Nase Novine, September 13, 1978

              '11тга1ч1,к'г'.р:ткггАЛ№: Ktj.'t,4V4:wi!'i'ii iVtf "j. ;TJi.''f ri t -т- н-Ч"'-1 ..j.-.- - -- . _ —— — --a _, в-мии-
лј! :.,'. г tTTir .-
-, ми imp— и иим i hi iiiii n m—ннши ч—ииим
sfa
Bit- - $:
.ft . .. .
'£;
Ш'
I to."
!#"if
Ik.' i:m%
ia-- v %&
-- .
'!
l--
AA
ttfr
f;
ж
з--- -
L-tft-i
£
з#.
iJJS"
'fi--У
№
4t'V &
4n'4? A.1 j! ' '4;
Mi
' IvCt. it 1
PREDRAG. STEPANOVIC
0&Л
SHilju
,„„, № Л o hi B i ah o ! &~lh т MZJ JIJJsJCJ IJ y
(Nastavak iz proslog broja)
lz kategorije obi6ajnih pesama su veoma
гпабајпе tuzbalice. Tekst tuzbalica je obi6-n- o
improvizacija. po nekom ustaljenom
kalupii pa stoga se stalno meiija. Medutim
6injehica da je naricanje ,i do danas zada-ak-'ze- na
ukazuje na.to da-t- aj obidaj pptiCe
јоб iz-vreme-na
matrijarhata kada su zene,
kao glaye porodice, vrSile razneobrede. S
druge strane, tuzbalice se odnose prema
mrtvima kao, bidima koja I dalje prate zbi-van- ja
u porodici, teu. torn pogledu nose u
sebi tragoVe kujta predaka', tog гпабајпод
elem'ehta stare. slpyenske religije.
Mitoloske pesme
Sva ona yerovanja, koja smo uppznali u
pomenutim oblfiajninri i obrednlm pesma-m- a,
;'zapkru2uju.'"' se u malqbrojnim, ali
veoma lepim mitoloSkim, pesmarna. U '
njjma se;celokupna priroda javlja u perso-- "
_
mfikovanom vidujsyetpm .upravljaju Sun-cej- L
Mesec,. zvezde, munje, ponekad 'vile,
. veStlce, zmajevi ill pak du§e . p'redaka.
Jedan od karakteristi6nijih rnotiva ovih
, pesama je Sunfieya Ijubav prema. devbjci
, kojai se", posle udaje' za, njega i.ppstaje
Zvezda Danica. Sve oye_ pesme, bilodase u
hjima;ieni Sunce Hi Mesec, svadaju jufn'i I '
seyernf vetai-j- . udaje SunSeva sestra itd.
odrazavaju upravo ve6 pomenuto anirnis--.. ; ti6ko verovanje starih Sloyena prema--koje- ni
je, priroda ziva iima du§u, pa se бак;
nebeska tela, u pryom redulSunce, poisto-уебиј- и
sa bogbvima, dpk u jednoj maker
y
dohskpj mitoloSkoj pesmi nalazimo jasan
pclraz"iisprepletenog manjsWkog i totem is-tick- og
verovanja: na krvavu rosu, u yidii .
. рбеја, popadale su mrtve du§e.
lako su mitoloske pesme oiuvane u rela-tivn-o
rrialom broju, na osnoyu njihdvih
' rnotiva se naziru konture jedne. svakako
daleko Sire- - i potpunije mitoloSke si ike
sveta koju su.u svome predanju imali stari
Sloveni:
0 starini narodne epike
,Ј%$о se s pravom pretpostavlja '-
-; da su
mitoioSke pesme u stvari proSirile, upot- -
punile i zapjkrufife pna paganska verovanja, .
koja smo, hasii iS najstarijim sibjevimai
,obrednih4,obi6ajnih'pesama, ovorrie treba
dodati'da je'" upravo, ia jrhitol'oSka. poezjja.
