Nase Novine, July 28, 1982

              Gtasilo sindikata Hrvatske, "Radnic-k- e
novine", komentarisu u ostrom
tonu teze prof. dr. Dusana Bilandzi-c- a
u vezi sa porastom broja stanov-nik- a
koji su se, u popisu, izjasnili
kao Jugosloveni
Od intervjua koji je profesor Fakulteta
politifikih nauka u Zagrebu dr DuSan
Bilandzic dao novinaru Salihu ZviZdicu, u
"Vjesnikovom" subotnjem dodatku "Sedam
dana", profilo je vec dve sedmice a kao da se
tek sada razbuktava (odekivana) polemika
oko Bilandzicevih spornih teza. Inicirana u
rubrici pod simptomati6nim naslovom "U
cetiri oka — otvoreno", u pomenutom
dodatku, raspVava se prenela na Sire
jugoslovenske prostore, fito je vidljivo vec iz
dosad objavljenih reagovanja na Bilandzice-v- o
UimaCenje naglog porasta broja Jugoslo-ven- a
u minulom popisu stanovnifitva.
Plima protiv Jugoslovena
Dosad najzefice protivljenje stavovima
prof. Bilandzica publikuju zagrebafike "Rad-ni6k- e
novine", nedeljno gtasilo Saveza
sindikata Hrvatske, u broju koji je danas
pufiten u prodaju. Varirajuci naslov Bilandzi-cevo- g
intervjua, "Plima deklariranih Jugo-slavena- ",
komentator "Radniikih novina"
Ivo Druzijanic (inaCe zagrebacki urednik
Televizije Beograd) pise svoj cianak pod
naslovom "Plima protiv Jugoslavena".
"Slozni duet Zvizdic — Bilandzic stavlja
vifie od milion i dve stotine hiljada nafiih
ljudi pod javnu istragu bez presedana i u
nafiem novinarstvu i u drufitveno-politi6k- oj
praksi. Oni istrazuju dusevne emocije i
moralni lik tih ljudi, njihove sumnjive
namere, oglazuju ih za grupni bauk koji,
valjda, sada treba i pojedinafino prozivati u
svakoj radnoj i zivotnoj sredini!" — konsta-tova- o
je Druzijanic, da bi, potom, napisao:
"Vec na poCetku svog razgovora oni
fiokantnim politiCkim prepadom skakljaju
nacionalne sujete. Bilandzic poteze podatak
o smanjivanju broja Hrvata u Vojvodini
izmedu dva poslednja popisa i javno pita:
"Gde je nestalo tih trideset hiljada ljudi, ili
tafinije cetvrtina populacije Hrvata od pre
deset godina?"
Uporedenje moze izgledati iudno ali se
патебе: fitapski propagatori Matice Hrvat-ske
takode su svojevremeno placno brinulU
za sudbinu Hrvata u Vojvodini (kao i oni iz
Beograda za sudbinu Srba u Hrvatskoj).
Mozda su Zvizdic i Bilandzic to zaboravili,
ali kako su mogli zaobici druge statistlCke
fiinjenice koje su obelodanjene zajedno sa
onirrfa o Hrvatima'u Vojvodini. Zbog 6ega
arfiin svoje zabrinutosti i saialjenja nisu
primenili i prema vifie od 95.000 Srba
"nestalih" u Hrvatskoj izmedu dva poslednja
popisa? Ili, preko desetak hiljada Madara
"nestalih" takode ovde, u nafioj republici?
Mozda zato fito ti podaci ne idu u prilog
njihovoj unapred iskonstruisanoj tezi koja
objektivno podjaruje nacionalistifike
strasti".
Odgovarajudi na tvrdnje da, u nacional-no- m smislu, "Jugoslavia nije globalnija
drufitvena zajednica od republike, jer narod
cini globalnu zajednicu, a Jugoslavia je
njihovazajedniCkadrzava" — Druzijanic (se)
pita: "Zar je Jugoslavija samo zajednicka
drzava nafiih naroda, zar u njoj nema i
drugih, dubljih sadrzaja koji nas fivrsto
sjedinjuju i јабе od prostog zbira fiest
republican granica upuduju na zajedni6ki
zivot? Sta je sa jugoslovenskom revoluci-jo- m,
s bratstvom i jedinstvom i klasnom
solidarnoficu koji su u njoj ostvareni i
potocima krvi zaliveni? Sta je sa socijaliz-mo- m
i samoupravljanjem, sa idealima
kojima zajedno stremimo?"
