Nase Novine, July 14, 1982

              И i " r ,
1- 2- NASE NOVINE, May 26, 1982,
ШЕЈЗЗЗШШШШШШШККШШШШШШШШ!
"HANDUK"IZGUBIO
U SEATTLE- -U
Splitski "Hajduk" je izgubio svoj
susret sa "Seattle-om- " 3:0.
"GOTEBORG" POBIJEDIO
"HAMBURGER"
ZavrSeno je takmiienje za UEFA
kup (Evropski nogometni savez);
svedski klub "Goteborg" je pobije-di- o
zapadno-njemafi- ki klub "Ham-burger"
3:0.
"BLIZZARD" DOBRO
IGRA
Torontski klub "Blizzard" ove
godine dobro igra. U deset utakmi-cakoje- je
dosad odigrao, pobijedio
je sedam puta — isto toliko
pobjeda je imao cijele profile
godine, u 32 utakmice.
ProSlog 6etvrtka tukao je Chica-go
"Sting" 2:0.
BRITANCI CE
SUDJELOVATI
Javlja se iz Londona da je
britanski ministarsporta MacFarla-n- e
izjavio u parlamentu da britanski
nogometaSi — Englezi, Skotlanda-n- i
i Sjeverni Irci treba da sudjeluju
na svjetskom nogometnom prven-stv- u
u Spaniji.
Nagadalo se da ovi klubovi nece
sudjelovati zbog sudjelovanja Ar-gentine.
DIVLJANJE NAVIJACA
U SR NJEMACKOJ
Muenchen — NavijaCi minhen-sko- g
"Bayerna" ozljjedili su osmo-ric- u
policajaca poslije poraza od
4:3 koji je njihov tim dozivio u
susretu s "Hamburgerom".
Policajci su ozlijedeni i pokuSa-vaju- di
da zaStite navija6e "Hambur-gera- "
na koje je rivalski tabor bacao
kamenje na stanici podzemne ze-Ijezn- ice
u blizini Olimpijskog sta-dion- a.
Policija je uhapsila 24 navija6a,
koji su kasnije puSteni.
ISOVJETSKIALPINISTI
NA EVERESTU
Katmandu (AP) — OsvajaCima
najviSeg vrha na svijetu — Mount
Everesta — upravo su se pridruzila
i dvojica sovjetskih alpinista. Ed-va- rd
Mislovski i Vladimir Baljaber-di- n
postali su tako prvi sovjetski
alpinisti koji su se popeli na visinu
od 8848 metara.
IAMERIKANCE
ZABRINJAVA "SMOG"
LOSANGELESA
I ameri5ki strufinjaci su zakljuiili
da "smog" mole da ima losih
posljedica na uiesnike olimpijskih
igara u Los Angelesu 1984. godine.
Do takvog zakljuCka doSao je
William Adams od Human Perfor-mance
Lab sa University of Cali-fornia.
SliCno miSljenje iznio je ranije
sovjetski list "Izvestija".
VISEOD26HILJADA
LICA ЈОб U ZATVORU
ANKARA — Od kada je septem-br- a
1980. godine vojska preuzela
vlast uTurskoj, uhapgeno je 43.1 40
ijudi od kojih se 26.434 joS nalazi u
turskim vojnim zatvorima.
PRASE
— Posto, kume, prase? — upita
nedavno kupac seljaka na sto6nom
sajmu u selu Mramor nedaleko od
Nlsa. — Prase? Pa, dam ga za 400
maraka, njemaCkih. — KrSiS, ku-me,
zakon. — Znam, vala, ali ga
krse i oni kod kojih sam jucer htio
kupiti traktor. Kad sam im ponudio
dinare, umalo se nisu zadavili od
smijeha...
TRECESVETSKO
PRVENSTVO U BOKSU
UMINHENU
Jugoslovenski bokser u lakoj
kategoriji Milivoje Labudovic obez-bedi- o
je prvu bronzanu medalju za
Jugoslaviju na Trecem svetskom
prvenstvu u boksu pobedom na
poene protiv zapadnonemadkog
boksera Verera Sefera. U polufinalu
mu je protivnik Amerikanac Wita-ke-r.
Drugi jugoslovenski bokser, u
bantam kategoriji, Sami Buzoli
plasirao se takode u polufinale
pobedom nad bugarskim predstav-niko- m
Slavcevim.
NAJBOLJINOGOMETAS
Za najboljeg jugoslavenskog no-gomet- aSa
upravo zavrSene sezone
beogradska "Politika" progiasila je
kapitena "Sarajeva" Safeta Susica.