; ;Bila 'i"za6etak.naS'eg epskpg pevanja.Juna- -
,
бке pesme ~ koje su;kasnije;zauzele naj- - 4 Uglednije mestb u пабој narodnpj knjizey- -
nosti, nastale'su tek kasnlje, 'u doba kada
sii' i 'Sloveni p.ocelj sve yi§e da se bave ratb- -
Jvanjem!) Smatrase da je јипабка pesma
,. izrasla u prvp.m reclu iz tuzbalica jer je,ve6 u
: tufibaflcama bjpbbi6ajdase.nabrajaju dela
poginulbg junaka. ,S,ye u' svemu; moramo
.. .priznatj.,da-ha§a)una6ka';pesma- x ma koliko
A-bilast-ara,
nljej;sa6uvaianl blizu tolik'o
prastarih, elemenata.kabnayedeni li'rski
zanroyi. Medlitim.iU LetopJsu.popa Duklja- -
' riina'se izri6itp;,kaie4da alitor nije kofistio
druge izvbre.'riego samo.usme'no predanje
pa sepbiCnosrhatrafdaebarem, jedan deo
tog predanja. doSao do; 'Dukljanina u'yldu
junacke pesme;- - Najranijl, slbieyi Dukljani- -
.noyogjebpisagovprep-Votskim'atovima- ,
, ,
o'Tot H j'Xld ru g ImTppznat i m' 'n e poznat i rn ,
I јб-- '' 'pstiljpgperioda,- - tjyiyeka;, To je
.i'periddkadasuSlpyeni'S i
. .jz'Pan'onijeefiluvellkoVnapdali' i plja6kali ,
:
.- - rbogate{balkanske ; prbvlnci jef-- :Rimsk6g ,.
(lz "Narodnlh nbvina")
л _jiQ
kasnije Bizantijskog carstva. Videli smo da
je iSimokata govorio p trojici Slpvena koji
su instrumentima pratili svoje pesme. Kad
sve ovo uzmemo u obzir, i zriamo da su
јипабке pesme u ratni6kim druStvima bile
najvaznije vaspitno sredstvo i sluzile za
ohrabrenje i podstrek mladim naraStajima,
a da s druge straneni ona trojica u Simoka-tenis- u
rhoglada pevaju lirske pesme jer je
lirska poezija joS i u Vukovo.doba pripada-l- a
zenama (up. "ienske" i "muSke" pesme
u Vukovoj ppdeli), §to je uostalom slu6aj u
svim nerazvijenim druStvima, s pravom
бето zaklju6itida je јипабка pesma jugo-slovensk- ih
naroda nastala najkasnije u
doba kada su na§f preci napustili prado-movin- u,
i kada je ratoyanje poCelo da igra
sve ve6u ulogu u njihovom zivotu i ~kao
borba za opstanak, i kao vid proizvodnje.
Kasnije su noviji dogadaji, pre svega
kbsovska tragedija, "propast carstva srp-skog- a"
§to pesma kaze, kao I vekovne bor-b- e
svin nalih naroda potisnuli "stare
pesme. i stare junake", aii je nasa narodna
U mjestu Lukovdolu u Gorskom fcotaru,
mjestu roderija pjesnika Ivana Gorana Ko- -
-- vadida, priredena. je,-- ovih dana zavrSna
.svedanost poetske manifestacije "Gorano-y- o
proljede'i Na ovoj svedanosti ргод1абеп
je i ovogodiSnji dobitnik "Gpranove nagra-de- "
za knjigu godine za '.1977. Odlukom
zirija nagrada je dodijeljeha Marijanu Mat-kovid- u,
istak'nutom hrvatskom,knjizevnlku
za knjigu eseja,"Ogledi i ogledala". Na
istoj svedanosti" "Goranovog proljeda",
manifestacije koja se odrzava svake godine
(ova.je bilapetnaesta) u spomen na pjes-nika
i borca Ivana Gorana Kovadida, dodi-jelje- ne
su i nagrade za knjigu pjesama
Jagodi Zamoda i Zvonimiru Balogu, za najr
bolji udenidki literarni rad nagraden je
udenik osnpyne'6kole "Ivan Goran Kova-did- "
iz бипје, a".za najbolju seiekciju likov-- ,
nih raddva nagradena je bsnovna бко!а
'"Matija Vladid'-- ' iz Labina.
