000345 |
Previous | 1 of 12 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
MjgoslcPv VYteekh A Community ш&шшш шт Ш1Р Established 1931 ш теш1ж1 ушддадтдтИ гтедуиглгмцг.цттацигг !... j,™™h;vw™b-- ™. VOL 52, N027(560) Jos ce izaci (u toku jula) tri izdanja "Nasih novina" I onda dolazl dvo-tjed- ni godiSnji odmor uposlenika. Znaci, posljednji broj "NN" izlazi u srijedu 27. jula, a prvi broj poslijo odmora izlazi 17. augusta. Molimo da se uzme do znanja. UredniStvo Pro5le godine kod Newfoundlan-d- a su se utopile 84 osobe, kad je potonula platforma Ocean Ranger, s koje se buSilo za naftu. Njih 69 su bili kanadski gradani, ostali su amerikanci. Vlasnici Ocean Rangera su ame-пбк- е kompanije, njih sedam. Ali jedan sudac u New Orleansu je presudiodaamerifiki sud nlje nadle-zan za donoSenje odluke o o§teti koju te kompanije treba da plate obiteljima poginulih. Kako to? Kako amerifiki sud nebi bio nadlezan za ameridke kompa-nije? Sta preostaje obiteljima Zrtava? Da apeliraju na viSi sud? Da se obrate kanadskom sudu, mada nije sigurno da je on nadlezan u sporu s ameri6kim kompanijama. Hi da prih-vat- e ponudu kompanije koje nude 170 do 200 hiljada za svaku pojedinu zrtvu. Leo Barry, koji zastupa neke Kanadane u sporu kaze da bi oni po ameriSkim zakonima trebali dobiti 700 hiljada do jednog milijuna. Gdje je tu pravda? PRAZNICI Prvog jula Kanadani su obiljezili 116 godinu postojanja svoje drzave. Cetvrii juli je praznik americkog naroda. To je takoder praznik naroda Jugoslavije (Dan borca). д,?теддддЈидммн!У.,мгт!ДЈЈВ1ц:а.а Kanada i Sjed. Drzave se prepiru o "kiselinskoj kiSi" (acid rain). Ranije su bile donijete neke zajednidke odluke o 6i§6enju "veli-ki- h jezera" (Great Lakes), ali izvode-nj- e je skoro potpuno prekinuto kad je Ronald Reagan doSao na vlast. Raduna se da je u provinciji Ontario ve6 uniSteno viSe od 2.000 jezera, a 40.000 je ugrozeno. Za nezadovoljavajude stanje najve-6- 1 krivac u Kanadi je INCO (Interna-tional Nickel Co.) u Sudbury, koja dnevno izbacuje 2.000 tona sumpor-no- g dioksida, koji se pretvara u kiselinu, koja uniStava ribu u jezeri-m- a, truje zemlju i ljude. ШГИЛИ!Т'Ц'1Ј!ЦД1МИ..1Ј.ЦИИИ'.'ЦШЈ.!ШЈЦШЈ. TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, JULY 6,1983. PIS MO IZ PARIZA шМш јШШЏ $$Ш "Pre godinu dana, nas sto, uputilo je jedan apel svim naSim sunarodni-cim- a da se, ujedinjeni, glasno i organizovano suprotstavimo trci u nuklearnom naorulanju... Danas nas je, evo, hiljade i hiljade pacifis-tidki- h boraca i svi uzvikujemo: Ml VOLIMO MIR! Ml VOLIMO ZIVOT!". Ovako je zapodeo tekst Vansen-sko- g apela od 19 juna, kog su, inlcijatori Francuskog Mirovnog Pokreta, 24 juna игибШ pregovaradi-m- a u lenevi. A taj, 19juni ove 1983 godine bio je jedan od onih dana Sto se duboko urezuju u svest: u istom danu, na istom mestu naSlo se okupljeno 500.000 ljudi! Stari i mladi — najrazliditijih senzibiliteta, raznoli-ki-h shvatanja iz raznih generacija — u rane jutarnje sate робеЧ su prist izati sa raznih strana na prostra-n- i pan'ski trg Nation da bi, pred podne zajedno krenuli put Vansen-sk- e Sume na juznoj ivici