sa druge. Ove njegove osobine
nikada nisu dolazile u sukob jedna
sa drugom, niti su izazivale protiv-reCnos- ti
— a to je veliko preimuc-stv- o
i plus za politi£kog radnika.
Rezonovao je kao ubedeni marksista
i dosledan revolucionar. Da li je bio
б1ап Komunistidke partije — to ne
mogu da tvrdim. 0 tome nikada
nismo govorili, a to za men§, uopSte
nije bilo ni vazno, niti presudno, za
moj odnos i stav prema njemu kao
6oveku.
Ako me sedanja ne varaju, Majk
Keler je kao de6ak Milkan Komazec,
doSao sa roditeljima u SAD, odmah
posle I Svetskog rata. Zbog siromaS- -
Citaju6i novine obi6no pratimo
dnevne dogadaje koji su proSli ili
koji su u toku. Neki put naidemo na
lepo napisan б1апак o оШбпот
dogadaju koji nas oduSevi pa se
osetimo zadovoljni i ne zalimo pare
koje smo dali jer smo neSto i za
uzvrat dobili. Koji put naidemo na
novine sa dosta napisa pa ih 6itamo
tek da bi ih 6itali, ustvari malo smo
dobili za ono Sto smo platili.
Pretplatnici "NN" оШбпо dobiju ono
Sto su i platili mada i "NN"
promakne koji put poneka bezvredna
pisanija. "NN" mogu biti i bolje
zavisno od nas koji piSemo a i od
uredniStva koje pravi izbor 6lanaka.
Pretplatnika "NN" nema mnogo
uzimajudi u obzir brojnost naSih
ljudi i verovatno da je retko naidi na
list koji se 6ita od prve do zadnje
strane tako pazljivo kao Sto to бте
pretplatnici "NaSih novina". U uslo-vima
koje ima redakcija one su
veoma zadovoljavajude, габипајисЧ
na kvalitet бИаоса one su izvrsne.
Da li bi mogle biti bolje? Sigurno da
bi. Mogudnost da dobijemo viSe
predplatnika — to je naSa velika
perspektiva.
Citaoci "NN" su obi6no i marljivi
6itaoci jugoslovenske Stampe. Izda-nj- a
iz svih krajeva Jugoslavije dos- -
tva roditelja, bio je primoran, da
rano prekine Skolovanje, i da se kao
de6ak, prihvati bilo kakvog posla.
Tako je biciklom, po кибата razno-si- o
novine, a od apoteka, bolesnici-m- a
lekove. Zarada je pri tome bila
vrlo mala, ali su stoga, sticanja
prvog zivotnog iskustva, bila velika.
Medutim, valjalo je prihvatiti se
ozbiljnijeg posla.
Kao nepunoletan mladid, uspeo
je, nekako, da se zaposli kao
manuelni radnik, u lokalnoj беИбат
"Jones and Laughlin Steel Corpora-tion"
u Alikvipi. Radeci godinama,
pod vrlo teSkim uslovima u "Sapi
kod Dana Laze", kako su to, naSi
radnici, nevifini engleskom jeziku,
tu беИбапи pogreSno nazivali, sada
ve6 kao Majk Keler, upoznao je on
"u znoju lica svoga", svu tezinu
zivota i rada neorganizovane radni6-k- e
klase u SAD. RazmiSljajudi o
nezaStidenosti na radu, rastao je u
njemu bunt protiv, tada postoje6eg
Sindikata, kojeg su radnici zbog
pomirljivosti i popustljivosti prema
poslodavcima nazivali "kompanij-ski- m
Sindikatom". Nemirnog duha,
posmatraju6i sve to, Majk nije
mogao da 6uti. Kritikuju6i u fabrici
loSe uslove rada, glasno je protes-tvova- o
пагобКо u slu6ajevima nesre- -
6e na radu. Kao takav dio je
prime6en od nadleznih "bosova" i
pozivan na odgovornost. Medutim,
radnici u беИбат i to ne samo
jugoslovenske narodnosti nego i
drugi, koji su imali dodira sa
Kelerom i sa njime vodili razgovore
o opravdanim zahtevima za pobolj-Sanj- e
teSkih uslova zivota i rada
radni6ke klase u SAD uopSte, — u
velikoj ve6ini prihvatali su Kelerove
stavove i odobravali mu.
Nezadovoljstvo radnika godinama
je tinjalo, a otvoreno je doSlo do
izrazaja u demonstracijama 1935.
godine, kada je predsednik Ruzvelt,
zakonom omogudio pravo radnici-m- a,
da slobodno organizuju i ofor- -
tupna su nam redovno. Novinarstvo
u Jugoslaviji je u lepom i dinami6-no- m
razvoju. Objektivno pisanje i
razmatranje, пагобКо medunarodnih
problema, je za svaku pohvalu.
Zahvaljuju6i takvom pisanju ovdaS-n- ji
naS svet dobija objektivnu sliku o
stanju u Jugoslaviji i svetskim
zbivanjima.
