Jedinstvo, January 06, 1961

              i
1 z proslosti nasih naroda
NAC10NALN0 F1TANJE
STAROJ JUGOSLAVIA
U
— Iz knjiffe "Slom stare Jugoslavijc"
od Dr. Fcrde Oulinovica — (Nastavak)
Izbori, kojc je Stojadinoviceva vlada provela 11. de-cerning
1938., nisu rijesili krizu u zemlji. lzbornim tero-ro- m
i razlicitim makinacijama sluzbenog izbornog apa-rat- a centralistidka vlada je, istina, dobila 1,613.783 glasa
(i 306 mandata), ali je zemaljska kandidatska lista Udru-zen- e opozicije (na celu sa Vladimirom Мабекот) uspr-ko- s
mnogim vladinim smicalicama ipak dobila 1,361.524
glasa (i — 65 mandata). Bilo je jasno, da se vlada na tim
izborima odrzala tek upotrebom nedopustenih sredstava
i da njena "pobjeda" ne moze vise nikoga zavaravati. Ka-mari- la je, prisiljena tim cinjenicama, pronasla novog co-vjek- a — DragiSu Cvctkovica.
"Razum mora vladati na osecajima — kazao je
Dragisa Cvetkovic, preuzimajudi vlast kao novi pred-sjedni- k vlade. — Ako su izvesni krajevi nase drzave
u proslosti bili od nas odeljeni, te se razvijali i razvih
u poseban individualitet, onda treba racunati s torn
cinjenicom i traziti takvo resenje, koje ce u okviru dr-zave
realizovati njihove poglede i omoguciti normalan
zajedni6ki zivot. U svakom slucaju mora resenje biti
takvo da Hrvatima stvori stvarnu ravnopravnost u gra-nicam- a
ove drzavne zajednice."
Novi dvorski covjek ukazao je time samo na "hrvat- -
sko pitanje". Centralizam se nalazio pred neizbjcznoscu
uzmaka, dok je federalizam nadirao i najozbiljnije prije-ti- o pozicijama hegemonisticke kamarile. No ccntralisticki
vrhovi snasli su se i u takvoj situaciji, te radije pristupili
palijativnim mjerama jednog djelomicnog rjelenja nacio-nalno- g pitanja negoli da dopusto njegovo kasnije rjese-nj- e
u cjelini. Ktome su se centralistiSki vrhovi u drzavi
koristili i spremnoscu burzoaskog vodstva Hrvatske sclja-ck- c strankc, da ono radi zauzimanja vlasti izda svoje do-tadasn- je saveznike ("Udruzenu opoziciju"), te da sa cen-tralisticko- m kamarilom podijeli intercsne sfere u drzavi.
Uskoro po Cvctkovicevu preuzimanju vlade otpodinju
dugi pregovori izmedju njega i Vladimira Maccka, nomi-naln- o kao predsjednika Scljacko-demokratsk- c koalicije,
ali stvaino kao vodju Hrvatske seljacke strankc. Sclja6ko-demokratsk- a
koalicija postoji i dalje nominalno, ali se u
njoj sve izrazitije zapaza hegemonisticki polozaj Мабска.
S njim naimc prcgovara Cvetkovic l konacno s njim (2G
augusta 1939.) utvrdjuje sporazum, koji fakticno znaci
podjelu interesnih sfcra u drzavi: Seljafiko-demokratsk- oj koaliciji, a stvarno — Ma6ckovom vodstvu Hrvatske se-ljacke
strankc, prcpusta se Banovina Hrvatska, dok prco-.sta- li
dio drzave ostajc i dalje pod rezimom centralisticke
vlade Dragisc Cvctkovica. Nacionalno pitanje ostajc me-djuti- m
i dalje. Samo je stvorena iluzija, da je ovim spo-razumo- m navodno rjcJeno — "hrvatsko pitanje".
(Nastavit ce se)
rugi pisu:
RASKRINKALI SE
"Narodni Glasnik" osvr
6c se na sudjelovanje glav-no- g
predsjednika IIIIZ Jlan-dic- a
i njegova suradnika
Grashc u ustasko-mafekovs-k- oj
kampanji protiv uredni-k- a
"Zajednicara" Vukelica.
