Nase Novine, July 02, 1981

              I jij, ii, (a. Fm ( t i 1-,-
1 lit ' i,'. ч ,,l 4
:
' ' V; —I l" 1 tili. ' 4, f 'I .i л ч" -.-i, )P' J' ' i v
'.-Р--
Ч. - Л
JA -- '
MAY 6, 1981 La ПЈ(!Ј!ЛШ --5
Da se upoznamo
Muzika ]e prisutnija u zivotu
mozda vi5e nego drugi oblici
Covekove duhovne nadgradnje.
Stoga je ona i jedna od naj6e§6ih
tema razgovora, u najrazlicitijim
situacijama i na najrazliCitije
nafiine.
U toj Cinjenici moze se verovatho
traziti objaSnjenje zaSto i u ovoj
пабој rubrici, sasvim slu6ajno,
Cesto predstavljamo muzicare. Kao
§to je sama muzika "najagresivni-ja- "
od svih umetnosti, tako su i
osobe koje se njom bave, bilo
profesionalno iliamaterski, nekako
automatski "eksponirane", moze
se cak reci, nametnute javnosti.
Povod 2a pisanje o muzifiaru
Stepi Reljicu — viSe poznatom pod
umetniCkim imenom Steve Ray —
""ЧЛТЧЈ vy --4i4'7vm№ 4v'
4"'V 1 '
Ч-Љ--
л, VV" -
bio baS razgovoro samoj muzici.
I ovoga puta, kao i mnogo puta
ranije, raspricali smo se sa
Stepom o muzici i muziCarima,
kako jugoslovenskim, tako i iz
drugih zemalja, o zanrovima koji
pogoduju raspolozenju i ukusu
vecine ljudi, o muzifikim "hito-vima- ",
o sudbini muziCara, i speci-fic
o polozaju i ulozi muzicara u
naSoj etnickoj zajednici. Imamo i
odgovor zaSto pamtimo ovakve
razgovore sa Stepom mozda viSe
nego sa nekim drugim muzicarem.
Zato 5to on, trazedi u muzici oazu
zasvoju kreativnu energiju i psiho-loSk- e
nemire, svojstvene onima
koji sa "lifinom kartom veditih
putnika" imaju nekoliko
i kontakte sa ljudima odmerava
"arSinom" muzike. Odnosno, on
neprekidno ispituje afinitete i raz-miSI- ja
o tome kako "zagrejati
du§u" muzidkoj publici. A ta
publika je veoma raznovrsna. Jer
jedno veCe mozemo slusati Stepine
interpretacije dzeza na harmonici
ili klaviru u nekom ekskluzivnijem
kanadskom lokalu, a vec" sledece
ve6eri mozemo sa njim razgovarati
na nekom jugoslovenskom skupu,
na kome on, kao 6lan muzi6ke
grupe, obifino tria, izvodi staro-grads- ke
pesme, romanse, ili narod-n- u
muziku.
Razgovorsa Stepom Reljicem je
u ovom momentu aktuelan i zbog
toga §to se muzifiki zanr koji on
prevashodno neguje vrada u modu i
kod Sire muzicke publike, mada se
o toj vrsti muzike — klasiCnom
dzezu i "semi-classi- k" melodijama,
moze u principu reci da ce vefino
imati svoju publiku.
шт Ш ® P
Setimo se samo kako smo uzivali
u Stepinim interpretacijama na
klaviru starogradskih pesama,
romansi, Sansona, kompozicija
George Gershwina, Jerome Kerna,
Richarda Rogersa, Duke Elingtona,
na "party"-- u koji smo pro§log leta
priredili u kuci naSeg urednika
Vlasislava Gacica, u Cast reno-miran- og
jugoslovenskog slikara i
pedagoga Mihaila Petrova koji je u
to vreme posetio Toronto.
— Zeleo bih da osnujem kvintet
koji bi svirao takozvanu muziku
nostalgije iz perioda 1950 — 1960.
godina, jer sam pnmetio da se i u
ovom delu sveta, kao i u Evropi,
prizeljkuje romanti6na muzika
starih vremena, rekao nam je
Stepa, dodajuci kako mu se u
,--
':
.:9лЈЧ.:.„А '&
je
domovina,
poslednje vreme 6esto dogada da u
lokalima u kojima svira, uspostav-Ij-a
komunikaciju sa gostima tek
kad na repertoar stavi tu tzv.
muziku nostalgije,
6 svojoj muzifikoj karijeri u
Kanadi, kao i uopSte o mogucnos-tim- a
za profesionalno bavljenje
muzikom u ovoj zemlji, Stepa kaze:
— U Kanadi i to u Torontu, sam
od 1974. godine. Moje iskustvo
govori da je ovde teze muziCarima
da nadu svoje "mesto pod suncem"
nego u Evropi. A to je sludaj i sa
drugim umetnostima. Kulturna
tradicija ove zemlje je veoma
mlada, u povoju.
