Jedinstvo, June 13, 1961

              I
&% --- %з , --ft- ЧЈЧ- - љ&ЗШШШш
-- fc-л
STRANA 2
Svega pomalo iz Windsora
Wimlsur, Out — Г I tioi-t- u
je iH'daMiu odraiia kon-vencija
unije automobilskih
radnika — l.A.W. Pn.sust-voval- o
jo 2.0OO delegate. Na
dnevnom redu osnovno je bi-l- o
kako i na koji nacm spri-jeci- ti
poslodavce da zbog a-utomati- zacije
u industriji ne
bacaju radnike sa posla.
Predvidjeno je samo jedno,
a to je da se radno vrijeme
skrati na 30 sati tjedno, aa
istom placom koju radnik
prima za 40 sati tjedno, i
pravo na penziju od GO go-dina
starosti.
Walther. P. Ruther, glav-n-i
predsjednik najavio jc da
ie uniia soremna da se za
ovo bori do pobjede.
Ova odluka konvencijc
UAW stvorila je veliko ne-godova- nje
automobilskih
kompanija i vec izjavljuju
da nece moci udovoljiti uni-jski- m
zahtjevima. Gene-ral
Motors kompanija i?
javila je da je njezin pro-fit
za 19G0. godinu bio 950
milijuna dolara, all miliju-n- a
dolara izdano je na place
i bonus 59 upravljada. Pita-nj- e
je da je mogude ili ne-mogu- ce
od ovako velikog
profita ostvariti odluku kon-vencijc
u novim ugovorima
za unijske lokale. Vjerujem
da se moze, ako radnici i
vodstvo lokala budu borbo- -
ni i odlufni.
Automatizacija i ubrzani
rad bacaju radnike na ulicu.
Konacno je doSao red i na
kancelarijsko osoblje kod
Cryslera. Otpuitanje se oba-vil- o
po prijateljstvu, a ne po
zasluzi, nije dolazilo u obzir
ni radni staz. Ostali su na
poslu Stuarti, Smithi i slicno,
koji su se zaposlili prijo kra-tko- g
vremena. Medju otpu-Steni- m
cinovnicima ima ih
koji su bili uposlcni po 10,
15 i vise godina. Za ovaj
nepravilan postupak mnogi
se znle. Ali da im jo tko pri-j- e
rekao da im je potrebna
unijn, nazvali bi ga "crvc- -
z redo va radnickih unija
Dvanaesta nacionalna
konvencija Mine-Mi- ll unijn
u Kanadi odrznt ce so u Ed-monto-nu
u mjosecu scptem-bru- .
Konvencija se trebala
odrzati u Trailu, Britanska
Kolumbija. ali s time se nije
slozilo vodstvo locala 598 u
Sudbury.
в Larry Sefton, direktor
iestog distrikta United Steel-werke- rs unije optuzen je za
Strajkolomstvo. Optuzio ga je It. J. Cole, clan iste unije
u St. Thomasu. Ontario. Cole
tvrdi da je Sefton razbio
itrajk radnika poduzeca Ti-ke- n Boiler Bearing u St.
Tlwmasu.
ltadnici novog niklenog
centra Thompson (pro-vincija
Manitoba) su organi
zirani u Mine-Mi- ll uniju i
nedavno su potpisali prvi u-go- vor
sa kompanijom. Ali
lideri United Steelworkors
unije node da ih puste na m-ini;
na nedavnoi konferenci-j-i
ove unije u Hamiltonu do-blva- nje radnika Thompsona
da predju u Uniled Steel
workers uniju postavljen je
kao glavni "organizaciom
zadatak" u ovoj godini.
в Deleeacija unionista
Britanske Kolumbije de pos-jeti- ti
Kubu u septembru a
ne u julu. kako je bflo jav-ljen- o. Promjena ie udinjena
da bi se omogucilo sudjelo-vanj- e
nekih unija koje nisu
mogle spremiti delegate za lolf
Unija Sumskih i pilans-ki- h radnika (International
Woodworkers) u Britanskoj
Kolumbiji je odustala od za-htje- va
za poviSenie nadnica.
Zadovoljit 6p se sa planom
zdravstenog osiguranja i po-mo- di. kojim 60 zajednidki u-prav- ljati unija i kompanije.
m
nim" — kdmiinistom.