"Narodni Glasnik" kaze:
Akcija onih koji su tra-zi- li
suspenziju urednika je
lakodjer njih same raskrin-Lnl- a,
jcr se u Zajcdnici po- -
Vazalo da oni, kojj so vezu
is ustaSama, no mogu dugo,
jz obzira koliko inaCe sma-Wi- n
da su "populami" i
"moborivi". Cak i najpopu-lanV- ji
su padali, kad je cla- -
nstvk bilo jasno da su sc dc- -
finitiTjm povczali s ustasa- -
raa.
Claiivo Hrvatske Brats-k-e
Zajeinice nece da cujc
za ustaSk? politiku, i ono ju
odbacuje bez razlikc putcm
kojih maneara i zakulisnih
akcija se istu Zajcdnici po-kusa- va
namctnuti.
Izgleda da glavni predsje-dni- k
no moze shvatiti 2elje
i duh ogromne vecine clans-tv- a
Hrvatske Bratske Zajed-nice.
On se na dvjema zad-nji- m
konvencijama uspio
provuci, pa misli da uziva
neki imunitet pa mo2e raditi
2to hoce, bez obzira koliko
sc to direktno kosi s osjeca-jim- a,
2eljama, pa i samim
principima ogromne vecine
Jlanetva Hn-atsk- c Bratske
Zajednice. Na do veto j kon- -
venciji Slandic je mogao dr-?.a-ti
potporu svoje u2c gru-p- e
iako je bio u SirenxustaS-ko-ma6ekovsko- m
bloku i na
ietoj list! s ustaSama i mace- -
kovcima, jer su prietaJe nje-gov- e uie j?rupe drfnli — a
to su otvoreno oetalim demo-Jsrateki- m silama govorili —
da ce on izigrati uetnSc i ma-fekovc- e. Jli smo rekli, a mi
limo da smo bili iepravni,
da nam nije izgledalo kao da
Mandic namjerno hoce izi-grati
svoje swveznike iz re-do-va uiUla i maCekovaca,
ili kako u snmi el nazi- -
vali ali
njcgovi u2i pristase su vjero-va- li
da je to njegov cilj i o-- ni
su u skladu s time aktova-li- .
Psovke ustaSa i maceko-vac- a
nakon devete konvenci-j- c
protiv Mandica su bile to-li- ko
proste i strasne, da bi
bila sramota preJtampati ih,
jcr nisu za obitcljsku novi-n- u.
Na desetoj konvenciji, ka-ko
je poznato, pojavila se
srednja grupa, izmedju dc-mokrats-kih
i ustaskih sila,
jer situacija u Zajcdnici jo
vec bila malo drugacija ne- -
go ona na devetoj konvenci
ji, pa je bilo nuzno da usta-s- e
imaju svoj separatni blok,
ali ispod ruke su sporazum-n- o
radili i glasali s nekima
od vodja srednje grupe, ali
to glasanje je bilo takovo da
su ustase i maekovci glasa-li
za kandidate srednje gru-pe,
ali tek maleni broj de-lega- ta
iz srednje grupe
je glasao za otvoreno us-tas- kc
ili macekovske vodjc
koji su kandidirali. Ukratko
гебепо, izoliranje mogucnosti
macekovaca bilo jacc !
definitivnije na desetoj kon-venciji
HBZ nego ikada pri- -
je.
I to je bio ba§ ovaj najdi-skreditirani- ji
elemenat u Za-jedni- ci,
koji je imao najma-nj- e
upHva i najjace bio izo-lira- n, koji je nakon konven-cij- e
pokrenuo kampanju
"Zajodnicar" sluzbeno prih-va- ti
— i to otvoreno i bez
krzmanja — cisto ustaSku
politiku. U tome su poSli ta- -
Ko daleko su otvoreno
tralili da 'Zajodnicar' objav-Ijuj- e
pozive za okupljanje
"buntovnidkih" elemenatn u
Amorici "za ruSonje svake
Jugoslavije !" Uredniku "Za-jelniar- a"
su otvoreno za-prijet- ili teSkim posljedica-m- a ako ne kapitulira pred
njwiiH, a ouecavaii su mu
"veliflnu" i "sjnj" ako bi
rlouporabio svoj polozaj kao
urednik "Zajednicara" i slu- -
K"
Jugoslavija: Petogodisnji plan, budzet
ekonomsko povezivanje sa Zapadom
Beograd. — Na trodnev- - monetarnog fonda i ameri- - djer razmatra pitanje dodje-no- m zasjedanju Savezne na-ik- e vlade o davanju kredita le kredita Jugoslaviji. Oce- -
rodnc skupstine usvojen je
plan privrednog razvitka Ju-goslavijc
od 1961. do 1965.
godine. Plan predvidja da ce
na kraju 1965. drustveni
proizvod biti veci za 70 pos-to,
a li6ni dohodci za oko
40 posto. Izgraditi ce se 500
hiljada kuca. U 1961. godini
predvidja se povecanje dru-ftven- og
proizvoda za 12.5
posto.
