Nase Novine, September 05, 1985

              IN МЕМОШЛМ PREMINULOM I
X . . . I Г..-,.4- , ft lt1kitl'l 1 t I У .
Ш lost sa piilictiun akasiiL'iicm.
, douah smo da e u SAD pieim
Ш. iiim svcslcMiik I-.mili- jan cilocai.
S nckada clugogodisnji p.imh
srpsko iravosl.ivnc r k v u Akron, )tll(
У.1 I1.1S , ko J 1 Sinn C loi .11 .1 k .li 6nck,i dobio po. na .1 1 1 I V()ll'
sllt.ov.1 alkia.o lasc-Sl(.'Illkv- .l est o biVlal'iMtlul.inap i
It o In. i I ei . iiisnii) fin. n jogov i duogodisnil dtugovi t Ii, s.imo iii'j.M u stnii potaiahtloi
llOgO I lll'(.'0 . k.to I . 1 N I'l 1 I ll !.'
.1 i 1 1 . I . 11Ш1 I'llli kl I t ll k 1 1 1 1'
jo t)it p I . t 1 1 1 b o g . i
"
1 1 u i o g o
pMiCistikpli'OsulliSiialdissoticinkilsllllasllt.tI oij' ceni 1 1 1 s.i tadasnjim jadiiim poj-'la-v a
rom Sipskc pi.iusl.i in- - Ante
I toko k.Ul.ldske I p.llhl0. 111. mi
pilllsilct 4.1 1 sklllistl 11 I s.llll 1 1 1 tubama pioln s .'' i-st-cn
ik.i I nit
Iijana Jloc.ua, piogomli su r.i
bog iiOgovo luhai piemaco voku 'piavde taili''
N.tiiKM.' si- - pitanic, il.i li si-t- i bigoli s.tda, posle siiitti (ilo
carovo. slide si'bc i sojih in ljudskth postupaka pioina ncvi
nom Kim li janu Cilocaru. vilom hricanskoni svesteniku. cija
so krivica sastojala cdmo it to
me sto o on kao e o o k i s v e s t e mk li svom pari)hiskom i aclu i ivotu, isjiovctltio i ncpokolch
ljtvo voiovao n uccnjo Isusa Ilrista, .i oin. ticgovi ptogum telji u huiiovana Kraljevua
rvlarka, najainnika i vaala tur
sko okupatorske vojske"'
U шојој osmogodistio] s o stenickoj slubi n Jugosliivip i SAD i mom ciugogoclisiicni i votu, nisam imuo prilike cla uponam ijednog tako duboko
i cvrsto venijuccg hiiscanskog
svestonika, kao sto jo hio po-kojn- i Hmilijan Cilocai To sto
su nega godinaniu lajmo optu-?iva- h
l konatno kao "lxvbo nika" l ' ' t da jmka vciv" osu
dili, preclstavlja n punoin smi
sin reci apsurdm cintam, ho
gohul jst vo , blastemiju i demo-niacij- u Го su mogli da ucme jedmo savrcmcni "tanscji i sa dukeji" kiji sn time htoli da
nHardisirtoocvlee Irroocdi a, ' ' nat:bosruavdlijtaeiucclia
ne buchte osudcnt" i "ko jo oil
vas be gtcha, ncka so baci ka
menom tia njega'
I-.mt- lijaii C locai lodjen o I9()6. god i no u Olomouc, Co
hoslovacka. u siromasnoj a natskoj porodici Ciocline 1918
Cesi i Slovaci, plebiscitarnc
su so otcepili l tilvojili t sas tava umiruce Austro-ugarsk- c monarhije 1 Cchoslovakpurogrelapsuibliliksluo.boPdrnvui
predscdnik bio jo ponati ceski
Ш political". naucmk, filoof i
fcfifl )H)IiCM)I_ iItM„-II- VCIU:C...I.U... u C " i - i kagu TomaS Masank. I ih
ШМ prvih posleiatmh godina u C"e dhoisstlaovaejkakoi spooksrpoot,ntantoutrijxa!vMioo medju Ccsuna. da napuste ri-mokatol-icku
vent i predju u pra-voslavl- je Smalralo so, da jo Vatikan glavni neprijatelj slo-vensk- ih naroda i da bi sa rimo-katolicko- rn crkvom trebalo
definitivno raskinuti. U toj
akciji so delimiCno i uspolo Tad a je t cola porodica Cilocai
presla u pravoslavlje.