Jt-iln- a 1 list 1. Ottawe veil
da stanovnisto Kanade spo-- r
napreduje. Isto so navodi
koja je provincija vise, a ko-j- a
manje napredovala. Well,
ako nismo mnogo napredo-val- i
po torn pitanju, "napre-dovali- "
smo sa brojem bes-posleni- h.
Usprkos postoja-nj- u
armije nezaposlenih od
G00.000 besposlenih Natio-nal
Builders Association tra-z- i
od federalne vlade da do-pre- mi
joS jedan milion emi-granat- a.
Iloce im se joS jef-tini- je
radne snage.
Za vrijeme Drugog svje-tsko- g
rata naSi radnici su
masovno napuStali rad tr ru
dnicima i sumama. ZapoSlja-val- i
se u raznim industrija-m- a
u Juznom Ontariu, a
mnogi su i kupili farmc i
poceli obradjivati zcmlju.
To je prouzrokovalo da se
cesto nevidjamo i za to za-krzlja- va
staro prijateljstvo
i poznanstvo. "Jedinstvo" o-bjavl- juje
da ce se odrzati di-strik- tni
piknik Saveza za ju-z- ni
Ontario 25. juna, pa mi-sli- m
da je ovo dobra prilika,
da se sastanu stari prijatelji
i znanci, obnovi prijateljstvo
na obali Ontario Lake u
Fruitlandu. Windsor je uda-lje- n,
ali to пебе biti problem,
jer su dobri putcvi do Fruit-land- a.
A. Music
Ispravak iz Sudbury
U dopisu o priredbi za
brata Viktora Subat pogres-n- o
stoji da je fciva Bain da-rov- ao
halu ; treba biti da ih
je Bain dovezao u halu auto-mobilo- m.
Dako
POTRAG A
Molim Citaoce "Jedinstva"
ako znadu za bracu Adolfa
i Ivann Marok ncka mi jave
na adresu: D. Sembrek, 319
Frood Boad, Sudbury, Onta-rio;
ili na Daku lladica, Ba-de
Koncara 2, VaraZdin, Ju-goslavi-ja.
Ova unija zastupa 27.000
radnika.
Poceli su pregovori iz-med- ju United Stcelworkei's
unije i Stelco u Hamiltonu.
Unija trazi "znatno poveca-nj- e place" i poboljianje ra-zn- ih beneficija. Stelco upo-sliv- a preko 8.000 radnika.
O Strajk radnika poduzo-d- a Trane u Torontu je zavr-sen- .
Kompanija je pokuSnla
strajkolomstvo, ali jo na kra-ju
morala da so nagodi sa
unijom (UE).
Lidcri strajkujucih upo-sleni- ka Boyal York hotola
su opet odbili ponudu drugih
unija da im pomognu u pikc-tovani- u.
Zbog toga su oStro
kritizirani na posljednjoj
siednici tredunijskog vijeca
(Labor Council).
Tradicije stvaraju ljudi
Amrrifki prrcUjcdnik Ken-nedy
je iijau'o da ameriJki ra.
dnici Irehaju raditl 40 Mtl tje-dno.
Jer ie to amerifka "tradi
cijaM.
OiTrrecl na to -- VK News"
iznei da m ameriki radnici ne-ka- d
redill eo dna i 72 ata
tjedno, zatim no Ш Mti. otom
Г1. onda 4S. a 40 ati rade Xvk
od 193S. nodine.
"ПЈкгжав'' Iz Ikitanke Ko.
lumhije dmlajet , "Tradkije stvaraju i odrfava-J- u
IJwdi, Kad one tiSe ne н1цо.
varaju niibetim {nlweeima.
IjtMli in itmjrno i tvwo ме
tradicije.
"Zhc never sih nrodtilvtlvite!!
rad omogHcene aulomatliact-јо- т
t tnehaait&cijom Mradicija
4в-м1п-
вс radnof; tkdna je za-tari- Wt. Ofeido rjeSenje je no.
ra I rofrtivnija 'tradkija' 95-aat- nt
radnl tjedan Hi manje, hex
мпапјнапја ркге'.