Medutim da li naSi pretplatnici i
prijatelji iz Jugoslavije koji 6itaju
"NN" dobijaju preko "NN" pravu
sliku svojih emigranata koji zive na
ovom prostoru? Mozda. ZaSto "moz-da"- ?
Zato Sto se na ovim prostorima
Stampa i jedan broj listova neprija-teljs- ki
raspolozenih prema Jugosla-viji.
Da li je ta slika dovoljna da se
shvati ovdaSnje naSe kretanje? Vero-vatno
da nije. Malo je ovde naSih
novina koje objektivno piSu o doga-dajim- a
kod nas pa бак i o meduna-rodni- m
dogadajima.
"NN" su za sada najobjektivniji
informator o kretanjima i organizaci-j- i
na ovom kontinentu i tu im
predstoji, pored odgovornosti, i
jedan ogroman napor da bi se doSlo
do platforme koja bi bila dovoljno
Siroka da okupi sve dobronamerne i
patriotske snage oko jednog zajed-тбко- д
centra koji bi usmeravao na
zajedniStvo, prenose6i iskustva po- -
June 9, 1982, NASE NOVINE --9
me nezavisne Sindikate. Tada je,
Majk Keler izbio na povrSinu i
postao jedan od glavnih zagovornika
i agitatora u Alikvipi za organizova-nj- e
CIO — "Unije", kako je tada taj
Sindikat, popularno nazvan. Bilo je
to burno vreme velikih previranja i
pregrupisavanja metalskih radnika
radi postizanjave6ih staleSkih prava
na progresivnijoj i bolje organizova-no- j
osnovi.
Medutim, da bi se u potpunosti
mogla shvatiti i objektivno sagledati
politiCka situacija nastala tridesetih
godina ovog veka u SAD, potrebno
je imati u vidu, sve promene koje su
na politi6koj sceni doSle do izrazaja
prvih godina predsednikovanja Fran-klin
Delano Ruzvelta. Naime, Ruz-velt
kao kandidat Demokratske stra-nk- e,
pobedio je na izborima 1932.
godine, velikom vedinom, (uglav-no- m,
radniCkih glasova), republi-kanc- a
Huvera, prestavnika атепб-ko- g
krupnog kapitala. Zele6i da
spase zemlju od teSke ekonomske
krize i depresije, koja je u Huverovo
vreme робе1а da uzima katastrofalne
razmere, — doSavSi na vlast, Ruz-velt
je svojom novom politikom
(New Deal) sproveo niz ekonomsko
-- socijalnih reformi, pa бак, nije
prezao ni od direktne intervencije
drzave u privredi (TVA). Da bi,
delimi6no smanjio nezaposlenost,
organ izovao je javne radove (WPA)
Sto ga je, medu radnicima, ибтИо
joS popularnijim. Ruzvelt je sebi
postavio za zadatak, da spase
атепбки privredu od totalnog
kraha; da se oduzi radnicima svojim
bira6ima i da socijalno-ekonomski- m
reformama i palijativnim merama,
suzbije eroziju ugrozenog kapitalis-ti6ko- g
poretka u SAD. Popularnost
Ruzveltova, bila je tako velika, da
se, u to vreme, javno govorilo:
Sramota je, danas, ne biti pristalica
Demokratske stranke i Ruzveltovac!
(Nastavi6e se)
UVOZ MASlNA I OPREME POSLE
DVE GODINE PROVEDENE
U INOSTRANSTVU
Jugoslovenski gradani koji su proveli
najmanje dvije godine na radu u inozemstvu,
ili 24 mjeseca tokom tri uzastopne godine,
moci 6e ubuduce po povratku u Jugoslaviju
da uvoze masine i opremu za udruzivanje u
ugovorne organizacije udruzenog rada u
vrijednosti za koju dobiju odobrenje nadlez-nih
organa u republici ili pokrajini. Ova
odluka Saveznog izvrsnog vijeca stupila je
na snagu 15. maja.
Jedini uslov za uvoz masina i opreme
praktiino пеодгатбепе vrijednosti je da ona
ne bude starija od 10 godina i da privredne
komore nadleznih republika ili pokrajina
ocjene uvoz takve opreme kao potreban za
privredu.
jedinih gradova i druStava na bazi
samoupravljanja, torn za nas Jugo-slave- ne
гпабајпот poduhvatu koji
se razvija u Jugoslaviji a koji se
moze vrlo jednostavno primeniti i
ovde. PoStujuci individualnost i
razvojne interese svakog pojedinog
druStva i organizacije u toj meri u
kojoj ono poStuje opStezajedni6ki
interes svih nas, Sto zna6i da bi
zajedni6ko vodstvo Jugoslavena u
Americi i Kanadi imalo ulogu poma-даб- а
u razvoju jugoslavensko orijen-tisani- h
druStava a ne njihovo vod-stvo
u birokratskom smislu izdava-nj- a
naredenja. SadaSnja vremena to
zahtevaju od nas.
Boza Spa6ek
(New York)