Nase Novine, July 06, 1977

              .фмш дедетптвд 'WSA'itPWiitifl iw,a5uJ5SSiSww4 м"— — - ..(.(.лмјЦд, iUBwiie&jjj Iiiw'fis VHSWtnln- 4-
May 18, 1977
May 18, 1977 [
Svakako najznaiajniji dogadaj
Sto se ti6e naSeg iseljeniStva u
Americi u novije vrijeme bila je
trodnevna konferencija u Duluthu i
Chisholmu, odrzana od 21. do 23.
aprila1977.
Na konferenciji na temu "Jugo-slavens- ko
nasljede u Sjedinjenim
Drzavama" udestvovalo je dvadeset
i pet ameri6kik7kanadskih j jugo-slavensk- ih
naucnih i javnih radni-k- a,
koji su podnijeli zapazene rezu-Ita- te
o pionirima iseljenicima iz
raznih krajeva danaSnje Jugoslavi-je- ,
njihovim nastojanjima da оби-vaj- u
svoja etnifika i kulturna obilje-2j- a
i stalne veze sa starom domo-vino- m.
Ovo posljednje je bila jedna od
vaznijih tema konferencije, jer
proces neminovne i novim okolno-stim- a
i sredinom nametnute asimi-lacij- e
vrlo je brz i o6igledan, naro-6it- o
kod mladih generacija, ne
samo jugoslavenskih, ve6 i svih
drugih etni6kih grupacija.
Referenti i uCesnici u diskusiji u
okviru konferencije ukazali su
upravo nate okolnosti. Medutim, i
kod mladih generacija koje se ne
osjecaju toliko vezane za staru
domovinu kao starije, postoji
nesumnjivo zanimanje za historiju,
porijeklo i zivot njihovih predaka.
Stoga se danas radi viSe o tome na
koji naCin o6uvati i dalje njegovati
to zanimanje.
O toj i sli6nim temama dali su
zapazene priloge mnogi profesori
saviSe jugoslavenskih sveu6iliSta i
nau6nih institucija. U desetak nji-hovih
referata ukazano je na pozi-tiva- n
i visok stepen sadaSnje sura-dnj- e
i odnosa izmedu organizacija
jugoslovenskih iseljenika i njihove
ranije domovine. Podvufcerio je da
je Jugoslavia otvorena zemlja i da
je spremna da proSiri podrSku
naporima jugoslavenskih iseljeni-ka
da ocuvaju jezik, obi6aje, kultu-r- u
i proSire veze s domovinom
svojih o6eva.
lako to nije bio glavni predmet
rasprave na ovoj konferenciji,
ponovo je potvrdeno da je daleko
najvedi broj jugoslavenskih iselje-nika
i njihovih raznih organizacija
prijateljski naklonjen sadaSnjoj
Jugoslaviji. Oni Cine stvaran most
suradnje izmedu njihove prijaSnje i
sadaSnje domovine. OvdaSnje ise-ljeni£- ke
organizacije osuduju bilo
kakve antijugoslavenske akcije
svih ekstremnih grupacija, koje
predstavljaju samo male grupice.
Na konferenciji je iscrpno raz-matra- no
ne samo tko su bili i zaSto
su doSli u Ameriku jugoslavenski
iseljenici, ve6 i svi njihovi sadaSnji
problemi oko ofiuvanja etnickih
obiljeZja. O tome su, pored ostalih,
zanimljive podatke iznijeli profeso-ri
Eterovi6 iz Kalifornije i Gobec iz
Ohaja. Oni su podvukli da su jugo-slavenski
iseljenici — pocev od
rudara do drvosjece — dali ogro-ma- n
doprinos razvoju Sjedinjenih
Drzava.
U Sjedinjenim Drzavama postoji
nekoliko desetina organizacija ju-goslavenskih
iseljenika, ali su
najpoznatije i najbrojnije Hrvatska
bratska zajednica, Srpski narodni
savez, Slovenska potpoma jedno-t- a,
Savez makedonskih crkvenih
opStina, albanska "Besa" u Detroi-t- u
i druge.