Pnhlihil
Croatian
Ihitilishin;
Toronto
FMpire
Manager
SC.oo per
Authorized as Second Giss
рл'
Uspjeh nasih mladih umjetnika na ukrajinskom I
festivalu u
Vancouver, B. C. — Ovdjo
je odrian ukrajinski Sevcen-ko- v festival. Prisustvovalo
je 3.500 osoba — to je bio
najveci koncert sto je odr-za- n
u Vancouveru. U izvo-djenj- u
programa sudjelovalo
je 38G osoba. od G godina do
GO. Pored ukrajinskih bile su
zastupljene i druge kulturne
grupe. Nasi mladi plesaSi o-dig- rali
su i otpjevali pet ko-la
i to: "Jase baba", "Oj I-va-ne",
"ciro", "Itukavice" i
"Backo kolo" (drmeJ).
I ako ova naSa plesackn
grupa postoji kratko vrije-me,
dobila je voliki i odu&e-vljen- i
aplauz. Svatko samo
Raspolozenje jednog
Welland, Ont. — Drugovi.
ditam kako radnici Toronta
strajkuju i to vedinom novi
doseljenici. Ja priznam da
se moramo boriti za kruh. I
treba se drzati sa starim do-seljenici-ma.
Ovdje kod nas
u Wellandu sindikat Page
Horsey se bori da bi napra-vi- o
neki raspored za penzi-ju.
Ali desilo se da oni koji
rade su imali samo pravo na
glas, a mi koji ne radimo cu-tit- i.
Stari nisu glasali za pen-ziju
nego za rad, dok ide ne-k- a
ide, tako oni mislo.
Sta demo mi mladi da gi-ne- mo
od gladi, ili sta da ra
Srpski epos
U SSSIl-- u ji- - objalji'iiii dotum-n- o
luksuzno izdiinjo naih narodnih
pesama pod nasloxom "Srpski
epos" u iivanrednom prevodu poz-nati- h
Hovjctskih pesnika: pok. X.
Zabolockog, Ane Ahmatove, M.
Zenkevifa, D. Samojlova, N. Voj-nid- a,
I. GoliSeva-Kutuiov- a. U pre-vo- d
Je prikljucena i iecrpna atudija
N. Kravcova 0 srptkoj narodnoj
poeziji.
Ruska javnoat potela je da ee
uposnaje a Junaikom narodnom
pocsijom naiih naroda ne eamom
pocetku 19. veka, posle izlaaka 1814
godine u Dc£u "Male prostonarod-n-e
alavenoerpsko pesmarice" V. Ka-radiid- a.
Taiia iu so, kao i u oata-lo- j
Cvropi, pojavili mnogobrojni
odsivi, rccenzije na temu 'grpeke
poezije, pa au iatovremeno aledili
i prevodi naSih epskih peaama. Cu-ve- ni
slaviet A. II. Vostakov prvi
je preveo i objavio tri poznatc erp-ek- e
posme: "Dra&i JakSidi", "O-m- er
i Merima" i "Hasanaginica".
Nekoliko godina kasnije, 1835. g.,
pojavile tuteu Tetrogradu, u pre-vodu
A. Puikina, arpeke narodne
peame pod naslo%'om: "Peemo za-padn- ih
Slovena". Zatim su led ili
mnogobrojni prevodi erpkog epo-e- a,
kao i mnogobrojni komentari
i etudije o njemu, koji su naie рол-nic- ko
epsko tvarnlaJtvo poredili
a "Ilijadom". Mrdju mnogobrojnim
autorima prevcnlr. i itudija ieticu
e: J. Venelin, N. Poljevoj, N. Derg
P. Kirijevekl, A. Majakov, N. Seer-bin- a,
O. Miler i dr. O nafcm &fm-ko- m
stvaralaitru aa velikim wiu-eevljenje- m
piaali su i proelavljeni
kriticar V. Djelinaki i piaac N.
CerniSevaki.
Godine 1S97. u Rueiji je izalla
zbirka prevoda irpekih peaama N.
Galkovskog, koja je u voje vreme
dobila Puikinovu nsgradu i pred-etvtj- a
po reima Kravcova "kronen
kulturni pomenik u Matoriji ruke
literature". Srptkom epoati poe%-eti--
li
su svoje obimne radove i nuki
teoreticari i kriticari: O. Dodjan-k- i,
I. Sreznjevski, P. Preis, M.
Ilalanski, M. Popruienko, F. Kori
i mnogi drugi. Sa srpskim pesma-m- a,
u ivojnn gnjigmma, upoznali
su ruske eitaoea A. Ililferding, V.
