Nase Novine, May 15, 1986

              ,v uu,-..!- !- im f-w(-4- iif ч"Цчј ' , " I,
w f.f
v
,,г f
1%, Љ. Т'1,Г I" РШЈ w
?v s.'
B
№ KRIZA NIJE PROSLA
Dobitnik proSlogodiBnie No- -
belove nagrade za ekonomiju
profesor na slavnom MIT--u Franko Modiljani kaze da ce
ljudi, ako se nastavi dosada-gnj- a ekonomska politika, po-staja- ti sve sirofnaSniji.
Da li je kriza iza nas? Koje je pri-rod- e
ozivljavanje privrede? Da li je
moguce svesti racune o odgovorno-stima- ,
greSkamna, cenama koje smo
platili?
— Polako, kriza, kao prvo, nije pro§la.
Moglo bi se jedino reci da su povoljniji
objektivni uslovi, prevaziden je tezak
problem petrolejske krize. Danas kriza
nije tako akutna kao u proteklim godi-nam- a.
No, kriza se danas sastoji u tome
sto se previse sporo oporavljamo. Ja-sn- o,
ne smemo kriviti za to sudbinu:
mnogo je pogresnih postavki usvojeno
u ekonomskoj politici da bismo imali
razloga da se nadamo dobru.
Posledice deflrita
Na sta mislite?
— Pre svega na odgovornost SAD: po-litika
koju vode Reagan i njegovi savet-ni- ci dovela je do zastrasujuceg javnog
deficita, apsolutno bez presedana.
Moze se ukratko reci da se Reaganova
politika zasniva na tri elemental sma-njenj- u
poreza, pokretanju velikih voj-ni- h
troskova, smanjenju dru§tvenih tro-skova.
Prve dve zamisli je ostvario, a
trecu, nije, bar ne potpuno. I tako, na-sta- le
su nevolje. Ne morate biti genije
ili nauSnik da biste shvatili da ne mo-zet- e
ocekivati povecan priliv u poreske
kase ukoliko ste smanjili poreze. Pored
toga, porast vojnih troSkova nije pro-prace- n
i smanjenjem drustvenih tro-skova,
jer je otpor u zemlji bio prejak.
Zbog toga je deficit vrtoglavo rastao.
.Kakve su bile posledice toga?
— Posledice koje su se osetile u Ame-ric- i
i u svetu nisu iste. Ovaj ogromni dug
je za SAD u pocetku bio koristan jer je
doprineo brzom ozivljavanju. Doslo je
do zna6ajnog porasta potraznje i zapo-sljavanj- a.
Nasa zemlja se prva oslobo-dil- a
najtezih posledica naftne krize.
AH, danas se ukazuju i teske posledice
sadasnjeg stanja: ako se nastavi ovako,
ljudi 6e postajati sve siromasniji, buduc-nos- t
nase dece nece biti nimalo ruzica-sta- .
Ipak, ne dele svi vase тШјепје "A-meric- ka privreda je u punoj snazi",
izjavio je nedavno u intervjuu za
"Nouvel Observator" Milton Frid-ma- n,
idejni voda skole iz Chicaga i
jedan od najuticajnijih teoreticara
reganizma.
— Fridman je lud, on odbija da vidi
stvarnost koja se vec svima ukazuje.
Reagan je finansirao deficit privatnim
investicijama koje poticu iz inostran-stva- ,
a koje ce morati da vracaju nasa
deca i unuci. Kamatne stope su previso-ke- ,
a to izaziva lanCane reakcije u nasoj
privredi: strani spekulanti nezajazljivo
traze dolasre, a na taj nacin dolar biva
precenjen. Jedna od mnogobrojnih po-sledica
jeste i deficit trgovinskog bilan-sa- .
Teskoce koje imaju americka predu-zec- a
koja nisu konkurentna u svetu i te-sko
izvoze, nastaju upravo zbog toga.
