Nase Novine, April 10, 1986

              Wwm№r
IK i.
v.r-,- n
f№" ггл . v" 1Ш s 3i m
"-- ixii
im #isi "SI :л. к. : --Hi в.4 ' Лf Vm1 JWKV.V'. - I ШН -- I л ' L 1 $
&.
JSt
U
woe
Olympia i York Development Ltd. jedna od najvecih
kanadskih monopola nekretnina odlucili su da otpuste 250
cistaca. Cistaci kancelarija, uglavnom portugalski doselje-nic- i, odlucili su da se bore. Clanovi sindikata Food and
Service Workers of Canada, borili su se i 1984. godine protiv
ovog monopola kada su izasli na strajk koji je trajao sest
nedelja i kad su izborili za sebe poviSicu od 60 centi po
satu, da bi svoje bedne plate popeli tek na 160 dolara ne-deljn- o.
Ovaj put Olympia and York traze kontraktore za ciSce-nj- e koji ne pripadaju unijama. Cistaci su dobili podrsku
od opstinskih i provincijskih politicara, uglavr?om od ka-nadsk- og sindikalnog pokreta. Ontarijski voda Novo demok-ratsk-e
partije Bob Rae izasao je 30. januara na strajka§ku suazu.
Pored ovoga, 19 opstinskih odbornika ukljucujuci i majora grada Art
Egglentona podupreli su strajkase protiv multimilionera Alberta
Reichmana.
STUDIJA KANADSKOG PROFESORA
JUGOSLAVIJA MEDU
NAJUTICAJNIJIM
CLANOVIMA UN
Ujedinjene nacije (Tanjug) — Ma
koja merila-primenjiv- ali -- Jugoslavia
je medu najuticajnijim clano-vim- a
Ujedinjenih nacija.
Takvo laskavo priznanje proizi-laz- i
iz temeljne studije profesora
politickih nauka iz Ottawe Peytona
Lyona, objavljene u kanadskom da-sopi- su "International Perspecti-ves"
koji se bavi medunarodnim
odnosima.
Profesor Lyon je intervjuisao sto-tina- k
ambasadora i druge uticajne
zvanicnike svetske organizacije. On
je takode razgovarao sa vise profe-sora,
novinara i drugih lica upuce-nih- u
poslove svetske organizacije.
Pripremajuci se ozbiljno za an-ket- u
on je svih 159 misija u Ujedi-njeni- m
nacijama svrstao u rang-li-st-u
obrazovanu na osnovu dobije-ni- h
ocena za slededih dvanaest ele-menat- a:
znanje i veStina misije, uti-c- aj unutar jedne ili vise grupa ze-mal- ja, lidnost stalnog predstavnika,
odlucno delovanje, vojna snaga
zemlje, privrzenost Ujedinjenim
nacijama, spremnost za kompro-mi- s,
nezavisnost, doprinos budzetu
UN, velicina misije u UN, borbe-no- st
u izlaganju stavova i broj sta-novni- ka.
Na osnovu prikupljenih odgovo-ra- ,
Jugoslavija je u sveukupnom uti-caj- u
na sestom mestu iza Sjedinje-ni- h
americkih Drzava, Sovjetskog
Saveza, Britanije, Francuske i Indi-j- e,
a ispred Alzira, Kube, Kine,
Meksika, Nigerije, Brazila i Paki-stan- a.
Medu zemljama u razvoju Jugo-slavija
je prema toj studiji, odmah
posle Indije.
PoSto je njegovo interesovanje u
prvom redu usredsredeno na Ka-nad- u
rezultati do kojih je dosao u
odnosu na druge zemlje samo su uz-gred- ni
produkt istrazivanja. Cak i
tako oni upuduju na zakljudak da
uticaj jedne zemlje u Ujedinjenim
nacijama svakako zavisi od njenog
udela u svetskim poslovima (SAD i
Sovjetski Savez) ali i od njene neza-visnos- ti
i doslednosti bez obzira na
velidinu, broj stanovnika i vojnu
mod.
U anketi se takode veoma dobro
kotiraju skandinavske zemlje i Ka-nad- a,
pre svega zbog njihovog razu-mevan- ja
za nevolje zemalja u raz-voju
i spremnosti da im pomognu.
Zanimljivo je otkrice da je veli-cina
finansijskog doprinosa pojedi-ni- h
dlanica budzetu UN — uz sva
poricanja — u funkciji njihovog uti-caj
a.
U celini rezultati ankete su za Ju-goslav- iju
izuzetno povoljni. Ne
treba naime zaboraviti da svetska
organizacija ima 159 dlanica. Biti
po uticaju pri vrhu, tako mnogo-brojno- g
esalona, priznanje je koje
bi mnogi pozeleli.
LIDER KPI U MOSKVI
GORBACOV-NATT-A:
SLICNOSTI I RAZLIKE
MOSKVA, januar (Tanjug)— Lideri
sovjetske i talijanske komunistidke
partije Mihail Gorbadov i Alessandro
Natta su u toku osmosatnograzgovora
u Kremlju konstatirali podudarnost i
slidnost stavova u mnogim meduna-rodnim
pitanjima, ali i to da neke
stare razlike nisu prebrodene. Kako
javlja moskovski dopisnikTanjuga, te
razlike su bile znacajna tema, ali se
ovaj put o njima razgovaralo u atmos-fer- i
uvazavanja nezavisnosti i samo-stalnos- ti
dviju partija i njihovog
prava na vlastite ocjene.