Grigorovii, N. Jastrebov i dr. Nji-m- a
su naAe jfinaclce pesme poslu
iile, izmedju ottalog, . za niz teo- -
retskih principijelnih uopitavanja
o evoaa t o narodnom stvaraiasivu
uopite. A. Hilferding je jedan od
prvih piwrfavalac u svetu naiih
primorskih pesaipa tsv. dugog sti-h- a
ili bugaritica.
N. Kraveov u svojoj studiji po-bi- ja
miJIjenje T. Marcttta de su
srpakohrvatske narodne pesme, na-sU- le
tek tokom 16 i 17 veka i to
intovremeno u vim krajevima Ju-goslavi- je.
On uporedo a tim odba--
nije i tvrdjenja Svedjanina Seren- -
sena i cuvenog slaviste Vatroalava
Jagica, koji u tTdili da su na9e
narodne pesme kratkng stiha svo-jevreme- no
smenile pesme dugog
stiha (bugarStice), pa u svojim
Prv Ttt#lflv and FrWav. In Serbo--
IllllllllllllltlllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllIIIIUIIIIlllllllll
and Slovenian language, by Jlintve
Company. 479 Qeen Strt Wert,
2B, Ontorie, Canada; telephone
3-16- 42. Editor Stjepan MioSK, Besl-пе-:- ч
Ivan Stimac. Subscription rates:
year, USA and etber eevRtrie Ј".9в.
Mail, Tost Office Dept, Ottawa.
Vancouveru
lijepo i polivalno govorl o
njihovom plesu i pjesmi, ko-.1- 0
su zaista majstorski izveli
Po ovome se vidi sto se
moze postici kad se hoce.
Nasa organizacija treba da
zasu6e rukave i ројаба ak-tivno- st
na prosvjetnom i ku-Iturno- m
polju i time ce podi-za- ti
ugled sebi i 6itavoj na-?- oj
koloniji u Vancouveru.
To ce biti prilog kulturnom
razvitku Kanade. Takav rad
ce biti na ponos nama sami-m- a,
nasim o6evima i majka-ma- ,
i narodu od koga smo
potekli u Starom kraju.
J. S.
novog doseljenika
dimo? Mi znamo da su se
stari iseljenici borili za ovo.
Isto smo i mi bili goli i bosi
za vrijeme rata i borili se za
sindikalna prava. Vi ste stva-ra- li
sindikatc, a mi tamo gi-nu- li
za to ste nas ovako lije-po
primili. Mi nismo svi bili
u NDII. Ima tu nas koji smo
se borili i za vas i radnic-k- a
prava. Ja mislim da doy-je- k
ima dostarada do G5 go-dina.
Ako mu nije to dosta
ja mu zelim da neka 2ivc do
100 godina i radi za zadovo-Ijstvo- m
I zdrav.
J.S.
na ruskom
delima rak пал ixlsli i momenat te
"gmene" — kraj 18. veka.
Srpski epos — kako istice Krav-eov
— nosi, narottto u kasnijim
stihovima, jasno izraieni demokrat-sk- i
karaktcr. Osobenost ruskog,
srpskog i bugarakog eposa je ta,
sto svaka pema ili biljina priia
samo jednu epizodu iz poetske bio-grafi- je
junaka, a njegov komple-ta- n
lik formira se kroz mnoge
nesme. Kraxov dalje istice da u
iivotu i kulturi naroda Jugoslavi-j- e
epos zauzima vaino mesto. On
pripada reli&nstvenoj riznici svet-sk- e
umetnicJce kulture. Takvo je
miSljenje Imao i veliki ruski kri-tie- ar
V. Ujeljinski.
Povccanjc sovjetskc
(iffovine
Sovjetski Savez trguje sa-d- a
sa dva puta vecim bro-jem
zcmalja nego prijo 10
godina. "Ukupan opseg nje-go- vc razmjene sa preko 50
drzava u svijetu" istice mini-st- ar trgovinc Patolicev, bio
je proSIc godine za 9.3 puta
veci nego 1938. godine. '
Lcnjinova bibliolcka
U Lenjinovoj bibliotcci u
Moskvi godiJnji porast knji-g- a
iznosi u posljednje vrije-me
00—800 hiljada primjo-rak-a.
Kada je ova bibliote-k- a
bila osnovana brojala je
svega 100.000 svezaka.
