Nase Novine, June 27, 1985

              TERORISTI PROTIV SVAKE JUGOSLAVIJE
UstaSki teroristi su se ponogo oglasili i podsctili nas da nisu
prcstali da sc starim oruzjcm — mrznjom i dinnniitom —bore
protiv socijalisticke Jugoslavije
Senja sudenja tokoin apnla meseca u
raznim gradovima Hrvatske, upozorava
nas da smo, mozda, suvise br.o poverovali
kako ce, posk onoga sto so 1972. iodine
zbilo u okolini Bugojna 1 nekih kasnijih
dogadaja, i u redovima ekstremne emigra
cije poceti da preovladuje zakon razuma.
Sudenja u Osijeku. Varazdinu 1 Zagrebu
samo potvrduju da vuk dlaku moze da pro
meni, ali cud nikako
Otkad postoji okstremna enngracija
ustaska. cetnicka 1 lredentisticka - njen
cilj je rusenjo jugoslovenske socijah
stick.' ajt'dnico i njenog samoupravnou
sistema N;i torn oprodeljenju gradene su.
dogadivane i rusene ra.ne omigrantsko
platform', a sa njima su tonulo i nadi' da
cc so Jugoslavia. oakva kakva je. raspa
sti 1 r njenog pepela askrsnuti run a
N'DII "velika Srbija" ill otnioki cisto Ko
sow, kao doo wliko lbaniic
Vruce leto 1972. godine
Oni koji l in' bas tako duboko ilogalno
sti dinguju tun ргоеемша procoitili su da
jo loto 1972 godine bilo pogndno .a i
vodonjo voltko l dugo pnpromano toron
sticke akcije Tada jo. kao sto jo poznato
u Jugoslaviji ubacena grupa od 19 naoru-zani- h ustaskih toronsta. priproinanili u
mostranstvu da "dignu ustanak" u omlji.
l uz "pomoc unutrasnjih snaga". prou.mu
vlast Dogodilo so suprotno
Grupa koju su emigrantski idoolo.i no-krolos- ki nazvali "Bugojno 1972" br.o je ot-krive- na
l uz pomoc naroda tog kraja likvi-diran- a.
Л da bi se koliko-tolik- o ublazio taj
katastrofalan poraz i iluzije o "pravom
trenutku" i dalje pothranjivala. na scenu
je stupila propagandna masina. koja je
preko raznih glasila pocela da velica "bu-gojansk- e
zrtve" i da, uz razne zalopojke.
uzdize njihov "poduhvat".
Oglasili su se torn prilikom i mnogi
strani pokrovitelji i propagatori teroristic
kih akcija. Vredi pomenuti ono sto je tin
dana emitovano na talasima zapadnone-mack- e
radio-stanic- e "Dautche vele" u
Kolnu. Prikazujuei sta se zbilo prilikom
bugojanske operacije, jedan od komenta-tor- a
te stanicve morao je da konstatuje-"Izgled- a
jos nije doslo vreme za takav na-ci- n borbe". Ali, nije samo on dosao do ta-kvo- g
zakljucka. I drugi su morali da pri-znaj- u
da "stanovnistvo nije bilo spremno
da podrzi napadace".
Od Bugojna je protekla decenija i nesto
vise. Sta se u meduvremenu dogodilo u
emigrantskim krugovima? Da li su iz neu-spel- e operacije izvueene odgovarajuce
pouke?
Bez oklevanja moze da se kaze da nisu.
Na politicke fanatike izgleda nisu uticale
ni energicne mere vlada u pojedinim zem-ljam- a, preduzete da ogranice ili potpuno
zabrane delovanje teroristickih organiza-cij- a
na svojim teritorijama.
Logican potez
Vredi pomenuti da je nadlezno mini-starstv- o
u SR Nemackoj, posle niza zvanic-ni- h
protesta i zahteva jugoslovenskih vla-st- i,
donelo odluku o zabrani rada najeks-tremniji- m ustaskim organizacijama: "Hr-vatsko- m narodnom otporu" i "Hrvatskom
udruzenju Drina", ciji je osnivac i voda
bio zloglasni ustaski zlocinac Vjekoslav
Maks Luburic, poznat i kao general Dri-njani- n.
