Nase Novine, May 05, 1982

              'V f iji?'. iTJttf -- ЈИvj?1 . .ut w W'
' .; 1
-
NGgoslav VVteekly
A Community
Newspaper
Established 1931
стшштшжтттвшвтт
VOL 51, NO 10(494) TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY MARCH 10, 1982. 50 CENTS PER COPY
Ve6 duze vremena Kanada se
odupirala pritiscima Washingtona
da osudi zavodenje izvanrednog
stanja u Poljskoj. Reaganova ad-ministra- cija imala je pune ruke
postada prisili i druge "saveznike"
na makar deklarativnu osudu Polj-sk- e
i Sovje'tskog Saveza.
Ameri6ko drzavno odelenje (Sta-te
Department) i samo je uvidelo da
je otiSlo predaleko, ali usvojenu
politiku prema Sovjetskom Savezu
joS od dana najave bojkota Olimpi-jad- e
nije moglo napustiti i verovat-n- o
nece josdugo vremena.
Kanadska vlada je bila zauzela
prema dogadajima u Poljskoj pravi-la- n
i korektan stav: ne meSanje u
unutraSnje stvari druge zemlje.
Takvom stavu kanadske vlade stid-Ijiv- o
su se suprostavili neki Poljaci
i ekstremni antikomunisti drugih
etni6kih grupa u Kanadi zajedno sa
otvorenim nezadovoljstvom ame-ri6ko- g
State Departmenta.
Reaganova administracija vrSila
je pritisak ne bi li kanadska vlada
izmenila svoj stav, te kada je
predsednik vlade ponovio raniji
stav, podbodena je konzervativna
opozicija i ројабаш su pritisci sa
svih strana.
Ministar spoljnih poslova Mac
Guigan, najavljujuci sankcije protiv
Poljske i Sovjetskog Saveza, izja-vi- o
je da su one tek onako, jedva
"simboli6ne".
BaS zato Sto su "simbolifine" jo§
oStrije postavljaju stav kanadske
vlada da se meSa u unutraSnje
stvari dmgih zemalja ali da mora
"bar simbolifcno" staviti se na
stranu ameri6kog imperijalizma
koji bi Kanadu i protiv njene volje
mogao uvu6i "simboli6no" i u rat
koji ona ne zeli. Uostalom Kanada
je vec viSe puta klipsala za ameri6-ko- m
spoljnom politikom i svaki put
trpila velike ekonomske i politicke
reperkusije.
Kanadska kapitulacija pred ame-ri6ki- m
imperijalizmom bila je ve6
"uSIa u modu" sa konzervativnim
vladama a konzervativcima su, na
zalost, pomagali po neki put i novi
demokrati.
Trudeauva vlada podlegla je
pritiscima SAD po pitanju Kampu-5ij- e
u UN. Ona se, opet preko
MacGuigana, solidarisala sa ame--
snBBffiffff
Pove6an broj nezapo-sleni- h
u USA
Broj nezaposlenih u Sjed.Drzava-m- a
porastao je u tebruaru za
280.000 i danas iznosi ukupno
9,575.000, a to predstavlja 8.8
posto ukupnog broja radnih ljudi.
Predsjednik Reagan je predvidao
da de do pobol}&anja ekonomskog
stanja do6i poietkom godine. Sada
ne govori niSta, a njegovi pomaga-6- i
tvrde da 6e krenuti na bolje u
maju Hi junu. To jos nije sigumo.
ri6kom delegacijom na Madridskoj
konferenciji, Sto znaci da ce i
Kanada snositi veliku odgovornost
ako se ova konferencija razbije.
Kanada se odupire ali se moze
desiti da se "sagne do zemlje" i da
pristane da poSalje svoju delegaci-j- u
na izbore hitlerovskog metoda u
Salvador.
Reaganova administracija, sa
svom svojom maSinerijom, pokre-nut- a
je prema hladnom ratu,
neprijateljstvu prema socijalizmu i
protiv svih pokreta za nacionalno
oslobodenje. Nacionalni budzet
SAD postao je vec ratni budzet.
Njihove "nove vojne strategije"
spremaju se da unfSte ceo svet pa i
samu njihovu zemlju.
Kanada moze slepo sluSati ame-ri6k- e
imperijaliste, i6i protiv svojih
interesa i snositi posledice takve
politike ili voditi Ii6nu, u
samoj Kanadi i za Kanadane stvo-ren- u
politiku koja ce obezbedivati
mir u svetu i prosperitet za
kanadski narod.
Kanadski parlament trebao bi
popraviti ne bas" tako dobar glas
Kanade i udvrstitt ugled i polozaj
Kanade kao nezavisne i miroljubive
zemlje a to se moze postibi samo
ako se sprovodi kanadska nezavis-n- a
spoljna politika koja ce imati
stalno pred ofiima interese kanad-sko- g
naroda a ne pojedinih grupa
koje mogu biti i u sluzbi ameri6kih
imperijalista.
Kanada uziva veliki ugled u
svetu, narocito kod nerazvijenih i
zemalja u razvoju. Taj ugled treba
odrzati i ios vise uzdicL
ттмтмш
SQ9QS
ДДДВ
U
PRVA2ENA
Bertha Wilson
Bertha Wilson (na slid), 6lan Ontarij-sko- g
apelacionog suda postavljena je u
Vrhovni sud Kanade. To je prvi put od kad
Kanada postoji da je zena u§la u Vrhovni
sud.
Haigova price
Amerifiki drzavni sekretar Alek-sand- ar
Haig nastoji da dokaze da u
Salvadoru "interveniSu" Nikaragva
i Kuba, iza kojih stoji Sovjetski
Savez. Копабпо je пабао i "dokaz"
za to: sve6ano je proglasio da su
desniCarskesnage uhapsile jednog
Nikaraguanca koji je do§ao da
"komanduje" salvadorskim geril-cim- a.