1917. godine raspolagala je
sa 1,2 miliona knjiga, a u
1958. g. je broj nnrastao na
20 miliona.
llroj policajaca
U Francuskoj danas na
svakih hiljadu stanovnika
dolaze po tri policajca, u
SAD '1.7. u Engleskoj 1,5, u
Svedskoj 1,1 i u Holandiji
0,5.
S L O V E X 01) M K
Ako se resno zanimali
V zadnjem dopisu sem med ostalim omcnil tudi,
"da smo nekdaj Slovenci, Hrvati in Srbi imeli vsak svoj
progresiven list ki so imeli skupno okrog 10 tisoc naro-cnikov- ".
To je bilo v casu zadnje vojne in potem do 1948
leta. Takrat se je nahajalo v Kanadi okrog 28 tisoc ju-goslovan-skih
naseljencev. V omenjenem casu smo bili do
malega vsi dobro zaposleni in vendar smo se vsi zani-mali
in udelezevali aktivnosti na prosvctno-kulterne- m
polju, delavskem progresu in se tudi zelo zanimali za
posvetno politiko.
Tocasno je med nami tudi obstojalo veliko vecje
"brastvo in edinstvo" kakor pa je to danes razvidno.
Skupno s kanadskim ljudstvom smo obsojali takratna ne-cloves- ka
fasisticna pocetja ter smo bili vsi pripravljeni
zrtvovati vsemogoce za unicenje fasizma in kakor tudi,
da materijalno in moralno pomagamo prizadetim, pose
bno pa nasemu narodu v stari domovini.
%
Pri tern je seveda glavno vlogo igralo nase progre-sivn- o
casopisje in organizacije. Te ustanove so takrat
prejemale vso podporood tukaj naseljenih Jugoslovanov.
Danes nemore nikdo oporekati, da nismo jugoslovanski
naseljenci nicesar dobrega storili za naso novo domovi-n- o
Kanado in naio staro domovino.
Kaj pa danes ali lahko rccemo, da med nami obsto-j- a
tisto "brastvo in edinstvo" kakor je to obstojalo do
leta 1948, inda se tudi danes udelezujemo gori omenje-ni- h
aktivnosti? Na zalost moramo priznati, da ni tako.
Postal! smo nckako brezbri.ni in ce tudi vidimo, da se
povracamo nazaj v vedno vecjo brezposlenost. Cloveku
se veckrat vsili v glavo misel, ali nam res ni mogoce, da
pridemo do spoznanja, da se nahajamo povsem v drugih
casih kakor so bili pred 30 in vec letih. Danes imamo ve-liko
bolje prilike in vec svobode za trezno kritiziranje
stvari ki niso za nas koristne, kakor pa smo to imeli v
preteklosti. Toraj kaj nas zadrzuje od tesnejsega skup-neg- a
delovanja za dosego bolje bodocnosti. Nam vsem
je dobro znano iz preteklosti, da od kapitalisticne druz-b- e
nemoremo pricakovati postene delitve naravnih dob
rin. Zdi se, da smo prisli do medsebojnega nesoglasja in
se rajc medsebojno kritiziramo namesto da bi edinst-ven- o
usmerili kritiko proti tistim, ki hocejo nas oropati
tistih svobodoscin in privilegijev ki smo jih do scdaj s
trudom priborili.
Danes se v Kanadi nahaja okrog 75 tisoc jugoslo-vanski- h
naseljencev. Vecina teh so postcni delavci in so
napredno progresivnega misljenja. Ako bi se nekoliko
bolj zedinili potem bi kaj lahko potisnili nam nadlezne
elemente v ozadje katcri nas razdvajajo, delajo skodo
in poniiujejo nas ugled v javnosti Kanade.
Kakor znano Ietos potcka trideseto leto od kar je
izsel nas prvi list namenjen jugoslovanskim delavcem v
Kanadi. To je dolga doba ce pomislimo, da je to nase
casopisje izhajalo ves ta cas s pomocjo prostovoljnih pri-spevko- v.