Rad konferencije koja je bila
odli6no pripremljena, odvijao se je
ovim redom.
21. aprila, u Duluthu
Konferenciju je otvorio rektor
University of Minnesota, Duluth,
Robert L. Heller. Ovo sveuClliSte iz
Dulutha je i pripremilo konferenci-ju.
Zatim je odrzao govor ambasa-do- r
SFRJ u Washingtonu Dim6e
Belovski. Tekst ovog govora pre-nosi- mo
u cijelosti.
Na temu "Etnicitet i etniCke stu-dij- e
u Americi" govorio je Rudolph
J. Vecoli, University of Minnesota,
Minneapolis.
Natemu "Iseljavanje u Sjedinje-n- e
Drzave i Narodnooslobodilafika
borba" govorio je dr Ivan Cizm!6,
sa zagrebaCkog SveuCiiiSta.
Na temu "PrivlaCnost Amerike
za jugoslavenske iseljenike" govo-rio
je Gerald G. Govorchin, Univer-sity
of Miami, Coral Gabels, Flo-rida.
22. aprila, u Duluthu
Na temu "Etnicke razlike u
Jugoslaviji i medu jugoslavensklm
iseljenicima u Sjedinjenim Drzava-ma"
govorio je dr Koca Jon6lc,
predstavnik Etnografskog muzeja u
Beogradu.
Na temu "Dalmatinske i crno-gors- ke
kolonije na Zapadu i Jugu,
1775-1920- ". govorio je prof. Adam
S. Eterovich, sa istraf ivafikog Instl-tut- a
u Kaliforniji.
Na temu "Imigracija iz Hrvatske
do 1929. godine" govorio je dr.
Tihomir Talisman, sa zagrebackog
Sveu6iliSta.
Na temu "Geografska raspodje-Ijeno- st
Juznih Slavena u Sjedinje-nim
Drzavama, 1910-197- 0" govorio
je Branko Colakovi6, sa Mankato
State University, Mankato, Minne-sota.
Na temu "Asimilacija stanovni- -
Stva na etni6kom teritoriju i van
njega, kao Sto je иобепо u procesu
demografske evolucije Slovenaca",
govorio je prof. V KlemenCic, sa
ljubljanskog SveuCiliSta.
Na temu "Sociolingvisticke di-men- zije
asimilacije JuZnih Slave-na",
govorio je Joseph F. Kess, sa
University of Victoria, B.C. Kana-d- a.
Na temu "Izvorni materijali za
proufcavanje Srba u Sjedinjenim
Drzavama" govorio je Robert P.
Gakovich, sa University of Wiscon-sin-
Madison, Madison, Wis-consin.
Na temu "Uloga rimokatolicke
crkve medu iseljenim Slovencima"
govorilajeAdele K. Donchenko, sa
University of Minnesota, Minnea-polis.
U ve6e, ovog drugog dana kon-ferencije,
ansambl The Pittsburgh
Tamburitzans, pod vodstvom Vio-let
Ruparcich i Johna Greguricha
dao je izvanredan program, dakako
u Cast konferencije.
23. aprila, u Chisholmu
ZavrSni dio konferencije odrzan
je u Chisholmu, Minnesota, a na
programu je bilo slijedece:
Na temu "Evolucija hrvatske
kolonije u Pittsburghu" govorio je
Stephen P. Zupfiic, sa University of
Pittsburgh, Pennsylvania.
Na temu "Seoba Juinih Slavena
i kretanje na zapad u Americi" go-vorio
je Joseph Velikonja, sa Uni-versity
of Washington, Seattle.
Na temu "Problemi integracije i
asimilacije u slu6aju Albanaca"
govorio je Pajazit NuSi, podpred-sjedni- k
IzvrSnog odbora SkupStine
autonomne pokrajine Kosovo.