U toku susreta s talijanskim novina-rim- a
Alessandro Natta je rekao da je
s Gorbacovom razgovarao i o kriznim
SariStima u svijetu. On je iznio stav
talijanske KP da nikakva situacija ne
opravdava mije§anje jedne zemlje u
unutraSnje stvari druge, odnosno da
se svi konflikti moraju rjesavati pre-govorim- a.
Na sovjetsko-talijansko- m partij-sko- m sastanku na vrhu postignuta je
i suglasnost o bududim redovitim
kontaktima.
1
Ш
1
YUGOSLAV
COMMUNITY NEWSPAPER
ESTABILISHEB 1931
VOL. 55, NO. 6 (686)
THURSDAY, FEBRUARY 13, 1986
POVODOM SMRTI BRANKA PESICA UGA U BEOGRADU
КотМје iz mesne zajednice upisali su se medu prvima u knjigu
zalosti u Zemunu.
Povodom smrti Branka PeSica, potpredsednika Predsedni§tva
Socijalisticke Republike Srbije, u Beogradu je odrzano vi§e komemorativ-ni- h
skupova. Na komemorativnom skupu druStveno-politicki- h organa i
organizacija grada Beograda, u SkupStini grada, na 6ijem se £elu Branko
Pesic nalazio vi§e od devetgodinargovorio jesadaSnjipfcdSednikGrad-sk- e
skupgtine Bogdan Bogdanoyic koji je, izmedu ostalog, naglasio:
"Roden za jurisnika, Branko je 6itav zivot, od rane mladosti do poslednjeg
dana, pretovrio u jurise za ideale socijalistidke revolucije".
Komemorativnom skupu prisustvovali su, pored clanova porodice
preminulog Branka PeSitfa, i najistaknutiji rukovodioci Republike.
U Brankovom rodnom Zemunu otvorena je knjiga zalosti u koju su se
medu prvima upisale njegove najblize komSije, a zatim i ostali poStovaoci
Branka PeSida. Posle toga odrzana je komemorativna sednica druStveno-politidki- h
organa i organizacija Zemuna na kojoj je o zivotu i liku Branka
PeSica govorio predsednik OK SK Zemuna Dragoljub Jujic. Komemora-tivn- i
skup odrzan je i u SOFK Beograda, na kojem je o liku velikog zaljub-ljenik- a
u sport govorio Svetozar Mijajlovic, predsednik SOFK Beograda.
Predsedni§tvu SR Srbije i porodici preminulog Branka Pesida telegrame
sauSesca uputili su najvi§i drzavni i politidki rukovodioci Jugoslavije,
svih republika i pokrajina, kao i glavnih gradova.
POSLE PROTESTA AUSTRIJSKE
JAVNOSTI
SKINUTA SPOMEN-PLOC-A
HITLEROVOG
GENERALA
BEC (Tanjug) — Na zahtev austrij-sko- g ministra gradevina Hajnriha
Ibleisa, iz prostorija austrijske va-zduhoplo- vne akademije uklonjena je
plo6a posvecena Hitlerovom gene-ral- u Lehru, koji je zbogratnih zlofcina
osuden na smrt i streljan po za-vrget- ku drugog svetskog rata. Р1оба
generala Lehra, koji je ina6e Austri-jana- c, bila je postavljena u prostorije
akademije krajem proSle godine i po- svecena Lehru kao "osnivadu" au-strijsk- og vazduhoplovstva.
Kada je obelodanjeno postojanje te
plode, doSlo je do snaznogreagovanja
austrijske progresivne javnosti i niza
zahteva da se ploCa ukloni. Uklanja-nj- e
plofce, bedka Stampa ocenjuje kao
pobedu levih i progresivnih snaga.
Zahtevu za uklanjanje plo6e bili su
veoma snazni i od strane Socijali-sticke
partije Austrije, koja predvodi
vladinu vedinmu.
Da bi se ubuduce u Austriji izbeglo
postavljanje ploCa, kako kome padne
na pamet, obrazova£e se komisija
koja de na osnovu istorijskih poda-tak- a
to odobravati.
TUNEL KROZ
KARAVANKE
Jugoslavenski dio tunela, dug
3450 metara, bit 6e zavrSen do
1991. godine.
JESENICE, januar (Tanjug) — U
HruSici kod Jesenica pofcela je iz-grad-nja
najznafiajnijeg jugoslaven-sko- g
prometnog objekta u ovom sred-пјогоб- ји
— tunela kroz Karavanke.
Rad je povjeren grupi izvodafia "Slo-venij- a
ceste tehnika" Ljubljana i
firmi "Plensky Zoliner" u Salzburgu.
"Slovenija ceste tehnika" najprije
de obaviti predradove koji de omogu-di- ti
podetak busenja tunela. Rijed je
o premje§tanju glavnog jesenidkog
vodovoda, zatim o udvrSdivanju sti-je- ne
koja de spredavati osipanje te-re- na
iznad gradilista, o uredenju pri-lazni- h
putova, postavljanju radnid-ko- g
naselja i pripremi opreme za naj-znadajn- iju fazu radova.
Zajedno sa salcburSkom firmom
"Slovenija ceste tehnika" de izgraditi
jugoslavenski dio tunela u duzini od
3450 metara i to, kako se predvida, do
podetka turistidke sezone 1991. godi-ne.
Time de biti uspostavljena naj-brz- a
cestovna veza izmedu srednje
Evrope i Bliskog istoka, te poboljSana
mogudnost turistidkog i privrednog
prometa izmedu Skandinavije i Sre-,dozemj- a.