jedan od pajistaKnutijih posiijeratnin pisa-caju.Hiyats'k- oj,
jedan od najsvestrslnijlh
najyltalnijih knjizevnlh lidnosti. Roden je u
ИИИИИ
l'Ui'!
;; л
JllJIdI J1 JI Jt d
epika mogla da se uzdigne na zavidnu
umetni6ku visinu upravo stoga Sto se
zasnivala na dubokim tradicijama svpje
autenti6ne re6i.
Premda пабе epske pesme pevaju o
dogadajima od XI veka naovamo, tj. o vre-me- nu
i lifcnostima feudalizma, pazljivom
oku istoridara knjizevnosti пебе Izmadl
neki motivi koji ukazuju na daleko starije
poreklo. Tako nam npr. Vojislav Ourlc
obrada paznju na jedan od srediSnjih
rnotiva kosovskog clklusa, prema kojem se
caru Lazaru pred kosovski boj pruza
mogudnost da odabere nebesko ill pak
zemaljsko carstvo. Slidan motlv demo nadi
naime u svim klasidnlm epovlrna od Gllgaz
mesa do llijade, dok se u Ramajani javlja u
najpotpunijem I najrazvijenijem obliku, kad
se KriSna ovako obrada junaku Ardduni:
"Ako bude§ ubijen zadobideS raj, ako
pobediS, uzivadeS zemaljske radosti".
Тебко bl bilo redJ kada je kojim putem
ovaj motivdosao ипаби narodnu epiku, ali
nema spora da je starog paganskog pore-kl- a
I da potide iz perioda kada je ratovanje
bilo nadin zivota pa-da- k i proizvodnje.
Naravno, ovakav kratak pregled ne rnoze
da postavi sebi zahtey celovitosti, ali su
valjda I ovde ocrtane konture пабе najsta-rij- e
narodne poezije.doprihele da stvorimo
sebi izvesnu predstavu kako i kakvim
putem se razvijala usmena knjlzevnost
пабЈИ dalekih predaka i na kojoj osnovi su
se razvili njeni kasniji oblicl.
Karlovcu 1915. godine, all je njegovo
djetinjstvo i dkolovanje tijesno vezano sa
Zag reborn, gdje zavrdava gimnaziju I studij
prava. Svojim knjizevnim radovima javlja
se oko 1 935. godine u zagrebadkim dasopl-sim- a,
medutim, ved je u srednjodkolsklm
klupama pisao pjesme i svoju prvu izyede-n- u
dramu "Sludaj maturanta Wagnera". To
je zapravo bila prva drama njegovog budu-de- g
ciklusa od deset dramskih tekstova
pod naslovom "Igra smrti". U njlma Mat-kpv- id
pregovara o stanju zagrebadkog
predratnog drudtva, prikazuje male ljude I
ljudske strahote, zablude, iluzije I sukobe
u koje se utapaju i od kojlh istodobno zlve.
