Nase Novine, June 15, 1983

              fiHrr Г ИИИИ
1 Ш -- i vf i ' 1- - V
2-- NASE NOVINE, April 27.1983.
Lahmdeov hudzet ncce NARODNA
VELIKA
"i 1§ m Ш [I
Takozvani budzet obnove podnijet
Parlamentu po ministru financija
Lalonde nece mnogo pridonijeti
obnovi.Gosp.Lalonde je lio kroko-dilsk- e
suze o nezaposlenima, po-seb- no
o omladini, ali im nije dao
niSta.
Glavna svrha budzeta je ојабапје
korporacija, ојабапје privatnog po-duzetniS- tva
na Stetu naroda, teme-Ije- 6i
se na diskreditiranoj teoriji da
je ono "Sto je dobro za korporacije
dobro i za narod".
Korporacijama se garantira veci
profit na rafiun naroda koji 6e pla6ati
ve6i porez, direktno i indirektno.
Porez na promet (Sales tax) je
povecan 11 posto.
To ce smanjiti kupovnu mo6
naroda, a najteze 6e biti pogodeni
gradani s niskim primanjima.
Ne обекије se da 6e predlozeni
budzet obnoviti privredu.
Kapitalne investicije od 4 milijar-d-e
i 800 milijuna dolara u toku Cetiri
godine ce malo doprinjeti da se
smanji broj nezaposlenih kojih sada
ima 2 milijuna. Taj novae 6e biti
vra6en jer 6e porezi biti povecani za
4 milijarde i 700 milijuna. A korpora-cijama
6e biti snizen porez za
milijardu i 700 milijuna!
Budzet jasno daje znati da je vlada
odbacila svoju obavezu o stvaranju
punezaposlenosti. Kanadani ce biti
stalno nezaposleni, bez ikakve po-mo- 6i
onima kojima je isteklo osigu-ranj- e
protiv nezaposlenosti (unem-ployment
insurance).
Potvrdeno je da kapitalisti6ki
poredak ne moze da osigura puno
zaposlenje ili garantira prihode
Kanadana.
Nezaposlenost бе biti nastavljena
zato da se snizi zivotni standard,
oslabi tredunijski (sindikalni) pokret
i kolektivno pogadanje.
To je na Sto monopolistidki
kapitalizam misli kad zagovara
"povedanu produktivnost i kompete-tivnost- ".
Pod kapitalizmom poveda-n- o
tehnidko unapredenje 6e pove6ati
strukturalnu nezaposlenost.
Lalondeov budzet пебе Kanadu
izvesti iz krize. Taj budzet пебе
osigurati zaposlenje.
Taj budzet ima politidke ciljeve —
da umiri korporacije i potkopa
napore konzervativaca da pobljede
na idu6im federalnim izborima. To je
tmviHWigt'Hrwxiyo M§g ВЕХШВ
program obnove liberals a ne prog-ram
obnove kanadskog naroda. To
je politifika igra na габип uposlenih i
nezaposlenih radnika.
Taj budzet treba biti odbafien.
Radni6ka klasa, radni6ki i demo-krats- ki
pokret mora sada da se suofci
sa cinjenicom da samo borba, teSka
i naporna borba za anti-monopoliti6- -ki
program moze da donekle zaStiti
radne ljude od posljedica krize.
Kanadani ne smiju vjerovati da je
obnova stigla ili da je na putu. To
nije istina. Istina je to da korporacije
sa svojom vladom u Ottawi, i
ve6inom provincijalnih vlada, traze
izlaz iz krize na габип naroda. To je
pravi smisao i svrha budzeta.
Monopole i njihovu vladu treba
BRUXELLES, Tanjug — Na medu-narodno- m
skupu predsjednika ko-mu- na
pet zapadnoevropskih zema-Ij- a,
predvidenih da se u njima
razmjeste ameriCki "perSinzi" i "lu-taju- 6e rakete", vi5e od 200 belgijskih
op6ina izjasnilo se protiv primanja
atomskog oruzja na svojem terito-rij- u.
Komunalni predstavnici iz SR
Njema6ke, Italije, Engleske, Holan-dij- e
i Belgije, uputili su apel svim
svojim kolegama da se izjasne protiv
daljnje trke u nuklearnom naoruza-nj- u.
Ovim skupom, mirovni pokret u
Zapadnoj Evropi, kako se procjenju-je- ,
робтје novi val protesta zbog
sve ve6ih izgleda da 6e ve6 potkraj
ove godine po6eti razmjeStaj prvih
ameri6kih raketa srednjeg dometa.
661
Publlehcd every Wednesday by: YUGOSLAV CANADIAN PUBLISHERS INC.,
119 Spadlna AvoM Toronto, Ont. M5V 2L1. Telefon: 593-502- 5
i IZDAVACKI SAVET: MHoS Qiublt, Volln Grbld, Joslp Kova&i. Stanko Muideka, .