Drugi na listi je kapiten zagre-ba6ko- g
"Dinama" Velimir Zajec, a
treci je Zlatko Vujovic koji igra za
"Hajduka".
NAJBOLJI НОКЕЈАб
Najbolji kanadski hokejaS u up-ravo
zavr§enoj sezoni bio je Wayne
Gretzky, zaklju6ilo je druStvo ho-kejsk- ih
igrafia.
Gretzky je u ovoj sezoni postigao
92 gola i 120 asista, ukupno 212
pointa.
On je dobio trofej Lester B.
Pearsona.
Drugo mjesto zauzeo je Bryan
Trotier (N.Y. Islanders), koji je
imao 50 golova, a u -- zavrSnici je
postigao 29 pointa.
MEDUNARODNI SAHOVSKI
TURNIR U LONDONU
LONDON — Svjetski prvak Ana
tolij Karpov i Svedski velemajstor
Ulf Andersson dijele prvo mjesto
na velemajstorskom turniru u Lon-don- u.
Ljubomir Ljubojevic se nasao
medu pobjednicima turnira — iz-n- ad
50% bodova Sto predstavlja
solidan uspjeh s obzirom na veoma
jaku konkurenciju.
Konafinatablica: Karpov i Ander-sson
po 8,5, Seirawan 8, Portisch,
Timman, Speelman i Ljubojevic po
7, Spaski i Miles po 6,5, Geler 6,
Nunn 5,5, Mestel i Christiansen po
5 i Short 3,5 itd.
NOVCANEKAZNE
"CRVENOJ ZVEZDI" I
"PARTIZANU"
BEOGRAD (Tanjug) — Disciplin-sk- i
sud Nogometnog saveza Jugo-slavi- je
izrekao je oStre novfiane
kazne klubovima prve i druge lige,
zbog nepoStovanja propisa nogo-met- ne
organizacije.
Tako su "Crvena zvezda" i "Parti-zan- "
kaznjeni sa po 50.000 dinara,
jer nisu poStovali i primjenjivali
pravilnik o sluzbenim i po6asnim
propusnicama, ne puStajuci na
svoje priredbe vlasnike ovih legiti-macij- a,
koje je izdao Nogometni
savez Jugoslavije.
Maksimalnom novcanom kaz-no- m
za drugoligaSke klubove kaz-nje- n
je GOSK-Ju- g zbog neizvrSenih
financijskih obaveza prema klubu
PriStina.
fliff Mffl рдиааа шиши.- -j вишиал кишица ттшт
Novcem privatnih
kompanija
BOGOTA - Kolumblja Je 1
sluibeno potvrdila da 6e orga-ntzira- tl
svfetsko prvenstvo u
nogometu 1086. godine, poSto je
oslgurano prlvatno flnanclra-n)- e
turnira.
Predsjednik Kolumbije Julio
Cesar Turbay Ayala, poslao je
brzojav Medunarodnom nogo-metnom
savezu (FIFA), u kome
potvrduje spremnost kolumbij-sk- e
vlade da dade podrsku pr-venstvu
i osigura neophodne
kapacitete. Prvenstvo ce finan-cira- ti
grupa kolumbijskih pri-vatnih
kompanija s poietnim
ulaganjem od 25 milijuna dola-- ra (neuter)
И иишцма ииммтд иишвм иштим миимишт) [
ШИ4ЏииЦ1ЧЧ1.,1'
II
о о о
UZ
Petnaestog maja u 2upanji je
proslavljena 100-godi§nji- ca jugo-slavenskog
tenisa. Prenosimo пеб-t- o
skracen 6lanak "Uz jubilej belog
sporta" koga je napisao Zoran
Popovic u "Politici".
U Zupanji je, tamo davno, "pre
100 godina", робе1а da radi fabrika
tanina, a u njoj i neki Englezi. Bilo
je i onih koji su se tu i okucili, pa
su i rekete doneli. Igrali su tenis na
travi. Uz Engleze i neki na§i. Tako
je робе1о...
Bilo je potrebno 45 godina od
rodenja pa da se jugoslovenski
tenis pojavi i na najvecoj svetskoj
pozornici — u Devis kupu. Bilo je
to 1927. godine, u Zagrebu, a
protivnik Indija. Pobedili su gosti
sa 3:0, a nasi prvi reprezentativci u
Devis kupu bili su Dunderski i
Balas.
U godinama pred rat imali smo
tenis koji je bio cenjen u svetu,
reprezentaciju u evropskom vrhu.