Premda je u knjizevnosti istican najde6- -
-- de kao plsac dramskih tekstova, izvodenlh
na brojnim domadlm i Inozemnim scena- -
ma, zapazeha je njegova pjesnidka zbirka
"lz mraka u svjetlo", niz eseja Iz podrudja
vrloje znacajan Matkovidev kulturnl I dru6-tve- ni
rad za koji je primlo vedi broj vrljed- -
nih priznanja. I
Marijanu Matkovicu 'Goranova
nagrada' za knjigu godine
Dobitnik ovogodi6nje nagrade za knjigu knjizevnosti, teatrologije, sllkarstva i kul-godine,.Mar- ijan
Matkovid, bez sumnje je ture uopde. Osim stvaraladkog knjiievnog.
i
i
I
'" "' '; ' -
. Pred"f,ljodnikin ,ilrlja Jure Franl£evi6-Pfo6- ar prcdoje marijanu tV1okovl6u
' Goranovu nagrodu ,
ивши на шшштшжт№ша№Ш£тшш.хш1Шшштттш VJKmmAVW&JWX't,.f&.'SfJ.VSrt.Vjy.VJrSA.Y.l,r VJVM'JM-MJffSAVSS'S.YVAWSM.SVSW#.S-W
Jedno od najlepSlh dela Peke Dmltroviia je "Rudnlk" — danas (u vlzijl umetnlka)
napuSten — "avetlniski grad". Uovo delo Peko je uneo vellkl deo sebe — nekadaSnJeg
rudara. Svakl detail govorl toliko da posmatrad 6ak I ne treba da je nlkada video pravl
rudnik a da mote naslutltl Sta se gde nalazl.
NEKADASNJI KOVAC, RUDAR, ISTRA2IVAC - I STASVE NE
KONACNO JE PRONASAO SEBE KADA JE POCEO DA
RADI BARELJEFE U BAKRU
— Nemoj plsati o meni. Nlsam tl ja u
zivotu pruzlo ono Sto bl zasluzlvalo da ude
u novlne. Ako uopde neSto р1беб — pisi o
mojim radovima u bakru.
Ovako me je dodekao naS starina (mls-li- m
da bl mnogo"'bolje bilo red! stari mla-dld- ),
Peko Dmltrovid kada sam ga posetlo
u njegovoj kudl uTorontu. Skroman kao i
uvek, zeleo je da svoju lidnost ostavi po
stranl, dapstane nepoznat — kakav je joS
uvek niedu yedlnom.
Zao ml je Sto 6u, Izneverlti njegova odeki-vanj- a.
Jednostavno ne mogu a da I o njemu
neSto ne kazem. Zasluzuje on to. Mozda I
mnogo vISe.. Jer, mal'6 Je takvlh — skrom-nl- h,
a radnih, IjJdi koji zasluzuju da se
uvek nadu'U prvlm redoylma — a saml traze
mesto iza. Nisu, kako oni kazu, zasluzill da
budu medu, prvlma.. A praktldno su uvek
medu prvima.
Clan "kluba so"
Ved je pede3et godlna od dana kada je
jedan mladl lldki kovad stuplo na tlo
Kanade. Sa jednom samo zeljom — da
zaradl koji dolar pa da se yratl u svoju
dragu Liku.
Podeo je na farmama — dok je na njlma
bilo posla. A onda je ponudlo trzlStu svoje
znanje kovadkog zanata.
— Tradlcija moje porodice je kovafikl
zanat. Idem li u profilost, nacl du svoje
pretke kao kovade joS u doba Kosovskog
boja. Popravljao sam poljoprivredne alatke
na farmama, ali tu nije bilo mnogo posla.
Otlsnuo sam se na drugu stranu — u rudnl-k- e.
ЏШШШ.
-- m.;
Imao je Peko prilike da I u rudniclma radi
svoj kovadkizanat, ali ne desto. Bio je to
predobar posao za jednog doSljaka. Za
njega, kao i za mnoge druge u rudniku je
bio rezervisan drug! posao — u jami.
15ао je Peko lz rudnika u rudnik. Kao
radnik nigde nije omanuo. Svuda je bio
cenjen. All, desto je bivao otpuSten sa
posla jer Je pokuSavao da trail ono Sto mu
pripada — bolje uslove rada i zivota. NaSao
se na crnoj listi mnoglh rudnika kao bun-tovni- k,
kao dovek koji pokuSava da u usta-Ijen- u
praksu uvede neSto novo — uniju.