JoS ne uspevam da zivim isklju-Civ- o
of muzike, vec radim i drugi
posao. Menadzer sam u "Vick
Tanys". Mogu ipak da kazem da se
i kao muzicar sve viSe "probijam",
dobijam stalnije angazmane i u
dobrim kanadskim lokalima. Clan
sam unije muziCara Toronta od
samog mog dolaska u ovaj grad. U
pogledu zaposlenja i tretmana
muzicara, unija obezbeduje neke
prednosti i olakslce.
Do dolaska u Kanadu Stepa
Reljic je iza sebe imao vec tri
decenije muzickog staza. U njego-v- u
ispovest muzicara, utkana je
sudbina coveka Ciji zivot je Setnja
izmedu zemalja i kontinenata.
Nacln na koji nam prica o sebi,
uvek sa prizvukom nostalgije za
prethodnom zivotonom etapom,
odnosno za zemljom koju je pret-hodn- o
napustio, za nas je veoma
familijaran, njegova prezivljavanja
su bliska mnogima od nas, njegovu
zivotnu pricu osecamo kao sops- -
tvenu, jer u njoj ima mnogo detalja
tipi6nih za sve ljude sa dve, ili viSe
domovina...
Najzivlja secanja Stepina, kada
se kao muzicar ispoveda, odnose
se na njegov rodm grad Beograd,
na 1950. godinu kada je na Crve-no- m
krstu робео da svira harmoni-ku- ,
inspirisan muzifikim talentom
svog komSije Predraga Krstica —
Kokana, danas jednog od najpo-znatiji- h
dzeztrubaCa, stalnog Clana
zabavnog orkestra Radio-televizi- je
Beograd. Se6anja se nastavljaju na
"Cafe Terazije" i druge beogradske
lokale, u kojima je Stepa svirao
harmoniku sa. svojim drugovima
koje "nikada ne moze zaboraviti".
"To su bili najbolji muziiari i to su
bila najlepSa vremena koja su ikada
postojala", jer to je deo njegovog
detinjstva, njegove mladosti. Sa
mislima o svom rodnom gradu, sa
izrazom mladalaCke srece, zivom
gestikulacijom, Stepa ne pripove-da- ,
vec ubeduje sagovornika, kako
je-bog-ato,
ispunjeno, provodio
vreme kao Clap Kulturno-umet-niCko- g
druStva "Gradjevinar", u
druzenju sa Kokanom, Pericom
Slovenskim (poznatim konferan-cijeo- m
RTB), 2ikicom Mihajlovi-6e- m
(komicarom), Dusanom Vida-ko- m
(dugogodiSnjim predsedni-ko- m
dzez muzifcara Beograda)
Minjom GradiStancem (kontra-basistom- ),
Vladanom Stankovicem
(klarinetistom), SiniSom (sakso-fonistom- ),
Mimom bubnjarem, i
drugim. '
Da bi u njegovoj ispovesti bilo
redosleda, i kontinuiteta, Stepa
mora da se opraSta sa svojim
toplim secanjima na Beograd i da
vremeplov usmerava prema Ne-mack- oj,
Svajcarskoj, Austriji, u
kojim zemjama je proveo nekoliko
godina (poCevod 1956.), radeci kao
muzicar. Povratak rodnom gradu
usledio je opet hronoloSki, pa se
Stepa raspri6ava o orkestru sa
kojim je pratio modne revije,
putovao po Jugoslaviji. Svake
turneje se seca u detalje, ne
zaboravlja ime nljednog drugara,
muzicara, iz tih dana.
Zatim, pripovedanje gubi boje
romanticnosti i nostalgije, pretvara
se u racionalno saopStavanje.
Nagao preokret u naCinu zivota,
utifie i na transformacije umetnidke
li£nosti. Godine 1964., Stepa Reljic
sa zenom napuSta Evropu. Austra-lia
je previse udaljena i previSe
"razliCita" da se Evropljanin po
dolasku u nju, ne bi, bar pri-vreme- no
menjao, bolje reci "iznu-tr- a
se pritajio", Nastaje period
umetniike neaktivnosti, da bi
ponovo, pocev od 1971 . kada mu se
rod i la cerka Julija), Stepa ponovo
svakodnevno ziveo sa svojom har-moniko- m
i na poslu i u privatnom
zivotu.
Za Kanadu je posle boravka u
Australiji, psiholoSki bio "naoru-zan- "
pa njegova kreativna liCnost
nije ispaStala, zbog prilagodavanja
novim uslovima zivota i novoj,
drugaCijoj socijalnoj sredini.
Ako zelite da provedete ugodno
veCe uz muziku "koja greje duSu" i
uz to da vodite entuzijastifike
razgovore o muzici posetite lokal
"Some Place Else" u kome Stepa
petkom, subotom i nedeljom za-- -'
bavlja goste celo ve6e, kao Clan
tria: harmonika, violina, bubnjevi.
