Nase Novine, July 14, 1982

              ч rh
S; S
6- - NA§E NOVINE, May 26, 1982.
ИЖаВ 1Ш1бШо1Ши obIIu
Ed Asner je izvanredan glumac. On je takoder predsjednik
druStva filmskih glumaca (Screen Actors Guild). Kao
humanist i tredunionist stao je na stranu salvadorskog
naroda, nasuprot Reaganovoj vladi. Dobio je i odlikovanje za
svoj stav od Prve ujedinjenecrkve u Los Angelesu. AN velika
ameri6ka kompanija Kimberly Clark je odlu6ila da ga kazni
— nece viSe da financira njegov televizijski program "Lou
Grant". Televizijska kompanija CBS-T- V je zatim odluCila da
program ukine. To podsjeca na progone kojima su filmski
radnici bili izlozeni u vrijeme hladnog rata.
Ргерогиба se pisanje pisama na CBS-T- V da ne
obustavlja program "Lou Grant"; treba pisati na slijede6u
adresu: Mr. William Piley, CBS-T- V, 51 West 52nd Street,
New York, N.Y., 10019.
Na slici je Asner (lijevo) sa po6asnom plaketom za
humanizam koju mu je uru6io svedenik Phillip Zwerling.
nacssti u
SJEDiNJEMB
Prica nije bas nova, ali nije na
odmet da se ponovi.
Advokat John Loftus, koji je bio
zaduzen da provede istragu o nacis-tim- a
koji zive u Sjed. Drzavama,
iznio je na televizijskom programu
"60 Minutes", kako su FBI, vojska i
drugi sluzbenici, nasuprot instrukci-jam- a
predsjednika Roosevelta i Tru-man- a, kriomice dopremali i Stitili
nacisti6ke zlo6ince.
Zlocinci su u Sjed. Drzavama
dobili poslove i koriSteni u borbi
protiv Sovjetskog Saveza. Neki su
slati natrag da "vr§e ubojstva i
гаробпи gradanski rat", ali su bili
uhvaceni.
"Ja sam citao klasificirane infor-maci-je
koje pokazuju da su neki od
ovih programaodobreni po najviSem
nivou", rekao je Loftus.
Za vrijeme Esenhowerove admini-straci- je
te poslove vodio je obavjeS-taja- c
Frank Wisner. Njegov rad
odobravali su ondaSnji potpredsjed-ni- k
Richard Nixon, Nelson Rockefe-ller
i CD. Jackson. Posljednja
dvojica su umrli, a Nixonova kance-larij- a
je odbila dati izjavu.
Loftus je rekao da su u Sjed.
Drzave dopremljeni svi sluibenici
nacistidke vlade Bjelorusije, koja je
bila okupirana. O tome su znali
policija (FBI), obavjeStajna sluzba i State Department. Te ustanove su ih
"regrutirale zato Sto su nacisti".
Loftus габипа da se u Sjed.
Drzavama jo§ nalazi oko 300 "bjelo-ruski- h
nacista", a neki od njih "rade
za атепбки vladu".
On je napomenuo da je uzaludno
misliti da se takvi postupci mogu
sakriti.
Njega je na polozaj istrazivada
postavila Carterova vlada. Ali ni ona
nije nista uCinila. Loftus danas
govori sto zna.
DR SMjemacka za
zamrzavanje
nuklearnog oruzja
BERLIN (Tanjug) — Za nastavak
dijaloga i pregovore na svim razina-m- a
izmedu Istoka i Zapada zauzeo
se generalni sekretar CK JSPN
(Jedinstvena socijalisticka partija
Njemacke) Erich Honecker, isticuci
da je danas najvaznije ocuvati
svjetski mir i da borba za mir u
najvecoj mjeri predstavlja borbu za
zaustavljanje trke u naoruzavanju i
za razoruzavanje.