— DoSlo je blip yrijeme da sam morap,
kao I mnogi drugl, da idem sa Jednog kraja
naSe velike zem'lje na drug! da bih
pronaSao posao, Iz Britanske KolumblJe u
Ontario, zatim, u Quebec. Pa opet nazad.
Nisam Imao para za voznu kartu. Koristio
sam "dzampovanje" (voznja uglavnom
teretnim vpzovlma sa iskakanjem u svakoj
stanlcl, kako bj se izbeglo da ga policija I
organl zeljeznlce uhvate I strpaju u zatvor
zbog nepladene karte) kao I hiljade drugih.
Vldio sam skoro cljelu Kanadu u tim
nevoljnlm putovanjlma, ali sam najbolje
vidio rudnike — u njlma sam proveo najve-d-i
dio svog zivota.
Prilike su se u zemlji sredile, pa se
sredio I naS Peko. All, nikako da zaradi ono
malo potrebnih para da se vratl u svoju
Liku. ' .
DoSao je rat, a to je za njega, kao i za
najvedl broj naSih ljudi ovde, bilo JoS Jedno
iskuSenje. Kao stari radnik znao je na koju
ce stranu. A posle rata bio je u prvlm redo- -
MONOLOG'
Ojalovlle Amerika i Kanada, a moja hbrika- -
prebijene, ne-donese- ne, grbadeteli. J
U ime svetog standarda i svete оапке, „ .
osakadena prepolovljena grbada, iivdano aude.-Јаибе- т
i Ja od krsta zbog krsta, nekrStenih -
--
ali za vfeki prekrStenlh I krampom zakopanih.
, Joj svemirska Ameriko, 6emeriko, _
sve ti svemirsko i ne-svemirs- ko.
Joj nezasita, zemaljska, emigracuo skitnico,
Sto preko bijela leba doskita, родабе traiitl.
S leba trbuhom za pogadom, sa zdravom grbadom,
sa bremenitih njiva, sa bremenom perspektiva,
da heres dolare ko cjepanice u naramke.
7hn taianih ИпЊт ћр.геб zemaliski bostan
a grbada se data u cijepanice.
Izemie sveti Pantelija i sveti Petko
sveti niko i sveti poneko. .
'
Izemte.sieonaVolvodino&tonezino
bar da se besano divim dubmi dvo-metraSk- oJ: -
"if.
i'-'-V,
Oval bareljef nazvall smo "Umdivllem ritmu". Qledaj'udl "Igradlce" (ovo je
nazlv dela kakavje dao Peko) ne mote a da se ne primeti svakl detail
тШба — napregnutih u teljl da se suparnlca u Igri nadmaSh
£ "V lOWf V 3S#M4..
Bareljef NjegoSa spada u veoma uspela ostvarenja. Posebno
impresioniraju detalji flllgranske precizrrosti.
vima kada se sakupljala pomod za bpusto-Sen- u
zemlju u kojoj se rodio.
DVA PdVRATKA
DoSIa je 1 1946 godlna I veliko komeSanje
medu naSim iseljenlcima u Kanadi i USA.
Medu onima koji su zeleli da se vrate u
domovinu bio je i Peko Dmitrovid. Spako-va- o
se i krenuo na dugi put nazad. Uveren
da je to konadni povratak.
Podeo je, kao iskusni rudar, opet u rud-niku.
All, nije se mogao uklopiti u staru
(no za njega sada novu) sredlnu. NeSto mu
je nedostajalo a nije znao Sta je to.
Prijavio se kao. istrazivad kada je podela
velika akcija za pronalazenje rude urana.
Sa Gajgerovlm brojadem propeSadio je
skoro sve jugoslovenske planlne. Iskoris-ti- o
je svoju novu duznost da Sto bolje
upozna svoju domovinu.
Ipak, nedostajalo mu je staro druStvo,
nedostajali su mu drugovi sa kojima je
delio dobro i zio (ovo drugo mnogo vISe) u
vreme najtezih.godiha ekonomske krize.