Savezni budzet za 1961.
predvidja prihod od 555,-389,000.0- 00
dinara a isto to-lik- o
izdatak. Pored financi-ranj- a
organa upravc bud2e-to- m
se predvidja 13.5 mili-jar- di
za unapredjenje priv-redn- ih
oblasti, 90 milijardi
za regres i dotacije u priv- -
redi i 50 milijardi dinara za
premije za izvoz. Glavni iz- -
vori budzetskih prihoda pre- -
dvidjeni su iz poreza na pro-me- t,
doprinosa iz dohotka
privrednih organizacija i iz
carina.
Clan IzvrSnog vijeca Niko-l- a
MinSev u referatu o drus-tveno- m
planu je najavio va-zn- e
promjenc u diviznom i
vanjsko-trgovinsko- m rczi-m- u,
kojc co nastupiti poslije
uvodjenja jedinstvenog ob-raSunsk-og
kursa od 750 di-nara
za jedan dolar SAD, o-pcecari- nske
tarifc na cijeli
uvoz, ekonomskog kriterija
u razmjenu deviza kao i zn- -
mjeni brojnih izvoznih koe-ficijena- ta
jedinstvenim no-vi- m
obracunskim kursom.
Istovrcmcno s tim jugosla-vensk- a
stampa je objavila
raopcenjc Medjunarodnog
SU
"Narodnjacima", 2beno glasilo Zajednice pre-tvori- o
u zvudnik 6isto usta-sk- e
politike i ustaskih cilje-v- a.
Na desetoj konvenciji Hr-vatske
Bratske Zajednice
demokratski pravat: za Zajc- -
dnicu kao cjelinu je najod- -
lucnijc pobjodio, a tako i zi
pravac "Zajedni6ara". Tes- -
ko pojmiti zasto su Man-di- e
i Grasha mislili taj
pravac sada mogu promjeni-t- i
putcm suspendiranja ure
dnika, jer to je u faktu §to
je traibina za suspenziju u
rcdnika znacila, da so prih-va- ti
ono 5to je konvencija o-dba- cila,
i da sc odbaci ono
§to konvencija prihvatila.
Mislimo je vrijeme
se toj ludoriji stanc na kraj.
U Kanadu stigle
trgovinskc dclcgacijc
Kinc i SSSR-- a
Ovih dana u Kanadu su
sti?le trgovinske delegacije
N. IJ. Kine i Sovjctskog Sa-vcz- a. Kineska delegacija je
ustasa iTdosIa da ispita
je
da
da
jo
da
je
da da
za povecanje trgovinc izmc
dju Kine i Kanade, a sovjet- -
ska delegacija ima za cilj da
poveca sovjetski izvoz u Ka
nadu po Kinadsko-sovjet-sko- m
trgovackom ugovoru,
koji predvidja da ce SSSR
od Kanade kupiti dva puta
toliko robe koliko Kanada
kupi od Sovjctskog Saveza.
Unuo C. I). Howe
Umro jc C. D. Howe. On
je bio minister 22 godine (u
liberalnoj vladi). Rukovodio
je privrednim zivotom zem-lje.
U rijeme rata (kad je
trebalo mobilizirati sve sna- -
go u borbi protiv faSistickih
osvajaca) njegova uloga je
bila pozitivna. Poslije rata
sprovodio je politiku ekono-msk- c
integracije sa Sjedi-njeni- m Drlavama, koja s
pokazala jako Stetnom, jer
jc dovola u pitanje nezavis-no- st zemlje.
Jugoslaviji u iznosu od 275
milijuna dolara.