U intervjuu koji je dao danskom
listu "Land of folk", i koji objavljuje
berlinska stampa on je naglasio da
je "osobito nuzno i korisno da se u
sadaSnjoj svjetskoj situaciji nastavi
politi6ki dijalog Istok - Zapad, koji
su prekinule ili blokirale Sjedinjene
Americke Drzave". DR Njema6ka
nastoji torn dijalogu dati svoj dopri-no- s
koristeci bilateralne kontakte,
rekao je Honecker.
DR Njema6ka se zalaze da se na
nasem kontinentu najprije kvantita-tivn- o
i kvalitativno zavrzne nuklear-n- o
oruzje, da se naoruzanje ograni6i
na na6elu jednakosti i jednake
sigumosti, jer bi ti koraci pridonijeli
da se stabilizira medunarodna situa-cij-a.
Podrzavajuci sovjetske prijed-log- e
koje je iznio Breznjev, Honec-ker
je rekao da njegova zemlja
podrzava prijedloge o stvaranju be-zatom- ske
zone u Evropi, ali je dodao
da se pri torn mora polaziti od
sadaSnje realnosti rekavSi da se
"drugi korak moze napraviti tek
poslije prvog".
VISOKO SOVJETSKO
ODLIKOVANJE UBIPARIPU
MOSKVA (Tanjug) — Potpredsjedniku
Saveznog izvrSnog vije6a Gojku Ubiparipu
urucen je u Kremlju sovjetski Orden prijatelj-stv- a
naroda, kojim ga je odlikovao Prezidij
Vrhovnog sovjeta za doprinos razvoju eko-noms- ke
i паибпо-tehniCk- e suradnje Jugos-slavij- e
i Sovjetskog Saveza.
(Nastavak sa st. 1)
Navedeni su podaci koji nemilosrddno
ilustruju nezadrzivu trku u naoruzanju.
Sezdeset miliona radnika u svetu obuceno je
i zaposjeno u industriji oruzja. Dvadeset
pet odsto svetskih nau6nika bavi se pronala-zenje- m
i usavrSavanjem uniStavajuceg oruz-ja.
Svakog minuta se potroSi milion dolara
na proizvodnju oruzja.
Izjava predsednika Reagana proSle jeseni
da ce SAD nastaviti isprobavanja i proizvod-nju
neutronske bombe, najveca je pretnja
covecanstvu. Samo mali broj ljudi, kako u
Kanadi, tako u celom svetu, moze poverovati
da se neutronskim bombama moze voditi
"ograniCeni" rat. Istinitije je da ce SAD, ako
do rata dode, upotrebiti ceo svoj arsenal
nuklearnih projektila. A mnogi od tih
ubistvenih projektila stacionirani su u blizini
kanadske granice. Buduci da je 6lanica
NATO i NORAD, Kanada u ratnim planovi-m- a
i kombinacijama SAD ne bi bila
poStedena.
CCW se pridruzuje apelu da Kanada bude
neutralna zona, da se na njenoj teritoriji ne
stacionira nuklearno oruzje. Takode apeluje
na izlazak Kanade iz NATO i NORAD.
CCW je intenzivno angazovana u prikup-Ijanj- u
potpisa za peticiju "Mir se tiCe
svakoga" ("Peace liz Everybody's Busi-ness")
koju je proklamovao Kanadski kon-gr- es
za mir (Canadian Peace Congress). Cilj
peticije je da se prikupi milion potpisa.
Trenutni znacajan zadatak CCW je da
organizuje ибеббе Sto veceg broja zena u
masovnim demonstracijama koje ce se
odrzati u New Yorku, u junu o.g. za vreme
drugog specijalnog zasedanja Ujedinjenih
nacija o razoruzanju.
Vazno je istaci da je CCW jedina zenska
organizacija u Kanadi koja ukazuje na
povezanost problema, na to da se ne moze
izboriti bolji socijalni status i program za
zene i decu, ako se ne uCestvuje u borbi
protiv ogromnih investiranja u naoruzanje.
Zato je primarni zadatak organizacije CCW
briga za mir u svetu.
