Nase Novine, July 12, 1978

              1
м №
I
I] ,.
P
' '
P
!i
i
w
ie
I
I
'S m
m
iHvH'H --,.H Н Ш Н HH Н Н Н ЈјрјјШН
В fH еНз сВз Н Ви ЗРкак КгимиГ мн! Шш ЗШк ЕвЗШИн iKеИ ibi fai ShIH vllw Bl lH tH IU tl EH fH H ebi ННИ
(Iz razgovora sovjetskog publicist© Vitalija Kobisa i americkog komen
tatora Jamesa Restona o razmimoilazenjima i mogudnostima zbliza
vanja izmedu Sjedinjenih Drzava i Sovjetskog Saveza)
KobIS:... Nema, ofilgledno, nlkakvih
univerzalnih recepataza pretvaranje u 2ivot
Cak i najboljih planova i programa, oslm,
moida jednoga — uspostavljanja povere-nj-a
medu narodima i uzajamnog razume--vanj- a
medu vladama.
Reston: Spreman sam da se s tim sloiim
mada se plaSim da vi opet padate u reto-rlk- u.
Ko je protiv poverenja i uzajamnog
razumevanja? Ponavljam — ja sam prista-lic- a
konkretnijeg Izraiavanja.
KobIS: U redu, predimo na fiinjenlce. Vi,
eto, kazete da se niko ne izjaSnjava protiv
poverenja i uzajamnog razumevanja. A ja
sam nedavno prisustvovao razgovorima
koje Je u Kongresu Sjed. Drzava vodila
delegaclja Vrhovnog Sovjeta SSSR I bio
sam svedok toga kako su nekollko senato-r- a
i 6lanova Predstavni6kog doma namerno
zavlafiili diskusiju u stranu, postavljali su
takva provokativna pltanja I u takvom
obilku da je to bilo dlrektno тебапје u
пабе unutraSnje poslove. Ne bi se reklo da
su oni bill pristalice uspostavljanja pove-renja
I uzajamnog razumevanja.
0 ljudskim pravima
Reston: Imate u vldu pitanje o pravima I
slobodama gradana?
KobiS: Ne, govorim o provokacijama
koje se predstavljaju kab briga o "pravima i
slobodama gradana".
Reston: Eto, vidite, ml smo se ve6 raz§-I- I.
S va£e ta6ke glediSta to su bile provo-kacij- e
a ja smatram da su senator! I Clanovi
Predstavni6kog doma postavljali pitanja
koja duboko interesuju amerlcjd narod,
posebno njegove.izabranlke kojl ga pred-stavljaju
u Kongresu.
KobiS: 2iveo sam u va§oj zemlji Шв od
godinu dana, sretao se sa Amerikancima iz
raznlh slojeva stanovntetva i imam pred- -
BRAZIL Crkya trazi
amnestiju
SAO (Tanjug)
vojni Sto nlkome se
progiast opcu amnesuju u uraziiu u smu-p- u
napora se u zemlju vrati ustavni po-reda- k.
Biskupi, inzistiraju cr-k- va
u Latinskoj Amerlci ostane vjerna rc-alnostl- ma kontlnenta i nastavi otpor- - voj-nl- m totalitarnlm rciimima.
Taj stav sadr2an u dokumentu usvo-jeno- rn
na sastanku u graditu Ituli-c- i.
nedaleko Sao Paola. Rijefc o dekla- -
o
U torn aoKumeniu se isuee aa je ve-£l- na kontinentalnih problema posljedica
koncentracije ekonomske moci, Sto dovodi
do sve veceg osirorhafiavanja radnifike kla-s- e.
PISMO CARTERU
Тгебе pismo napisao i utjecajne
doblo Ben Chavls, sve6enlk I poli-tick!
zatvorenik u Wilmlngtonu, Sjeverna
Karolina, USA. Iznova je plsao poSto
naslovnik — ameri£ki predsjednik James
Carter — na prva dva plema nije
Zagovornici su podrzali demonstrante kojl
su pred Bijelom кибот da se
osudeni borac za gradanska prava I ostali
zatvoreni u Wilmlngtonu oslobode.
Uz Chavisa su sada i fietiri kongresme-na,
medu njima i predsjednik potkomiteta
za gradanska I ustavna prava Don Edwards.
"N.epojmljJvo Je", kaze, "da su Chavls I
ostali јоб zatvoreni". A Chavis pita Carte-ra- :
"Ne bi II zaStita ljudskih prava trebala
zapoceti u пабој vlastitoj kuci"?
arm miliiima Kineza
;[гv.ft}s5ff9аддаw!лwдаv'wмм,'"
stavu o tome 5ta Interesuje veclnu. Ta ve6i-n- a,
kao Sto i vi dobro znate, manje od
svega zeli da neko od kongresmena pravi
sebl reklamu na rafiun sovJetsko-ameri6kl- h
odnosa...