Pokazimo ob 30 Ictnici, da jc nas namen tudi
v bodoce podpirati edini dclavski list jugoslovanskih na-seljencev
v Kanadi. Napolnimo v tern casu kolone v listu
z dopisi obencm pa po svoji mogocnosti prispevajmo
v sklad istega. To bo najbolji dokaz, da se resno zani-mam- a
in podpiramo delavsko borbo Za nadaljni prog
res in uresnicenje svetovnega miru. Ce bi se resno zani-mali
zato bi lahko vzpostavili nazaj nase tri casopise za
slovcnske, hrvaske in srbske naseljencev v nasi novi do-movini
Kanadi. J. Serjak
Dosjetljivo dijete
Ncka je zena imala ditavu
zbirku figura bogova kojima
se usrdno molila.
— Mama! — rekao je je-dno- m
njen mali sin. — Ovi
su ljudi od gline, kako oni
mogu da ti pomognu. Zaito
im so stalno moliS?
— Suti, nevjornide! — vi-kn- ula
je uplaSeno majka. —
Ako naljutimo bogovo, pro-palism- ol
Majka je iziila, ft sin je
nehotico zakadio stoSic po
kome su bilo poredjane figu-re,
i dvije od njih, dva boga,
padoe i razbi5 se.
STO JE riSALA NAsA ST Pr.OSI.OSTI
U Wroju od 0. januara 1П 1 1. "Xcstf mi objavile
opsiran izvjestaj o pobjedi Mine-Mi- ll unije u Sudbury.
International Nickel Co. je onda imala 1 0.U50 radnika.
od kojih su 8.814 imali pravo gUsa u pitanju unije. He-zul- Ut
je bio slijedeci : Za Mine-Mi- ll G.1913 glasova, za
koftipanijsku "uniju" 1.187, 67S je bilo protiv jedne i
druge, a 39 glasovnica pokvareno. U dopisu "Novoeti"
se dalje kaie :
"Ovo pokazuje, da su unijski radnici zaista aktivno
ucestvovali u organiziranju rudara i da je njihov rad
urodio bogatim plmlom. Znali u joS unapred kakova je
njihova snaga. Ipak je iznenadilo da je kompanijeka
unija' mogla dobiti 13 posto glasova ..."
U dopisu se iznosi da su predstavnici kompanijske
"unije" posluzili intrigama i prpvokacijama da sprtjeie
pobjedu Mine-Mi- ll. "Sve je iilo lijepo i gladko — kaie
se u dopisu — ali odjednoc" su iznenadno poceie kraiiti
omotnice sa cirkularima. Na omotnicama je bio otisnut
poitanski datum od 8 decembra. Nekoje su bile adre-ran- e
rukom, a nekoje na pisacu maiinu. Siljane sa na
adrese ilanova i odborntka United Copper Nickel Wor-kers
-- kompanijske unije. Povratna je adresa aa omotai- -
SKI V I
— Sta si to udinio? — upi-tal- a
jo prestrasena majka
kada se vratila u kudu i, uh-vativ- Si
se za glavu.
— To nisnm udinio ja, —
odgovori pribrano mali sin.
— To su udinili oni sami.
Cim si ti iziila, oni poceie da
so medju sobno tuku . . .
tuku . . .
— Da se tuku ? Pa oni su
od glinc, kako oni mogu dn
se tuku?
— Pa ti si sama kazala da
oni mogu da se naljute. A
dim mogu da se naljute, sva-kak- o
da mogu da se tuku.
(Kineska prida)
muz u
tama bila "M. M. and S. V..
AM PA V
oeiGANizmANJE mine-mi- ll
j&Si
Ostanki kolonijalizma
v Ameriki
Vplivrii t-'ifvnd-ork.
hst El
Comercio т pozvai vlade la-tinsko-ame-nskih
repubhk, naj
se zavzamejo za 6im hitrejSo
hkvidaajo kolonijalizma na a-men- skih
tleh V uvodniku pod
naslovom "Preziveh spomemki
koloniahzma" list zahteva, na)
bi vprasanje kolonijalrah po-sest- ev
na tem kontinentu pos-tav- ih
na dnevni red enajc
medamenske konierence Г if
dm pred tem je omenjei . . t
tudi javno pozvai Washmqt -- -.,
da naj ta karibskem otoku Pcr-ton- co
ftmprej dodeli neodv.-nos- t.