Nedos"tajao mu je nacin zivota na koji se
MORA
JoS na selo mislim, na ognjiSte ono,.
Ш обЦи nema, ali roni suze,
njeme i ledene ko olovoteSke,
pa prltl$6u bolne i ranjene grudi.
No6u mdra dode, da me kupaznojem.
Uzaludno buncam iz dubine duSe,
i dozivljem jagnjad, krave zalutale,
bremenita polja, zito koje zrije.,
No6as sanjah kamen i kraj njega dadu,
kako skamenjeni ko vjetar јаиби,
kroz puste zidine, pocrnjele, gqle,
sjedinjeni s grudom erne, rodne, zemlje.
Jo&na selo mislim, na ognjiSte orq.
No6u mdra dode, da me kupa znojem,
pa sanjavam kamen i kraj njega 6a6u,
kako skamenjeni, ko vjetar јаиби;
,
'?!ЖШШ8ШШШШаШШТ W 'S'VSSSSSSSSsYSS.VSyrSSjS.jVSSSMr.'W&'&SrSrtjSSfSJ?
navikavao dvadesetak godina. Г jednog
dana se odludio na ponovni povratak — u
Kanadu. Ponovo pakovanje i ponovo dugi
put brodom preko okeana. Ovaj put, svaka-ko,
na konadni povratak.
— Uvjek sam volio i uvjek du voljeti zem-lju
u kojoj sam se rodio. Ali godine izbiva-nj- a
se ne mogu izbrisatl. I pored najbolje
volje nisam se mogao prividi sredini o kojoj
sam uvjek sanjao.
LJUBAV PREMA BAKRU
Nastavio je Peko da radi po povratku u
Kanadu, ali neSto mu nije davalo mira. Sta
ga je to mudilo? Sta je bilo to Sto je ostav-Ijal- o
prazninu u njegovom zivotu?
Nije to mogao daotkrije mnogo godina.
Uvek u pokretu, uvek u radu, on nije imao
vremena da misli i na to.
Konadno.otkriojetajnu. Bila je to Ijubav
prema metalu, Ijubav koja se stoledima
gomilala kroz generacije predaka. Da metal
oblikuje, da mu ullje duSu.
Metal koji mu je posebno prirastao za
srce bio je bakar.
"''.
Џ X'
vv
14$ '
'
"Ш&ШВЈт
:,W : -- Me гаг.чпл liil nlnman Ho mats lo'_a Г ' !' 0 ". .►' '"
koje naravno nisam imao ni sredstaVa da
ISta podnem — bakar je najzahvalniji za
rad. Postojan je, a mozeS ga oblikovati po
volji.
Uzeo je Peko bakarnu plodu i podeo da
po njoj Sara alatom koji je sam napravio —
od komada drveta.
— Metalnl alat uglavnom ne dolazi u
obzir jer je pretvrd za bakar i moze ga oSte-tit- i.
Nije Peko imao ni vremena ni para da
studira bareljef, da u Skoli udi Sta i kako
treba raditi. All, imao je preveliku Ijubav
prema onome dto je zeleo da prenese na
metal. Bakarne plode pocele su, polakoali
sigurno, da dobijaju lik. Dane_i dane
provodio je Peko radedi svoje prvence. Sve
odgovore morao je da trazi sam. I nalazio
Ih.
Koristio je Pekp svaku priliku — a bilo ih
je veoma malo — da vldi kako drugi rade,
6ta koriste. NajdeSce je bio razodaran.
Bareljef i se danas rade sa Sto manje
detalja — ko ima vremena da u detalje
unosi dane i nedelje rada. A Peko to ne
zeli. Za njega je detalj mnogo, mnogo
vazniji od grubih linija. I uvek se vrabao
svom iskustvu, svojoj vlastitoj Skoli bare-Ijef- a.