Mllena Bofti, tvlca Jut№6, , Ana Durovld, Lepa Rainovii, Bortela No$kovl6,
Rozallfa Dlvjahovlc, Dwo Maljkovld, Ivan Ptlbanli, Mile паЦак, Шја Bubalo, Pavaoi
Radmanli, Bola Pavkovli, Ostoja Kova6evl6, Viktor Arat, Du&an Sianar, MHijam
Patrovlc, John Severinskl, Luis Gregurac, Mate SiauS, Martin' KaravanU, Paid
Kutlnld, Ivan Boban, Pako Dmltrovid, MUlca Mluqhln, A.Geracfi, .00 Baden.
REDAKCIJSKI KOLEGIJUM: Vladislav Gacl6
. Stlepan Mlo&li (druStveno-politiek-a pltanja), Da&ol Plxlades (drufitvena pllanja l
knjlievnost), Kstarina Ko$ti6 (poezlja 1 akiuelne terne), Jelena Qavrllovli (literature
,' 1 umotnost za decu), BoSko Mladonovld, Anka No Unit.
STALNI DOPISNICI: Ouian Putnik (Chicago), Margaret Stotavii (Los Angeles),
Boio SpaCek (New York), Franfc Fudurld (Vancouver), Joaip Slanii — Stanlos.
, (Rim, (tallja), Dario Tapiantf (Porlz, Francuoka), Lepa Taotanovli (Remscheld, .
Zap.Nema£ka).
SPECIJALNI SARAONICi: Prof. Vladislav Tontovlt (iiauka I druetvo), Pro!. Ivan
Dolenc (Slovenska Когибка I kulturna publlclstlka u Americl), Anton Kostelac'
(roportaie I price Iz Iseljenlckog ilwota).
DOPISNICI IZ JUQOSLAVIJE: Or. Mlrko Markovli, Luka Markovli, Petar Kurtld,
mioi Kordl6, Aleksandar Clrl6, Slrahln}a Malatli, Novlca MII16.
FOTOREPORTEP: Srdan Bodi6, Aron Koan, Jordan Vasiljevli IZ JUGOSLAV!-JE- :
M. Vaallfavl6 — LILO.
VSubacrlptlont $25.00 per year. (First Class Mail extra). Single copies 50 cents.
Advertising rqtea on request. Second class Mall Registration NO. 0378.
"Npio novina" blaze arljedom. Pretplata iznosl $25.00 godlftnje; pojedlnl
prtntterak '60 centl. CJene oglasa na zahtjev. "Naio novlno" su nasljednlk,
JcdJnotva", komo eu prothodill ilstovl: "Novoatl", "Srpskl Glaanik", "Edinost",
"Siobodna Mloao", "Pravda" I 'Borba", bao I "Narodni Qlaanlk" 1 drugJ naprednl
Ilstovl boll su mu prothodH) u Sjodlnonlm Drz&vama.
Red&kcl}a odgovara za nepotpisarte materljsle. Potplaani £lancl Izraiavaju
mUtjcdjs aotore. Doplsl se ne vracaju.
W
TORONTO:
sprijeCiti da postignu taj cilj jedin-stveno- m
akcijom radni6kog i demo-kratsko- g
pokreta podpomognutom
pokretom za mir. To je sada pre-sudn- o.
Masovni protesti, narodni lobi
(lobby) ili mars' na Ottawu ujedinju-ju6- i
zaposlene i nezaposlene, iste
mjere u gradu i provinciji po
uznemirenom radniikom i demo-kratsko- m
pokretu je ono Sto se sada
габипа.
Takve akcije, zajedno s ujedinje-ni- m
i politickim akcijama za promje-n- u
sastava parlamenta i osvajanje
ve6ine u njemu, moze da otvori vrata
za stvarni program obnove koji 6e
osigurati zaposlenje svih Kanadana.
(IzjavaCKKPK)
Priredba "NaSih novina" odrzana
u subotu 23. aprila, иобј naSe
polugodiSnje konferencije, bila je
prijatno iznenadenje za sve nas, jer
bilo je to ve6e mladih. Stoga je od
samog pocetka veCeri bilo zivo i
veselo. Skoro polovinu posetilaca
safcinjavali su roditelji i prijatelji
omladinskog orkestra "2umberak" i
folklome grupe "Polet" koji su
u6estvovali u kulturnom programu
naSe zabave. Mladi su bili u glavnoj
ulozi ne samo u programu, ve6 i u
prodavanju lutrije, I naravno u igri i
zabavi. Nisu silazili sa podijuma.