Na temu "Srpske kolonije na
1 "Sim
... r
wssm Р'ч 3 Ift
лт-и.м- ч fr. f - је ч tr-Tfl- j. jl:.-v- w v
Dr. Robert Heller
podrucju Buffala" govorio je Geor-ge
V. Tomashevich, sa State Un-iversity
College at Buffalo, New
York.
Na temu "Izufiavanje iseljavanja
iz SFRJ poslije drugog svjetskog
rata" govorio je dr Tihomir Talis-man,
sa zagrebafckog SveuCillSta.
Na temu "Imigracija iz SFRJ u
Sjedinjene Drzave kao integralni
dio opceg imigracionog pokreta u
Evropi i svijetu" govorio je dr Vla
dimir Gre6i6, naufini suradnik
Institute za medunarodne odnose i
ekonomiju.
Na temu "Makedonci u Sjedi-njenim
Drzavama i Kanadi" govorio
je Vanfio Andonov, ambasada
SFRJ u Washingtonu, D.C.
Na temu "Doprinos Slovenaca
ameri6koj kulturi" govorio je prof.
Stanovnik.
U prvoj diskusiji za okruglim
stolom tog dana u jutro, a na temu
"OCuvanje folklora i kulture Juznih
Slavena u Americi" uCestvovala je
dra Srebrica Zecevi6, direktor Etno-grafskog
muzeja u Beogradu.
Druga diskusija za okruglim
stolom bila je na temu "Buducnost
etniciteta JuZnih Slavena u Ameri-ci:
od 1980. pa nadalje. Uloga fra-ternalistiC- kih
organizacija, Stampe
i crkve".
Тгеба diskusija za okruglim sto-lom
bila je na temu "Potvrdna
akcija: Implementacija jugoslaven-skih
jezika i narodne umjetnosti
(ukljufiiv i narodne plesove) u os-novn- im
Skolama". Predsjedateljice
su bile: Milena Gobec, sa Sloven-sko- g
istra2iva6kog instituta u Ame-rici
i profesorica Marilyn Sjoberg,
sa University of Minnesota, Minne-apolis.
Milena Gobec je na pocetku
ove diskusije podnijela dokument
o "Slovenskom razvitku u Ameri-ci".
U diskusiji je sudjelovao i prof.
Stanovnik.
Ovog istog dana su se u6esnici
konferencije sreli i sa nekoliko
uglednih jugoslavenskih pjesnika i
pisaca — S. RaiCkovicem, T. Pavi-fiice- m, Jo2om Horvatom, Matijom
Matevskim i Midhatom Begi6em.
Zatim je slijedilo prikazivanje
jugoslavenskih filmova, a na vece
je odrian banket s plesom, kojom
prilikom jeambasadorSFRJ Dimce
Belovski odrzao govor. Na progra-mu
veCeri ponovo je bio ansambl
The Pittsburgh Tamburitzans, za-tim
solistica Eugenia Orlich Har-ti- g,
i Ely Slovene Quartet, pod vod-stvom
Mary Hutar.
Na banketu se je naSlo 860
osoba i veCer se je inaCe pretvorila
u pravu manifestaciju jugoslaven-sko-americko- g
prijateljstva.
SSSSfew Циц!1жјВ!8ч tm КЈЛјптаЈДДХЈШЛИШЈШШ!
PoStovane gospode i gospodo
Dragi prijatelji,
Predstavlja mi 6ast i zadovolj-stv- o Sto mi se daje mogucnost kao
predstavniku Jugoslavije da poz-dravi- m uCesnlke I sve prisutne na konferenciji "Yugoslavian heritage
in the United States", koju je ovako
uspeSno organizovao Univerzitet u Mlnnesoti.
U Sjedinjenim Amerlfikim Drza-vama
prema grubim procenama
ima viSe od mlllon, (prema nekim
jedan I pol milion) americkih gra-dan- a
koji potifcu sa teritorije Jugo-slavije.
