Nase Novine, June 15, 1983

              ft . " f J I
4t.-- V
Mjgoslav NeM
A Community
Newspaper
Established 1931 m
IwW'VlVsUI&XrMlt&WJMm
кматјИЈМјг.аипвд ","'ДЦ1.ИЈИ."1 " .'I'l ".rgg? "fi'lT ,"lL.ill т-ижх.гу-
кг .''.чгучу.с.тчгккд icw1; r гататагАатаг,1..:ццд rir,~; ii;r
VOL 52, NO 17(550)
isussssmsssssysssxe.HUPP JILUWWrwewlWirM'WWI"' гтг-- д r 7тт'г?ттг'1г.'=ту-.г?л- г nr:?7?z-7--vvr-;r- :
$
H Q 1 J.
U subotu 23. aprila u Kanadi su
bile velike demonstracije protiv
krstare6ih raketa (Cruise missile),
kojeSjed. Drzave namjeravaju ispro-bava- ti
u Kanadi obzirom na slifcnot
kanadskog i sovjetskog teritorija.
Najvise demonstranata bilo je u
Vancouveru (policija kaze 65.000,
organ izatori tvrde 80.000); demon-stracij- u
]e predvodio na6elnik M-ichael
Harcourt. VancouverCani јабе
osjecaju opasnost nukleamog oruz-jazbo- g
bliskosti ameri6ke pomorske
baze u kojoj se nalaze Trident
podmornice, koje mogu da izbace
po 24 nuklearne bombe.
U Torontskoj demonstraciji sudje-loval- o
je 25.000 ljudi. Demonstracije
su bile I u Saskatoonu, Prince
Albertu (Saskatchewan), Whitehor-s- e
(Yukon) i Terrace; B.C.
Novlne i druga sredstva informira-nj- a
su dali velikog publiciteta tim
demonstracijama, upozoravaju6i
Trudeauovu vladu da je na opasnom
putu kad Reaganovcima dozvoljava
da koriste kanadski teritorij za ratne
prijetnje Sovjetskom Savezu.
jM'VJJltMWW-Hl"'!!- ;
'ДОЧХМСИ S3?WA
р.шмацЈми11шлшииатм
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, APRIL 27,1983.
гтгтг.тдЈК--т-дтуд-а?-.':.:;.:!- , i : : s j-.'trsr-egrasss:
Prvomajske manifestacije koje u
socijalistidkim zemljama imaju vid
impozantnih parada i pravih svetko-vin- a,
simbolizuju snagu i solidar-no- st
radnidke klase celog sveta. Prvi
maj u znadenj'u Internacionalnog
dana rada ima svetlu, viSe od jednog
veka dugu istoriju.
Rodenje Prvog maja vezano je za
masovni Strajk u Chicagu 1880.
godine u komeje udestvovalo 38.000
radnika, a uguden je od strane
policije u krvi — detiri radnika su
ubijena, a dvadesetorica zatvorena.
Ceo dogadaj je bio poznat pod
imenom Haymarket Massacre, pre-m- a
imenu trga na kome se odigrao.
Organizovan od strane Knights of
Labor, ovaj Strajk je робео na dan 1.
maja. Radnici su zahtevaii osmoda-sovn- o
radno vreme.
U julu 1889. godine revolucionarne
radnidke organizacije u Parizu su
osnovaie Drugu internacionalu i
proklamovale organ izovanje interna-cionalni- h
demonstracija za uvodenje
osmodasovnog radnog vremena.
American Federation of Labor orga-nizu- je
demonstracije na dan 1. maja
1890. godine i od tada je taj dan
zvanidno proglaSen za Internacional-n- i
praznik rada.
4
МЦЈЈИЈЈЈЈ 'J''Vl"'!,i',l4L-.'"".'-"i?l-nL!JI.- 4
SVETLATRADICIJA RADNlCKOG
POKRETA I PRAZNIKA RADA
U KANADI
Internacionalni dan rada je velika
inspiracija kanadskog radnidkog
pokreta iusko je vezan za njegovu
istoriju. Prve prvomajske manifesta-cije
u Kanadi organizovane su 1919.
godine, od Vancouvera do Montrea-l- a
u znak solidarnosti sa prvom
zemljom radnidke klase, mladom
Sovjetskom Republikom, na delu sa
Lenjinom. Dve nedelje kasnije po-6e- o
je generalni Strajk u Winnipegu
za vede plate i za "collective
bargaining" (da se pregovori izmedu
kompanija i radnika obavaljaju preko
unija, a ne pojedinadno).
Prvog maja 1922. godine, na
Queen's Parku, u Torontu, demon-striral- o
je 7.000 radnika pod paro-lo- m:
"Long Live the Solidarity of the
International Working Class" (2ive-l-a
solidarnost medunarodne radnid-ke
klase!) U Winnipegu su radnici
demonsrirali pod parolom: "All Po-wer
to the Workers" (Sva vlast
radnicima!). Zatim su demonstracije
izbijale i u drugim mestima.
Prvomajske demonstracije u Kana
50 CENTS PER COPY
!i.???M?!'i?l!'.'T?!?J'.??y1,y? Ф?!Д.!,!Т!!1?}'ЦГО-'?УЛ1'.'- Л
di narodito su uzele maha u jeku
ekonomske depresije, kada je vlada-l- a
velika nezaposlenost, a nije bilo
nikakve finansijske pomodi i zaStite.
U demonstracijama 1930. godine
udestvovalo je ukupno 80.000 radni-ka
Sirom Kanade. Sledede godine
izbile su demonstracije ponovo pro-tiv
sve vedih represalija od strane
vlade. U Torontu je demonstriralo
10.000 radnika, u Vancouveru 5.000,
u Timminsu 5.000. Zatim je Kanadu
zadesila nesredna sudbina mrad-njaSt- va
I diktature. Svaki vid demo-krati- je
zakonom je uguSivan. TadaS-nj- a
konzervativna federalna vlada,
pod R.B. Bennettom, poznatim pod
nadimkom "Iron Heel", uvela je
ozloglaSeni Section 98 of the Crimi-nal
Code (Sekcija 98 kriminalnog
zakonika). Zatvaranja i proganjanja
bila su svakodnevna. Narodito je
komunistidka partija Kanade bila na
udaru. Zatvoreno je osam njenih
voda, medu kojima i generalni
sekretar Tim Buck. Sedmorica od
njih su bili na pet godina robije, a'
na§ Toma Cadid, prvi urednik
"Borbe", pretede "NaSih novina",
bio je deportovan u Jugoslaviju.
(Nastavak na st. 6)
i ч ""ЧМИкг W' , £ % "7 .л&ШШ®а&Ње?ШШх
--. Nasilc po6etak proSJbgocHSnle ptiklava u Torontu.. OvdgcicJISrija -- ћ !иЛ?.M 03 Ж?$ ??8SS£ pivoiieteiw
mitingu alWWatf? :?1S
gQ gyygjyi 1