Nase Novine, July 14, 1982

              1-0- NASE NOVINE, May 26, 1982.
liiB.'.'.jiau.natiiiiiuHi.'i.H' лј.п;ц';'Л'™.Н1П1ј;-мц:пт.тг№1;;ц- д
Nije me ni bilo kad je barut palio bosanski zrak
bio sam premlad
kad su tvoje rijedi pomjerale stijene
predalek kad sam
slutio njihovu mod
i zakasnio da ti blizinom
stegnem tvoju neposrednost
a ona prva rodendanska destitka 79-t- e
od mene je crnoputih maliSana iz nesvrstanog sveta
— kao da je bila crno
podsvesno predosedanie
tvog zadnjeg rodendana
bio si gotovo drzak u svooj volji
gorak i namrSten u svojoj ljutnji
nepokolebljiv u svom pouzdanju
... od tebe niko nepoznade bolje
du$u tvojeg naroda...
— iz tvog pogleda je pucala ljubav kao bonaca
iz tvog glasa
se lomio u doline dQIS
odron leda i kamena
jeza je prolimala na$u
jednu kozu
a u tvojim predasima
tiSine mQk nagrizao
napetost kidme
tvoja rijed pohvale, gotovo Skrta — a bistra
mladima je davala krila
starima nezaboravnu pros' lost
tvoj uprt prst, tvoj prekor
strog, dest i spontan
pogadao je slabide u njihovu moralnu pustinju
junake u srce u Saku u savjest
... od tebe veliki sine malog-veliko- g naroda
niko nepoznade bolje
veliku duSu tvojih sinova!...
... i mada ti ostajem dutan
ne znam da li du ti modi oprostiti
izgubljenu opkladu sa vremenom —
da deS dolivjeti barstotu!
no, stoljede koje tinja
uistinuje TVOJE
a plemenita vatra
— kojom si palio okrutnu proSlost
i kojom si zapalio na$u maStu
usmrtit'de strah i pomradinu
i rasvjetliti dvadeset-i-prv- i vijek
Nikola MlSCEVlC
MAJ OBASJAN SUNCEM
Maj obasjan suncem
Vedro nebo
Ja i ti
I бегпја u nama.
I tada
Razbuktale strasti
Kao vatra
I mesedev pogled mek
IspuniSe lelju
I dodirnuh sredu.
Kao brSljan spleteni
Utonusmo u snove zvezda.
DoCekasmo rascvetane
zrake sunca.
Nezni dah proleda
budio se poljima
I milovao najlepSe staze
Nabuja'le ljubavi.
Jelena O.S GAVRILOVIC
SVEJEHLEB
U mojoj radnoj fijoci
bio je krS i lorn.
Hartije, papiri, ukrasne trake.
Kad je Set pregledao, sve
bilo je hleb.
Otkud hleb u mojoj fijoci.
Videla sam svojim o6ima;
mrva i mrvica, komada, polovina
i celih hlebova, iza.
Ja rekoh
pa eto. Hleb je.
Kod mene nema niSta
sve je hleb.
Durdina MARTI
ш Љ&& S л
TITU
. Ш Ivo Antolcic
RASPON SAVRSENSTVA
Kako ukloniti magle uronjene
Pomradene zrake misaonih dela
Kako u prostoru nadi progonjene
Kako napraviti kvadrat centra kruga
Simetriju vjednog sa dobom prolaznim
Kako sve podetke svesti krajem praznim
Smrt prazna da bude bez poslednjeg duga
Kako svijeSdu udi kroz oganj kometa
Pokupiti svijetlost ved zaboravljenu
Kako urn izvesti iz tjemena svijeta
Krv splesti u pjesmu neokrvavljenu
OdiSdenu LIRU svijeda i opjela.
Ouro Maljkovi6 - PETKOVIC
PARALELNETlSlNE
Kafkijanski zidovi psihe
i Sarenilo Yonge ulice
podjednake su skice
bledila
grupnih monologa.