grada. ViSe od detiri sata, mimo i dostojanstve-no-, tekla je ova nepregledna §arena ijudska reka, izrazavaju6i, i na taj nadin, svoje neraspolozenje prema besmislenoj trci u nuklearnom nao-rulanju, i slivala se, poput vodene mase u more, u ozelenelo krilo velike Vansenske Sume. TeSko bi biio, sadar utvrdivati, ko je od prisutnih pola miliona mani-festanat- a, tog sundanog dana, pri-rodni- je, spontanije i lepSe izralavao najljudskiju zelju za livljenjem u miru. Da li one osedele bake, sa joS uvek vidljivim oZiljcima iz minulog rata... Hi — osmogodiSinja Karin, kada je svojim podetnidkim rukopi-so- m napisala ditko i vidljivo: "Ja se bojim rata. Tada sve tate odlaze i mnogi od njih nikada se vi$e ne vradaju". Da li radnik iz pariskog predgrada koji se, na glas, se6ao da je njegov deda pao pod Verdunom, a otac — u koncentracionom logoru. Hi gospoda Eva Quistorp, kada ye, donevki poruku Zap. Nemadkog Pokreta za Mir u Vansen, jednostav- - i.4.-a.--.ji;.-,vt,j.;.-ai.-a...v.",Ti';i:.;-t- .-.J -- f.i У "гтс''тачид?'нк TTrrL£II3L£ZrZI32!E3EZI:iT3-ZI- X Kanada treba da ројаба pritisak na Sjed. Drzave da poduzmu mjere protiv zagadivanja. Ali to nije jedino §te treba da se uradi. Kanada takoder treba da donese zakone koji 6e prisiliti IN CO, Ontario Hydro, delidne i druge tvornice da instalira-j-u sprave koje 6e zaustaviti kiselin-sk- e (acid rain) padavine. Treba se prepirati s Reaganovom administra-cijom- , ali istovremeno prisiliti i tvornice u Kanadi da stanu na kraj kemijskim padavinama koje uniSta-vaj- u prirodu i ljudsko zdravlje. Treba osigurati 6isti zrak, vodu i hranu. Шт no, rekla: "Ja imam isto godina kao i HiroSima". Izuzetno impresivni trenutak, tako-d- e, bio je kada je iz mnoStva uzdignutih ruku, u istom trenutku, bilo ispuSteno stotine belih balona sa napisom: VOL1M MIR — VOLIM ZIVOT i, kada su, zaletevSi se u disto plavo nebo, zaplovili kao neizbrojna jata belih golubova... Na trakama oko devojadkih glava, na bedlevima zadenutim za SeSire staraca i dedje bluze: . . U pogledima, na licima prisutnih mogla se pro6i-ta- ti ista, jedinstvena ielja "MIR i ZIVOT". Ubeloj §umi transparenata, koja se viorila u zraku, krupnim, izrazitim slovima s tajali su napisi: "IMAMO 14 GODINA I NE ZEUMO UMIRATI", "AKO ZELlS MIR — IZGRADUJ MIR", "PRESTANITE SA KASAPUENJEM LJUDI" i slidno. Bila je to divna manifestacija uvere-nj- a da je mogude ziveti bez nasilja, bio je to pravi PRAZNIK MIRU. Bio je to i dan nade; praznik, sa pesmom i muzikom. Na gigantskim, improvi- - Kanadani su jako uznemireni zbog vladinog prijedloga o stvaranju nove organizacije koja 6e kontrolirati anti-drzav- ne aktivnosti. Predlozeni zakon (Bill C-15- 7) daje Siroke aktiv-nosti organizaciji. Nekl kazu da ce ona mo6i da slu5a telefone, da otvara poStu, pazi na strane diplo-mat- e i aktivnost domacih organ iza-cij-a. Protiv toga su бак i provincijalne vlade. Proslog tjedna u Torontu je odrzan protestni miting na kome su glavni govornici bili ontarijski Attor-ney - General Roy McMurtry i Attorney - General provincije Mani r' " l "г"' — -- "~$ ;,;i i 50 CENTS PER COPY zovanim pozornicama