Nase Novine, July 28, 1982

              VOL. 51, N0.24(508)
Ј1?.ГаУ!'ДАШУ11ЈИЏИЈјИ№1џ.И4јш1А.чи.'.'1')11М.'т1
Kanadski prvi ministar Pierre
Elliott Trudeau istupio je otvoreno
protiv najreakcionarnije grupe u
атепбкој politici — Reaganove
administracije. On je izneo ditavu
seriju neslaganja sa атепбкот
spoljnom politikom..
Bez da imenuje Reagana, Trudeau
je izjavio da se on ne slaze sa
Reaganovom politikom prema Sov-jetsko- m
Savezu i sa americkom
strategijom koja uslovljava razoruza-nj-e
sa sovjetskim odnosima prema
drugim zemljama.
Kanadski predsednik vlade odrzao
je njegov govor, pun nezadovoljstva
sa americkom spoljnom politikom i
prema 6lanicama NATO pakta, u
Bonu na specijalnom zasedanju
gde su ufcestvovali Sefovi drzava. On
je kritikovao i nacin na koji se ovo
zasedanje odrzava.
"Od Sefova drzava trebalo bi
odekivati da ufiine vi§e a ne samo da
budu obidni potpisnici zavrSnog
komunikea koji je vec ranije bio
pripremljen...". "A kako bi i moglo
biti druk6ije ako 16 Sefova vlada
imaju vremena samo 6etiri ili pet
sati za razgovor o savezu" (NATO).
Racuna se da je Trudeau izrazio i
nezadovoljstvo i njegovo i nekih
drugih zapadnoevropskih Sefova dr-zava
koje su stekli na zasedanju
NATO pakta a i posle sastanka na
vrhu sedam пајјабјп industrijskih
zemalja u Versaju.
ZABRANJENULAZU
SJED. DR2AVE
John Morgan
Svedeniku Johnu Morganu, pred-sjedni- ku
Kanadskog kongresa mira
je zabranjen ulaz u Sjed. Drzave.
Morgan je namjeravao da pode u
New York i sudjeluje u velikoj
mirovnoj demonstraciji koja je odr-zana
u subotu u vezi sa zasjedanjem
Generalne skupStine Ujedinjenih na-cija
o razoruzanju.
Bilo je javljeno da je zabrana
stavljena na 500 osoba.
Time se pokuSalo sabotirati mi-rov- nu
demostraciju.
Reaganci se boje; mirovne de-monstra- cije
su zapreka njihovim
ratnim planovima.
13 4VV "-
-" ' ' If sWV'W'XiryW V.V., ,",
и
Yxpslav VYfeekly I
A Community
Newspaper
Established 1931
чтЖУШЖХ1№МЖ№Ш
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, JUNE 16, 1982.
axsazssssESSSSSSBSS иди-д-в
Kanadani su kao i neki zapadno-evrops- ki
politicari na obadva zase-danj- a
bili одогбет sa Reaganovim
stavovima i ozlojedeni sa njegovim
tvrdoglavim insistiranjem na teksto-vim- a
koja su mu pripremili njegovi
pomo6nici u Washingtonu. Neki
Sefovi zapadnoevropskih drzava na-гоб- Ио
su se razofiarali u Reagana
Sto nije hteo a 6esto je bio i
nesposoban da ulazi u debate o
komplikovanijim pitanjima.
Jalovost ove konferencije ozloje-dil- a
je Trudeaua. On svoje обајапје
nije krio posle Versaja ali posle
sastanka NATO postao je joS ogor-6enij- i.
Izmedu ostalog rekao je:
"Nema tamo razmene miSljenja.
Nema produljivanja koncensusa u
savezu. Nema ni pokuSaja da jedan
drugog ubedujemo. Ljudi dodu ovde
da ргобКаји govore koje su im
pripremili njihovi sluzbenici u Brislu
(Centar NATO pakta)... i odrze
govore koji nisu niSta drugo nego
parafraze komunikea koji je sprem-Ije- n
u Brislu".
Kao po6asni predsednik NATO
zasedanja na vrhu prvi ministar
kanadske vlade u uvodnom govoru
rekao je da "mi ne treba da
povezujemo i da ukljufiujemo naSe
nevojni6ke operacije sa kontrolom
oruzja i razoruzanja". Trudeau je
otvoreno priznao da se on ne slaze
sa premisama americke politike
prema Sovjetskom Savezu a naroci-t- o
sa Reaganovom politikom uslov-Ijavan- ja
za pregovore o razoruzanju.
P. E. Trudeau izrazio je neslaganje
sa ameridkim insistiranjem na sma- -
(Nastavak na st. 9)
IZ SVIJETA RADA
PREDVIDA OZBILJAN
Na godi§njoj konvenciji CLC (Ka-nadskog
kongresa rada) odrzanoj
tokom zadnjeg tjedna u Winipegu,
razmatrana je tekuca ekonomska
situacija u zemlji i polozaj radnika, a
posebno stav i zadatak organ iziranih
radnika opcenito.