Ove odluke su usledile posle svestrane
analize aktivnosti ovih organizacija. Briz-ljivi- m
ispitivanjem utvrdeno je da su se
one bavile pretezno ili iskljucivo krimi-nalno- m
i teroristickom delatnoscu, usme-reno- m
protiv jugoslovenskih predstavni-stav- a
i nasih gradana na privremenom
radu u SR Nemafkoj. U obrazlozenju po-menut- ih odluka receno je da takva udru-zenj- a treba onemoguciti da budu baza
protivpravno organizovane delatnosti.
Naglaseno je, takode, da je takva mera u
interesu onih jugoslovenskih drzavljana
— izuzimajuci mali broj ekstremista —
koji postuju zakon i ciju miroljubivu egzi-stencij- u treba zastititi od nezakonitih ak-tivnosti
takvih organizacija.
Takav potez bio je logican posle svega
sto se saznalo o karakteru ustaskih organi-zacija
koje su se razlikovale po imenu, ali
ciji su ciljevi bili istovetni. Politicki kre-d- o,
koji je kao neku vrstu ustaske zakletve
propisao Maks Luburic, alijas general
Drinjanin, glasi:
"Nas stav je jasan: rusiti svaku Jugosla- -
viju! Rusiti ju s Rusima i Amerikancima,
s komunistima, nekomunistima i antiko- -
munistima, rusiti ju sa svakini koji je rusi1
Rusiti ju dijaloktikom rijoci i dinamita,
all rusiti ju bozuvjetno, jer ako jodna
drzava noma pravo opstojati - onda je to
samo l jedmo .Jugoslavia'"
Drugo ime, isti cilj
(lodinama l decenijama taj kredo slu.i
kaoosiiova .a okupljanjo ustaskih i drugih
toronsta kojima Jugoslayija predstavlja
tin u oku Druga organizacija koja jedelo-val- a
pod imenom "llrvatski narodni ot
pur" l ciji jo duhovni voda Stjopan Bilan-d.ic- ,
donoklojo l.monila ill boljo reci mo
difikovala Luburicevu poruku Г njiho
niii glasilu "Otpor" liroj 1 l 1975 godine
oako su opisani ciljevi to organiacijo
"llrvatski narodni otpor" nije samo
i kako no ki intcrpretiraju poluvojnicka ill
c.ik potpuno vojrucka organizacija, sa jo
diiuin ciljom fiickog (oru.anog) obaranja
Jugoslavijo. vec ce on konkrotno postaviti
politicke (iol'micijo svojo borbo Najpnje
naglasavamo jasno l glasno mi smo protn
s.iA:r,u.£,'o.s7.TU7i'. bilo asnovane na prin
cipu monarhijo, republiko. domokratijo.
socijahzma. klasne diktaturo ili diktature
pojedinca. politickog totalitanzma, poll
tickog pluralima ill na principu konlodo-racij- e
Postojo nemogucoostvanti dr.avu.
zajedrucu sa cvrstim garancijama nacio-nalnog- ,
politickog, privrednog l kulturnog
suveronitota, cak i na principu konfedera-cije- ,
noizbjozno jo cjelokupno hrvatsko
podrucje u njegovom historijsko-otnicki- m
granicama potpuno izdvojiti iz Jutfoshi-vij- c
kno snmostalmi hrvatsku drzavu. bez
obzira da li ce to i drugi narodi uciniti ili
no". Daklo, sve je jasno l sveje jasno pred-viden- o.
Ostaje samo da se vidi kako i s kirn
da so to ucini.
Savezna Republika Nemacka je dobro
ucinila Sto jezabranila rad takvim organi-zacijama
na svojoj teritoriji. Takva mera
nesumnjivo zasluzuje pohvalu. ali nije za
pohvalu i njena svojevremena odluka da
se Jugoslaviji ne izruciglavni organizator
l ideolog takve delatnosti, Stjepan Bilan-dzic- ,
sa jos sedam teroristickih kolovoda
jugoslovenskog porekla, iako je kao
osnova za ekstradiciju postojala odluka
odgovarajuceg nemaCkog suda.
Potrebno je na sve ovo podsetiti zbog
toga sto je sasvim jasno i izvesno da oni
koji jednom zagaze u vode medunarodnog
terorizma ne prestaju da se bave tim po-slo- m,
niti im to dozvoljavaju oni pod cijim
se okriljem nalaze.