Inicijati vom prvog ceskog
pravoslavnog cpiskopa Gora-zd- a pokrenuta jc akcija da so nekoliko desetina mladih Ceha
stipendira z.a Skolovanje u bo-goslovija- ma tada driave Srba,
Hrvata i Slovcnaca. fvledju nji-m- a se nala.io i limilijan GIo-ca- r, koji je 1929. god. avrsio
pravoslavnu bogosloviju u Sa
raje vu . Kako so Kinilijan o.cnio
Srpkinjom Hosom i. Sreinskih
Karlovaca, is porodicnib ia-log- a odlucio jo da ostano u .bi-goslav- iji. F'ostavljen jo a paro-h- a
u stromasnom sremskom so --
1 li Vitojevci, koje jo svakog
proloca plavila roka Sava
Posle jL-dn-c katasti olitlno jo plave celog sola, Cilocar jo ui-majLi- ii to a motiv naptsao na dcioskjuorma" joi isktaumproaomau "C(')odbospliota
vackoj i a to knievno ilolo
dobto jo jednu iil najvecib ces-ki- b litorarnih nagrada. rI aj knji- -
Ш ШШт
- till lisiii.-- l С IMH .IIOV 111.1(1 II- - snanog oiliek.i kkkninujiiggfouvvmupnkiaoveNoliukgoooilasnluaavlIini)tajeteseraiiloenatuIkcnn
poil naslovom '()il pioloi .i ilo
j--
i ( leca
Sa ilo(-U(- m s.un se j)ii ut sieo 1 12'C goii n stoinskom
manastuu R.iv.inici t oil toga
viomona роспцо nase ilugogo
ilisnjo ["ri jatol jst vo
C iodine 148 Cilocai , Die
novae t ja konkurisah smo na
tit upranjena paiohijska mesta
u SAO, kada e Patrt jarsi ja u
Ik-ograd-u, Dretuivca postavila
a paroha u Jangstaun, Ohio, a
mono u Altkvipa, Pensilvania,
gcle smo sa porodicama i stigli
iste goiiine IVIoiljutim, Cilocai
in jo mogao da putujo sa nama.
joi )is tio tada tnje uspoo da
ilobtje jugoslovonsko diav-ljanstv- o (iodinu dana kasnije. kada je to pitanc usposno resio.
doputovao jo u SAO i to a pa-loh- a srpsko pravslavno erkvo u Cleveland, Ohio, odakle je po-sl- e
godmu-dv- e piesao a paroha
u grail Akion
У.л vremo rata opredelio so
a NOP i I4IOIJ, bog Ccga jo poslo rata bio odlikovan id
stiane jugoslovenske vlaile To iil 1 ikovan je ga je skuj"i stajalo
E'o avrsetku II. svetskog la- ta, kada jo u SAO otpocela bo-somuc- na
1 histeriena antikonui-nisltck- a propaganda, a naioctto
bnio ioepmtouivIVaInakukrtatoja, "Ckiolomcauinije sta" i "'agent Moskve", a od
stiane "begresnog" Oiomsija
l njegovih 'blagoccsti vih."
svestonika a la Sundtc i Koo-m.u- a. kao bobomk i anti-Srbi- n, dik to "sluge boe" ntsu bile dostojno ni da veu lomena na sandalama" Ciloca-r- e vim
b"HI je Cilocai a godinama st-kanir- ao brobrojnim saslu.sun ji-m- a, nckuopdtuoulajtuneoist.ga a a anvatinaimcnea
Iiparhij;i 1 I.ibertivila (kako
lepo ime ' ) vodila je piot i v n jega pcimanentnu istragu. optuJu-juc- i
ga da jo idajnik vere i srpstva! Imigraeione vlasti su
mu vise od closet godina odbi-jal- o molbu a americko drav
Ijanstvo. I.okalna amoncka
stampa nasladjivala so i[tu-Љат- а protiv "satane" Ciloca-- i
a Zannslite; Mlakarti, Oionisijo
l sva mocna ovoemaljska i cr-kvo- na vlast okomila se na bos-pomocn- og Glocara! Gloear jo kao 'antihrist ' ' ibaCcn i er- kvo i sa enom i troje nebrinute dece naSao se na ulici be slu-.b- c
i sredstava .a ?.ivot. "kud
ce suii nogo na oko"!... Kao da jo nao .sta ce sa njim
clogoditi, Cilocar je u medjuvrc-men- u avrSio slikarsku skilu u Akrotui, ali eleci da ostano do-sled- an svom svo.stenickom po-iv- u, biva postavljcn id ruske
pravoslavnc rvlitropolije u SAO
a paroha siromaSne ruske er- kvo, negcle u brdima IVIinnoso-to- , gdo je 'big kaao laku