Poceli su da stizii ovde u
19. veku, prikljuclli su se ogrom-no- m potoku koji je u to vreme
tekao prema Americi iz izgladnele i nemirne Evrope, nastanlli se u
njoj, ukljucili su se u njen 2ivot i
postal! njen sastavni deo. Bilo je
takvih koji su seobrell na novi kon-tlne- nt
I pre toga I koji se ubrajaju
medu pionirima u stvaranju ove'
velikezemlje. Nastavilo se naselja-vanj- e
I u ovom veku, pre prvog
evetskog rata, Izmedu dva rata i
posle drugog svetskog rata. Nasli
su se, sa doseljenicima Iz drugih
zemalja, na prostranim americklm
poljima, u rudnlcima, zelezarama,
fabrikama, na izgradnji zeleznica i
puteva. Grupirall se spontano I
stvarali svoje zajednlce. Cuvali su
svoju individualnost, jezik, obiCaje
i tradicije i istovremeno, uklapali
se u novi Zivot i postajali sastavni
deo nove domovine. Udaljavali se
od zemlje iz koje su potekli, menja-l- i
imena, zaboravljali jezik, a opet
hiljadama niti ostajali vezani za
zemlju iz koje su potekli.
Koji su to ljudi, kada su i zasto
poSli u novi svet, gde su se nasta-njiva- li
i Sta su nosili sobom, sta su
dobili i Sta su dali novoj domovini?
To su neka u nizu pitanja kojima se
bavi ovaj impozantan skup naucnih
radnika, koji ce, verujem, doprineti
obogacivanju naSih saznanja o
Amerikancima jugoslovenskog po-rek- la
i istaci kroz to ono snazno
vezivno tkivo koje se stvaralo i koje
se i danas stvara izmedu zemlje iz
koje su potekli I zemlje u kojoj su
se nastanili, izmedu prve i druge
domovine, kako se cesto slikovitije
navodi.
Kada je proSle godine obeleze--
na 1 20-godiSnj- ica velikog naucnika
i mislioca Nikole Tesle, koja se
simbolicno uklopila u 200-godis-nji- cu
Sjedinjenih Americkih Drza-va,
kome su odali poStu i priznanje
narodi Jugoslavije i Sjedinjenih
Drzava, u porukama koje su uputili
jugoslovenski I americki predsed-nlc- i
izrecene su re6i za koje je ovaj
skup prigodna prilika da budu
spomenute.
"Delo Nikole Tesle, istakao je
predsednik Tito, simbol je doprino-s- a
koji su mnogi ljudi jugosloven-skog
porekla dali za ideale slobo-de- ,
nezavisnosti, ravnopravnosti i
progresa na kojima se zasnivalo
stvaranje Sjedinjenih Americkih
Drzava i koji su ujedno gradili
mostove saradnje izmedu nasih
naroda i zemalja".
"Kaonacijamnoglh nacija, ista-kao
je u poruci americki predsed-nik,
mi se posebno secamo za svo
vreme naSeg dvestogodiSnjeg pos-tojanj- a,
naSih jedlnstvenih veza sa
drugim zemljama. Najpogodnije
Sto su nacodi Jugoslavije, kao
njihovo obelezavanje naSe dvesto-godiSnji- ce
izabrali, jeste to da
odaju poStu ovom Jugoslovenu-A- -
merikancu, 6ija su otkri6a u oblas-t- i
komunikacija uCinila toliko mno-g- o
za unapredenje razumevanja i
saradnje, koju mi uzivamo danas
sa naSim ranijim zavicajima".
Uz velikana Teslu, izrastaju Ii6-no- sti
i dela stvaralaca kao Sto su
Mihajlo Pupin, Luj Adami6, Zinka
Kunc i drugi, koji simboliziraju do-prinos
koji su dali ljudi jugosloven-skog
porekla, паибпот i kultur-no- m
razvoju Sjedinjenih Americkih
Drzava i progresu savremene civili-zaci- je
i kulture.