Ogranci istog stabla
I'rema onome sto su pokazala sudenja
ustaskim teroristima u Osijeku, Vara-zdinu
i Zagrebu, u najnovijim teroristic-ki- m
akcijama se ne pominju imena pozna-ti- h
terorista i kolovoda ekstremne emigra-cije- .
Ne pominju se cak ni imena ustaskih
organizacija koje su stajale iza takvih ak-cija,
izuzev "Hrvatskog narodnog vijeca"
za koje su mnogi tvrdili da ne pripada or-ganizacijama
koje propovedaju terorizam
kao sredstvo politicke borbe.
Na sceni su se pojavile nove organiza-cij- e
kao 'Hrvatski drzavotvorni pokret" i
"hrvatsko borbeno zajednistvo". Medu-tim- ,
nije tesko pogoditi da su to ogranci
stabla ciji koren svojevremeno nije uni-ste- n.
Mnogi detalji sa pomenutih sudenja
pokazuju da se ove organizacije ni u cemu
ne razlikuju od onih £ija je delatnost za-branje- na
na tertoriji SR Nematke.
Novo je samo to sto je neko negde u ne-ko- m
stabu, procenio da unutrasnje te-sko- ce
u Jugoslaviji pruzaju povoljnu
sansu da se ponovo stupi u akciju i jos
jednom pokusa ono sto nikad ranije nije
uspelo. Novo je i to £to je ovog puta akce-na- t
stavljen na "unutraSnje snage" u zem-lji- ,
za koje se verovalo da ce u danasnjim
uslovima bez ustezanja prihvatiti sarad-nj- u
na rusenju Jugoslavije "dijalektikom
rijeci i dinamita".
Sve ostalo je staro i poznato. cak i novi
"voda", cetrdesetogodisnji zubotehnicar
Stjepan Deglin, terorista koji je nazvan
"mozgom" i pokretacem svih otkrivenih
akcija, ima dugacak staz a verovatno i bo-gat- o
iskustvo u radu kojim je poceo da se
bavi jos 1971. godine. On je tada postao
clan "Hrvatskog oslobodilackog pokreta",
da bi kasnije pristupio i drugi m teroristic-ki- m
organizacijama u kojima je radio isti
posao.
Da on nije slucajno zalutao u ustaski ta-bor
moglo sc zakljuciti po onome sto je u
postupku i na sudenjima do sada utvrde-no.
Naime, cilj svih izvedenih i sprecenih
akcija bio je: da se SR Hrvatska nasilnim
i protivustavnim putem izdvoji iz SFRJ i
1'ormira "kao samostalna Hrvatska drzava
s kapitalistickim drustvenimuredenjem".
Nacin na koji je taj covek izvodio poje-din- o akcije i kako je vrbovao i u svoju
mrezu uvlacio pojedine saradnike, poka-.uj- e
da je on dobro pripremljen za taj po-sao.
Л ne treba se dvoumiti gde je tu skolu
avrsio l ko su mu bili instruktori.
Inace zasluzuje paznju i cinjenica koja
so potvrdila na sudenjima najnovijoj gru-paci- ji ustaskih terorista. "Mozak" tih akci-ja,
bez obzira da li jo olicon u Stjepanu
Doglinu ill u nokoj licnosti iz duboko po-.adin- o, vrlo dobro zna da dinamitaske ak-cij- e
nisu jedim l najpogodntji oblik nojri-lateljsko- g
dolovanja protiv Jugoslavijo.
Kelativno vehke kohcino dobro smisljo-no- g
l pakleno intoniranog propagandnog
niatonjala. ukljucujuci i "sabrana dola"
bivsog diioktora INK Stjo)ana Durokovi-ca- .
mogu isto tako da budu opasno kao di-nam- it
I'osta Ija so samo pitanjo kako jo taj ma-toriia- l. igloda be, vocih toskoca. priticao
u nasu emlju Nisu li so neki kanali pre- -
isc ot orilT'
Milos MISOVIC
IDEOLOGUE 6
(Mludcn Selanovic. "Zbor Dimitriju
Ljotica". "Narodna knjiga", Beograd
1984.)
Okolnosti da se tek u poslednjem dese-tlec- u
javljaju sire uporcdne istorijsko-so-ciolo.sk- e
studije o (asistickim pokretima
sirom sveta, uslovljcna je jos nedovoljno
istrazenim manjim fasistickim pokretima.