Tako su u sklopu svih Sinjenica i
predvidanja donijete i razne odluke,
a medu najvaznije spada jednoglas-n- a
odluka delegate da пебе, poput
unionista u Sjedinjenim Drzavama,
pristati na bilo kakve koncesije
poslodavcima. Nekih 2.500 delega-te,
predstavnika 90 raznih unija,
ilanica CLC, dali su svoj pristanak
za to.
O torn koji posebno
automobilska industrija u Kanadi
25J22B! штшииимглтп
Kanadski premijer Trudeau je posje-ti- o
Jugoslaviju, gdje je razgovarao
sa predsjednikom Saveznog izvr§-no- g
vije6a Milkom Planinc. Odao je
poStu pok.predsjedniku Titu, pohva-li- o
jugoslavensku politiku nesvrsta-nost- i,
izrazio spremnost da podrza-v- a
dobre odnose s Jugoslavijom i u
vezi s tim osudio ustaSke grupe. On
je takoder izrazio nadu da 6e
Jugoslavija kupiti kanadski nuklear-n- i
reaktor Candu.
IZRAELSKAAGRESIJA
Izrael je okupirao dio Lebanona i
prijeti da uspostavi sluznifiku vladu.
Trazi da Sirija povude svoje trupe.
Palestincima je zadan tezan udarac,
ali oni se joS bore.
Prema nekim vijestima, broj
mrtvih iznosi viSe od 10 hiljada, a
ranjenih je desetine hiljada.
Agresija je izvrSena uz podrSku
Reaganove vlade. Ta vlada je upotre-bil- a
i veto da sprijedi da Vijece
sigurnosti osudi Izrael.
EO Ш
SE OBRACUN U BUDUCNOSTI
problemu,
Pise: ANTON KOSTELAC
pokuSava da naturi radnicima, pred-sjedn- ik
CLC Dennis McDermott,
rekao je, izmedu ostalog, slijedece:
"Mnogi ce nas zbog ovoga nazvati
kamikazama (samoubicama), ali to
je put kojim cemo ici. Mi naprosto
ne mozemo dozvoliti popuStanje u
redovima".
Pristanak na koncesije uniStava
vjerodostojnost unija u Sjedinjenim
Drzavama, a posebno UAW unije,
rekao je McDermott. Tako su sve
unije unutar CLC duzne da zauzmu
stav protiv koncesija. Ukoliko postu-p- e
obratno, ostat ce postrani,
prepuStene same sebi.
Na otvaranju konvencije McDer-m- ot
je rekao da politika federalne
vlade, Sto je rezultirala sa masov- -
ЖУШ
50 CENTS PER COPY
"""" M'MWIH-IJUJ-L-l'U'lMHHjm- iil
sfraciia za mir i
Prosle subote u New Yorku je
odrzana velika demonstracija za mir
i razoruzanje — kazu najveca sto je
do danas odrzana u kapitalistickim
zemljama. Prema nekim informaci-jam- a,
sudjelovalo je preko milijun
osoba. Oni su dali podrsku General-no- j
skupstini Ujedinjenih nacija,
koja sada razmatra pitanje razoruza-nja.
Pored americkih gradana, u de-monstraciji
su sudjelovali predstav-nic- i
mnogih naroda. Iz Kanade je
bilo 5 hiljada ucesnika.
Demonstracije za mir i razoruzanje
u subotu su odrzane na granici Sjed.
Drzava i Kanade (blizu Vancouvera),
sudjelovalo je 15.000. U Winnipegu
je takoder bilo 15.000. Demonstra-cije
su odrzane i u drugim kanad-ski- m
i americkim gradovima, kao i
drugim zemljama.
Narod su uznemirile ratne pripre-m- e,
posebno ratnohuska6ke izjave
predsjednika Reagana i njegovih
suradnika i pomagaca.
Stambolic na zas--
jedanju Generalne
skupstineUN
ProSlog petka na izvanrednom
zasjedanju Generalne skupStine Uje-dinjenih
nacija o razoruzanju govo-ri- o
je predsjednlk Jugoslavije Petar
Stambolic.
On se izjasnio za "pretvaranje
Balkana u zonu mira i suradnje
slobodnu od nuklearnog oruzja".
Rekao je da se ta zona kasnije moze
proSiriti na istodno --Sredozemno
more.
On je takoder predlozio da se
iduce zasjedanje UN o razoruzanju
odrzi 1986. godine.
nom nezaposlenoS6u i visokim ka-mata- ma, ima za cilj da potkopa i
nasamari unije, kao i da se, na габип
unija, nosi sa inflacijom, te se unije
u ovom trenutku moraju oduprijeti
pritisku ili 6e biti uniStene.
"Smanjivanje р1абе пебе znaCiti i
stalno uposlenje niti 6e spasiti
industriju koja propada, ali 6e
izazvati zbrku u radni6kim redovi-ma",
rekao je dalje McDermott.
Unije koje to 6ine izgubit бе
vjerodostojnost u o6ima svog б1ап-stv- a
i eventualno 6e biti uniStene.
McDermott je dalje rekao da 6e stav
protiv koncesija skupo koStati unio-nist- e:
"Bolovat 6emo i krvariti neko
vrijeme, ali prezivjet 6emo i iz toga
(Nastavak na st. 2)
Ш№Ш