Stvara se utisak da neko u Sjed. Drzava-m- a
polazi od toga da je svet duzan da se
povinuje Sjedinjenim Drzavama — Sto Je,
priznacete, neka vrsla imperijalnog mlsTje-nj- a,
zar ne? I druge zemlje imaju svojih
problema. Ako bi one njlhovo reSavanje
pocele da povezuju sa osnovnim pitanjlma
medunarodnog zivota, onda ta pltanja, na
zalost, nikad ne bi bila гебепа.
Reston: Zvufii logiCno, all паба
ne odreduje samo logika, njih cesto
diktiraju emocije. Kad neki ameriCkl poli-tick
I funkcioneri postavljaju pitanje o naru-Savan- ju
prava i slobode gradana u Sovjet-sko- m
Savezu i drugim socijalisti6kim zem-Ijam- a,
njih upravo рокгеби emocije. I meni
se 6lni da ih je utoliko 1акбе razumeti
je, kako sam ve5 rekao, posfe Vijetnama i
Watergate, taj problem u Sjedinjenim Drza-vam- a
naroCito zaoStren, ispoljava se teznja
moralnoj obnovi.
O emocijama politicara
KobIS: Nije mi namera da sudim o teznji
ka "moralnoj obnovi"; all Sto se tiCe "emo-clja- "
polltldkih funkcionera koje ste vi
spomenuli, dozvollteda'posumnjam u njl-ho- vu iskrenost. Iz nekih misterioznih raz-lo- ga oni su veoma zaboravnl kad je геб o
problemima "prava coveka" u drugim zem-Ijam- a,
niti ih, pak, interesuje kako stvari
stoje u Sjedinjenim Drzavama.. Uzmiitfd
slufiaj "vllmingtonske desetorice", sada
poznat u celom svetu.
Reston: All, vi ne mozete reel da se taj I
drug! slufiajevl kod nas ne razmatraju.
KobiS: Ne kaiem da se oni ne razmatra-ju.
Ostaje, medutlm, Cinjenica: "desetori-c- a
iz Vilmingtona" nlsu nISta skrlvlll, njih
drze iza reSetaka a neki va§i "pravdoljupci"
s tim u vezi 6ute jer viSe vole da govore o
stanju u drugim zemljama.
Reston: Sto se tiCe "vllmingtonske dese- -
torlce" i sllfinih slucajeva. niihovo razmat- -
PAOLO — Brazilski hisku- - ranje spada u nadleznost sudskih organa,
pi apelirall su na rezim da prljc all nije zabranjeno da izjaSnjava
da
takoder, da
je
biskupa
od je
je
ka
bilo kojim povodom, uklju6ujucl probleme
sovjetskog 2lvota.
KobiS: Slazem se, kad je геб o IzjaSnJa-vanj- u.
All, ovdo je u pltanju drug! sluiaj.
Neki odgovorni amerlikl funkcioneri se ne
ograni6avaju na IzjaSnjavanje, oni namer-no
truju atmosforu, ometajuci stvaranje
raciji djelovanju crkve u Latinskoj Ame- - uzajamnog razumevanja medu na§im zem- -
rlcl.
zago-vorni- ke
odgovorio.
zahtljevali
ponaSa-nj- a
5to
Ijama.
Reston: Ako je tako, ml bismo na isti
naiin mogli da kvalifikujemo svaku kritiku
koja iz Sovjetskog Saveza dolazi na adresu
Sjedinjenih Drzava.
0 diktatu i pregovorima
KobIS: .Msm da nedete naci nijedan
primer da паба kritfka na adresu Sjed.
Drzava ometa pobolJSanje sovjetsko-ame-rifiki- h
odnosa. I nikako nas ne mozete
optuilti da pokuSavamo da vam nametne-m- o
svoju volju. A u Sjed. Drzavama je
poneko tome sklon. Dok ne reSite ovaj ili
oriaj problem, govore nam, ml necemp s
vama voditi pregovore. Sledecl tu logiku, i
ml bismo mogli da Izjavlmo: sve dok vi ne
O8lobodite"vilmingtonsku desetorlcu", ill,
recimo, dok ne obezbedite posao desetina-m- a
miliona vadih nezaposlenih radnlka mi
necemo po6e"ti da s vama potpisujemo
nlkakve sporazume, na primer, SALT-- 2, o
ogranlCavanju strategljskog naoruianja.
Kako bl to bilo primljerib u vaSoj zemlji?