noc Tamo .ivi i popujc sain, be porodiec, kao pustmjak, be najosnovni jeg komfora i u snoma.stvu. Oiltnah p dolasku
crla ikonostas u crkvi, .sti prec-lstavlja
veliku unietnicku vrecl-nos- t. dalekoCilasSvoalkoiineclapni,ocusvoosevni.ase giadjana, iaпе vcroispovosti ,
pnoocstealsi stuo dcaikdveolae da vide tko
na.loCdniloogcaisnejenobgolesitmanskogda lempeialuioin, testerio je i i jcoe-pai- lo oinciont daidvaa paoaovgiihev,nokkaidapossueliso W i scons ma. kip su elc-l- i da posete crkvu i vide ikono
st.ts Iako inje ponavao posed
( e , Cilocai mi je dao kljucove
od i ikve i pmdiim s . t p 1 1
1 c 1 1 1 c m
icpaiiica I'o il.isku iike. pon ion 1 1 ( i posetioci ipivih su
1 1 . t b i P- - e I c-- 1 1 uion.id so s . t s e
st en i ki mi koi o n.islik.io iki
nc ill i- - .ii ih je po,io ti kuiti
( s.is t ( ja 1 .t se (il ohic sobe . k
ja )c Ucdno bila i kiihuia kao mi tla jc" к"чл autoi ikonostialse. t
i sxesienik to i t k ve I'risuini su
si- - .lgled.ili ne veiujuci il.i
J toaille.ninta, semstoieiuktlasltktvatt u taokvvaokg
vim tiueinmi uslovima. i tekli
il.t om to ne mogu tla dovole
I .iiki nastaje pieokiet u ivotu
I mi 1 1 .tn,i (iloeat . IVinoge mivme u Wisconsinu
l Minnesoit pisu opstrne clanke
i Ciloc;iru kao volikom umetni-cko- m stvaraoeu Ubro killed
u I --.li Clatie, Wise postavlja ga
a honorarnog nastavnika sli-karst- va, sto Cilocar pribvata, all pod uslovom cla i nadaljo ostano svetenik li svojoj paro-hij- i. Od tacla t njegovo materi-jaln- o Bn jestuanmjeogduocnneoksltei pcloapnroavvcal-jna-.o pomade svojli porodicu, kcja
je tth godina jedva ivotarila li Akionu. Nekoliko godina kas- nije, kada mu jo koled posta-vi- o ahtev chi se isklJLicivo pos-vo- tt katoclri slikarstva, Cilocar
je t li primamljivLi ponudii odbio
i ponovo ostao samo paroh male
t siromaSne ruske parohije.
LJ casopisu 'Staa pravo-slavlja- " "The Path of Or
t1h9o8d2o.x)y"p"rocitaoI.ibsarmtiviclla(ojektsvoos-btenai- rk blmilijan Gloear, sa dru-gi- m svostonssrtpvsokmim, pravoslavnim Liccstvovao li bcigos I u on jli obnovljenog ma-nastirsk- og hrama Svetog Save
u I-i-berti
vilu , i cega akljucu-je- m da je Cilocar od strane sips-k- o smrlipraravsoksolalnvinkea Oerikovnois.tjap.osle ro-ha- bil llkirtaotvkaon o Cilocaru kao C--o vo- ku, svo.stemku i umetniku. Nla
prvom mestLi potrobno je ist;ici da Cilocar nije bio political" i da
sLeio''p.stePrneivjeasihmoadonopobliitoickjei s'e'nsi-ebinla-- n. dobronsavmeselioavnenski romanticar, i naivan. Za
njega jo cak i jugoslovenstvo
predstavljalo prcuan prostor. S veslovonstvo jo njogova licna
prookupaci ja, i .a to je u disku-sijam- a eesto nao da po neko- liko puta ponavlja: "nikada
protiv ruskog naroda"'!
Iclejni, Cilocar je bii .a poli-tii!:k- e koncopcijc i naore To-ma.- sa rviasarika, dravnika i li-de- ra cchoslovackog naroda,
ideologa 1 i beral no-burioas- ke demokratije, opterec'onog pri-mesa- ma Cilocaru niajentbimiloarbkistin.mo.a, sto
Po prirocli i karaktcrnim oso-binam- a. Gloear je bio velika
clobriCina, covek .siroko ruko, krajnjc nepraktican i ncmatcri-jalist- a. Za ivota bog toga nije
uspco cak ni najobiCniju kneu
da stekne. Kao humanist i .si-ro- ka predstsalvolvjaconskakodmubsianaGciljouear je do-brocudn- og kneza Pjora Bezu-bov- a ''Rat i(imiTr"o)lsitofjaenvaotgicnorogmana Do-stojovsko- vog pravoslavca
Aljo.se Karamaova. Ali. kod
prvog jo odbaeivao f'ramason-stvo- .