U saopcenju Fonda se ka-i- c
da ce upotreba ovih sred-stava
omoguciti daljnju libe-ralizaci- ju
jugoslavenske va-njs- ke
trgovinc i olakSati tr-govins-ke
i platne odnose Ju-goslav- ije
sa svjetskom (za-padno- m)
privredom.
Jugoslavenska vlada je
dobila uvjeravanja, kaze se
dalje u saopcenju Fonda, da
ce joj biti stavljeni na raspo-laganj- e
krediti izvjesnog
broja zemalja Jlanica Mc-djunnarodn-og
monetarnog
fonda, ukljugujuci SAD, A-ustri-ju,
Francusku, Italiju,
Nizozemsku, Svicarsku i Ve-lik- u
Britaniju. Jedan konzor-ci-j
njemaSkih banaka tako- -
.
1 ".
-.- .. lit -- f
4 4 i
PtrtKO
$'?r
u
u
p,j-- w"T"a -- ~-- т'ж. k" _„_„„—
_JL l '7ИШ 4,- - r~t Јм-- 1! " Љш&чет
в--аи.И-
?(г- МИН . tf'-rz- k fsai .!iЛr. #"x.r --; ".. — н .i . -
For
чшг лшшш л ak.. bt
Na Uoiii u su demons hludcntl sa 17
za zabranu oruija.
O mirnom postojanju razliitih za
eistema fe celom u Axiji Africi
Skoro novine o tome kao baze jeftinog rada
mnoiro puta kad o nckim do
gadjajima znaiaja. Skoro
svi general!, vlada, pret-stavni- ci
gmpa,
zacija i ustanova govonli su l go-vo- rc
o tome. 1'a i same I'ape izra-za-a- li su svoia po orome
O koegzistenciji
drie se predavanja, onjoj
govore itaknuti unijske
vodje, radnici najiiri slojevi sva-ko- g naroda u svim zemljama.
O koegzistenciji. o
екопогшкој, kultumoj sportweoj
izmedju driava sa razli-citim
ekonomskim i politRkim
govori se naroito mnogo
od jocetka 1953 godine pa m. ova-m- o.
Ima ljudi, a u nekim
veoma koji ne
lele mirnu goegzistewiju i koji ci-ne
sve ito mogu da bi iiaivali rat.
Ali o tome lemo kasnije.
Pre svega mi moramo imati u
vidu da su driave sa raz-licitim
ekonomakim i ]olititkini
u red jVnji ma iivele u mi-ni
joS pre naJeg vremena. Гге hi-Ija-de
godina. od kako su prvi
fiveli u honiama od-- 1
noeima, bilo je i ugovora '
o miru. hvoka letonia ce to notvr- -
diti. Istina je, medjutim, da ce sva
ke istorija i o
pofevsi od prvih plemenskih ure-djenj- a, kaenije krot robovlanWko,
zatim i kepitalistiflto.
driave, i ako su imale isti
(feudalni) sistem, ratovale su me-djusobn- o. Prve kapitalisticke dria-ve,
od sedamnaevtoff veka na ova-m- o, ratovale su za triiita ili za
sirovine i stvori le su tnrovinu rob-Ijet- n unUtavaiui nlemena u Afri
ci. Kasnije u devetnaestom veku,
KapiuitstWce drzave ratovale su mdjebne za podi' _5Veta
i
kuje se da ce pored kredita
SAD od 100 milijuna
dolara ukupni evrop-ski- h
zemalja iznositi ne§to
100 milijuna
U saopcenju ameri6ke
vlade se navodi, da ce kre-d- it
od milijuna dolara
kojega je ona odobrila biti
upotrebljen za jugoslavens-ke
uglavnom SAD
na osnovu posebnih aranz-man- a
koji ce biti zakljuceni
izmedju dviju vlada.
Opcenito sc smatra da ove
predstavijaju ozbilj-n- o
povezivanje jugoslavens-ke
privrede sa privredom za-padn- ih kapitalistikih drza-va- ,
t. j. Jugoslavija ce doci
vecu ekonomsku zavisnost
od kapitalistifikog svijeta.