Gornja ukrajinska dvorana u kojoj
je odrzana priredba bila je sasvim
ispunjena. JoS u samom po6etku
veCeri moral i smo dodavati naknad-n- o
stolove. Doma6i specijaliteti koji
su se "puSili" pred o6ima gostiju,
takode su uticali na dobro raspolo-zenj- e
i opSte zadovoljstvo ovom
priredbom.
Medu gostima priredbe bilo je
dosta delegata kojima nije bilo
teSko da sutradan skoro ceo dan
posvete polugodiSnjoj konferenciji
odrzanoj u prostorijama naSe redak-cij- e.
O tome ce biti naknadan
izveStaj.
a,.miM....;R,-.i,.,....L.....;;..-- .,.L т-јт- т-;;,-,; W!'HU'-,-jyL-f!.'LU!.mji...t.J- .n
Udruzenje "Udruzeni Jugosloveni", "United
Yugoslavs" — Peace, iz Toronta, prireduju
Festival Dana mladosti koji ce se odrzati 29. maja
1983. godine, sa po6etkom u 3,30 p.m., u West
Toronto Secondary School — ugao Bloor —
Dundas.
U programu uCestvuju:
— folklorne grupe iz Toronta i okoline
— harmonikaSi
— grupa recitatora
— peva6i i orkestri iz Toronta, kao i peva6i iz
Jugoslavije koji gostuju u Kanadi
SVI NAM DOBRO DOSLI!
VASA MATEJEVlC U BOLNICI
Saznali smo da je naSem dugogodiSnjem
pretplatniku i prijateiju Vasi Matejevi6u, iz
Toronta, pozlilo i da je prenet u bolnicu u petak
22. aprila.
Zelimo mu brzi oporavak i povratak ku6i.
Izbor Harolda Washingtona za
gradonadelnika Chicaga, ovog dru-go- g
po veliCinl grada u Sjedinjenim
Drzavama, jedna je od najvecih
pobeda radnih ljudi na Severno-ameri6ko- m
kontinentu. Ova pobeda
je izvojevanana solidarnosti americ-ki- h
Crnaca, Meksiko-Amerikanac- a,
Portorokanaca i drugih Latino-Amerikanac- a,
kao i jednog dela
demokratski orjentisanih belaca,
stanovnika grada Chicaga.
Nije lako izvojevana ova pobeda.
Protiv Washingtona je snazan aparat
kako republikanske, tako i demo-krats- ke
stranke, a Administracija
predsednika Reagana je u svojoj
rasistifikog kampanji bila vrlo gro-moglas- na.
Uz to, takoredi ceo
mehanizam sredstavaza javno infor-misan- je
bio je do maksimuma
kori§6en u kampanji protiv prvog
gradona6elnika Chicaga afri6kog
porekla. Pobeda Washingtona je
znafiajna i po tome Sto je imao
najbrojniju glasacku jedinicu u isto-ri- ji
Chicaga: 99% сгпабкод stanov-niStv- a
je glasalo za njega; 75,3%
Latino-Amerikanac- a, a u nekim por-torikansk- im
distriktima ovaj proce-n- at
se popeo na !3%. Medu
glasa6ima bele rase oko 20% je
glasalo za Harolda Washingtona.
U sastavu demokratske stranke
ciji je Washington kandidat doSlo je
sada do novih, viSe demokratskih
strujanja. Harolda Washingtona je
podrzalo 16 afri6ko-ameri6k- ih alder-man-a,
cetiri nezavisna aldermana
bele rase i обекије se da ga podrze
joS 10 aldermana.
Ta nova demokratska strujanja
Washington je najavio u svom
govoru: "Crnci, belci, budisti, Jevre-j- i,
hriS6ani — protestanti i katolici
treba 6vrsto da se povezu u novu
demokratsku koaliciju i da робпе na
ovom mestu novi demokratski pok-ret".
Ova istoriska pobeda predstavni-k- a
demokratskih snaga u Chicagu
koje se bore za ekonomska, nacio-naln- a
i rasna prava, pokazuje koliko
ameri6ki narod sve viSe realizuje ne-prav- du
koju mu nanosi Reaganova
administracija sa svojom politikom
koja je u sluzbi iskljufcivo velikog
monopola, protiv interesa masa i
protiv mira u svetu. Kao predstavnik
svih najdemokratskijih snaga u Chi-cagu,
Harold Washington 6e biti
suofien sa velikim preprekama od
strane opozicije koja 6e nastojati da
spre6i demokratski pokret.
NjujorSki list "Daily World" piSe:
"Washingtonova pobeda je simbol
za radni6ku klasu Sjed. Drzava, za
siromaSne i ugnjetene svih rasa,
nacionalnosti i vera, i ima velike
mogucnosti za jedinstvo u borbi za
demokratiju, ravnopravnost, eko-noms- ku
pravicu i svet osloboden od
pretnje nukleamog uniStenja i rata".'