Dijalozi su, za utehu
snaini i budni
all ne susretljivi;
veoma vidljivi
ali samo paralelni
kao пјијогШ soliteri.
Katarina KOSTIC
Чвт poezije
Udruzenje pesnika "Desanka Maksimovic"
u Torontu odrzalo je svoj tradicionalni
prolecni recital poezije 14. maja o.g. u
7. p.m. Majski recital je povezan sa datumom
rodenja velike pesnikinje Desanke Maksimo-vic,
fiije ime nosi пабе udruzenje, kao i sa
danom mladosti.
Takode tradicionalno, posle odrzanog
recitala, poslali smo rodendansku Cestitku
nasoj dragoj pesnikinji. Desanka je rodena
16. maja 1898. godine.
Dve znaCajne novosti u vezi naSeg
poslednjeg recitala odmah cemo istaci. Prva
je mesto odrzavanja ove kulturne manifesta-cije- .
Konacno, nasli smo pravi ambijent —
amfiteatar jedne od gradskih biblioteka, sa
ozvucenjima, sa lepom pozornicom. Kapaci-te- t
sale je takode zadovoljavajuci — prima
detiri storine osoba. Nazalost, ne mozemo
se pohvaliti dobrom posetom.
Bez obzira na dosta slabu posetu, samo
vece poezije je veoma uspelo, u velikoj meri
zahvaljujuci ambijentu. Zaslugeza nalazenje
ovog novog mesta — Parkdale Public
Library — pripadaju Ouri Maljkovici koji se
kao sekretar пабед udruzenja dosta angazo-va- o
u organizaciji recitala.
Druga znadajna novost bilo je prisustvo-vanj- e
пабет recitalu jednog poznatog
kanadskog pesnika. To je Miloslav Zlamal, u
Torontu poznati pesnik i romanopisac,
dehoslovafikog porekla. Svoja dela objavlju-j- e
na maternjem i na engleskom jeziku. Za
prisustvo Zlamala pobrinula se Josipa
KloStranec, takode Clan uprave "Desanke
Maksimovic".
Vrlo lepim, prijateljskim govorom, Milos-lav
Zlamal je, podrzao i ohrabrio entuzijazam
i spremnost za dalje aktivnosti naSeg
udruzenja.
Pesnike koji su uzeli исеббе u recitalu
publici je predstavljala Katarina Kostic, uz
kratak prikaz njihove pesniike biografije.
Predhodno u uvodnom govoru, Katarina je
ukratko iznela istorijat Udruzenja "Desanke
Maksimovid" i njegove dosadaSnje aktivnos-ti,
kao i objavljene knjige poezije u kojima su
zastupljeni Clanovi Udruzenja.
Kao znafiajnu cinjenicu mozemo smatrati
uce§ie novih clanova na пабој veCeri
poezije. Ovog proleca пабе Udruzenje je
dobilo dva nova clana: Desanku Jankovid i
Milivoja Petkovica, kojima je ovo bio i prvi
javni nastup. Prvi put je javno nastupila i
BORBAZAPREVLAST
Nova obedanja
Nova nadanja grandomana politidara
osvajada
Ljupki darodavac pridu nudi mekom srcu
Ti si mi potreba prijatelju
Na dar dajem ti
ogromnu kutiju prida
Znam da de§ se radovati
Tvoja de me sreda obogatiti i u stvarnost
vinuti
Na dan otvaranja darovitog dara
u doSku
sedela je jedna sjajna udica budna
AndraD. GAVRILOVIC
OBNEVIDEH U PUSTINJI
Obnevideh u pustinji
slepih i proidrljivih
azdaja i morskih zmajeva.
Umuknuh sricanjem
nejasnih fona.
U krajnost zadoh
paklene mi duSe
gde se jauk razleia&e.
Mir ni tamo ne nadoh.
U bunilu stadoh
raskinutog srca mi...
Iz pepea govoraSe,
odjek talasa
i miris duha iz sveta lokvanja...