U sintetickim studijama nemackih, anglo-americki- h
i japanskih pisaca, od fasistic-ki- h
pokreta u Jugoslaviji pominju se go-tov- o
iskljucivo ustase, dok se o ostalima
cak i u zemlji malo zna. 0 srpskom fasi-zm- u,
osim nekoliko clanaka istoricara B.
Gligorijevica iz sezdesetih godina nema
iscrpnijih obavestenja. Treba se nadati da
ce knjiga istoricara M. Stefanovica pod-sta- ci
nova istrazivanja.
Prateci nastanak, razvoj i propast po-kreta
"Zbor" Dimitrija Ljotica u medurat-no- j
Jugoslaviji i okupiranoj Srbiji, pisac
knjige Mladen Stefanovic pokazuje pri-licn- u
obavestenost i iznosi niz zanimljivih
podataka iz domacih i inostranih arhiva,
okupacijske stampe i izbeglicke literatu-re.
U torn okviru je izneta ocena uloge i
karaktera Ljoticevog "Zbira".
Jugoslovenski narodni pokret "Zbor"
osnovan je pocetkom 1935. spajanjem ne-koliko
profasistickih organizacija i grupa
iz Slovenije, Hrvatske i Srbije. Ovim ujedi-njenje- m
fasistcki pokreti, koji su do tada
bili rasuti i delovali manje ili vise sponta-no- ,
sticu nesto jacu institucionalnu
osnovu i postaju aktivniji. Uloga ovih or-ganizacija
sastojala se prvenstveno u stva-ranj- u
kadrovskog jezgra kasnijeg okupa-cijsko- g
aparata, dok je u politickom zivotu
zemlje do okupacije bila gotovo beznacaj-na- .
Zagovornik ujedinjenja je bio "Zbor"
koji je preuzeo vodecu ulogu, dok su ostali
pripadnici ubrzo napustili pokret. Nacisti
su pratili rad "Zbora" i ukazivali na njega
kao "preporoditelja Jugoslavije", a osim
od nekih domacih industrijalaca pokret
je dobijao financijsku podrsku od Nema-ca- .
U zemlji je "Zbor" razvio agitaciju i na-stoj- ao
da pridobije sto vise pristalica.
Znak "Zbora" je bio stit sa klasom i ma-ce- m,
pristalice su se pozdravljale, opona-sajuc- i
naciste, dizanjem desne ruke, a na
plakatima su stampali krstove slicne ku-kasti- m. Isticali su da zele da stvore "novi
poredak" i obecavali da ce preneti naci-stifik- e
ideje i "obogatiti ih religioznoscu"
i "domacim osobenostima". Ipak, Ljotic za
vreme postojanja "Zbora" u predratnoj
Jugoslaviji nije uspeo da stvori pokret sa
kojim bi mogao da se upusti u parlamen-tarn- u
borbu oko vlasti i ostvarenje fasistic-ko- g
programa. "Zboru" to nece uspeti ni
posle okupacije kada postaje samo po-moc- na trupa kvislinske pronemacke bur-zoaziju- e.
Posle zabrane "Zbora" 1940. po-sto
je vecina clanova istupila iz pokreta,
organizacije pokreta nisu ni postojale.
Naredni period u razvoju "Zbora" je
okupacija Jugoslavije od sila osovine
kada ona organizacija postaje pomocna
kvislinska trupa. U Nedicevom rezimu ljo-ticev- ci
su imali posebnu ulogu jer su ras-polaga- li
oruzanim dobrovoljackim jedini- -
SLOVENCI
NAJRADISNIJI
Prosle godine, objavljuje Savezni za-vo- d
za statistiku, od 6,192.000 zaposle-ni- h
u drustvenom sektoru, "prekovre-meno- "
je radilo njih 7,8 posto, ili svaki
dvanaesti radnik.
Slovenci su uvjerljivo prednjacili u
"prebacivanju norme", s visokim po-stotko- m od 17,6 posto zaposlenih uklju-ceni- h
u poslove nakon punog radnog
vremena. Bosna i Hercegovina je na
dnu te rang liste, sa 3,8 posto radnika.
Povremeni poremecaji proizvodnje
zbog nestasice elektricne energije i re-produkcio- nih materijala i potreba hit-ni- h isporuka robe na vanjsko trziste bili
su medu glavnim razlozima sto su pri-vredn- e djelatnosti imale 8,2 posto zapo- slenih na "prekovremenim" poslovima.