ГЈх.и--кiжflт.HЛ'"WBазl mm mm?mtlFi-r- '
алш 1П'1."~11
CoriBINED
Universities ф
CflhPfllCN
NlllflPflR
i
M f I
I a. II
Ottawl rirali unUerzileta
I i S e : V
dju njih i pokorenih
govori po svetu. feudalnih driava i
sve covore i industnj- -
pisu
svetskog
raznolikih organi
miJljenja
pitanju. mlrnoj
razna
naucnici,
i
miroljublvoj
i
saradnji
driavama
uticajnih krugova,
cinjenku
zajednidki
Ijwli
i
diskusija
govoriti ratovima,
feudalno
Feudalne
izme--
oko
krediti
preko dolara.
100
mjere
DifiRrWEHT
'Уамк"--'
Vtil
prisvajanje
pretsednici
ure-djenji- ma
pletnenskim
nabavke
lf
nukloarnoR
skih sirovina. Kroz sva ova vreme
na driave su imale pcriode mira iz-medju
njih, ali mirna koegzisten-cija
zemalja sa razlicitim formama
uredjenja, kao stvar nafela, nikada
nije postavljena. . . .
Posle 1917 kada je uspostavlje-n- a
prr a u svetu socijalistifka dr-iava,
ovo pitanje postalo je sporna
tacka-politicki- h polemika i diplo-mate- ke prakse. U novijoj istoriji
dogodilo se nesto ito ranije istorije
nisu mogle ni zamisliti. Najsire na-rod- ne
mafe, koje ranije nisu iizi-ma- le
uceWa u odredjivanju spoljne
politike jedne drzave, postadose
(istina s remena na vreme) od- -
lucujudi faktor, progovorise odluJ-n- u
i sudbononu red u nekim mo-derni- m
zemljama. N'a primer. 18C3
— 4 god. britanski radnici zahte-va- li
su od svoje vladajyce klase da
ujpostavi normal ne odnotK; i mirnu
saradnju sa Sjedinjenim Ameri-iki- m Driavama, kada su ogorcene
vladajuce klase Kngleske htele po-mo- 5i juine robovlasnike; ili, kada
je radnWka klasa St. IVterburga, u
novembru 1906 proglasila general-n- i
strajk kao ротоб poljskom na- -
rodu ufrnjetavanom carskim pre-ki- m sudovima. (Ovo je prva akcija
u istoriji protn tlacenja jednof po--
korenotr naroda).
Stalne i spontane akcije miliona
naroda, koje su pocele u Kngleskoj
sa borbom radnikoK pokreta pro-tivt- iv invaije na Sovjetski Savez
stale su se siriti iz jedne zemlje u
dragu bovodotn rmilicitih pitanja—
ali uvek sa svrhom ocuvanja mira
od neke posehne opasnosti. Oraj no-vi
fenomm kod najiirih narednih
slojevs da odlucuju o sudbini, kakt
svoje zemlje. sebe samih tako i o
sttdMni svetn pokaza Je jasno
svejV lie kada Je osanvena prva u
svetu soeijftlfetielm driava, pa da
STRANA 3
PISMO GRUPE JUGOSLAVENSKIH
KOMUNISTA-INTERNACIONAUS- TA
GLAVXOM ODBOBU SJK
BKDAKCIJl LISTA "JEDINSTVO"
CLANOV1MA SJK
DRAGI DRUGOVI!
1'rimite plamene dnigarske pozdravo iz stare do-mov-mcl
Pisemo Vam ovo pismo da bi izrazili simpatije i dl-vlje-njc
szkvaoojujpiohpmrrouebcdzoaorbtvkeioa,j.upkZroaapjvuhreuvdvzanoalojdtujeijteesnmtzvaoaparrieoVdcnanumaovsmacsngej,ernadcadripunsagtioccockevenoi,omigzjeapndoapinrkoosmrtdevotaauc, u svijetu uopstel
DRAGI DRUGOVI!
Iako k nama Vas list "Jedinstvo" tesko prodire u-glav- nom ilegalno mi smo ipak imali priliku da se upo-zna- mo ne samo sa pravilnom linijom Vaseg lista, nego i
sa glavnim problemima SJK, iskrslim u toku poslednjeg
vremena. Izmedju ostalog, procitali smo i Vasu odluku
od 30. oktobra 1960. godine o eweenju razbija£kih ele-men- ata iz SJK. NaSe je misljenje, da je isklju6enje i ra-skrinkav- anjc ovih zavjerenika dokaz nesalomljive £vr-sti-ne Vasdi redova, dokaz VaSe visoke svijesti.