Milivoje PETKOVIC
Durdina Marti, iako je ona vec "start" clan
"Desanke Maksimovi6".
Pesnici su nastupali ovim redom: Josipa
Klostranec, Ivo Dolenc, Durdina Marti,
Desanka Jankovic, Ouro Maljkovic-Petkovi- c,
llonka Koledin, Jelena Gavrilovic, Milivoje
Petkovic i Katarina Kostic.
UCesnici recitala su uglavnom citali
sopstvenu poeziju. AM, bila je predstavljena,
iz razlicitih razloga i poezija drugih pesnika.
Pre svega, i naSe Udruzenje je obelezilo
150. godisnjicu rodenja velikog pesnika,
predstavnika srpskog romantizma, Dure
JanSica. Duro Maljkovic je odrecitovao
njegovu poznatu patriotsku pesmu "Otadi-bin- a
".
Ivo Dolenc je predstavio nedavno izaslu
iz stampe antologiju slovenscke poezije i
profiitao pesmu svoje derke Danice Dolenc,
koja je zastupljena u toj antologiji. Tu veoma
dobru pesmu objavicemo, iz tehniikih
razloga, u sledecem broju.
Duro Maljkovic-Petkovi- c je predstavio
zbirku poezije koja uskoro treba da bude
objavljena u New Yorku.
U toj zbirci, pored Maljkoviceve, zastup-ljena
je poezija joS cetiri pesnika. Svi su oni,
sem Charlsa Simicha, na§i saradnici i
filanovi naSeg Udruzenja: Na strani poezije u
nasem listu stalno objavljujemo pesme
Daniela Pixijadesa, iz Thunder Baya, Vladi-mir- a
de Tonyae, iz Chicaga i Josipa
Stanica-Stanios- a, iz Rima. Maljkovic je
procitao po jednu pesmu od svih pet pesnika
zastupljenih u toj knjizi.
Jelena Gavrilovic je, pored svoje, 6itala i
poeziju svoga muza Andre Gavrilovida, koji
nije mogao prisustvovati Ибпо.
Neki na§i aktivni filanovi nisu pris.ustvova-l- i
ovom recitalu, zbog zauzetosti, kao Sto je
slu6aj sa Josipom Gabre.
Vazno je da na svakom recitalu poezije u
Torontu uiestvuje najmanje deset pesnika. I
uvek je za nekoga to prvi nastup. Vrata
Udruzenja "Desanke Maksimovic" §irom su
otvorena za sve koji vole poeziju i koji se
njom bave, kao i za sve koji vole da cuju zivu
геб svog maternjeg jezika, sa pozornice. I
najvaznije od svega je Sto u пабет gradu
Torontu, svi znaju za takav profil пабед
udruzenja, pa nam se stalno obracaju i
stalno nas negde pozivaju.
KATARINA KOSTIC
EPITAF
Jutros mi je prva javila se bora
Pedat iivota kojeg ljubim strasno
U brazdi je saieta i ljubav i mora
Za epitaf nije ni rano ni kasno.
Zivot mi se Ijulja poput troSne lade
Udara o stijenje i o krupne vale
Usred ovih patnji iivjet je najslade
Moja lada prode mnoge morske zale.
Ako I'jednog dana odem predaleko
Za povratak kudi ako I'bude kasno
da mi nije nitko pred samrdu kleko
Ja umrijeti zelim ponosno i dasno.
Ne berite cvijeda neka dalje raste
Umijesto opjela ditajte mi pjesme
Orgulje su tuzne nek pjevaju laste
Nedu svete vode, nek bude sa desme.
Na proplanku tamo gdje vjetrovi viju
Sahranite tijelo pjesnika boema
Ne podnosim suze, svi neka se smiju
Posmrtni mi govor nek bude poema.
IskleSite plodu od lidkog granita
I nek samo kale da tu pjesnik spava
Nek vidi stranac ako I'tamo skita
Da pjesniStvo to je ljubav moja prava.
P.KLOSTRANEC-Lifiank- a