U prilog takvom programu CCW citirana
su fakta koja ilustruju materijalnu bedu
velikog delacovecanstva. Sto miliona ljudi u
svetu nemaju Cistu vodu. Svetska zdravstve-n- a
organizacija konstatuje da bi 80%
zaraznih bolesti bilo odstranjeno ako bi svi
ljudi mogli koristiti nezagadenu vodu.
Na naSoj planeti svaka treca osoba nije
nikada imala medicinsku negu. Svaka peta
osoba je nepismena. Nepismenost je naroCi-t- o
velika medu zenama. Svaka sedma osoba
u svetu pati od gladi.
U glavnom izveStaju 13. konvencije veoma
analiticki su izneti sadaSnji ekonomski
problemi Kanade i njima uslovljen tezak
ekonomski i socijalni polozaj kanadske
zene.
Ve6 na svojoj prethodnoj konvenciji CCW
je ukazivala na ubrzano pogorSavanje eko-noms- ke
situacije u zemlji. Danas su
Kanadani suoceni sa zaista teskim ekonom-ski- m
problemima: inflacijom, naglo poveda-ni- m
troSkovimazivota, poskupljenjem medi-cinsk- ih
usluga, visokim kirijama, gublje-nje- m
sopstvenih kuca i farmi zbog visoke
interesne stope banaka, i iznad svega,
visokim procentom nezaposlenosti.
Poslednja statistika govori da je trenutno
u Kanadi milion i dvestotine pedeset hiljada
nezaposlenih. To je za 40% vi5e nego profile
godine, i to je najviSi procenat nezaposlenih
u Kanadi od ekonomske krize 1930. godine.
Nezaposlenost najviSe pogada zene i
omladinu. Sem toga zenske plate su mnogo
nizeod plata muSkaraca. Prosecna primanja
zena iznose samo 56,7% od prose6 nih
primanja тибкагаса, a Sto je najgore, ta
razlika se povecava. Statisticki podaci koje
je nadinila Organization for Economic
Co-operati- on and Development, pokazuju da
su zenske plate u Kanadi ne samo najmanje
u odnosu na sve ostale zapadne, industri-jsk- i
razvijene zemlje, ve6 i da je Kanada
jedina zemlja u kojoj se stalno smanjuju
prosecna primanja zena u odnosu na
prosefcna primanja muSkaraca.
Vise od dve trecine svih zena mladih od 25
godina imaju godiSnji dohodak ispod
$5.000. Najvecu grupu siromaSnih osoba
koje zive danas skoro u krajnjoj bedi u
Kanadi, Cine starije zene koje su bile
zaposlene kao domacice ili radnice sa
skradenim radnim vremenom.
Od 45% zaposlenih zena samo je 27%
organizovano u unije. Ta cinjenica izuzetno
otezava efikasnost borbe protiv diskrimina-cij- e
na poslu.
Zbog svih tih problema sa kojima se
suocavaju zaposlene zene, povedava se
njihova solidarnost i organizovani nastupi za
poboljSanje socijalnog polozaja. Podneti su
novi zahtevi od strane tredunijskih pokreta
da se za isti posao zene i muskarci
podjednako nagrade, da se produzi plafieno
porodiljsko odsustvo, da imaju pravo na
placeno odsustvo i o6evi koji brinu o svojoj
deci. CCW je finansijski podrzala Strajk
postanskih radnika 6iji je jedan od glavnih
zahteva bio priznavanje 17-nedeljn- og place-no- g
porodiljskog odsustva.
Jedan takode lep primer zenske solidar-nos- ti
u kojoj je vidno ибебсе imala CCW
organizacija je podrska zenama u Newfoun-dland- u
koje su zaposlene na ribar-ski- m
brodovima. Ove zene su, uz podr§ku
ostalih, odbile akt o "Unemployment insu-rance",
propisan od strane Human Right
Commission, zato Sto je ceo taj akt baziran
na polnoj diskriminaciji.