redali su se umetnici da raznim stilovima i ritmovima prenesu istu poruku: protiv naoruianja I za mir u svetu. Na podijumu 1, 2 i 4, jedni za drugima, nastupali su domadi i strani umetnici: Francuskinja Safo, Kubanska grupa "Ritmo orientale", Engleskinja Brenda Wootton, Ho-landan- in Dick Annegarn i drugi. Na sceni 3 , odvijao se program za decu: Marionete, klovnovi, glumci, pripredadi... najmladi rok-izvo-da- 6i. . . Mnogi inostrani predstavnici ma-sovn- ih mirovnih pokreta, iz Belgije, Britanije, Bugarske, Danske, Grdke, Holandije, Japana, obe Nemadke, Svajcarske, SSSR, USA... prisustvo-val- i su, takode, ovom hodo6a§6u mira. Prazniku u Vansenskoj Sumi, 19. juna 1983. srdadnim pozdravima preko telegrama, pridruiili su se svi svetski pokreti mira medu kojima, razume se, i na§ — iz Jugoslavije. M. Strbac toba Ronald Penner. Oni su kazali da je taj zakon napad na osnovna gradanska prava. Ovaj prijedlog je formulisan na temelju istrage koju je viSe od dvije godine vodio sudac Macdonald. On je utvrdio da je RCMP (diiavna policija) podinila mnoge prekrSaje, ali mjesto da se to zabrani, nastoji se legalizirati. Protesti gradanstva prisilili su vladu da senat provede istragu o predlozenom zakonu, ali to ne garantira da ce zakon biti promje-nje-n. Ovo se moze sprije6iti. -!1!-ГЛ~-Л.Ч!.,В!!Та. у1МИ.'1ЦДЛ!.ј,'М1. ШМЛВДМ-ЈИЈЦЦЈДј- Ц нмј-ЧЈмтл- к. №Ј''-Л'ЈЧ7У1-'1"-:У№Д.ДУ!'Н'','Л').Ј!1..'Ј'.)- 1'.Л'ЛИ; .лј.ј.цјунулититст .лу-јшчиуцЈдмди- иН
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, August 31, 1983 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1983-07-06 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000210 |
Description
Title | 000345 |
OCR text | MjgoslcPv VYteekh A Community ш&шшш шт Ш1Р Established 1931 ш теш1ж1 ушддадтдтИ гтедуиглгмцг.цттацигг !... j,™™h;vw™b-- ™. VOL 52, N027(560) Jos ce izaci (u toku jula) tri izdanja "Nasih novina" I onda dolazl dvo-tjed- ni godiSnji odmor uposlenika. Znaci, posljednji broj "NN" izlazi u srijedu 27. jula, a prvi broj poslijo odmora izlazi 17. augusta. Molimo da se uzme do znanja. UredniStvo Pro5le godine kod Newfoundlan-d- a su se utopile 84 osobe, kad je potonula platforma Ocean Ranger, s koje se buSilo za naftu. Njih 69 su bili kanadski gradani, ostali su amerikanci. Vlasnici Ocean Rangera su ame-пбк- е kompanije, njih sedam. Ali jedan sudac u New Orleansu je presudiodaamerifiki sud nlje nadle-zan za donoSenje odluke o o§teti koju te kompanije treba da plate obiteljima poginulih. Kako to? Kako amerifiki sud nebi bio nadlezan za ameridke kompa-nije? Sta preostaje obiteljima Zrtava? Da apeliraju na viSi sud? Da se obrate kanadskom sudu, mada nije sigurno da je on nadlezan u sporu s ameri6kim kompanijama. Hi da prih-vat- e ponudu kompanije koje nude 170 do 200 hiljada za svaku pojedinu zrtvu. Leo Barry, koji zastupa neke Kanadane u sporu kaze da bi oni po ameriSkim zakonima trebali dobiti 700 hiljada do jednog milijuna. Gdje je tu pravda? PRAZNICI Prvog jula Kanadani su obiljezili 116 godinu postojanja svoje drzave. Cetvrii juli je praznik americkog naroda. To je takoder praznik naroda Jugoslavije (Dan borca). д,?