Ne bismo smeli objaviti Stepinu
ispovest, a da ne zabelezimo i ovu
njegovu izjavu:
— Ako vec hocete ne5to o meni
da napiSete, nemojte izostaviti da
podvudete da u poslednje vreme
stalno dobijam -- angazmane kao
Clan tria u kome smo sve Jugo-sloven- i,
i da su ostala dva clana
izvanredni muzifcari, veoma poznati
medu naSim ljudima u Torontu.
Vokjan Veljkovic uziva renome
najboljeg пабед bubnjara u ovom
gradu, a umetnidka biografija violl-nis- te Cede Balifia ve6 i zbog samog
pedesetogodiSnjeg staza je za
poStovanje. Izmedu ostalog, bio je
Clan Simfonljskog orkestra Doma
JNA u Beogradu.
— Ne treba izostaviti joS jedan
pddatak o nama: Mi smo jedini
jugoslovenski muziCki sastav u
Torontu koji stalno dobija ponude
u kanadskim lokalima, zbog naSeg
internacionalnog repertoara.
Prijatno je sluSati nekog ko se sa
velkom ljubavlju predaju svom
poslu i svom hobiju.
KATARINA KOSTlC
R sl --
B
Novo iseljenidko
druStvo u Perthu
Sydney (Tanjug) — U glavnom
gradu Zapadne Australije Perthu
osnovano je novo iseljenifiko
drustvo "Zavi6aj" koje okuplja
prvenstveno Australce srpskog
porijekla. DruSvo ce se baviti
kulturnim i prosvjetnim radom i
odriavat ce veze sa starim krajem,
prvenstveno preko Matice Iseljeni-k- a
Srbije. Ve6 na osniva6koj skup-Sti- ni
u druStvo se uClanilo 160
Australaca porijeklom iz Srbije.
Osnovana je i 5kola za ибепје
materinskog jezika koju 6e po-had- ati
60 djece.
Kulturno-umjetnifik- o druStvo
srpskih doseljenika "ZaviCaj" sura-div- at
ce i s brojnim drugim
druStvima naSih iseljenika u ovom
gradu, koja razvijaju bogatu dru-Stve- nu
djelatnost u novoj domo-vin- i,
istodobno tradicije i kulturu
starog kraja. . ,
PRILOZIU APRILU1981.
V. Zenkovic, Toronto
M. Bulat, Sudbury
M. Shubat, Woodstock
M. Lovic, Toronto
F. Fudurich, Vancouver — u spomen
pok. V. Sporera i njegove zene
V. Grbi6, Toronto
M. Golic, Winnipeg
I. Vukelic, Vancouver
M. Petrovic, Windsor
D. Grubic, Port Dover, Ont.
N. Devcic, Milwaukee, Wi.
J. Sestric, Toronto
Z. Tonkovic, Sudbury
B.Dokic, Hamilton
Prijatelji iz Hamiltona
B. Pavkovic, Hamilton
J. Lovcanin, Quelph, Ont.
S. Pavlovic, Hamilton
M. Koscic, Windsor
J. Veljacic, Los Angeles — u
spomen pok. Danielsa iz
San Pedra, Ca.
P. Cevizovic, Montreal
S. Vujasirn, Windsor
P. Ratkoy, Montreal
P. Secan, Hamilton
L. Bacich, Astoria — N.Y. —
prilog sa zabave
T. Janosevid, Hamilton
M. Vrane§h, Alhamra, Ca.
M. Atanaskovic, Sudbury
M. Kramarich, Jos Angeles — U spomen
pok. supruge Matilde
S. Stefanovic, Oakville
J. Trzok, Williams Port, Pa.
F. Rebac, Orlando, Fla.
Prilozi iz Thunder Baya, u spomen
$10.00
15.00
5.00
5.00
10.00
20.00
10.00
5.00
10.00
5.00
10.00
10.00
10.00
10.00
9.00
5.00
10.00
10.00
5.00
10.00
10.00
5.00
5.00
10.00
500.00
10.00
20.00
10.00
20.00
5.00
20.00
10.00
Prilozi iz Thunder Baya, u spomen pok.
Nikole Uremovica:
B. Cacic 50.00
M. Butorac 50.00
R. Hrestak 30.00
M.Zorlc 10.00
T. Luketic 10.00
S. Zganjar 10.00
F.Toric . 10.00
M. Kruzid 10.00
M. Kalinic, Toronto 20.00
R. Kader, Detroit, Mich. 25.00
Penzionerski club, Detroit, Mi. 20.00
Yugoslovensko-penzioners- ki klub,
Toronto 200.00
Tomo Rukavina, Toronto 20.00
D. Busic, Calgary, Alta 10.00
A. Evkovich, Welland 10.00
S. Bakaid, Toronto 20.00
M. Milo§evi6, Winnipeg 20.00
J. Chavka, Midland, Pa. 10.00
S. Kordid, Cambridge, Ont. 10.00
J. Praprotnik, Alsip, III. 5.00
M. Shubat, Quebec 5.00
D. Brdar, Kitchener 10.00
F. Gregurek, Lansing, Mi. 5.00
J.Stimac, Schumacher, Ont. 30.00