Uz njih izrasta nova generacija
koja je prisutna i koja se izraiava u
savremenom politickom, privred-no- m, naufinom i umetni6kom
planu, o kojoj 6e dati ocenu i kojoj
ce odrediti mesto budu6e genera-cij- e.
"Zapamtite ovo ime, pisao je
nedavno jedan list o jednom
naucniku jugoslovenskog porekla,
zapamtite ovo ime, u njegovom
lieu se rada novi Tesla".
Uz njih stoji plejada manje poz-nat- lh
pregalaca Cije se delo sliva u
zajedniCki doprinos Amerikanaca
jugoslovenskog porekla u razvitak
nove domovine. Jedna indiska pos-lovi- ca kaie: "Nije 2iveo naprazno
onaj koji je posadio barem jedno
drvo, jer ako drvo ne donese plod,
dace barem senku". Takvih je
trudbenika bilo najviSe koji su
natapali ovu zemlju i doprinosili
PiSe:
Bilo je veoma prljatno, бак I uz-budljl- vo, nlh formi
bltl Jugosloven u Pitts-burgh-- u
u aprllu mesecu. ZnaCajnl Sto se
dogadajl Iz raznih oblastl jugoslo-vensk- e
kulture odlgravall su se u su bill
dvoranama poznatlh kulturnlh in-stitucija
Vedlna
ovog grada, kao Sto su je u
Slrya mosque, Museum of Art, ulazlli
Pittsburgh University, Duquesne dana
University.
Mnogi Amerlkancl, kao I prlpa-dnl- cl komunikacije
raznih drugih naroda koji ilve novoosnovani
u Pensllvanlji doziveli su susret sa je u
ugoslovenskom tradlcijom I kultu- - celog
rom preko nekoliko karakteristic- - engleskom
OTVARANJU KONFERENCIJE "YUGOSLAV HERITAGE
UNITED STATES" DULUTHU, MINNESOTA APRILA GODINE.
njenom razvitku.
predvida program
Konferencije, rasprav-Ija- ti
slovena6kim, hrvatskim, srp-ski- m, makedonskim iseljenicima
drugih naroda narodnosti Jugo-slavije,
njihovom doseljavanju,
tradicijama, vrednostima
razvijali. Govorice ise-ljenicima
narodima kojih
potekli, ponosnoj zemlji
obalama Jadrana,
pronelo svetom ovdaSnjom bor-bo- m
protiv mrafinih snaga
pokrenule drugi svetski svojom
posve6enoS6u slobodi nezavis-nosti,
zemlji izabrali
svoje zajedniCko opredeljenje
kojoj ostvaruju nacionalni
identitet svestrani politick!, eko-noms- ki
kulturni razvitak.
Raspravlja6e doprinosu
razvitku Sjedinjenih
AmeriCkih Drzava, potrebno
posebno podvu6i, nau6ni radnici
Jugoslavije,
o6eklvati, pristupati
razliiitog naglaSavati
pojedina pitanja, osnovi
predstavlja oboga-6ivan- je
konferencije celoviti-j- e
rasvetljavanje materije.
2ellm istovremeno istaknem
skup predstavlja znacajnu
паибпи manifestaciju zemlje
nesumnjivo prilog
Kosti6
umetnlfikog Izra-zavan- ja.
Jugoslovena
Plttsburgh-a-,
izvanredno obavesteni.
naprednih organizacija
dogadaja
programs
jugoslovenske Pitts-burghu".
sredstvlma
najrevnosnlji
emisljl,
I srpskohrvatskom,
1МШШД1ШШШ.,.Ш11и1и.11 U.U1.J1 ЈШ IN. """ """" ДИШШЈИШЛШИЈЈШШ.Ј- - J UUUimi.UJUUMMUl-UJLJJMmJIU- JI UIMI-IILLJIIJI-IJI—
- NA IN THE
U 21. 1977.