Ubrzo se ustanovilo da se radi o
jednom Nikaraguanskom studen-tu- ,
starom 19 godina, koji se iz
Meksika, gdje je studirao, vradao
kuci, pa su ga uhapsili kao nekog
gerilca. Njegov pravi identitet
potvrdio je Meksiko.
Tako se rasplinula i ta Haigova
prica, koja je trebala da potvrdi
nikaraguansko "mijeSanje" u Sal-vadoru,
da bi se opravdala americ-k- a
intervencija.
дЈН25јД2ЈЗ
U OVOM IZDANJU PRVI
59
псагшшшага
U sredini ovog broja "Nasih novina" citaoci ce naici na
"IZBOR", podlistak naseg lista, u kome su objavljeni
knjizevni, publicisticki i likovni prilozi nasih saradnika.
Sazrele su mogucnosti i osnovani su razlozi za izlazenje
"Izbora". Neke materijaie ne mozemo, zbog njihove duzine i
tematske koherentnosti objavijivati u redovnim izdanjima
"Nasih novina". Za neke materijaie koje nam salju nasi
saradnici, ne moraju zbog njihove strudne specifikacije, biti
zainteresovani svi citaoci. Sve te materijaie objavljujemo
zbog njihove vrednosti, aktuetnosti, njihovog doprinosa u
negovanju naseg jezika i nase etnicke kulture.
"Izbor" je pred vama, a njegova sudbina, i buduci proiil
zavisice, kao sto je to bio uproteklih 50. godina i ostao
slucaj sa "Nasim novinama", od 6italaca, odnosno od
njihovog interesovanja i angazovanja u ovom poduhvatu.
lako je redakcijski kolegij sa intuzijazmom pokrenuo prvi
broj "Izbora", kao komplementarnog dodatka naseg lista,
saradnici i pretplatnici su odlucujuci faktor za njegovo dalje
izlazenje. Pisite, javite nam, sta mislite o "Izboru".
ЈВВВЕП " ијцци шлииицижчаам
Ustasks terorists
Deset ustaSa, medu kojima je i
Drago Sudar iz Toronta, izvedeni
su na sudenje za kriminal i
terorizam koji su pofiinili u raznim
mestima Amerike i Kanade.
Prema izjavi sudije Constance
Bakera sudenje 6e trajati nekoliko
nedelja. Drzavni tuzioci su J.
Baskin i Paul Shechtman terete
desetoricu ustasadasu bili "vode i
organizatori kriminalnih dela i od-govo- rni
za akta nasilja koja su
po6inili u ime hrvatske nezavis-nosti- ".
Osnovu optuznice sa6injavaju
podaci drzavnih tuzioca koji poka-zuj- u
da su optuzeni iznudivali
novae i da su organizovali krimi-naln- e
6elije koje su izvodile razna
kriminalna dela, uklju6ujuci ubis-tv- a,
paljevine i otmice.
Ako im ne pomognu obaveStajne
sluzbe za koje su radili svaki od
desetorice moze biti osuden na 20
godina zatvora.
Optuznica glasi da je grupa ovih
ustaSa po6inila ubistva, paljevine,
bombardovanja, iznude i ucene
protiv svojih politidkih protivnika u
SAD. SediSte ove grupe bilo je
Chicago ali su imali svoje pomoc-nik- e
u zloCinima i u New Yorku,
Los Angelesu, San Francisku i
drugim gradovima.
Optuinica tereti ustaSe da su
cak i medu svojim pomagafiima i
onima koji su ih finahsirali sprovo-di- li
ucene i prisiljavali ih da pla6aju
joS viSe. Javni tuzioci su izneli da
ova ustaSka grupa nije prezala ni
od беда i da su oni "objavili rat
svim hrvatskim grupama koje ih
nisu htele u svemu slediti".
37. godi§nji Ante Ljubas iz
Chicaga optuzen je da je bio
"glavnokomanduju6i u ovoj teroris-tick- oj
organizaciji".
Advokati koji brane ustaSe izjavi-- li
su da su "optuzeni hrvatski
nacionalisti i da su zrtve jugoslo-vensk- e
tajne policije".
Martin Light, branilac Ante Lju-bas- a,
pokuSava da se posluzi
- "rupama zakona" te izjavljuje da je
optuznica protiv ustaSa sastavljena
na osnovu iskaza prijatelja optuze-ni- h
koji su ih izdali policiji i na
osnovu materijala koji su prikupili
policijski tajni agenti. Za Ljubasa
kaze da je on kriv "samo za
antikomunizam i za katolifcanstvo".
Trojica drugih optuzenih su iz
Chicaga: Mile Marki6, Ivan MiSetid
i Milan Bagarid. Policija opisuje
Markica kao "glavnog vodu
OTPOR-- a (ustaSke organizacije) u
Sjedinjenim Drzavama.
"OTPOR" se naziva neki put i
"Hrvatski nacionalni otpor" i sas-vi- m
legalno deluje sa svojih 300
dlanova u SAD.
Ovu ustaSku organizaciju nisu
izveli joS pred sud.
Trojica optuzenih su hajdukovali
u Californiji: Ranko Primorac, Mile
Boban i Miro BioSic.
Iz New Yorka je uhapSen Andel-k- o
Jaki6 koji je planirao ubistva i
delio oruzje. Vinko LogaruSi6 je iz
Clevelanda a Drago Sudar iz Toron-ta
koga su hteli da spasu od
(Nastavak na st. 8)