Nasi proizvodi nisu vise konkurentni,
nasa poljoprivreda je na rubu bankrot-stva- .
Zaista ne shvatam kako neki mogu
biti optimisti.
Mislite li da ce politika Gorbadova
imati pozitivni uticaj na Zapad i da
posle Geneve mozemo biti optimisti?
— Ja ne mislim da ima razloga za op-timiza- m. Jasno je da Reagan nema na-me- ru da se odrekne svog programa rata
zvezda, to je otelotvorenje njegovih ma-starij- a,
njegovo snovidenje u kojem on
vidi resenje atomskog izazova. Ne mo-rate
biti previse pametni da biste shva-tili
da je to kojestarija. No, Reagan je
odlucan, a oko sebe ima ljude koji mu
povladuju.
Rat zvezda
Zbogdega ste tako sumnjidavi pre-m- a
programu rata zvezda?
— Kao prvo, cini mi se da ga je veoma
tesko ostvariti. No, ako bi se to kojim
slucajem i ostvarilo, doslo bi dovelikog
porasta napetosti. Tvrde da je to isklju- -
6ivo odbrambeni sistem, ali, jasno je da
onaj ko poseduie takvu odbranu od
bombe, jedini moze prvi da napada, a
njegov protivnik ce ziveti u stalnom
strahu od toga. Narusava se ravnoteza.
Konacno, mozemo strepeti da nas Rusi
ne napadnu pre nego §to projekat bude
potpuno zavrsen jer posle vi§e nece
imati priliku.
Stide se utisakda bi Reaganove go-di- ne ocenjujete kao potpuni fijasko...
— Na ekonomskom planu, moja ocena
nije tako crna, bar kada su u pitanju
SAD. Velika zasluga Reagana jeste Sto
se suprotstavio protekcionistiSkim za-htevi- ma ameridke industrije. Sto se tice
zemalja treceg sveta, medutim, situa-cij- a
je drugacija. Precenjenost dolara
dovela je do opSteg poskupljenja novca,
a to moze da izazove pravu katastrofu u
zemljama sa ogromnim dugovima koje
su mogle da vracaju samo pod uslovom
da se cena novca vrati u razumne grani-ce- .
Ovakvo stanje je veoma opasno za
stabilnost sveta.
Smatraie li da je reganizam naneo
Stetu u Evropi?
— Svakako. Situacija u Americi do-vo- di do porasta kamatnih stopa u
Evropi i smanjenja potraznje, sto se
svoje strane, izaziva porast nezaposle-nosti- ..
To je danas u Evropi suStinsko
pitanje, mada krivicu ne snose Evrop-ljan- i.
Evropske vlade, medutim, morale
bi da teze politici ekspanzije koja bi
bilaprotivteza americkim visokim ka-matni- m
stopama. Da bi to ufcinile, one
bi morale biti jedinstvene jer bez takve
sloge nece iza6i iz krize.
Upravo u Evropi Reaganova dok-trin-a
ima svog najvatrenijeg pristali-cu- ,
Margaret Thatcher.
— Ona je mnogo, mnogo gora od Rea-gana.
Ponovila je sve njegove gre§ke, a
nije uspela da uradi nijednu dobru
stvar. Sa ekonomskog stanoviSta, ona je
potpuni promasaj. Nezaposlenost u En-glesk- oj je dostigla vrtoglave procente.
AlfMargaret Thatcher nije zadovoljna
time sto je upropastila privredu svoje
zemlje, vec zeli da uniSti i Zajednicko
evropsko trziste.
"NIN" po intervjuu
novinara Svedskog
lista "Panorame"
$%?' f,-- ?!
o
t
b- -
v 'fNtv;
yj " J
r A l„
Lza
':
rf
sy
t ft b
~ ,
1 6
& ! i '- - ,
KJ-- i
CETINJE NAKON POPLAVE
BUJICA OSTAVILA PUSTOS
Grad muzej i riznica crnogor-sk-e baStine saduvao je sve kul-turn- e znamenitosti i eksponata
neprGCJenjive umjetnidke vri-jedno- sti
. — SietajoS nijeproci-jenjen- a, ali se pretpostavlja da
je veda nego u katastrofalnom
potresu 1979.