Prljava uloga koju su na sebe primili ovi ljudi nije odi-gra- na uspjesno. Pretrpili su krah i oni i njihovi gazde.
Kakvog su se sramnog zadatka oni prihvatili. Vi bi vi- - djeli jos bolje onda, kada bi pozivjeli koje vrijeme u
svojoj staroj domovini. Vec preko 12 godina mi se
borimo protiv antinarodnih rukovodioca naSe zemlje,
vec preko 12 godina najbolji sinovi nasih naroda trunu
po tamnicama i koncentracionim logorima. Mnogi od
njih mucke su ubijeni, a mnogi podlcgli pod batinama
i mukania. Vi sami dosta stc pisali o tome, pa cak posla-l- i
i pismo Titu sa zahtjevom da se ovi drugovi puste na
slobo.du, a na koje Vam on nije cak ni odgovorio.
Ali od izdajnicke politike titove grupc ne trpe samo nasi narodi. "Linija" i "teorije" ovih rencgata radnickog
pokreta cksportuju sc na medjunarodno trziite, gdje ih
jeftino rasprodaju na veliko i na malo. Pomocu njih na
stojc da razbiju jedinstvo rcvolucionamog i naprednog
pokreta u svijetu, pa tako i kod Vas u Kanadi. S torn
dknrauumsgajjoeuvrocnmas'ioolnjnioni asusmGl rjsebanipciatniuilriuSkutojeuvphoaodnsKatvrouziiSiocJsuKic,ai ,caokmporpjii.j,csudsaviempgoai
sada kost u grlu.
Brancci se, Kruzic i comp. raspricali su se o nckoj
mirovnoj politici jugoslavenskih rukovodioca. Mi smo
bili svjedoci takvih scena u koncentracionom logoru na
Golom Otoku, kada su agenti Udbo do smrti mucili ko-muni- ste
i bivse paitizane, zahtj'evajucf od njih da pot-pis- u izjavu da ce se boriti protiv Sovjctskog Saveza. Je
li, mozda, to jedna strana njihove "mirovne politike?
Ili su oni tu "mirovnu politiku" dokazali time, sto su u-klj- ucili nasu zemlju, protiv volje naroda, u Balkanski
pakt — filijalu agrcsivnog Sjevcro-atlansko- g pakta?
Osim toga, poznata je i njihova "miroljubiva" uloga u
pomaganju kontrarevolucionarnih clemenata u Nil Ma-djarsk- oj, kao i neprcstano klevctanjc zemalja socijali-sticko- g tabora uz istovrcmcno uljopsavanje imperijalis-tiCki- h
agresora. Takvc "golubove mira" popularisali su
u SJK Kruzic i njegova bratija.
Umjesto triumfa, titovci su i kod Vas dozivili po-ra- z. Treba napomenuti, da njima uspjeva posao u pot-puno- sti samo tamo, gdje mogu u akciju da ukljucc od
rede svoje tajne policijc t. j. gdje mogu da upotrcbe si
lu. Uprkos toga mi Vam, drugovi, savjetujemo da ne
iskmaadnajurjaentcije.buCdunvoasjtt.c jOendainsjetvopostvroebjinha resdaodvaa vki§aeo zjnenei-gc-ou oka! Zbijte se oko svog rukovodstva jos tjesnjc, ob-racunav-ajte
se sa stctocinama odlucno kao i do sada. Mi
i dalje occkujemo od Vas pomoc pi'avcdnoj stvari nasih
naroda.
NEKA 2IVE JEDINSTVO NAPREDNOG JUGOS-LAVENSKO- G
1SEUENICKOG POKRETA U KANADI!
IIVALA I SLAVA DRUGOVIMA KOJI POMAzU
BORBU JUGOSLAVENSKIH NAIIODA PROTIV IZ
DAJNICKE TITOVE KUKE!
Primite srdacne drugarskc pozdrave od —
GRUPE JUGOSLAVENSKIH
KOMUNISTA — INTERNACIONAL1STA
Deccmbar 1960.
Miroljubiva koegzistencija
G ! K S Л
lje do danajnjih dana. . . . Oktobarska Socijalistika Kevo-luci- ja
1917 unela je wi sobom novu
situaciju u svetu i bila je direktni
uzrok pojave novog na6ela, mime
koegzistencije u medjunarodnim
odnosima. . . .