Razen Portorica, ki je pod i
pravo ZDA, so kolonijalnc pc-se- sti
na zahodni hemisfer. v
glavnem na podro£ju Karlbske-g- a
morja in Antilov. Kolon a
so last Velike Britanije, Franci-j- e
in Nizozemske. Po uradn.ti
podatkih zivi na teh teritor
(ki obsegajo 225.000 kvedrat-ni- h
kilometrov) okrog 7 mih o-n- ov
ljudi. Razen tega so pod
bntansko upravo tudi nekatori
otoki pred vzhodno obalo ZDA,
na Atlantskem oceanu, kakc
tudi del obale med Hondura-so- m
in Gvatemalo, ki )e znan
pod lmenom "Bntanski Hondu-ras".
Na ianski konferenci ht.-sko-ameri- §ke
sohdarnosti, tit ,a
bila v Caracasu, so politicm
javni delavci, predvsem pri pa
dniki zmernih levih politiciri
g.han) v tem delu ameriikega
kontmenta, zahtevah neodvis-no- st
Portorica in drugih Antil
skih otokov. Svobodo so rah
tevah tudi za Gvajano, ki le?i
v tnkotu med Atlantikom, Bra
zihjo in Venezuelo in ki je nag
ve6;a kolorujalna posest na a
menSkih tleh. V tem smislu so
se izjasnili nedavno tudi ude-lezm- ci
Jatinsko-amerii- ke kon
ference za emancipacijo, suve-reno- st
in mir, ki je bila v Me--
X1CU
Po vesteh v tisku se je no --
mocnejse osvobodilno gibanje
razvilo v Portoricu. Preoejlnji
del nacionalisticnih voditeljev
tega otoka je v zaporih ZDA,
drugi pa so v izgnanetvu. V
zadnjem casu so podobna gi-ba- nja
nastala tudi v francoekih
kolonijah Martinique in Gua-dalupe,
medtem ko je Gvajana
pod vodstvom nacionalnega
voditelja Djagana ie dosegla
status notranje avtonomije.
Ko opozarja na osvobodilna
in antikolonijalna gibanja v
Afriki in na porajanje novih
neodvisnih drzav, ugotavlja --
kvadorski dnevnik "El Comer-cio",
da se je evropeki koloni
jalizem ohranil tudi na tleh Л-mer- ike.
To je bilo mogoce tudi
zaradi tega, ker vse republike
jufno od Ria Grande niso bile
solidarne z ostalimi ameriikl-m- i
dezelami ter so se zadovo-ljil- e
z lastno avtonomijo. "Ame-rik-a
bi se morala kot celota ie
davno posluf iti vseh miroljub-ni- h
sredstev, da bi pristlila ev-rops- ke
drzave, naj zapuste ko-lonia- lne
posesti in omogocijo
samoopredelitev in neodvisnott
amerilkih defel.
Republikanska demokratska
unija Venezuele je neodvieno
od tega uvodnika objarila ra
glas, v katerem je receno, da
bl bil program Simona BoUva-r- a,
ki je pred 1.50. leti zaet
boj za neodvianost Lotinske A-mer- ike,
uresnicen sele takrat,
6e bi odstranlli na ameriiUh
tleh бе zadn e otanke koloni-ahzma.
summY
2 Lisgar Str." To je adresa
gdje se nalazi unijska dvorana i ured. Na (snovu toga
optuzilo se International Mine, Mill and Smelter Work-ers
uniju . . . Unijski savjetnik J. L. Cohen je taj trik
nazvao "frame-up- ".
Ali taj trik nije pomogao kompanijskim afentiraa.
Dopis zavrsava : "Radnici su veseli i zadovoljni is
borom ove unije (Mine-Mil- l) kao legalnofr predstavnika
za kolektivno pregovaranje. Oni sada cekaju dan kada
ce odbor njihove unije biti pozvan, da kod jednog stola
sa kompanijskom upravom pregovara i potpiie ugovor".
Napomena: Proslo je 18 godina od kad su radnici
Sudbury ozvojevali priznanje svoje unije. Mnogo se od
onda postiglo. Ima, medjutim, i stvari koje nalWe onima
u proalosti. Na primjer, ovih dana su odriani izbori sa
vodstvo locala 598 Mine-Mi-ll unije, u kojima sa epot-rebljav- ani
metodi koji potsjecaju ono Ito se radito prij
IS i vise godina. Naialost, ovaj put vecina rudara i sel-terma- na
nije bila svijesna kao prije 18 godina, pa j to
glass! Gillis dobio 6.58G glasova, a covjek koji dosljeda©
stoji na braniku radnMkih interesa, Albert P.oeUtffe,
6.G05 glasova.