CETINJE — Ni tjedan dana nakon
povlacenja vodene bujice iz Cetinja
i okolice nitko se ne usuduje procije-nit- i
stetu. Vjeruje se da je voda uni-stil- a
triput vise nego katastrofalni po-tr- es
1979. godine. Najstarija §tampa-rij- a
na Balkanu "Obod", koja je us-kor- o
trebala obiljeziti pet stoljeca po-stojan- ja,
najteze je ostecena. Opre-m- a,
repromaterijal i gotovi proizvodi
su unisteni. Medutim, danonocno se
radi na spasavanju onoga sto se spa-si- ti
moze.
U "Obodgeneksu" RO za stampanje
samoljevpivih naljepnica voda je
ostetila skupe uvozne strojeve i re-promaterijal.
Ovih dana ocekuje se
dolazak strucnjaka iz SR Njemacke i
Svicarske, odakle je oprema uvezena
zbog procjene stete. Cetinjskoj "Elek-trodistribuci- ji" ostecena je elek-tricn- a
mreza a sasvim je uni§teno vise
trafostanica. Deset elektriCarskih
ekipa danima otklanja stetu tako da
je sada bez struje jos samo manji dio
grada i neka okolna sela. Radove ote-zav- a
nedostatak elektrifinih kablova.
Instalacije i postrojenja za grijanje
"Grand hotela", jo§ nisu sposobni za
rad. U Transportnoj radnoj organiza-cij- i
"Bojana" 35 kamiona je potoplje-no- ,
ali vozila nisu teze oStecena, pa
je ukupna steta u torn kolektivu oko
125 milijuna dinara. To je zasad jedna
od rijetkih organizacija u kojoj je pro-cijenje- na
§teta.
Poplavljeno podrucje vec tri dana
obilaze komisije osiguravajuceg za-vod- a,
a organizirane su i komisije u
radnim oranizacijama. Osim privred-ni- h
organizacija voda je poplavila i
540 kuca. Povlaceci se voda je odni-jel- a
i velike kolicine zemlje, a na ora-nic- e
nanijela kamenje. Sijeno je stra-dal- o
u bujici, pa nema hrane za stoku,
izlokani su brojni seoski putovi...
Na srecu Cetinje, grad muzej i ri
yu
iiW 4-r,-s
'
Stsri
-- :
' - ~, r--J
ГЧ?'Ч--- V
kN
fi
N
VRHU MIKlC,
OD 3. DO 7. SRPNDA U
ZAGREBU FESTIVAL
HRVATSKE BRATSKE ZADEDNICE
ZAGREB Od do srpnja Zagreb sjatiti oko
3000 Amerikanaca Kanadana naseg porijekla. Bit
dosad najveca iseljenicka Dugoslaviji. maloj
dvorani Doma sportova 20. festival Omladin-sk- e
kulturne federacije Hrvatske bratske zajednice, najjace
iseljenicke organizacije svijetu Prema dosada-snji- m
prijavama ekskluzivno avionima 3AT-- a (promet oko
dva milijuna dolara) doputovat omladinska folklorna
ansambla 900 izvodaca jos oko 2000 iseljenika turista.
Tim je rijecima prostorijama Matice iseljenika Hrvat-ske,
HBZ glavnog organizatora, najavljena manifesta-cij- a
odrzati pod pokroviteljstvom Predsjedni-stv- a
SR Hrvatske. Bit treci put da Zagrebu odr-za- va
festival HBZ-- a (bili 10-- ti 15-ti- ), ali sadasnjim bro-je- m
sudionika znacenjem znatno nadmasuje prethodne.