Veoma znafiajna aktivnost CCW organiza-cije
je briga o deci. Clanice CCW su
ufiestvovale na "Daycare Conference and
Forums" i veoma su aktivne u Ontario Child
Care Coalition. Od 1979. kada su Ujedinjene
nacije proglasile Godinu deteta, CCW je
uCestvovala u mnogim aktivnostima Sirom
Kanade koje se odnose na decu.
U Torontu 40.000 dece zive u velikom
siromaStvu (bio je o tome clanak i u
"Toronto Staru" nedavno), Sto je posledica
opStih ekonomskih problema, naroCito bes-posli- ce
roditelia.
Sa pogorSanjem materijalne situacije
stanovniStva, povedava se i broj mental no
obolelih pa su cesta i maltretiranja dece i
zena. Velikom broju dece je potrebna zaStita
nadleznih socijalnih ustanova, Sto im nije
dostupno. Ustanovljeno je da je od 10%
zena koje zive bra6nim zivotom, svaka
deseta dobijala batine od svog braCnog
partnera: CCW se interesuje naroCito za
rastuci procenat zena koje same brinu o
svojoj familiji.
U glavnom izveStaju Konvencije CCW nije
izostavljeno ni nacionalno pitanje. Istaknuto
je da je Kanada zemlja sastavljena od dve
nacije Cija prava, uklju6uju6i i jezik, moraju
biti ravnopravno tretirana. CCW se solidan-S- e
sa borbom Quebeca za njegovu nacional-n- u
identifikaciju, posebno sa svojim sestra-m- a,
filanicama "La Ligue des Femmes du
Quebec" sa kojima dele probleme zena iz
cele Kanade, kao i iz celog sveta.
CCW podrzava kanadske domoroce,
Indijance, narocito njihove zene u njihovim
zahtevima za svoja prava. Indijanska zena je
u Kanadi potpuno obespravljena. Ona gubi,
na pr., svoj indijanski status ako se uda za
6oveka ko!i nije indijanskog porekla. Njena
deca takode gube nacionalni status u torn
slufiaju. Medutim, taj okrutni zakon ne
odnosi se i na indijanskog muSkarca. On bez
"ikakve kazne" moze da se zeni ne vode6i
габипа o nacionalnom poreklu svoje izabra-nic- e.
Poseban osvrt na konvenciji CCW odnosio
se na Kanadski ustav. Ukazujuci na nedos-tatk- e
i nepravifinost postojeceg ustava,
narocito u odnosu na provinciju Quebec,
Konvencija CCW je formulisala svoje zahte-v- e
koji ce biti poslati u Ottawu. U Ustav
treba da se ukljuCe slede6a prava:
— Pravo na rad, nacionalna prava Indija-nac- a
i francuskih Kanadana, zenska prava
koja podrazumevaju potpunu ravnopravnost,
a to je : ista plata za isti posao, iste
mogucnosti za o brazo van je, prava na "em-ployment"
i druge zakonske privilegije,
ekonomsku sigurnost, priznavanje materin-ski- h
prava — univerzalni pristup brizi za
decu i placeno porodiljsko odsustvo," i pravo
na mir.
Spomenute su joS mnoge aktivnosti i
planovi CCW. Oni su formulisani u deset
tadaka. SaopStili smo najvaznije od njih. JoS
cemo spomenuti poslednju koja se odnosi
na promociju casopisa "Women of the
Whole World" koji izdaje WIDF. Ovaj
izvanredan fiasopis se bavi svim pitanjima i
problemima koji se odnose na zene u celom
svetu.
Kanadske zene koje su ucestvovale ili
prisustvovale 13. Konvenciji CCW svakako
da su mnogo spremnije za zivotnu borbu i za
doprinos opStem dobru CoveCanstva. Soli--darno- st
medu njima u borbi za zenska prava,
i za socijalna prava svih ljudi ostavlja utisak'
snage i jedmstva. U toj atmosferi su se
odvijale i propratne male svecanosti, posle
Konvencije.