Pisac tlanka citira Program SKJ pa
zaklju6uje: "...Po dr Bilandzicu, naciji
pripadaju sva prava, radniika klasa Sutnuta
je u aut, a Jugoslavija u navodnike!"
Prise6ajuci sedogadajas kraja sezdesetih
i pocetka sedamdesetih godina, "kad je
nacionalisticka plima takode isticala barjake
republifikih drzavnosti, poistovecivala naci-j- u
i drzavu i gotovo u dlaku potezala isti
arqument — da naciji pripadaju sva prava
jednog celovitog drufitva". Druzijanic pise,
izmedu ostalog: "Arogancija trpanja u kofi
nacionalne pripadnosti dosezala je do
, .'
zahteva maspokovskih ideologa, pred popis
stanovnifitva" 1971. da deca rodena u
Hrvatskoj, iako im je i samo jedan roditelj
Hrvat, obavezno popifiu kao Hrvati, jer sti6u
hrvatsku kulturu (koju sada spominje i dr
Bilandzic). Da li je moguce da profesor koji
trfii od jednog do drugog nauCnog skupa o
nafioj stvarnosti istorije I budubnosti, јоб
zivi u zabludi kako se karijera uspesnije pravi
ako se u popisni listic umesto nacionalne
pripadnosti — upise Jugosloven?! U sve
drufitveno-politick- e i samoupravno-delegat-sk- e
organe, pogotovu u nacionalno mefiovi-ti- m
podruijima i u jugoslovenskom federal-no- m
vrhu, izbor ljudi vrsi se po nacionalnom
kljuCu, ponekad se u tome i preteruje, a
nikad se ne traze deklarisani Jugosloveni..."
Prebrojavanje kao pre desetak
godina
A zatim: "Zvizdid i Bilandzic prete i
prozivaju, zahtevaju podatke o onima koji se
izjafinjavaju kao Jugosloveni a rade u
drzavnom aparatu od opfitine do Federacije.
I pre desetak godina trazeno je sliCno
nacionalno prebrojavanje i cificenje, sve do
SUP-- a i JNA".
Komentator "Radnickih novina" smatra da
izjave ove vrste unose "uzbunu u politicki
zivot i nespokojstvo medu ljude" pa kaze:
"Objavljen u sadafinjem trenutku ekonom-ski- h
briga, pojafianog neprijateljskog delo-van- ja
i raznih pritisaka na Jugoslaviju,
intervju "Vjesnika" s Dusanom Bilandzicem
dobija jofi vifie na tezini politiike fitetnosti.
Pod reklamnim naslovom "Plima deklarisa-ni- h
Jugoslavena" javnosti je serviran citav
niz insinuacija, demagofikih i neistinitih
sudova koji zapanjuju utoliko vifie sto su
izreCeni i autorizovani od naufinog radnika i
clana Saveza komunista. Pri kraju, za
krunskog svedoka prizvan je i marksizam, a
stvarno tu ne samo da nema marksistiCkog
poniranja u stvarnost nego manjka i gradan-sk- a
objektivnost".
Druzijanic upozorava da dosad objavljeni
podaci o popisu pruzaju tek neke elemente
za prosudivanje, ali naglafiava: "Izrazito
najveci broj i postotak stanovnifitva izjasnio
se Jugoslovenima u industrijsko-privredni- m
sredinama u kojima nacionalno mesovito
stanovnifitvo ne samo zajednicki zivi nego i
najvise medusobno komunicira i tako prevla-dav- a
mnoge ranije predrasude. U Hrvatskoj
to su Vukovar, Pula, Rijeka i Sisak, u Bosni i
Hercegovini Sarajevo, Banjaluka, Zenica i
Tuzla, u Srbiji Beograd, u Vojvodini Novi
Sad itd. Vec iz ovog moguce je zaklju6iti da
se Jugoslovenima najvifie izjafinjavaju deca
iz nacionalno mefiovitih brakova (u Hrvat-skoj
je takav svaki sesti brak koji se sklapa) i
iz radnickih porodica".