Mnogi radovi Peka Dmitrovida nalaze se
danas u kudama naSih ljudi. Najvedl broj
dobijen je na lutrijama nazabavama "NaSih
novina" — za koje Peko uvek prilozi po
nekoliko svojih radova. A kako se oni cene
najbolje pokazuje primer da najve6i broj
dobitnika drugih nagrada trazi zamenu —
za bareljefe koje radi Peko.
Neki njegovi bareljefi nalaze se i u olta-rim- a
crkava. To su oni sa religioznim'moti-vim- a,
napravljeni po ugledu na naSe stare
freske, ali u koje je Peko, naravno, uneo i
mnogo svoga.
Radom na bareljefu Peko je konadno
naSao sebe, konadno je ргопабао Sta ga je
mudilo godinama. Danas on spadau malo-brojn- u
grupu umetnika naivaca koji rade u
metalu. Njegov je stil neSto specifi6no,
neStorSto se nede nadjju radovima drugih
umetnika — onih sa akademskim diplo-mam- a
ili naivaca. UsavrSio je stil koji vrvi
detaljima — onim najlepSim ali I najtezim
delom stvaralaStva na metalu.
— Volio bih kada bi mi se pruzila prilika
da svoje radove negdje izlozim, da vidim
kakvo bi reagiranje javnosti bilo. Posebno
me interesuje Sta de na to redl strudnjaci.
Ja joS uvek ne znam koliko vrijedi ono Sto
radim — ako uopde vrijedi.
JoS jednom skromnost, prevelika. JoS
uvek Peko smatra da je ono Sto on radi
malo vredno — pa on nije zavrSio nikakve
Skole. I kao da ne veruje u cinjenicu da su
njegovi radovi na znatno viSem nivou od
radova mnogih dija su imena itekako poz-na- ta
u umetnidkom svetu.
Za naSu akciju za povedanje broja pret-platni- ka
Peko Dmitrpvid je prilozio nekoli-ko
svojih radova. Kao nagrade najboljima.
To je, kaze, njegov mall doprinos. A ja
mislim da de nagrade koje je on prilozio
biti daleko najvrednije.
Da li ce Peko imati priliku da priredi
izlozbu svojih bareljefa? Nadamo se da
hode. Bila bi velika Steta da njegovi radovi
ostanu skriveni od oka javnosti.
A. Petrovlc
MAKEDONCIMA
Blagodarim vama brato po pra-maj- ci,
brado u borbama, sa glavama t' torbama.
Sa glavama ka nebu, ka slobodama i na nebu.
Sa glavama od Kumanova preko Kosturskog do Lerina.
Sa glavama od Bitolja do Tetova I do Velesa,
preko Vardara do Stambola od volje zbog nevolje.
Blagodarim vama Sultanovi ne-vjer- ni robovi
i vama ne-umr- li, ne-zabora- vni grobovi bez-glav- i.
U ime crvenog sveca i bijelog boga u bez-boin- oj imperiji.
Za ime erne majke, neljubljenezene od pakosti,
rodene djece, nevidene da ne-um- ru ve6 da poginu,
da bez-gla-vi sre6ni budu u ime svoje slobodne djece.
Blagodarim vama Solunski atentatori, ne-gnjavat- ori,
pored gluve Evrope i gluvih gazda bra6e, odajnici.
Obukoste simbole, ruvo, ponosno, mu6eni6ko, Ijepotno,
Sto ne smjede jezik, govoraSe oro noge орапабке,
seoske, palana6ke gradansko makedonske.
Od s.vetog Klimenta do svetih Goce i Nikole
oro se vije preko Gr6ke, Albanije, Austral!je,
Kanade, Amerike, preko cijelog svijeta i ne-svije- ta,
preko moje svijesti i pod-svijes- ti do svete,
do тибепе, ne-izru6e- ne presvete JUZNOSLAVIJE.
Blagodarim vama djeco pramatere.
. л~-'- 1