oMprsiestsaiajarkaodCdii"lo'd.cruaOrgeoovgseto"jdjouuv.rsSoetdiniivaoksajtoc takav pnpadao je porodici ' 'hi-ulljloaKgsutaao"
r,uisnvkteeiglieukjuntucaairolaudoam. iesoiijLaincsliktau, Cilocar je eolog ivota neu-morn- o tragao a istinom o smi-sl- u
i svrsi ivota. Pored nagrade a roman ''Ocl
dpporoobsllieeocaII.jodssovejptesrdoknloougcar"va'it.sao,CkuuiloPcraargujc, knji-?evn- u nagradLi a istorijski ro
Ж!.
maCn ili occaerhevooslosvltakcakrestvporojseloosdtir.a.
njegovo duse. Pasioniran jc sli-k- ai cveca i pejsaa, impresioni-st- a bogatog kolorita. Kada u svom stanu, aljubljeno, netre-mic- e posmatram Cilocareve sli-k- e, ukveCntnihi mvi osnea di a cujem vuk vnlim "i(ire-stvenu- ', sarolikLi eikvonu litiju (piocesiju), kako piolai kro. plodonosna itiia polja, cla uoci
c t v c . u 1 1 . t k ahvalnosti, b I a -- goslovi mo psonice koje ie
I a slika. vei ( vat m ) pioisttce i poilsvesti, kao iclleks cluboko
u mem iisacljene pieclstave i
C lloi a i u k.K vol i ki hi i scan Ako postop taj. omla je i Cniillo-cai
s.til.t u iajti I aino, aista,
ne co siesti in IVIakaitija in Oio-nistjasc'K.
i c" s-iv- ;i i ivaa # .ai ii'iifiii T ii_-iii"i- i .'
Strahinja MALETIC
OTPOR BONNA PREMA ZONI
BEZ KEMIJSKOG ORUZJA
BONN — Prijedloga za stvaranje
zone bez kemijskog oruzja u Srenjoj
Evropi, koji su podnijeli zapadnonje-mack- a Socijaldemokratska (SPD) i is-tocnonjem-acka
Jedinstvena socijali-stick- a stranka (JSPN), ocito ne nailazi
na odobravanje vlade u Bonnu.
Ideju SPD i JSPN da se kemijsko
oruzje ukloni iz Srednje Evrope ili
"barem iz SR Njemacke, Dr Nje-mac- ke
i Cehoslovacke" predstavnik
vladajuce Krsanske unije Hans Huyn
ocijenio je kao pokusaj da se "iznova
stvori antiamericko raspolozenje"
odnosno da se "nanese steta" ame-ricko-njemack- im odnosima i jedin-stv- u zapadnog saveznistva.
KOSTARIKA
PROGNAN IZAZIVAC
INCIDENTA
CIUDAD DE MEXICO — Specijalna
komisija kontadorske grupe i organi-zacij- e americkih drzava (OAD) oba-vil- a
je svoj posao u Kostariki, dok je
u meduvremenu vlada u San Joseu
odlucila prognati antisandinistickog
vodu Roberta Chamorra, za koga se
tvrdi da je glavni organizator inci-dent- a
koji je poremetio odnose s Ni-karagvo- m.
FRANCUSKA
"KULTURNI IDENTITET
JUGOSLAVENA U
FRANCUSKOJ"
PARIZ — Iako je postotak djece
koja ostaju u domovini kod Jugosla-ven- a
koji rade u inozemstvu znatno
veci nego kod radnika drugih nacio-nalnost- i,
posljednjih su desetljeca
ipak mnoga naSa djeca ugledala svi-j- et ili stekla prve dojmove o njemu u
zemljama imigracije, odrastajuci u
uvjetima bitno drukcijim od onih u
kojima su odrasli njihovi roditelji...
Dijeli li ta nova generacija ideale i
ideje svojih roditelja i njihovu zelju
da se vrate u Jugoslaviju? Sto je s nji-hovi- m kulturnim i nacionalnim iden-titetom- ?
Kako se svi ti problemi tzv. druge
generacije iskazuju u Francuskoj,
trebao bi da odgovori dvodnevni skup
na temu "Kulturni identitet mladih
Jugoslavena u Francuskoj", koji je
poceo u Jugoslavenskom kulturno-in-formativno- m contruu glavnom gradu
Francuske.