Reston: Ne vidim nikakav diktat sa
yvw ' strane naSih kongresmena i,mlslim da vi ne .... bi trebalo da dramatlzujete njlhovu kritiku
nv.t.rma —. Kчi_n„a_ imi„a, ,9i00, mill juna sto- - еЛ1.вв,лп eawfl,Q Stvar nije .. tim nn-norHolin- if. 1L --'"J"'"' МИ,и"" Zzadaniu ZveZinesHog kon- - kongresmenima ve6 u tome
nrrcaim aovorilo se medutim q 800 mi- - Krugu ameriCKog stanovmsiva
Sto u slrokom
raste zaDri- -
Najnoviji podaci o 900 milijuna stano~ potencijala Sovjetskog Saveza. ч
vnlka Kine pojavio se u klneskoj Stampl КоШ; Znam da je u Sjed Drzavama
u napislma posvedenim proslavama J. ma-- sada povedena §iroka kampanja zastraSi-ia- .
Н] Нг
vanja Amerikanaca sovjetskom "vojnom
pretnjom" — to nije nova stvar, u izvesnoj
meri 6ak je presla u naviku I to se, uzgred
reCeno, cini u prvom redu zalaganjem onih
koji se suprotstavljaju stvaranju uzajam-nog
razumevanja medu naSim zemljama.
Na zalost, u tu kampanju su se ukljudili i
vrlo odgovorni ameriCki funkcioneri.
svetu
drugima...
i;
г-шш-
и. ..иш&тт&ш кт-- х±т'ж&штткштшшшшмтатшшшг'ржжшт vч&ш&ш2гv?mж&. в. ?aЧГ&А;Р%
r't-i-- ?' v.'KKiM-tmA'Btwi-vw- T .чш1мгу.-:- г mtsjw irn'ri1cr&ww-:j2M- i гтш,тл:ас:~! аугч vl п.шжхшшшж шштшт шшмш£ ккг. ж.:
Korupcija, korupcija
U kompanije dvojica direktora nisu, cini se, prezali'od i
mita bi poveali vjerojatno ne mali). Tako primier,
da mito
kompanije koom njegova Ford Motor suraduje. se, ali, nesto
motodom i nekadainji kompanije Columbia
(na desno). izdavanjem za i
ostalu fotografsku imena glumaca) otudio
miLuun HiRosimn
(Nastavak sa st. 1)
Prema autorima ovc to je stalno
usuvrSavanjc пикЈеагпод SAD
da imaju 1710 balistickih a
za SSSR sc da ih ima 2326. go-di- ne
1985. SAD cc nosaCe za 10.G00
strntcSkih nuklearnih bojnih glava, a i so-vjct- ski nuklcarni arsenal vjerojatno ce se
povecavati na sliCan naCin. Pregovore
o ograniCavanju strateskog naoruzanja
ne komplicira toliko ni broj nu-klear- nog koliko porast u-boji- tosti do dolazi zbog sve voce
preciznosti amcri6kih i sovjetskih
projektila. Obje su strane razvile i pokre-tn- e interkontinentalne balistidke projekti-l- e.
razvoj takozvane neutronske bombe go-vori
o utjecaja militantnog raz-miSlja- nja
o nuklearnom ratu. moze
potaknuti nuklearnog oruzja one
ga dosad nisu imale i
uvjcrenje nekih grupa u SAD i SSSR-- u da se nuklcarni rat moze voditi i u niemu
pobijediti. (U procjena
jo 1акбе razumjeti i je
socijaldemokratski lider Olaf
socijalistifike intern'acionale u. Hel-sink- iju utorka zahtijevao da se
proglasi bczatomskom
zaSto se tako suprotstavlo zago-vornici- ma neutronske
Sateliti
dobro obavijcSteni analitiCari za-kljuC- uju u knjizi da nitl ugovor
SALT--2 — kakav sada
SAD i SSSR — ne bi znotnije
na povecanje nuklearnog naoru-zanja
bilo koje po
kojem se SALT moze biti cc nje-g- ov na kvalitativnu stranu utrke
u nuklearnom naoruzanju.
Zanimljivo je u Ccmu suradnici SIPRI--godignja- ka vide potencijalno najdalekose-2ni- ji
vojno-tehnolos- ki dogadaj. Po vnjima,
to je Cinjenica da su ne samo mnogevindu-strijsk- e,
ve6 i ricke u
sposobnc proizvoditi krstarece
projcktile. Ncdostaje im samo preciznopo-znavanj- e koordinata potencijalnih
tocnih jnformacija o putanjama lcta do
cilja.
Ш potplelvahje novog sporazuma
o kome ste vi upravo govorili,
izvanrednim zadatkom. Sta vi mis-lit- e,
da II ce taj sporazum najzad bit! pot-pisa- n?
KobIS: Na vaSe blio bi
odgovoriti daleko odredenije, kad bi to
zavlsilo samo od strane. Na
Zalost, sve govori da prepreke na putu ka
torn sporazumu postavlja strana.