теддддЈидммн!У.,мгт!ДЈЈВ1ц:а.а Kanada i Sjed. Drzave se prepiru o "kiselinskoj kiSi" (acid rain). Ranije su bile donijete neke zajednidke odluke o 6i§6enju "veli-ki- h jezera" (Great Lakes), ali izvode-nj- e je skoro potpuno prekinuto kad je Ronald Reagan doSao na vlast. Raduna se da je u provinciji Ontario ve6 uniSteno viSe od 2.000 jezera, a 40.000 je ugrozeno. Za nezadovoljavajude stanje najve-6- 1 krivac u Kanadi je INCO (Interna-tional Nickel Co.) u Sudbury, koja dnevno izbacuje 2.000 tona sumpor-no- g dioksida, koji se pretvara u kiselinu, koja uniStava ribu u jezeri-m- a, truje zemlju i ljude. ШГИЛИ!Т'Ц'1Ј!ЦД1МИ..1Ј.ЦИИИ'.'ЦШЈ.!ШЈЦШЈ. TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, JULY 6,1983. PIS MO IZ PARIZA шМш јШШЏ $$Ш "Pre godinu dana, nas sto, uputilo je jedan apel svim naSim sunarodni-cim- a da se, ujedinjeni, glasno i organizovano suprotstavimo trci u nuklearnom naorulanju... Danas nas je, evo, hiljade i hiljade pacifis-tidki- h boraca i svi uzvikujemo: Ml VOLIMO MIR! Ml VOLIMO ZIVOT!". Ovako je zapodeo tekst Vansen-sko- g apela od 19 juna, kog su, inlcijatori Francuskog Mirovnog Pokreta, 24 juna игибШ pregovaradi-m- a u lenevi. A taj, 19juni ove 1983 godine bio je jedan od onih dana Sto se duboko urezuju u svest: u istom danu, na istom mestu naSlo se okupljeno 500.000 ljudi! Stari i mladi — najrazliditijih senzibiliteta, raznoli-ki-h shvatanja iz raznih generacija — u rane jutarnje sate робеЧ su prist izati sa raznih strana na prostra-n- i pan'ski trg Nation da bi, pred podne zajedno krenuli put Vansen-sk- e Sume na juznoj ivici grada. ViSe od detiri sata, mimo i dostojanstve-no-, tekla je ova nepregledna §arena ijudska reka, izrazavaju6i, i na taj nadin, svoje neraspolozenje prema besmislenoj trci u nuklearnom nao-rulanju, i slivala se, poput vodene mase u more, u ozelenelo krilo velike Vansenske Sume. TeSko bi biio, sadar utvrdivati, ko je od prisutnih pola miliona mani-festanat- a, tog sundanog dana, pri-rodni- je, spontanije i lepSe izralavao najljudskiju zelju za livljenjem u miru. Da li one osedele bake, sa joS uvek vidljivim oZiljcima iz minulog rata... Hi — osmogodiSinja Karin, kada je svojim podetnidkim rukopi-so- m napisala ditko i vidljivo: "Ja se bojim rata. Tada sve tate odlaze i mnogi od njih nikada se vi$e ne vradaju". Da li radnik iz pariskog predgrada koji se, na glas, se6ao da je njegov deda pao pod Verdunom, a otac — u koncentracionom logoru. Hi gospoda Eva Quistorp, kada ye, donevki poruku Zap. Nemadkog Pokreta za Mir u Vansen, jednostav- - i.4.-a.--.ji;.-,vt,j.;.-ai.-a...v.",Ti';i:.;-t- .-.J -- f.i У "гтс''тачид?'нк TTrrL£II3L£ZrZI32!E3EZI:iT3-ZI- X Kanada treba da ројаба pritisak na Sjed. Drzave da poduzmu mjere protiv zagadivanja. Ali to nije jedino §te treba da se uradi. Kanada takoder treba da donese zakone koji 6e prisiliti IN CO, Ontario Hydro, delidne i druge tvornice da instalira-j-u sprave koje 6e zaustaviti kiselin-sk- e (acid rain) padavine. Treba se prepirati s Reaganovom administra-cijom- , ali istovremeno prisiliti i tvornice u Kanadi da stanu na kraj kemijskim