Dugo ce se pamtiti onaj poraz
protiv NemaCke u Berlinu 2:3,
1938. godine. Igrali su Рипбес,
Palada i Kukuljevic. Odlucuju6i
mec dobio je Nemac Henkel protiv
Palade.
RevanS posle godinu dana u
Zagrebu doneo nam je mnogo
radosti, a Nemcima joS i vi5e tuge
— 3:2 za Jugoslaviju, za Рипбеса,
Paladu i Kukuljevica, a u odlucuju-ce- m
теби Рипбес — Henkel 10:8,
6:3, 6:0.
Kanada je va§a zemlja. Svaka provincija,
svaki grad, svako selo. IstoCne provincije,
na Atlantiku, naSa fascinantna centralna
oblast, strme planine i pozadina naZapadu.
Zemlja izvanrednih prirodnih lepota;
sastavljena od uredenih, otmenih ali i vrlo
jednostavnih oblika; pru2a mogucnost
za odmor svakome Sto nijedna druga zemlja
nemozedaponudi.
Upoznajte ove godine tu drugu stranu
Kanade. Lanada
Canadian Government
Office of Tourism
Office de tourisme
du Canada
JUBilEJ "BELOG SPORTA"
U oba sluiaja, u Berlinu i
Zagrebu bili su to me6evi finala
Evropske zone, pa smo posle
pobede u Zagrebu izaSM dalje u
svet, do Australije i tamo porazeni
1:4.
U posle velikog rata na5i teniseri
igrali su dva puta u finalu Evrop-ske
zone. Izgubili su Palada i Miti6
1946. od Svedske 2:3, a sledede
godine i od CSSR 0:4.
Imali smo i tenisere koji su u
pojedina6nlm takmi6enjima,na naj-vedi- m
tumirima, postizall najvede
rezultate. Рипбес je pred rat bio
Cetvrti na svetskoj rang-list- i, a u
poratno vreme "zlatnu nit" nastavili
su Pilid, Franulovi6 i Jovanovid.
Visoki Spli6anin Nikola Pilii igrao
je i u polufinalu Wimbldona i
porazen od Australijanca Newco-m- a,
a zajedno sa Jovanovi6em u
dublu bio je i u finalu ovog
najvedeg takmi6enja na svetu. Ovi
veliki majstori tenisa osvajali su
mnoge turnireSirom sveta, donosi-l- i
su trofeje iz Rima, Pariza,
Hamburga, iz Australije, SAD...
Danas onu "zlatnu nit" uporno
vu6e Mima JauSovec, jedna od
najboljih svetskih teniserki, dok ne
stignu do svetskog vrha neki od
talentovanih de6aka Zivojinovid,
Ostoja, Horvat, ili mozda Zagrep-бапк- а
Renat бабак...
Pocelo je u 2upanji pre 100
godina, a danas, posle 100 godina,
tenis se igra u svim krajevima пабе
zemlje, ima snaznu organizaciju,
oko 150 klubova, vifie od 22.000
tenisera, a uz one "prave" uvek igra
i veliki broj najmladih, pionira i
najstarijih, veterana.
U julu ove godine Рогеб ce imati
stotinu terena, ve6 je postao jedan
od evropskih teniskih centara, a
preporuka "imamo more i tenis"
postala je veliki turistiCki mamac.
U Vinkovcima grade se Sest
novih terena, i reflektori, igra6e se i
поби. 2upanja gradi terene uz
Skolu, mozda 6e po ugledu na ovu
novosadsku §kolu u kojoj je fudbal
Skolski predmet, to biti tenis u
2upanji. Nedavno je red od 300
Ijudi pred prostorijama Partizana u
Beogradu o6ekivao po6etak upisa
novih 6lanova.
Nifilije su podigle "baton halu"
pa igraju tenis i zimi, igra se i ni6u
tereni u Tuzli i Zenici, u Mariboru i
Kranju, u Varazdinu, da ne pomi-njem- o
i one najve6e centre, Zag-reb,
Beograd, Opatiju, Skoplje,
Dubrovnik, Novi Sad...
Problema ima, ali radi se dobro.
Stvorena je 6vrsta organizacija,
nema tu nikakve demagogije kada
Predsedniбtvo TSJ svoje sastanke
planira sutra u Varazdinu, pa
septembra opet u nekom drugom
mestu koje nije republiCki ili pokra-jins- ki
centar. Kako гебе predsednik
inz. Radmilo Nikoli6: "Da ne bude
samo, pro6etali smo se, ispri6ali
'dnevnice naplatili". Nego i neki
trag da ostane...