Kako ove
ovde ce se
o
i
i
o o
o koje su
nosili i se o
i iz su
koji 2ive u
na £ije se ime
koje su
rat,
i
koju su kao
u
svoj
i
i
se o
koji su dali u
Sto je
iz
SAD i koji ce, kako se
mo2e ovoj
temi sa ugla i
Sto u
mo2e da samo
i Sire i
da
da ovaj
dve i
da 6e dati medu--
njenog
tide samlh iz
stekao se utisak da
bila
toku svih koji su
u okvlr "Mesec
kulture u
Medu javne
je bio
srpski radio cas, koji
svakoj svojoj tokom
meseca, na oba jezika:
o- -
sekcija ansambla izvodi
sobnom upoznavanju. 2elim isto
tako da podvueem da znatno razvi-jen- a
saradnja izmedu ameriikih i
unlverziteta i uop-St- e
aktivnosti koje on! vode, pred-stavljaju
svezna6ajniji faktor upoz-navan- ja
Siroke javnosti u pogledu
naSih zemalja.
Jugoslavia i Sjedinjene Ame-ri6k- e
Driave razvijaju svestranu
saradnju i na drugim poljima,
privrednom, kulturnom, паибпот
i odiiavanje dobrih odnosa, koji
imaju dugu tradiciju, potvrdivanu
u danima iskuSenja, kao Sto su
svetski ratovi koji su potresali ge-nerac- ije
20. veka zajedni6kom bor-bo- m
protiv zajedni6kih neprijate-Ij-a,
viSekratno i obostrano je nagla-Savan- o.
Na kraju dozvolite da
u Duluthu, kao i svima onima
koji su uneli Mini entuzijazam u
organ izovanju ovakvog гпабајпод
skupa, izrazim naSu zajedniiku
Uveren sam da бе ova
Konferencija dati doprinos
pitanja vezani h za Amerikan-c- e
jugoslovenskog porekla, njiho-vo- g
zivota i rada u SAD i onoga Sto
su ибшП! za napredak SAD, i da 6e
predstavljati podsticaj za dalje
napore u torn pogledu.
2elim puno uspeha radu Konfe-rencije.
Zahvaljujem.
MESEC DANA JUG0SL0VENSKE
KULTURE U PITTSBURGHU
Katarina
jugoslovenskih
bavestavao slusaoce o ovoj гпабај-no- j
kulturnoj manifestaclji.
Vellku ulogu u realizovanju ovog
uspesnog programa odigrao je Ju-goslovenski
konzulat u Plttsbur-gh-- u.
Uspeh prvog organizovanja "Me-seca
jugoslovenske kulture u Pltts-burgh-u- ",
inspirisao je njegove
organizatore na davanje ubedljivih
izjava da ce "Mesec jugoslovenske
kulture" postati tradlcionalna godi-snj- a
manifestacija grada Pittsbur-gh-- a.
Imajuci u vidu rezultate njihovog
rada u toku protekle godine moie-m- o
s punom nadom oCekivatl da ce
njihove izjave bitl uspesno sprove-den- e
u delo. Spomenucemo doga- -
Plesna narodno kolo.
daje od pre godinu dana koji su
prethodili uspesno ostvarenom
"Mesecu kulture".
Sredinom marta 1976. odrzan je
u Pittsburgh-- u simpozijum jugos-lovenskog
folklora u organizaciji
DUTIFA (The Duquesne University
Tamburitzans Institute of Folk
Arts). Istovremeno, u toku celog
meseca — od polovine marta do
polovine aprila 1976 — odriavala
se izloiba svadbenih kostima svih
naroda Jugoslavije u prostorijama
Duquesne University. Kostimi su
za ovu priliku dobijeni od etniCklh
muzeja svih jugoslovenskih repu-blik- a.