Komentar zavrfiava recima: "Stoga, i ja
javno protestujem protiv duhovnog pogro-mafitv- a
nad 5,4 odsto mojih jugoslovenskih
Pod predsednifitvom Milke Planinc, obra-zova- na
je nova vlada u Jugoslaviji. Ova vlada
je po sistemu rotacije koju nam je ostavio u
amanet otac nove Jugoslavije marSal Tito
preuzela brigu o daljnjem napretku Jugosl-avije.
Mnogo je kritika i zelja izreieno, mnogo
se iskustva nakupilo, mnogo je teskoda
preostalo da resava nova vlada i zato joj
treba pruziti podrsku. Mi je odavde sa ove
strane Atlantika iskreno podrzavamo ieleci
joj da uloii maksimum truda jer od toga
zavisi kako ce se ostvarivati volja naroda da
radi i pravedno zivi. Nova vlada je sposobna
vlada. Ona nije birana na kompromisu
pojedinih partija i grupa. Vlada ima povere-nj- e
naroda i neka to poverenje na najbolji
naCin opravda. Posebno Cestitamo novom
predsedniku Milki Planinc, prvoj zeni pred-sedni- ku
vlade u istoriji Jugoslavije zeleci joj
uspeSan rad.
Teskoce koje je nasledila nova vlada
narocito oko snabdevanja kafom i drugim
potrebnim artiklima iz uvoza mogu se
uvaziti. I Ameriku potresaju mnoge teskoce
u sadaSnje vreme. Mozda bi iseljenici i
sugradana. Ni u jednom popisu nisam se
izjasnio Jugoslovenom, ali cvrsto stajem na
stranu onih koji su slobodno izrazili svoj
osecaj i time izazvali jed nemilosrdnih
кгојаба ljudskih duSa. Kao §to razumem i
onih 153.545 Jugoslovena koji su svoju
nacionalnu pripadnost oznaCili "nepozna-tom- ",
jer, uveren sam, time nisu umanjili
svoje rodoljublje".
GRAOEVINSKA PREDUZECA BiH
POVECALA RADOVE
U INOSTRANSTVU
Gradevinska preduzeta Bosne i Hercego-vin- e
izvela su profile godine radove u
inostranstvu u vrednosti od oko 220 miliona
dolara. U odnosu na prethodnu godmu,
vrednost obavljemh radova veca je za 88,4
odsto.
Najve6a vrednost ostvarena je u africkim
zemljama, zatim u azijskim i evropskim.
NajviSe je gradeno u Libiji, sto je gradevina-rim- a
ove jugoslovenske republike donelo
37,5 odsto citavog proSlogodisnjeg deviz-no- g
priliva.
Na izvrsenju ovih gradevmskih radova
ufiestvovalo je oko 4,700 radnika,
Cvrsnici, nadmorskoj
kanjona "Diva nalazi jedna
to vrata"
atmosferskih vjetrova ostalih pojava
visokim planinama, stvorena neka
promjerom
se
zaista rijetku
M. —LILO
vlasnici deviza u Jugoslaviji mogli pomoci
zajmom bi isplativao u
dinarima. Iseljenika iz Jugoslavije na
kontinentima, dobrim oni
organizovani po klubovima patriotskim
organizacijama, crkvenih prate
dogadaje, £esto putuju u u
posetu rodbini i rodnom kraju, raduju
mala izgradnji i uredenju svoga kraja.
Ogromna je zahvaljujucl jugoslaven-ski- m
zakonima legalno otiSIa u druge zemlje
i krajeve. i oni su nekad ilegalno
iz sa ljubavlju prate i
raduju uspesima svoje
Mnogi su se tefiko radeci obogatili,
mnogi su materijalnodobro stojeci.
da ima mnogo zemlju a
materijalnih prihoda nego
tavore od dana do dana, mnogi opterece-n-i
familijom.
rec onima imaju
su dobrovoljno voljni iskazu svoj patrioti-za- m
zajam od $100 $1.000 pa cak
vifie. Takav zajam bio u
jugoslavenskim po dnevnoj kur-sn- oj
vrednosti znadio bi mnogo u
16, 1982, NASE NOVINE —7
STERIJINO POZORJE
U NOVOM SADU
U Novom Sadu odrzava 27. Sterijlno
pozorje — takmi6arska smotra odabranih
komada jednogodisnje teatarske produkcije.