Ali, mi kontrapitanje: moiete II vi
da zamisllte da se takav sporazum ne pot-pi§- e?
Reston: Ne, mislim da 6e on, ovaRo ili
onako, biti potpisan. U protivnom, u
biti 1обе — i vama, i nama I svima
KobiS: Ne 6ini Ii vam se da ovaj razgo-vo- r
zavrdavamo u pesimistidkom.
tonu?
ffc%lrf'tf-%:- '
w ' immmm к. л тшш мг&шмтјчж-и- а w&.vx£'x!rc?r.xm&
&
. . .
fX'S''Z.i.:&
шл 's!A:-a- .
dvije velike ameri£ke pljacke
da svoi prihod (ionako, bas je, na
Honry Ford II (na slici lijovo), optuzen je, kao primio 750.000 dolara od [edne
s Co. Slicnom slozemjom
koristio direktor filmske Pictures, David Begel-ma- n
slici On je, naime, optuzen da je, laznih £ekova filmove
opremu, (na poznatih 40.000 dolara.
knjige
oruzja. pri-zna- ju
raketa,
vjcrujc Do
imuti
(SALT)
oruZja, njegove
kojega
gadanja
.
I
porastu
To
§irenje
zemlje koje ojafiati
.
svjetlu tih svaka-k- o
zaSto Svedski
Palme na sa- stanku
proslog ci-je- la
Evropa zonom
i odlucno
bombe.)
Veoma
ovoj
navodno razmatra-ju
utjecao
planirarfd
zemlje. Glavno mjerilo
cijendti
utjecaj
zemlje razvoju tehni-6k- ii vlastitc
ciljeva
i
SAl:T-2-i
smatram
Uzgred,
pitanje mogucno
sovjetske
ameriCka
dozvolite
svece
pomalo
лнт '
"i
HKteJ&h&S;
Potreba za takvim informacijama moze
dovesti do Sirenja programa vojnih satelita
— predvida ova SIPRI-jev- a pubKkacija
koja tvrdi da 75 posto svih lansiranih sa-telita
ima vojnu namjenu. Tako je prosle
godine od ukupno 133 lansiranih satelita
bilo 95 vojnih: 82 sovjetska. 12 amerifckih
i 1 iz NATO. Za zbivanja u toj sferi ka-rakterist'- .Can je prijedlog SAD SSSR-- u, u
ozujku 1977. godine da sklope sporazum o
zabrani naoruzanja i razaranja satelita.
Sirenje oruzja svijetom putem meduna-rodn- e
trgovine oruzjem moze biti po svjet-sk- u
sigurnost jednako opasno — po mi-sljc- nju
SIPRI-j- a - kao i amerifiko-sovjet-s- ka utrka u naoruzanju i Sirenje sposobno-s- ti
za proizvodnju nuklearnog oruzja. U
toku 70-t- ih godina trgovina oruzjem sa tre-6i- m svijetom rasla je svake godine prosje-бп- о
za 15 posto. Devet desetina oruzja u-vcz- eno je u trcci svijet iz cetiri zemlje: iz
SAD 38 posto, iz. SSSR-- a 34 posto, dok su
Britanija i Francuska izvczle svaka po 9
posto. Daleko najvedi uvoznik tog oruzja
bio je Srednji istok, na koji je 1977. godi-ne
otpalo vise od polovine tog izvoza.
Tisucu milijardi dolara godisnje?
Ukupni vojni izdaci u svijetu sada se pe-n- ju
na oko 400 milijardi dolara — procje-nju- je
SIPRI-godi§nja- k. To iznosi dva pu-t- a
vrise od bruto-nacionaln- og dohotka cije-l- e Afrike ili, to je oko dvadeset puta vi§e
od 6itave pomo6i za razvoj koju razvijene
zemlje pruzaju zemljama u razvoju. Ne
bude li 'takav apsurdan tempo zaustavljen
i smjer izmijenjen rafiuni pokazuju da ce
svijet 2000. godine troSiti oko tisucu mili-jardi
dolara godisnje u vojne svrhe, po da-naSn- jim cijenama.
Тсбко je uopde vjcrovati u porast eko-nomske
pomoci industrijskih zcmalja ze- mljama u razvoju. ako se ne smanje voj- ni budzeti razvijenih. U isto vrijeme, zna-Cajn- ijc dividende od razoruzanja prema
poznatom nordijskom prijedlogu, mogu po- taknuti razne konisne inicijative — zaklju-6u- je ova knjiga, koju de јоб Cesito citirati
Sirom svijeta i koja izrazito pridonosi mo- -
bilizaciji miroljubivih snaga uoCi dzvan- -
irednog zasjedanja UN o razoruzanju.
MLADEN PAVER '
-- 1Л a, -io- j-ijherewK-iaaMia w mhw