padavinama koje uniSta-vaj- u prirodu i ljudsko zdravlje. Treba osigurati 6isti zrak, vodu i hranu. Шт no, rekla: "Ja imam isto godina kao i HiroSima". Izuzetno impresivni trenutak, tako-d- e, bio je kada je iz mnoStva uzdignutih ruku, u istom trenutku, bilo ispuSteno stotine belih balona sa napisom: VOL1M MIR — VOLIM ZIVOT i, kada su, zaletevSi se u disto plavo nebo, zaplovili kao neizbrojna jata belih golubova... Na trakama oko devojadkih glava, na bedlevima zadenutim za SeSire staraca i dedje bluze: . . U pogledima, na licima prisutnih mogla se pro6i-ta- ti ista, jedinstvena ielja "MIR i ZIVOT". Ubeloj §umi transparenata, koja se viorila u zraku, krupnim, izrazitim slovima s tajali su napisi: "IMAMO 14 GODINA I NE ZEUMO UMIRATI", "AKO ZELlS MIR — IZGRADUJ MIR", "PRESTANITE SA KASAPUENJEM LJUDI" i slidno. Bila je to divna manifestacija uvere-nj- a da je mogude ziveti bez nasilja, bio je to pravi PRAZNIK MIRU. Bio je to i dan nade; praznik, sa pesmom i muzikom. Na gigantskim, improvi- - Kanadani su jako uznemireni zbog vladinog prijedloga o stvaranju nove organizacije koja 6e kontrolirati anti-drzav- ne aktivnosti. Predlozeni zakon (Bill C-15- 7) daje Siroke aktiv-nosti organizaciji. Nekl kazu da ce ona mo6i da slu5a telefone, da otvara poStu, pazi na strane diplo-mat- e i aktivnost domacih organ iza-cij-a. Protiv toga su бак i provincijalne vlade. Proslog tjedna u Torontu je odrzan protestni miting na kome su glavni govornici bili ontarijski Attor-ney - General Roy McMurtry i Attorney - General provincije Mani r' " l "г"' — -- "~$ ;,;i i 50 CENTS PER COPY zovanim pozornicama redali su se umetnici da raznim stilovima i ritmovima prenesu istu poruku: protiv naoruianja I za mir u svetu. Na podijumu 1, 2 i 4, jedni za drugima, nastupali su domadi i strani umetnici: Francuskinja Safo, Kubanska grupa "Ritmo orientale", Engleskinja Brenda Wootton, Ho-landan- in Dick Annegarn i drugi. Na sceni 3 , odvijao se program za decu: Marionete, klovnovi, glumci, pripredadi... najmladi rok-izvo-da- 6i. . . Mnogi inostrani predstavnici ma-sovn- ih mirovnih pokreta, iz Belgije, Britanije, Bugarske, Danske, Grdke, Holandije, Japana, obe Nemadke, Svajcarske, SSSR, USA... prisustvo-val- i su, takode, ovom hodo6a§6u mira. Prazniku u Vansenskoj Sumi, 19. juna 1983. srdadnim pozdravima preko telegrama, pridruiili su se svi svetski pokreti mira medu kojima, razume se, i na§ — iz Jugoslavije. M. Strbac toba Ronald Penner. Oni su kazali da je taj zakon napad na osnovna gradanska prava. Ovaj prijedlog je formulisan na temelju istrage koju je viSe od dvije godine vodio sudac Macdonald. On je utvrdio da je RCMP (diiavna policija) podinila mnoge prekrSaje, ali mjesto da se to zabrani, nastoji se legalizirati. Protesti gradanstva prisilili su vladu da senat provede istragu o predlozenom zakonu, ali to ne garantira da ce zakon biti promje-nje-n. Ovo se moze sprije6iti. -!1!-ГЛ~-Л.Ч!.,В!!Та. у1МИ.'1ЦДЛ!.ј,'М1. ШМЛВДМ-ЈИЈЦЦЈДј- Ц нмј-ЧЈмтл- к. №Ј''-Л'ЈЧ7У1-'1"-:У№Д.ДУ!'Н'','Л').Ј!1..'Ј'.)- 1'.Л'ЛИ; .лј.ј.цјунулититст .лу-јшчиуцЈдмди- иН |
Tags
Comments
Post a Comment for 000345