Pozorje su ove godine otvorili 6lanovi
ansambla Hrvatskog narodnog kazaliSta iz
Splita Krlezinom "Golgotom" u reziji Marina
Ceri6a. drama je ranije dobila
izuzetno povoljne kritike koje su potvrdene i
na Pozorju.
U okviru ove smotre na cijem kraju ce biti
dodeljeno nagrada, nastupili su i turska
drama Teatra narodnosti iz Skoplja sa
tragedijom 'Ме.мбтеГ, Hrvatsko narodno
zakaliste iz Zagreba "Dundom Marojem",
Slovensko narodno gledaliSce iz Ljubljane
sa komadom "Disident Armoz" i "Armoz i
njegovi" Atelje 212 iz Beograda sa
predstavom "Korespodencija".
U okviru Sterijinog pozorja odrzava se
manifestacija. Otvoren je
6. Medunarodni trijenale pozoriSne knjige i
periodike.
NOVINE TANJE.TIRA2IMANJI
BEOGRAD (Tanjug) — Sve jugoslavenske
novinske kuce odfitampale su u prvom
tromjesefiju ove godine za tri posto manje
novina casopisa u vrijeme profile
godine. Sudeci prema danafinjem razgovoru
u Privrednoj komori Jugoslavije, ovakva
nevesela situacija nije vidnije poboljfiana ni
u aprilu maju. Stovifie, iz tvornica
novinskog papira рогибији da 6e isporuke
biti opet umanjene za 20 posto. To 6e jofi
utjecati na smanjivanje broja stranica i
tiraza.
HAJDUCKAVRATA
U Hercegovini, na surovoj planmi na visini od oko
2000 metara, iznad fiuvenog Grabovica" se prirodna
tvorevina izuzetne atraktivnosti Ijepote: su "Hajdufcka poznata samo
rijetkim planinarima koji i ovamo dolaze.
Uslijed djelovanja padavina, jakih kao i
na je vrsta slavoluka, kapije, vrata... sa
od oko 5 metara.
je jedno od mjesta na planini Cvrsnici gdje rijetki planinari obavezno
fotografiraju za uspomenu na ovu prirodnu tvorevinu.
Vasiljevid
deviznim koji se
ima
svim delom su
i
oko opfitina,
Jugoslaviju
se kao
deca
vecina
Cak koji
izafili zemlje napredak
se zemlje.
Naravno
i onih koji vole
nemaju vecih
su
Ovde bi bila o koji I koji
da
kroz ili i
koji bi isplacen
dinarima
ovom
June
se
Ova jos
16
sa
i
i
nekoliko pratecih
i nego isto
i
vifie
i
Ovo
O ЕШ
m
Г-т-
Л i Ћ
Ш Ш
"ft !" J
vremenskom periodu, posebno na јабапји i
stabilnosti dinara. Zajedni6ki bi mogli
uiiniti mnogo a stvarno bi bill obefiteceni
pofito bi se zajam isplacivao u dinarima
familijama ili na banfiin konto prema zelji
pojedinog zajmodavca. Nekad se za nafiu
zemlju dobrovoljno ratovalo i ginulo, nekad
se udarni6ki radilo. Devizni zajam zasnovan
na dobroj volji sa uverenjem da se time
oduzujemo zemlji koja nas je rodila i
odgajila i za 6iju buducnost smo odgovorni
svi i oni koji rade i zive u domovini i mi koji
smo deo domovine rasejani po svim
stranama sveta. To ce nas jofi vifie zbliziti i
dati nove impulse za dobrobit svlju nas. Ako
bi ova akcija bila sprovedena izvan planova
jugoslavenske vlade, to jest iz uverenja
svakog od nas ona bi pruzila znacajnu
podrfiku i pomogla novoj sadafinjoj vladi na
sredivanju deviznih finansijskih problema a
to znaci lepfiu buducnost za sve nas.
Svi od nove vlade ocekujemo da stabilizu-j- e
prilike u zemlji, budimo i mi ti koji 6emo
ufiestvovati u tome. Sta mislite vi; dragi
citaoci,o tome?
BotaSPACEK