W
1!rS vl SW U!
znica crnogorske kulturne baStine,
sacuvalo je umjetnicko bogatstvo od
bujice. Sve kulturne znamenitosti
muzeja, galerije, Biljarde, Vladinog
doma, spaSeni su ali su ostala ostece-- '
nja na zgradama koje su nedavno sa-nira- ne od posljedica potresa. Fond
Centralne narodne biblioteke uDur-d-e
Crnojevic", najvi§e je stradao, ali
su vec" upomoc stigli brojni konzerva-tor- i
iz Beograda, Zagreba i Sarajeva.
Uskoro se ocekuje dolazak stru6-njak- a
iz Ljubljane Novog Sada.
Jadranka VOJl£lC
"Vjesnik"
OSUDENI
"ISTJEMVACI
DAVOLA"
Cetvorici optuzenih izredene kaz-n- e zatvora zbog "lijefenja" jedne
oboljele zene,
TITOGRAD, februar U Okruznom
sudu u Titogradu pred Krivienim vije-ce- m
suca Mom6ila Knezevida je izre-fien- a
presuda "istjerivafcima davola" iz
Tuzi, nedaleko od Titograda.
Dusto DuSevic, osuden je na godinu
dana zatvora, Rok Doljevi6 na osam
mjeseci, Don Doljevic na Sest mjeseci
Marko Doljaj na pet mjeseci zatovra.
Vijece prihvatilo navode optuzbe
da su optuzeni izvr§ili tesko kriviCno
djelo protiv zdravlja ljudi putem nadri-ljefinist- va
u postupku "Нјебепја" Ma-rij- e
Dusevic, vec samo krividno djelo
nanosenja te§kih tjelesnih ozljeda iz
nehata.
ZAGREPCANKA MIS
SVETSKOG SPORTA
BONN, februar (Tanjug) Na najve-ce- m sajmu sportske opreme na svetu
ISPO-2- 4, se ovih dana odrzavao u
Miinchenu, veliki uspeh postigao je ne
samo slovenadki "Elan", jedan od naj-poznatij- ih proizvodada smudki smu-carsk- e
opreme, nego jedna mlada Zag-гербапк- а.
Dvadesetogdodisnja studentkinja
Pravnog fakulteta u Zagrebu Eleonora
Burudzija, izabrana je za mis svetskog
sporta, u konkurenciji 24 lepotice.
.iJJ
mn
PREDSTAVUANJE FESTTVALA HBZ-- a: U STOLA (БШЕУА) MATO BERNARD LUKETTCH I STJEPAN
BLA2EKOVIC SNIMIO R. BRANOOLICA
- 3. 7. u ce se
i ce to
smotra u U
odiiat ce se
u uopce.
ce 34
sa i
u
uz ta
koja ce se
ce to se u
su i
i
& s. .- -
V
J
4V
Л !, i
i
—
i
nije
—
koji
i
i
'
з£?--
Naiveca
iseljenicka smotra
Nakon samog festivala ansambli ce krenuti na tumeju si-ro- m
3ugoslavije (svugdje osim u Makedoniju i na Kosovo}.
Tako ce po 1600 iseljenika posjetiti Sarajevo i Dubrovnik,
stotinjak manje Split, a samo na jadranskoj obali folWome
grupe ce nastupiti vise od 200 puta. Iseljenicki ansambli
ce biti na otvaranju Dubrovackih Ijetnih igara, na Ljetnim
vecerima u Opatiji, u Labinu itd. v
O torn politickl i kulturno vise nego znacajnom dogadaju
jucer su govorili predsjednik Organizacionog odbora MA-T- O
MIKKi, predsjednik Matice iseljenika Hrvatske STDBAN
BLAZEKOVIC i predsjednik Hrvatske bratske zajednice
BERNARD LUKETICH. Slikar naivac X)SP GENERAUC je B.
Luketichu predao jednu svoju sliku na dar, dok je akadem-s- ki
slikar MLADEN VE2A objasnio graficki dizajn piakata,
knjiga i majica kojima ce festival biti obiljezen.
Z. VOOOPOA
m