I'ojava Sovjetekog Saveza na in-ternacion-alnoj
politickoj aroni bila
je dofekana sa ogromnim strahom
i neprijateljetvom. l'r'a posledica
Oktobareke Hevolucije nije bila
mirna koegzistencija nego na pro-tiv.
(N'emacka, Au.strija i Turska,
zatim Kngleeka, Amerika i Japan;
ukupno 14 driava uputife svoju
vojsku u Sovjetsku zemlju i bro-dor- e da bombarduju, blokiraju ili
okupiraju sovjetske luke).
Strana invazija na Sovjetski Sa
vez pogorAala je bolesti u imperi-jalistiki- m
zemljama, a na drugoj
strani ucvrstila sovjetsku vlast So-cijalisti- cki
programi dobili su mo-gucno- st za vreme invazije la se
pod najteiim okolnostima isproba-j- u
na prakticne nacine; kadrovi su
se obogatili iskustvom; vojna ves-tin- a je usavrsena; politiki uticaj
ogromno proiiren. . . . Posle svrsetka rata sa Xema-tko- m
u evrapskim kapitalistikim
zemljama poceli su unutrasnji ne-red- i.
pocevsi sa vojniAim Jtrajko-vim- a
u Kngleskoj u januaru 1919
do generalnog strajka u augustu
1920: sa nobunom francuskih mor--
nara na Crnom Moru 1919 do preu-ziman- ja fabrika od strane italijan-ski- h radnika, predvodjenih nd stra- -
ne Socijalistitke I'artije 1920.
Po svim kolonijama pofele su
pobunr i nemiri a narcrfito u Egip-t- u
i Indiji. Tad, od 1920 i poeet-ko- m
1921, pocinje problem oko pi- tanja kako ce se u buduee razviiati
odnosi sa revolocionarnom vladem
u Kusiji. 7 imperijaliste invazija
se pokatala kao neeraktiena. Пог- - iaski politicari koji su inevii sa-mW- ati mate dalje it bwdaftmt pa--MI м sve vile Braijatl da Je mi--
jalistiki sistem u Husljl doSao na
svet da se prosiri, ojaca i postane
rrepobediva sila. . . . Uuduci da rative izazivaju i vode
vee'e kapitalisticke driave i da od
rata imaju ogromne prpfite na ra-c- un manjih i slabijih kapitalisti-iki- h driava. to manjc i slabije ka
pitalistiike zemlje nisu zaintereeo-van- e
za ratove. 1, opet, dok rat iza-zivaju
i vode Sadice mocnih mono
polihta na drugoj strani protiv rata
ustaje ogromna veina naroda po celom svetu. Zato ideja mime ko-egzistencije
izraiavajuji interese
prve u svetu socijalisticke driave odovarala je i odgovara interesl-m- a mnogih manjih kapitalieUefcih driava a Ia i ne govorkno ko ona odgovara interesima ogromne
ecine po relom svetu. . . .
Posle drugog svetskog rata kepi-talistic- ke klase nisu otvoreno inter
venisale protiv zemalja narednih
demokratija ali su zato s%-i- m sila-ma
pomagali unutrainje sub-r-zivn- e
eletnente, organitoale su ii-nansi-jske
i kreditne Uokade, odW-ja- le diplomatske odnose, borili se
protiv primanja u Ujcdinjeae Xa-ci- je it. Kapitalisti nisu uspeli lia
srue ili oslabe zemlje narodnih de- mokratija jer ru one imale za so- bom Sovjetski Savez koji ih je po-mag- ao
i pomaie la od zao-tel- th driava uostanu indiuipiiak im. rikn ne samo da je pomagala za celo
vreme xradjanskog rata badu
cang-ka- j cka nego i sad pomeiuli
ga bojkotujo priznanje kineske na-rwl- ne vlle i НЛ10 je Meaatvovnla
u nekoliko intervencija. Xaa
mnje ia e i Kin, pNit Sovjei
skog Saveza, her. obzira ita ЊЛН
imperialjisti, ojacati i posUti I-lu-
Cujui faktor u resawmju medu-narodni- h problem. Пагам hk Г
najoljoreliji protimki svdJaHtMn
veraj da c N R. Kim МГј1.
Ijeoa u U. N na Mm smmit-aj- u
(Nastavit ce e)