Na opci prosjek rada u privredi znatno
su utjecali i sezonski poslovi u poljopri-vredi- ,
turizmu. ugostiteljstvu i saobra-caju- .
Г vanprivrodi je 5,7 posto zaposlenih
ostajalo duze od punog radnog vreme-na.
Г skladu s drustvenim opredjelje-njima- .
iz godine u godinu opada broj
administrativaca koji ostaju u kancela-rijam- a vise od osam sati dnevno.
SRPSKOM FASIZMU
cama. Njihova uloga se moze porediti sa
ulogom SS trupa u Trecem Reichu, kao
najfanaticnijih misionara "novog pokre-ta".
Osobenu boju srpskom fasistickom po-kret- u
je davao savez sa delom vrha pravo-slavno- g klera (veza Ljotica i Nikolaja Ve-limorivic- a). Istaknuti religijski sadrzaji su
razlikovali ideologiju ovog pokreta od raz-vijeno- g
fasizma koji je, zahvaljujuci siroj
osnovi, bio u stanju da gradi samostalniji
odnos prema crkvi. Premda se celovitija
ocena ovog ideoloskog spoja u ovoj knjizi
ne moze naci, argumentovano je skrenuta
paznja na vezu uticajnih krugova Srpske
pravoslavne crkve sa Ljoticevim dobrovo-ljackim
odredima, o cijem su se duhovnom
uzdizanju pomno starali. Sredisnja uloga
u fasizaciji kvislinskog Nedicevog rezima
pripala je ljoticevcima. Iako prosvetna i
privredna reforma po nacistickom uzoru
nije mogla da dosegne visi stupanje, kao
u "Nezavisnoj Drzavi Hrvatskoj", ljoti-cevc- i
(V. Jonic, S. Ivanic, M. Vasiljevic i
drugi) su se trudili da fasizacija bude sto
potpunija. A sve do konacnog poraza maja
1945. u Sloveniji antikomunisticka misija
je bila credo srpskog fasistickog pokreta,
kojeg je u haoticnom rasulu i povlacenju
unistavao i ideoloski srodnik, ali nacio-naln- i
neprijatelj — hrvatske ustase. Okol-nos- t
da ni jedinstvena fasisticka ideolo-gij- a
nije mogla da ublazi nesrecne nacio-nalistick- e
iskljufivosti hrvatskog i
srpskog fasizma po sebi je dovoljno simbo-licn- a
i istorijski poucna.
U ovoj knjizi se moze naci niz zanimlji-vih
konkretnih zapazanja o prilikama u
okupiranoj Srbiji i ulogama kljucnih lic-nosti
kvislinskog aparata. Manje su ubed-ljiv- a
objasnjenja neuspele fasizacije u
Srbiji, jer nisu uzete u obzir slicne sud-bin- e
manjih fasisti:kih pokreta u jugois-tocno- j
Evropi. Ovde kao i u mnogim dru-gi- m
evropskim zemljama burzoaziji nisu
odgovarale fa§isticke reforme kapitali-zm- a
jer su remetile ustaljeni klasni mir.
Slicna je bila i racunica fasistickog okupa-tora- ,
koji se samo izuzetno u celini osla-nja- o
na domace fasistiCke srodnike (Hr-vatska,
Norveska i Madarska 1944.) Velike
fasisticke sile su obicno birale put otvore-no- g
yojnog zauzimanja zemlje, a domaci
fasistifki pokreti su bili samo saradnici
vojne vlasti. Potpunijoj slici srpskog fasi-zma
bi narocito doprinelo poredenje sa
razvijenijim fasistickim sistemom u "Ne-zavisnoj
Drzavi Hrvatskoj". Da je prilicno
razgovetno izlaganje mestimicno oslo-boden- o
normativnog tona, a klasican mo-nografs- ki
pristup dopunjen uporednim,
jasnije bi se uocili kako opsieniji tako i
osobeniji ideoloski sadrzaji srpskog fasi-zma.
Premda je propustena prilika da se
na idealnom predmetu istrazivanja po-kaz- e
nadmoc socijalne nad dogadajnom
istorijom, ne moze se sporiti vrednost ulo-zenoglrudausistematizovanjucinje-nicne
osnove kao podsticaj Sirim istorijskim sin-tezam- a
o jugoslovenskom fasizmu. Na nji-hov- u
aktuelnost jedva da je potrebno opo-minjat- i.
Todor KULJIC
NIN"