Polazedi od tog iskustva, direk-tor
Tamburitzans lnstitute-a- , Wal- -
£?&v4m .. -- stJ4 , . ,:;ил-е- т
Duquesne
Univerzite-t- u
zahvalnost.
izu6a-vanj- u
jugoslovenske
Dimce Belovski
ter Kolar, pobrinuo se, zajedno sa
svoj I m saradnlclma, da ove godine
predstavljanje jugoslovenske kul-ture
amerldkom narodu poprima
razmere jedne velifianstvene kultur-n- e
manlfestacije koja je vec stekla
zapazeno mesto u drustveno kultu-rnom
ilvotu grada Pittsburgh-a- .
Uspesno organizovanlm progra-mo- m
koji je ispunlo "Mesec Jugo-slovenske
kulture" DUTIFA je
ujedno obelezlla i svoj jubilej: 40
godina postojanja Tamburitzans
ansambla pri Duquesne University
koji je postepeno prerastao u
Institut za Izu6avanje folklora Isto-finoevrops- klh
zemalja.
"Mesec jugoslovenske kulture"
nezvanifino je робео koncertom po-zna- te
folklorne grupe iz Beograda
"Branko Krsmanovi6", koja je u to
vreme gostovala u Pittsburgh-u- .
Pred preko 3 hiljade posetilaca u
velikoj koncertnoj dvorani "Slrya
mosque" "Branko Krsmanovi6" je
27. marta po ko zna koji put u
svojoj umetni6koj karijeri, doziveo
veliki uspeh i izmamio burne apla-uz- e
prisutnlh. Ovaj ansambl koji se
nalazio na turneji po Sjedinjenim
Ameri6kim Drzavama, pojavio se u
Pittsburgh-- u na poziv Woltera Ko-la- ra
i uz zalaganje Jugoslovenskog
konzulata.
Zvani6no obelezavanje "Meseca
jugoslovenske kulture" робе1о je
sve6anim prijemom koji je organi-zovao
Jugoslovenski konzulat I ot-varanj- em
reprezentativne izlozbe
jugoslovenske naivne umetnosti u
Museum of Art. Obema sve6anosti-m- a
prisustvovao Je veliki broj
osoba. Pozdravnl govor na prljemu
odrzao je generalnl konzul Bozldar
Farkaz. Pored njega govorill su Mr.
Flaerty, predsednik pitsburske ob-lastl
Allegneny I Dr. Keleman, poz-na- ti
esejlsta I likovnl кгМбаг iz Za-greb- a.
Dr. Keleman je takode
odrzao predavanje na University of
Pittsburgh o Jugoslovenskoj naiv-n- oj
umetnosti.
Jugoslovenski generalnl konzu-lat
je dobio, u znak priznanja, od
County of Allegneny (Uprave gra-da)
povelju I zastavu.
Reprezentativna izlozba jugoslo-venske
naivne umetnosti koja Je
pre Pittsburgh-- a obiSIa mnoge
prestonice Evrope I SAD, Izazvala
je i ovog puta veliko interesovanje I
dobila visoke ocene umetnl6ke
kritlke i publike o Izlozbi Je bilo
dosta pisano u proSlom broju
naseg lista.
Pored izlozbe naive, prikazivalo
se jos nekoliko izlozbi u toku celog
meseca u prostorijama Duquesne
University. Otvorena je Izloiba priv-redn- ih
I kulturnih dostignu6a Bos-n- e
i Hercegovlne koja je dobijena
od Informativnog centra iz New
York-a- . Zatim, Izlozba narodnih
rukotvorina, folklornih kostima I
instrumenata. Bilo je veliko zado-voljstv- o
videtl toliko bogatstvo
boja i maSte u vezovima I predmeti-m- a
narodne radinosti. Na izlozbi
knjiga mogla su se vldeti vrlo lepa I
skupocena izdanja o istorljl jugos-lovenskog
folklora I narodne muzl- -
(Nastavak na st. 14)